SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
KANADA

    Broj 1147, 4. april 2008.

Priča o ulozi kanadske vojske
 
U Hamiltonu je 31. marta ove godine, u sklopu Otvorenog foruma osnovanog pre skoro 40 godina od strane dr Džon Frida, održana grupna diskusija o učestvovanju kanadskih vojnika u sklopu mirotvornih misija Ujedinjenih nacija sa akcentom na operaciju Medački džep u Hrvatskoj 1993. godine.

Glavni predavač bio je dr Kolin Kembel (Colin C. Campbell, Ph.d.), profesor u školi Glendejl u Hamiltonu, slika desno, dok su svoje teze izneli i nastavnica Zara Pavlović, a svedočenja studenti Sanja i Dijana Ivanović i Zorica Vujnić, koje su tada bile male devojčice u zbegovima srpskog naroda na čuvenom "putu suza" do slobodnih krajeva Bosne i Srbije.

Za ovo veče najpre je pripremljena odlična prezentacija o činjenicama o operaciji Medački džep (9-17. septembra 1993), koje su dobro poznate srpskom narodu, ali razlog zbog koga akcija kanadskih vojnika nikada nije dobila zahvalnost kanadske javnosti i vojnog vrha - ostao je tajna.

Na tome je insistirala ova istraživačka grupa i krajem februara meseca ove godine grupa se srela sa komandantom kanadske lake pešadijske jedinice "Princes Patriša" pukovnikom Džim Kalvinom, jedinice (snage 875 mirotvoraca) koja je u sklopu južnog sektora UN pokušala da spreči zločin hrvatske vojske nad srpskim civilima Medačkog džepa i spasi sigurne smrti mnoge od njih, vodeći tri dana neprestane borbe sa Hrvatima pojačanim satelitskim osmatranjem "američkih profesionalaca" zaposlenih u hrvatskoj vojsci.

Međutim, svi Kanađani ostali su zgranuti ratnim zločinima koje su Hrvati počinili do temelja rušeći srpske kuće i monstruozno ubijajući Srbe, pa čak i sve životinje u okolini.

Taj susret, ispričala je Zara Pavlović, bio je vrlo emocionalan za sve učesnike, a pogotovo zato što su ove mlade Kanađanke srpskog porekla znale poimence i ljude koje je upoznao i pukovnik.

Priča o tom kanadskom heroizmu nije dobila nikakvu pažnju u kanadskim medijima, pa ni u vojnom vrhu jer se u to vreme desila kriza u Somaliji i pažnja je skrenuta. Ali, i pored toga, Kanada se setila svojih vojnika i te akcije tek posle dugih devet godina, kada je tadašnja guvernerka Kanade Adrijan Klarkson odala priznanje jedinici. Ništa više od toga.

Taj nesklad u vremenu i priznanju ostavio je u čudu vojnike te jedinice, svedoke iz prve ruke stravičnih zločina hrvatske vojske nad srpskim civilnim stanovništvom, koji su to javno rekli u specijalnoj emisiji na televiziji (History Channel), koja je delom prikazana prisutnima.

Takođe, kanadski vojnici napravili su video zapis vodeći novinare svetskih agencija kroz sela kroz koja su prolazili hrvatski vojnici sa očevidnim dokazima o počinjenim zločinima. Taj materijal je sada na suđenju hrvatskim generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu. Kao visoki oficir hrvatske vojske u toj operaciji učestvovao je i sadašnji premijer samoproklamovane države Kosovo Hašim Tači.

Godine prolaze, ali se događaji ne zaboravljaju. Tako će i ostati i u našem pamćenju i istoriji da je bar neko od Kanađana video nesreću kroz koju je prolazio i prolazi srpski narod.

Naravno, nesreća je i veća što nikada nisu dobili vreme i mesto da o tome i sami nešto više kažu kanadskoj javnosti. Otvoreni forum u Hamiltonu pod vođstvom dr Kembela bar je dao do znanja da takvo interesovanje postoji.
 
Dragan Ćirić  
 
Kanadski etnokulturalni mozaik
 
Otprilike svaki šesti žitelj Kanade ima drugačiju boju kože, pokazuju upravo obrađeni podaci iz popisa 2006. godine koji su objavljeni pod nazivom Kanadski etnokulturalni mozaik, potencirajući da etnička slika kanadske populacije nastavlja da se menja sve bržim tempom, najviše zahvaljujući imigrantima.

