|
|
Broj 1146, 28. mart 2008.
| Rat SAD od 12 milijardi dolara mesečno |
| |
Potoci krvi u Iraku možda presušuju ali su tokovi novca sve veći, pokazuju
najnovije analize u kojima se navodi da će u 2008, šestoj ratnoj godini,
sukob u Iraku koštati oko 12 milijardi dolara mesečno.
Troškovi rata biće ove godine tri puta veći nego na njegovom početku, kaže
se u izveštaju dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefa Stiglica i
Linde Bilmes.
 Posle
2008. godine ratovi u Iraku i Avganistanu koštaće budžet SAD, uključujuću
dugoročnu okupaciju, između 1.700 i 2.700 milijardi dolara, možda i više, do
2017. godine.
Samo kamate na novac za te troškova dostići će 816 milijardi dolara, i to u
najboljem slučaju, navodi AP ekspertske prognoze.
I budžetska služba američkog Kongresa objavila je procenu, ali nižu. Oni
ukupne troškove do 2017. godine predviđaju na 1.200 do 1.700 milijardi
dolara za oba rata, pri čemu irački zahvata dve trećine.
Prognoze se prilično razlikuju, zavisno od faktora na koje se računa.
Međutim, bez obzira na sve, sume će biti ogromne, kažu revizori vladine
službe za računovodstvo u izve-štaju Kongresu.
Očekivani troškovi ne uključuju cenu ratova u drugim delovima sveta.
Samo u Iraku invazija iz 2003. godine, sa razornim bombardovanjima, nanela
je veliku štetu elektromreži, naftnoj industriji, fabrikama, bolnicama,
školama i drugim objektima.
"Ekonomsku štetu rata u Iraku niko ne pokušava da izračuna," kaže
predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda Nils Boneman koji prati iračke
statistike.
Boneman ističe da su milioni Iračana ostali bez posla dok su stotine hiljada
profesionalaca, menadžera i drugih obrazovanih ljudi iz srednje klase
napustili zemlju.
U knjizi "Rat od tri hiljade milijardi dolara," Stiglic, sa Univerziteta
Kolumbija, i Bilmes, sa Harvarda, navode i da će dva rata opteretiti budžet
SAD 845 milijardi dolara do kraja ove fiskalne godine (30. septembra), prema
sumi koju je tražila Bušova vlada.
Suma ne uključuje samo cenu vojnih operacija, već i ambasada, rekonstrukcije
i drugih sa ratom povezanih troškova, ali i daleko nadmašuje 670 milijardi
dolara iz 2007. godine, kolika je bila i cena dvanaestogodišnjeg rata u
Vijetnamu.
Ovogodišnji ratni budžet biće 155 odsto veći od onog iz 2004. Razlozi su
brojni: od slanja dodatnih američkih jedinica u Irak, preko viših troškova
za naftu, do cene popravke i zamene oštećene ili uništene vojne opreme.
Tako je tokom protelih godinu dana samo za oklopna kola koja štite vojsku od
bombi na putevima plaćeno gotovo 17 milijardi dolara.
Istovremeno i američki zvaničnici i Stiglic i Blimes navode po dva moguća
scenarija smanjenja američkih snaga u Iraku i Avganistanu.
Prema jednom, sve će ići brzo i u velikim brojevima - na 30.000 ljudi do
kraja 2009. prema zvaničnicima i 55.000 do 2012. prema Stiglicu.
Troškove za lečenje ratnih veterana službenici vlade procenjuju na 9 do 13
milijardi dolara do 2017, dok Stiglic i Bilmes tvrde da će biti 422 do 717
milijardi jer u obzir uzimaju troškove za lečenje vojnika do kraja života.
Ako se u obzir uzmu svi ekonomski i socijalni troškovi, račun za ratove
popeće se do 2017. godine na pet hiljada milijardi dolara.
Republikanac Džim Sakston ocenio je Stiglicove projekcije kao suviše
neprecizne i naglasio da bi brzo povlačenje SAD iz sukoba moglo da vodi
građanskom ratu i iranskoj dominaciji u Iraku, što bi značilo i nove enormne
troškove za SAD koje niko ne može da izračuna. |
| |
| |
|
| |
| Koreanci u Kambodži kupuju žene |
| |
Muškarci iz Južne Koreje sklapaju brakove tako što kupuju buduće supruge iz
Kambodže preko "bračnih posrednika".
Poslednjih nekoliko godina, oko 25.000 žena udalo se za muškarce iz Južne
Koreje putem ovih polulegalno sklopljenih bračnih ugovora, što se pokazalo
kao "biznis u usponu" u ovoj zemlji.
 Buduće
neveste dovode se iz siromašnih sela u Kambodži u gradske hotele, gde ih
postroje u red kako bi mladoženje mogle da odaberu buduću izabranicu, a
ponekad i više njih.
Žene su najčešće veoma mlade u ranim dvadesetim godinama, a na ovakav način
udaje odlučjuju se jer im se obećava bolji život i novac.
Potencijalne mladoženje plaćaju ovim "bračnim posrednicima" do 13.000 evra
po mladoj. Od toga, njenoj porodici pripada 650 evra, a ostatak odlazi
posrednicima.
Mladoženje, inače radnici u fabrikama ili poljoprivrednici, imaju poteškoća
da se ožene u Južnoj Koreji zbog niskih primanja.
Ipak, ovakvi brakovi najčešće ne uspevaju, a do razvoda se ne dolazi tako
lako, pošto posrednici traže od mlade da im kao odštetu plati oko 700 evra,
a često joj zaprete da će povrediti članove njene porodice.
Sledećeg meseca se očekuje izveštaj Međunarodne organizacije za prava
migranata sa sedištem u Ženevi koja bi trebalo da iznese prve informacije o
problemu ovih "posredovanih venčanja" kao biznisa u usponu.
"Ovo postaje krupan biznis", rekao je koordinator ove agencije u Kambodži,
Džon Mekgeogan.
On je dodao da su se bračni posrednici prvo pojavili u Vijetnamu, a da su
zatim prešli u susednu Kambodžu koja za njih predstavlja novo tržište.
Zvaničnik koreanske ambasade, Kim In Kuk, izjavio je da se broj ovakvih
brakova povećao od 72 u 2004. godini do 1.759 prošle godine.
Portparol kambodžanske vlade, upozorio je da bi ovakvi organizovani brakovi
ubrzo mogli da pređu u trgovinu ljudima, u kojima bi žene mogle biti lako
prevarene i naterane na brak.
Ranije ovog meseca, iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno je da će
ubuće samo dve južnokorejske kompanije imati licence za bavljenja ovim
specifičnim biznisom, ali nije otkrio o kojim se agencijama za sada radi.
Premijer Kambodže, Hun Sen upozorio je da bi budući bračni partneri u ovim
razmenama trebalo da budu oprezniji, kako bi se sprečile prevare.
Tradicionalno, brakovi u Kambodži su unapred dogovoreni između porodica, a
sada su posrednici ti koji prvi daju predlog roditeljima. |
| |
| |
|
| |
| Indijski Tata vlasnik Jaguara i Lend Rovera |
| |
Pošto je potrošio milijarde dolara na Jaguar i Land Rover, američki Ford Motor
je digao ruke od slavnih britanskih marki i prodao ih indijskom Tata Motorsu
za samo trećinu cene koju je svojevremno platio.
Posao je još jedan znak rastuće ekonomske snage Indije i neka vrsta zamene
uloga u kojoj dva simbola britanske industrijske moći mogu da posluže
širenju svetskih dometa najvećeg konglomerata bivše britanske kolonije.
Ford je od prodaje inkasirao oko 1,7 milijardu dolara, daleko od onoga što
je platio: 2,5 milijarde dolara za Jaguar 1989. godine i 2,7 milijarde za
Land Rover 2000. godine.
Računajući gubitke i razvoj modela, analitičari cene da je Ford potrošio
više od 10 milijardi dolara na dve marke.
Te kupovine, kao i kupovina Saaba od strane Dženeral Motorsa i Krajzlerovo
povezivanje sa Micibušijem, zbile su se kada se gotovina u potocima slivala
u kase američkih proizvođača, u vreme kada su kupci nemilice trošili na
skupe pikap kamione i sportska rekretivna vozila.
Ali, Fordova sreća se okrenula i kompanija se suočila sa mršavim prodajama u
SAD i milijardama u dugovima.