Po definiciji za popis, osoba drugačije boje kože je osoba koja nije starosedelačkog porekla, ne pripada beloj rasi i nema belu boju kože.

U pojedinim regionima vlada veće šarenilo, pa tako u regionu Toronto 42,9 odsto stanovnika sebe svrstava među građane sa drugačijom bojom kože, tek nešto manje u Vankuveru, ali je to najprisutnije u Markamu - čak 65,4 odsto, najviše u čitavoj zemlji. U Halifaksu, pak, drugačiju boju kože ima tek svaka trinaesta osoba, a u Kelovni ih je ispod pet odsto, što je daleko ispod proseka za Kanadu.

Pre 25 godina drugačiju boju kože imalo je svega pet odsto stanovnika Kanade, a treba reći da preko četiri petine svih doseljenika koji su došli u Kanadu između 2001. i 2006. godine, nije iz evropskih zemalja.

Podaci iz popisa ukazuju da u Kanadi žive ljudi poreklom iz 223 različite etničke zajednice, ali je pri izjašnjavanju o nacionalnosti odrednicu Kanađanin izabrala skoro svaka treća osoba, ali sedam odsto manje nego na prethodnom popisu. Interesantno je da useljenici razgraničavaju svoju nacionalnu pripadnost, koju vezuju za zemlju u kojoj žive, i etničku, koja označava narod iz kojeg potiču, ili je eventualno vezuju za versku pripadnost.

Najviše Kanađana ima u Kvebeku i među pripadnicima treće generacije doseljenika, odnosno među osobama koje su prijavile engleski ili francuski jezik kao prvi, koji su rođeni u Kanadi, od roditelja takođe rođenih na ovim prostorima. U drugoj generaciji doseljenika, pak, dominiraju građani evropskog porekla, dok među najsvežije doseljenima ima najviše Kineza, Indijaca, Filipinaca i Vijetnamaca.

Interesantno je da čak 96 odsto građana drugačije boje kože živi u gradskim sredinama, u poređenju sa 68 odsto ukupnog stanovništva. Problemi nastaju pri njihovom zapošljavanju, koje je procentualno ispod onog za građane bele boje kože, iako su stepeni obrazovanja na približno istom nivou.

Britanska Kolumbija ima etnički najraznolikiju populaciju, pošto je u njoj svaka četvrta osoba drugačije boje kože, dok najmanje osoba drugačije boje kože živi na Ostrvu princa Edvarda - svega 1,4 odsto.

U skladu sa sve primetnijom i prisutnijom etničkom raznolikošću u Kanadi, raste i broj mešovitih brakova. Samo u poslednjih pet godina njihov broj je porastao za trećinu i uglavnom se tu radi o brakovima pripadnika bele rase sa osobom drugačije boje kože. Japanci su najspremniji da zasnuju porodicu sa pripadnikom neke druge etničke grupe, čak u 74,7 odsto slučajeva, dok sa druge strane to najređe čine doseljenici iz Jugoistočne Azije i Kine.

Brakovi supružnika iz različitih manjinskih grupa čine 3,9 odsto svih zajednica u Kanadi u 2006. godini.

Statistička služba prikuplja podatke o etničkoj pripadnosti zbog toga što na osnovu njih mnoge vladine službe, razne kulturne i druge organizacije i zajednice, školski odbori i naučnici, mogu da ustanove stepen integracije u kanadsko društvo osoba koje potiču iz različitih sredina.
 
   
 
Trošak premašio vrednost novčića
 
Poslanik u federalnom Parlamentu Pet Martin, član NDP-a, predstavio je predlog zakona o povlačenju iz opticaja novčića od jednog centa, pošto smatra da troškovi njihovog kovanja i transporta uveliko premašuju njihovu stvarnu i upotrebnu vrednost.

Nacionalna kovnica osporava njegovu tvrdnju podatkom da troškovi oko ovih novčića iznose svega 0,8 centi, međutim neka istraživanja parlamentarne Biblioteke navode da troškovi mogu ići i preko četiri centa. Martin kaže da cifra koju pominje Kovnica pokriva samo metal potreban za izradu ovih novčića.

U okviru Martinovog predloga je i segment o zaokruživanju cena na najbliži, što se tiče prihoda neutralan, novčić, što će morati da se odradi ukoliko se peni ukine.

On je rešen da se novčić povuče iz opticaja do sledećeg januara, kada će biti i stotinu godina otkako je iskovan parvi kanadski peni.

Martin ističe da je dodatni razlog za ukidanje i to što većina ovih novčića završi u kasicama ili raznim posudama i kutijama za odlaganje sitnine, čime se samo potencira da oni nemaju upotrebnu vrednost. Računa se da je trenutno u opticaju oko 20 milijardi ovih novčića, ili oko 60 hiljada tona metala.

Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti podržao je ovaj Martinov predlog, međutim federalni ministar finansija Džim Flaerti kaže da ovo pitanje ne spada u prioritete i da odluka sigurno neće biti uskoro doneta.
 
   
 
Kanađani počeli kraće da rade
 
Statistička služba kaže da se primećuje da nacija stari između ostalog i zbog toga što se smanjuje broj sati koje provodimo na poslu.

Trend skraćivanja radne nedelje traje već tri decenije, a samo u poslednjoj dekadi, od 1997-2006. godine prosečan broj radnih sati smanjen je za 30 minuta. U prve dve decenije glavni razlog za skraćivanje radne sedmice bilo je zapošljavanje većeg broja radnika za stalno. Poslednju deceniju, pak, karakteriše sve manji broj zaposlenih koji na poslu provode preko 49 sati, što se dešava onda kada raste broj starijih radnika, naročito muškog pola.

Kod starijih radnika je, takođe, primetno da ima sve više onih sa relativno kratkom radnom nedeljom, od 15 do 39 sati, što zajedno sa manje radoholika, prosečnu radnu nedelju skraćuje na 36,3 sata, potencira autorka studije Dženin Jusalkas.

Kod žena je situacija drugačija. Njihova radna nedelja se produžila za 0,6 sati i sada iznosi 33,1 sata. Ova brojka je i dalje primetno manja nego kod muškaraca, ali je razumljivo, kada se uzme u obzir da žene, često, zarad čuvanja i vaspitanja svoje dece i dalje izabiru da rade skraćeno radno vreme.

Interesantno je i da povećanje obima posla i, samim tim, zaposlenih u sektoru usluga daje zaposlenima veću mogućnost da na poslu provode skraćeno ili standardno radno vreme. Sa druge strane, sektor proizvodnje u kome su radnici češće ostajali prekovremeno na poslu, nije zaposlio ni približno toliko radnika, što sve u ukupnom računu pravi primetnu razliku.

Obrazovanje isto tako smanjuje broj sati provedenih na poslu, ponovo više kod muškaraca nego kod žena.

Zaposleni u Kvebeku imaju najkraću prosečnu radnu sedmicu, svega 35,5 sati, dok najagilniji, radnici u Njufaundlendu i Labradoru, prosečno rade 3,4 sata više od njih.

Kanada nikako nije izuzetak u poređenju sa ostalim industrijski najrazvijenijim zemljama sveta. Naprotiv, veoma slična iskustva zabeležena su i u ostalih 16 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, a Kanada se nalazi otprilike u zlatnoj sredini među njima.
 
   
 
Kamere spašavaju živote, ali ne i automobile
 
Kamere na semaforima spašavaju živote, ali ne i automobile, govore podaci iz istraživanja naučnika sa Koledža za javno zdravlje pri Univerzitetu Floride.

Njihovi rezultati delimično su bazirani i na saznanjima sa 38 torontskih raskrsnica, gde su nesreće sa smrtnim ishodom ili povredama smanjene za 6,8 odsto, dok je broj nezgoda sa materijalnom štetom porastao za 18,5 odsto.

Nadležni u Torontu kažu da su ovi podaci više nego dovoljan razlog za instaliranje kamera, pošto je u najvećoj meri smanjen broj najopasnijih saobraćajnih nesreća iz lakat krivina.

Pored Toronta, kamere su ugrađene na pojedinim rasksnicama u Hamiltonu, Otavi i u regionima Halton, Pil i Voterlu.