Tata je najstariji i najveći indijski konglomerat, sa imovinom u čeličanama,
informacionoj tehnologiji i fabrikama automobila. Trebalo bi da ima novca za
spas Jaguara i Lend Rovera i za ražvoj novih modela da bi bolje konkurisala
na tržištu luksuznih vozila, kažu analitičari. |
| |
| |
|
| |
| Latinoameričke zemlje predložile novog
predsednika GS UN |
| |
Bivšeg nikaragvanskog zvaničnika Miguela D'Eskota Brokmana zemlje Latinske
Amerike i karipskog arhipelaga predložile su za sledećeg predsednika
Generalne skupštine UN, rekao je portparol tog tela Janoš Tišovski.
 Brokman
je poznat kao oštri kritičar američkih republikanskih predsednika i
najverovatnije će biti izabran na novu funkciju, jer je na redu taj region
da od septembra godinu dana predsedava UN.
Ambasador Venecuele u UN obavestio je sadašnjeg predsednika Generalne
skupštine, Makedonca Srđana Kerima o podršci zemalja srednje i Latinske
Amerike Brokmanu u pismu, koje mu je poslao prošle nedelje, rekao je
Tišovski.
Predsednik Generalne skupštine 192 zemlje ima malu moć, ali predsedava
godišnjem skupu svetskih lidera, koji se održava svakog septembra i
uključuje i imenovanje novog predsednika. On ili ona, takođe, nadzire
sprovođenje reformi, kao i proširenje članstva moćnog Saveta bezbednosti UN.
Brokman (75) je bio ministar spoljnih poslova u levičarskoj vladi Sandinista
(Sandinistički nacionalni oslobodilački front), koji su vladali Nikaragvom
od 1979-90. godine i borili se protiv pobunjeničke gerile, koju je
podržavala Amerika.
On je podržavao sandinističkog lidera Danijela Ortegu, koji je ponovo 2006.
postao predsednik Nikaragve. Ortega je oštro napao SAD i izrazio podršku
Iranu na prošlogodišnjem okupljanju Generalne skupštine.
Brokman je u jednom intervjuu 2004. nazvao Ronalda Regana, američkog
predsednika 80-tih godina "međunarodnim zločincem" i "ubicom (nikaragvanskog)
naroda".
"Zbog Regana i njegovog duhovnog naslednika Džordža V. Buša svet je danas
mnogo manje bezbedan i siguran nego što je ikada bio", rekao je on.
Generalna skupština uglavnom prihvata predloge regionalnih grupa koje bi
trebalo da predsedavaju njome i jednoglasno prihvata kandidata. Glasa se
samo ako grupa predloži više od jednog kandidata.
Tišovski je rekao da će Generalna skupština UN novog predsednika izabrati
sredinom juna.
Jedan neimenovani američki zvaničnik odbio je da komentariše nominaciju
Brokmana, ali je rekao da SAD pokušavaju da imaju konstruktivnu saradnju sa
predsednicima Generalne skupštine UN. |
| |
| |
|
| |
| Kina upozorila Evropu da se ne meša u
situaciju na Tibetu |
| |
Kina je jedan dan uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova
Evropske unije, upozorila Evropu da se ne meša u situaciju na Tibetu.
"Nemiri i nasilje na Tibetu su unutrašnji problemi Kine", izjavio je
portparol ministarstva spoljnih poslova Ćin Jang na redovnom novinarskom
bri-fingu.
Ćin Jang je takođe izrazio nadu da evropske zemlje neće slati "pogrešne
poruke" dalaj lami.
On je postavio pitanje na koji način se u evropskim zemljama tretiraju "nasilni
kriminalci" i zaključio da ne bi trebalo usvajati dvostruke standarde u vezi
sa tim pitanjem.
Protesti budističkih monaha postali su nasilni tokom 14. marta u Lasi,
prestonici Tibeta, što je izazvalo oštru reakciju kineske vlade koja je
pojačala bezbednost u nekoliko provincija sa većinskim tibetanskim
stanovništvom, gde je takođe došlo do nemira. Kineska vlada navodi da su 22
osobe poginule u "antivladinim protestima" u Lasi, dok predstavnici
tibetanskih izbeglica saopštavaju da je u sukobima stradalo više od 140
osoba. |
| |
| |
|
| |
| Hilari Klinton u srodstvu s Andželinom Džoli |
| |
Američki predsednički kandidati imaju neka svojstva zvezda, ali imaju i prave
zvezde u široj familiji, pokazalo je genealoško istraživanje koje Hilari
Klinton povezuju s Andželinom Džoli a Baraka Obamu sa Bredom Pitom .
Istorijsko genealoško društvo Nove Engleske u Bostonu objavilo je studiju sa
porodičnim stablima tri predsednička kandidata čije je slavne rođake otkrilo,
bilo da su odavno mrtvi ili su njihovi savremenici.
 Senator
Ilinoisa Barak Obama, čija je majka iz Arkanzasa, u daljem je srodstvu sa
najmanje šest američkih predsednika: Džordžom Bušom seniorom i juniorom,
Džeraldom Fordom, Lindonom Džonsonom, Harijem Trumanom i Džejmsom Medisonom.
Među njegovim daljim rođacima su i nekadašnji britanski premijer Vinston
Čerčil i glumac Bred Pit.
Njegova suparnica za demokratsku nominaciju, senatorka Njujorka Hilari
Klinton ima zajedničkog pretka sa Pitovom ljubavnicom, glumicom Andželinom
Džoli, prenose svetske agencije. Njih dve su rođake u devetom kolenu.
Istraživači su otkrili i da Hilari Klinton, po majci, ima rodbinske veze sa
Kanađinima francuskog porekla, pa je tako u srodstvu sa Madonom - takođe u
devetom kolenu preko pretka koji je umro 1656.
Ta grana je dovodi u srodstvo i sa pevačicama Selin Dion i Alanis Moriset,
sa piscem Džekom Keruakom, a daleka rođaka joj je i Kamila Parker-Bouls,
supruga britanskog princa Čarlsa.
Kandidat republikanaca, senator Arizone Džon Mekejn je u šestom kolenu u
srodstvu s aktuelnom prvom damom SAD Lorom Buš, ali je njegovim drugim
precima teško ući u trag.
Njegovi preci su skoro svi sa juga, a u toj regiji genealozi imaju otežan
posao zbog nepotpunih podataka.
Više podataka o rodbinskim vezama predsedničkih kandidata može se naći na
sajtu
www.NewEnglandAncestors.org . |
| |
| |
|
| |
| Salvija nova marihuana |
| |
Urednici internet sajtova na kojima se hvale halucinogena svojstva biljke "salvija
divinorum" počeli su da paniče i svoje korisnike pozivaju na kupovinu sa
parolama "vreme ističe" i "snabdejte se dok još možete."
Užurbanost je posledica zabrinutosti američkih zakonodavaca koji misle da bi
jeftina biljka, pritom laka za gajenje, uskoro mogla da postane nova
marihuana.
Osam američkih država već je uvelo ograničenja, dok šesnaest, uključujući
Floridu, razmišlja da salviju potpuno zabrani.
"Čim jednu drogu proglasimo nelegalnom, deca počnu da traže drugu koju mogu
da kupe legalno. Salvija je sledeća," kaže članica Kongresa iz Floride Meri
Brendenburg, koja je predložila zakon po kome bi se za posedovanje salvije
išlo u zatvor i do pet godina.
Protivnici tvrde da zakonodavci pridaju preveliku pažnju sitnom problemu,
ali niko ne spori da salvija umanjuje moć rasuđivanja i sposobnost za vožnju.
Biljka koja se uzgaja u Meksiku obično se puši, može da se žvaće, ili kuva
kao čaj. Nazivaju je i "seli-di", "magična nana" ili "božanska žalfija," a
uživaoci kažu da može da izazove osećaj putovanja kroz vreme ili prostor.
Učinak salvije, za razliku o halucinogenih droga poput El-Es-Dija (LSD) ili
Pi-Si-Pija (PSP), obično traje mnogo kraće, ne više od jednog sata.
Treba razlikovati salviju divinorum od obične salvije, koja se uzgaja u
baštama.
Nije poznat slučaj da je korišćenje salvije izazvalo nečiju smrt, ali je u
Delaveru pre dve godine biljka dovedena u vezu sa samoubistvom tinejdžera.
"Čini se da roditelji nemaju pojma o salviji, koja je mnogo jača od
marihuane," kaže agenciji AP asistent profesora psihologije i krivičnog
prava na Univerzitetu Tifin u Ohaju Džonatan Apel.