Veruje se da će novi znaci sa odbrojavanjem preostalog vremena za prelazak ulice na pešačkim prelazima dodatno doprineti povećanju bezbednosti na ulicama.
 
   
 
Roditelji treba da su jači od zakona
 
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti kaže da nije spreman da razmatra pomeranje granice za zabranu konzumiranja alkohola sa 19, na 21 godinu.

On smatra da roditelji tinejdžera treba da budu odgovorni za sprečavanje opijanja, a ne zakon. Ontarijski premijer naglašava da roditelji koji veruju da će zakon to regulisati očigledno ne razumeju ljudsku prirodu.

Predlog je stigao iz Saveta za zdravstvo u Londonu, Ontario, kao jedna od mera za borbu protiv kobnih posledica koje izaziva alkohol. Oni takođe apeluju da se dozvoljena količina alkohola u krvi za vozače snizi na 5, sa sadašnjih 8, promila i pozivaju i druge zdravstvene agencije da se angažuju i pomognu provinciji u izmeni ovog zakona
 
   
 
Kape umesto šešira
 
Uskoro će ontarijski policajci svoje stetson šešire zameniti tradicionalnijim plavim kapama, zahvaljujući nedavnoj odluci policijske asocijacije.

Odluku je podržao i komesar provincijske policije Džulijan Fantino.

Portparol OPP-a Pjer Čemberlend kaže da povratak starog stila ima više funkcionalan, nego modni značaj, jer se radi o veoma korisnoj i prepoznatljivoj kapi. On napominje da su stetsoni često stvarali probleme policajcima na vetru, ali i prilikom ulaska i izlaska iz automobila, te se veruje da će sa kapama biti pošteđeni takvih muka.
 
   
 
U Kvebeku i Novoj Skotiji bez mobilnog za volanom
 
Kvebek i Nova Skotija su od prvog dana aprila počeli da primenjuju zakon o zabrani korišćenja mobilnog telefona dok se osoba nalazi za volanom. U Novoj Skotiji je uvedena i zabranu pušenja u kolima u kojima se nalazi osoba mlađa od 19 godina.

Interesantno je da će, za one koji se ne budu pridržavali novih propisa, kazne u Novoj Skotiji biće strože nego u Kvebeku.

U Kvebeku zakonodavac kaže da će novčana kazna biti do 100 dolara, isto koliko se naplaćuje i kada vozač ne nosi bezbednosni pojas, ali i napominju da će u prva tri meseca vozači dobijati samo opomene. Vozač će uz novčanu kaznu dobijati i tri kaznena poena.

U Novoj Skotiji, pak, kazna će biti 164 dolara za prvi prekršaj, s tim da će se svaki sledeći naplaćivati 50 dolara više.

Iako se insistira da se ne rešavaju svi problemi ovom zabranom, veruje se da će izbacivanje makar jednog razloga za odvlačenje pažnje vozačima povećati bezbednost na putevima.

I druge provincije nameravaju da uskoro donesu slična ograničenja, pre svih Britanska Kolumbija i Alberta. Prva provincija u kojoj je ovakva zabrana uvedena bio je Njufaundlend i Labrador, 2003. godine.
 
   
 
Džo iz mesare dobio premiju
 
Hoze Lima, 52, otac troje dece, iz Toronta nedavno je podigao ček za rekordnu loto premiju u iznosu od 14,5 miliona dolara.

On namerava da jedan deo dobitka podeli sa svih 50 zaposlenih u svojoj mesari Noso Talho, tako što će im dati po pet hiljada dolara i obradovati i njih. Lima takođe planira da 3. aprila svojim mušterijama i siromašnima pokloni hiljadu kutija pilećih bataka, u spomen na svog oca koji je preminuo na taj dan, pre pet godina.

Srećni Lima naglašava da će nastaviti da radi, jer želi da ga ljudi i dalje znaju kao 'Džoa iz mesare' u ulici Blur, blizu ulice Daferin. Interesantno je da je pred izvlačenje brojeva čitavog dana imao osećaj da će nešto dobiti. Tiket je kupio u svojoj omiljenoj prodavnici i odigrao je svoje uobičajene brojeve, a oni su mu doneli neočekivano veliki dobitak.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"