Zakonodavci su uvereni da je salvija privlačna za omladinu, jer ima
kratkotrajno dejstvo i zato što je trenutno legalna.
Majka dečaka koji je u Delaveru izvršio samoubistvo izjavila je da je
salvija činila depresivnim njenog sina, ali da je on korišćenje biljke
pravdao tvrdnjom da nije zabranjena.
Autopsijom nisu pronađeni tragovi droge u telu dečaka, ali lekari, ipak,
kažu da je salvija doprinela samoubistvu.
Prva država koja je salviju proglasila nelegalnom bila je Luizijana čemu je
značajno doprineo i njen komesar za poljoprivredu i šumarstvo, Majk Strejn,
koji kaže da su reakcije javnosti uglavnom pozitivne.
Unca salvije (28,35 grama) na internetu se prodaje za 30 dolara (19,56 evra).
Na tržištu se nudi i tečni ekstrakt biljke čija je jačina obeležena oznakama
od "5h" do "60h". Gram najjeftinijeg ekstrakta košta 12 dolara (7,82 evra),
a "najdelotvornijeg" 65 dolara (42,37 evra).
Nude se čak i ekstrakti sa različitim ukusima, recimo jabuke ili jagode.
Rik Doblin, predstavnik Multidisciplinarne asocijacije za psihodeličke
studije, neprofitabilne organizacije koja se bavi istraživanjima
psihodeličnih droga, jedan je od onih sa stavom da je problem preuveličan.
"Kriminalizacija salvije je pogrešan odgovor na vrlo mali problem", tvrdi
Doblin i dodaje da salvija nije "droga za žurku" jer je "odvratnog ukusa" pa
neće biti previše popularna. "To je mala droga u velikom svetu psihodeličnih
supstanci."
Teško je reći koliko je raširena upotreba salvije, pošto nije uključena u
istraživanja o drogama, a nije ni u statistikama, jer nije zabranjena.
Državni univerzitet San Dijega organizovao je istraživanje koje je pokazalo
da je četiri odsto od 1.500 studenata konzumiralo salviju u prethodnih 12
meseci. |
| |
| |
|
| |
| Petina čeških menadžera je na dopingu |
| |
Čitava petina čeških menaddžera je na dopingu u nastojanju da prevaziđe stres,
a isto toliko njih poslovne rezultate postiže zahvaljujući "inteligentim
drogama" na bazi efedrina.
U anketi češkog dnevnika "Hospodaržske novini" koji je dobio odgovore od
1.200 čeških menadžera, 20 odsto je priznalo da bez dopinga, čak i onog
nelegalnog, ne može.
Čitavih 60 odsto čeških menadžera je pod stalnim stresom a polovina nema
uopšte vremena za najefikasniji lek protiv stresa - vreme provedeno sa
porodicom.
Preko 80 odsto čeških menadžera provodi na poslu 10 do 12 sati dnevno, dok
onih koji strogo poštuju osmočasovno radno vreme ima svega tri odsto.
"Kada bi bila organizovana olimpijada žderača stimulativnih sredstava
sigurno bih bio uspešan. Kao što u motor automobila mora da se sipa ulje,
tako je i telu potrebna stimulacija", rekao je jedan od uspešnih čeških
bankara Radovan Vavra.
Petina mendžera ne može bez litara kafe, energetskih napitaka i svih mogućih
koktela vitamina i dodataka ishrani, dok još jedna petina koristi takozvane
inteligentne droge na bazi efedrina.
"Sve popularniji je i kokain", upozorio je ekspert za droge, psiholog Ivan
Douda.
Češki menadžeri bez obzira na stres plaćeni su manje od svojih ruskih i
poljskih kolega, iako su njihove zarade osetno veće nego u susednoj
Slovačkoj ili u Hrvatskoj.
Najveće plate u istočnoj Evropi imaju menadžeri u Rusiji čija prosečna
godišnja zarada je 156.000 evra a odmah za njima su Poljaci sa godišnjom
prosečnom platom od 129.000 evra, pokazala je najnovija studija austrijske
konsalting kompanije Kinbaum.
Češki menadžeri mogu da računaju na nešto preko stotinu hiljada evra
godišnje a najslabije plaćeni su slovački menadžeri sa 70.000 evra godišnje
i Hrvatski sa nešto većom godišnjom platom od 86.000 evra.
Velika većina poljskih i čeških menadžera, oko 90 odsto, ima pravo na udeo u
dobiti, dok na tu dodatnu finansijsku injekciju u porodičnom budžetu ima
pravo tek 14 odsto hrvatskih menadžera, prenose iz studije češki mediji. |
| |
| |
|
| |
| Sumorno usporavanje |
| |
Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ubedljiva većina Amerikanaca veruje da
je ekonomija zemlje u recesiji iako statistike vlade tek treba da pruži
dokaze koji bi formalno zadovoljili definiciju.
Zna se da je ekonomija SAD dramatično usporila rast i da su tržišta
nekretnina i kredita u haosu, dok se vrednost dolara naglo smanjuje što
povecava inflatorni pritisak.
 Nastavak
kreditne krize gurnuo je prošle sedmice jednu od najvećih američkih
investicionih banaka na ivicu kraha, od koga se spasla samo zahvaljujuci
pomoći vlade u Vašingtonu.
Industrijska proizvodnja u SAD nastavlja da pada, dok su cene nafte ostale
iznad stotinu dolara za barel.
Američka centralna banka je u poslednje vreme u dva navrata smanjila kamatnu
stopu da bi olakšala otplatu kredita i podstakla ekonomski rast.
Ali, izgleda da čak i te mere podsticaja učvršćuju uverenje da američka
ekonomija zaostaje, kaže Lorens Samers, koji je služio kao sekretar za
finansije u administraciji predsedika Bila Klintona.
"Vrlo je verovatno da smo sada u recesiji," izjavio je on Radiju Glas
Amerike. "Izvesno je da smo u nečemu što će većina ljudi osetiti kao
recesiju. Nadam se da će se to lako zaustaviti i da ćemo videti povratak na
ekspanziju. Ipak, posle svega sto se zbilo na finansijskom trzistu, ne
mozemo biti sigurni da ce se to dogoditi".
Glen Habard, bivši šef Saveta ekonomskih savetnika predsednika Buša, smatra
da su tekuće prilike sumorne, ali veruje da će ekonomsko usporenje Amerike
ipak biti kratkotrajno.
"Jasno je da smo sa prošlogodišnjeg rasta bruto nacionalnog proizvoda od
nešto više od 3 odsto, ove godine skliznuli na verovatno jedan do jedan i po
procenat."
"Tržište rada je počelo da se smanjuje. Kreditno škripanje veoma mnogo
uitiče na ekonomiju. Ipak, do kraja godine se može očekivati oporavak za
koji će u priličnoj meri biti zaslužni potezi u domenu monetarne i fiskalne
politike," kaže on.
Federalna vlada je početkom godine usvojila paket ekonomskih povlastica koji
će obezbediti ček sa povraćajem poreza većini Amerikanaca sa srednjom i
nižom zaradom, kao i poreske olakšice koje treba da podstaknu ulaganje u
biznis.
Bušova administracija takođe ohrabruje davaoce kredita da izmene uslove
pozajmljivanja finansijski ugroženim klijentima suočenim sa gubitkom kuća.
Desetine hiljada kućevlasnika su širom SAD već izbačeni iz svojih domova jer
zbog skoka kamatnih stopa nisu mogli da otplaćuju mesečne rate.
Neki u Vašingtonu traže agresivniju akciju kojom bi se povećao nadzor vlade
i regulacija kreditnih tržišta, ne samo da bi se ublazio udarac, nego da bi
se smanjilo davanje rizičnih pozajmica koje se okrivljuje za sadašnji haos.
Demokratski senator Čarls Samer iz Njujorka, kaže da predsednik Buš nije
preduzeo akciju na vreme, što je pogoršalo stanje.
Međutim, republikanski senator Džon Kil iz Arizone, kaže da su demokrate
daleko od toga da su nedužni kada je reč o nevoljama na tržištu nekretnina i
kredita.
"To nije bila Bušova administracija koliko demokrate u Kongresu koji su
vršili pritisak na kreditne institucije da istupe i ponude više novca, čak i
onima koji ne ispunjavaju uslove."
Očekuje se da će tek novi ekonomski podaci o prodaji kuća u SAD, potrošnji u
maloprodaji i bruto nacionalnom proizvodu dati važan uvid u dubinu američkih
privrednih nedaća.
Odnosno, odgovoriti na pitanje da li su SAD u recesiji ili nisu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
