|
|
Broj 1147, 4. april 2008.
| Svi kandidati potrošili više nego što je
dozvoljeno |
| |
Svi predsednički kandidati u Crnoj Gori potrošili su u predizbornoj kampanji
više nego što predviđa zakon, a najviše novca je potrošio predstavnik
vladajuće koalicije Filip Vujanović - više od 709.000 evra, pokazuju
rezultati istaživanja Centra za monitoring (CEMI).
Istraživanje o finansiranju političkog marketinga predsedničkih kandidata u
predizbornim kampanjama spovedeno je od 19. februara do 31. marta i obuhvata
oglašavanje u dnevnim novinama i na televizijskim stanicama. Nisu obuhvaćeni
troškovi pripreme kampanje, promotivnih skupova i drugih propagandnih
materijala.
Kandidat Pokreta za promene Nebojša Medojević utrošio je do sada više od
561.000 evra, Srpske liste Andrija Mandić više od 193.000 evra, dok je
najskromniji bio kandidat Socijalističke narodne partije Srđan Milić sa oko
68.000 evra.
Izvršni direktor CEMI-a Zlatko Vujović napomenuo je, međutim, da tim ciframa
treba dodati sumu za poslednju sedmicu, kada će svi intenzivirati
marketinško prisustvo svih kandidata.
On tvrdi da cena kampanje Vujanovića na kraju izbornog procesa ne može biti
ispod milion evra, odnosno osam puta viša od zakonskog limita. Medojevićeva
kampanja koštaće najmanje 650.000 evra, Mandićeva 250.000, a pretpostavlja
se da će i Milić do kraja kampanje probiti zakonsko ograničenje.
Vujović je dodao da je teško proceniti troškove Vujanovićeve kampanje, jer
se postavlja pitanje, budući da često odlazi u zvanične posete u funkciji
predsednika Crne Gore, da li su i to i promotivni skupovi i ko to plaća.
On je kazao da ključno pitanje nije koliko je potrošeno, već odakle taj
novac, odnosno ko je i sa koliko para finansirao kampanje.
Rekao je da te informacije ukazuju da se hitno moraju usvojiti zakoni koji
regulišu tu oblast, jer je to obaveza iz Akcionog plana borbe protiv
korupcije, koje od Crne Gore zahtevaju Evropska komisija, Savet Evrope, a i
preporuke OEBS-a.
"Nažalost, politička elita u Crnoj Gori nije spremna da usvoji zakone koji
će regulisati tu oblast i makar nas malo približiti standardima EU", kazao
je Vujović i istakao da Crna Gora trenutno ima najgori pravni okvir kada je
u pitanju finansiranje kampanja kandidata i političkih partija. |
| |
| |
|
| |
| U Crnoj Gori od 1990. broj birača uvećan za
88.000 |
| |
Na predsedničkim izborima u Crnoj Gori u nedelju 6. aprila, moći će da glasa
490.412 birača, koliko je upisano u birački spisak.
Broj birača je od 1990. godine uvećan za oko 88.000. Na prvim višestranačkim
izborima u Crnoj Gori, u decembru 1990. godine, pravo glasa imalo je 402.905
građana.
Najviše birača ima u Podgorici, oko 140.000, a najmanje u Šavniku, svega
nekoliko hiljada.
U Crnoj Gori su do sada četiri puta održani predsednički izbori. Prvi put, u
decembru 1990. godine, birano je Predsedništvo Crne Gore, kao i predsednik
Predsedništva. Kasnije je biran samo predsednik Republike. |
| |
| |
|
| |
| Lukoil ušao u Crnu Goru |
| |
Ruska naftna kompanija Lukoil do kraja sedmice preuzeće šest benzinskih pumpi
u Crnoj Gori koje su bile u vlasništvu podgoričke kompanije Rokšped.
 Ugovor
sa Rokšpedom vredan 26,5 miliona evra, ovih dana potpisala je kompanija
Lukoil Montenegro, koja je u Podgorici osnovana još u oktobru 2006.,
objavili su mediji u Podgorici.
Godišnji obrt ruskog Lukoila je oko 60 milijardi dolara, a prisutni su i u
mnogim zemljama - SAD, Srbiji, Turskoj, Makedoniji, Kipru, Bugarskoj,
Finskoj, skoro svim državama bivšeg Sovjetskog Saveza...
Benzinske pumpe Rokšpeda nalaze se na veoma prometnim lokacijama u Podgorici,
na putu ka primorju i prema severu zemlje. Njihovom kupovinom Rusi ulaze na
velika vrata na crnogorsko tržište naftnih derivata. |
| |
| |
|
| |
| Deo javnosti ne podržava posetu Buša |
| |
Uz većinu građana Hrvatske koji podržavaju posetu američkog predsednika
Džordža Buša Zagrebu, sve je glasniji i onaj deo javnosti koji tu posetu ne
prihvata sa dobrodošlicom.
 Buš
će u Zagreb doputovati danas popodne, odmah po završetku samita NATO u
Bukureštu, a osim susreta sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem, i
premijerom Ivom Sanaderom, u subotu ujutro trebao bi da održi i govor pred
građanima na trgu ispred zgrade vlade.
Među onima koji otvoreno najavljuju da, uprkos službenim pozivima, neće
prisustvovati govoru predsednika Buša na Markovom trgu, ima i
visokopozicioniranih političara, koji svoj potez objašnjavaju činjenicom da
ne odobravaju politiku američkog predsednika u svetu.
Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac
rekao je da će "iz poštovanja prema predsedniku Mesiću i instituciji
predsednika SAD" biti na svečanoj večeri koju večeras u čast Buša organizuje
Mesić.
"Ali, na obraćanju predsednika Buša na Markovom trgu neću biti zato što se
ne slažem s politikom ovog američkog predsednika u nizu njenih elemenata. I
to ne samo u odnosu prema Kosovu, nego i prema mnogim spoljnopolitičkim
potezima koji su doneli ratove i nestabilnost u svetu" izjavio je Pupovac "Jutarnjem
listu". |
| |
| |
|
| |
| Ministarstvo odbrane parlamentarnom odboru
dalo izveštaj |
| |
Crnogorski ministar odbrane Boro Vučinić najavio je da će jedan od
prioritetnih zadataka tog resora u ovoj godini biti priprema za učešće Crne
Gore u mirovnim misijama.
 Vučinić
(desno) je na sednici Odbora Skupštine Crne Gore za bezbjednost i odbranu
rekao da se već sada pojačava interesovanje pripadnika crnogorske vojske za
učešće u mirovnim misijama.
Ministarstvo je, prema njegovim rečima, obavilo "preliminarne razgovore" o
evenutualnom učešću u mirovnim misijama.
Odbor je glasovima vladajuće koalicije usvojio izvestaj o radu Ministarstva
odbrane u 2007. godini, a jedini opozicioni poslanik, predstavnik
Socijalističke narodne partije Velizar Kaluđerović, bio je protiv.
To je prvi put da je parlamentarni odbor dobio detaljan izveštaj o stanju u
sistemu odbrane, zbog čega je načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Dragan
Samardžić ovaj dan označio kao "istorijski".
Odbor je zaključio da je izvestaj Ministarstva odbrane "temeljan, stručan i
odgovoran", a njegov predsednik Dragan Kujović je posebno pohvalio
otvorenost tog resora prema parlamentu, kao i prema javnosti uopšte.
Poslanik Kaluđerović je tražio da parlament razmatra, kako je rekao, razne
sporazume koje su Vlada Crne Gore i predsednik Crne Gore ranije potpisali sa
drugim zemljama, ili međunarodnim organizacijama, a kojima su za Crnu Goru
predviđene vojne i druge obaveze.
Kaluđerović je posebno kritikovao SOFA sporazum sa SAD, koji se odnosi na
obaveze Crne Gore prema američkoj vojsci u slučaju da njeni pripadnici
crnogorsku teritoriju koriste kao tranzitnu.
Ministar Vučinić je naveo da je taj sporazum potpisao veliki broj zemalja,
na što je Kaluđerović reagovao rečima: "Ako toliko hvalite taj sporazum,
zašto ga onda ne dostavite parlamentu na verifikaciju". |
| |
| |
|
| |
| Makedonska delegacija napustila samit NATO |
| |
Makedonska državna delegacija juče je napustila samit NATO-a u Bukureštu u
znak protesta zbog toga što članice Alijanse nisu uputile poziv Makedoniji
za članstvo u toj vojnoj organizaciji.
Članovi makedonske delegacije ranije su najavili da bi mogli da napuste
samit u Bukureštu, što je zvanično potvrdio i šef makedonske diplomatije
Antonio Milošoski.
 Makedonski
ministar inostranih poslova izjavio je novinarima da 90 odsto građana
njegove zemlje podržava članstvo u NATO-u, i da zbog toga smatra da bi
državna delegacija trebalo da pokaže solidarnost sa svojim narodom.
"Makedonska delegacija je napustila samit jer smatramo da je neophodno da
budemo zajedno sa našim narodom. Ovo su teški trenuci za mali narod",
izjavio je Milošoski u Bukureštu.
Zvaničnici NATO-a ranije su izjavili da će Makedonija moći da se priključi
tom savezu čim budu rešene nesuglasice oko imena makedonske države sa Grčkom.
Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila je da njena zemlja
želi da vidi svog suseda sa severa u NATO-u, ali samo ukoliko bude postignut
kompromis oko imena makedonske države.
"Želimo da ih vidimo u NATO-u. Nadamo se, i radimo na tome, da će pregovori
biti nastavljeni kako bi pronašli rešenje koje će biti prihvatljivo za obe
strane", rekla je Bakojani.
Glavni makedonski pregovarač u sporu s Grčkom Nikola Dimitrov izjavio je da
će odluka da se ne uputi poziv Makedoniji za članstvo u NATO uticati na
stabilnost celokupnog područja Balkana.
"Ovo je suprotno vrednostima NATO-a. To će u velikoj meri ugroziti
stabilnost na Balkanu. Poslata je pogrešna poruka u kontekstu umerenih
političara i radikalnih snaga", izjavio je Dimitrov.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer preneo je na konferenciji novinare
odluke koje su donete u vezi sa proširenjem Alijanse.
Shefer je rekao da je izraženo jedinstveno mišljenje o tome da je Makedonija
postigla značajan napredak na putu ka integraciji u NATO, pa je odlučeno da
se toj zemlji uputi poziv za učlanjenje što je pre moguće, kada se reši spor
oko njenog imena.
Savet NATO odlučio je na samitu u Bukureštu da pozove samo Hrvatsku i
Albaniju u članstvo. |
| |
| |
|
| |
| Odluka NATO veliko razoračaranje |
| |
Odluka NATO da ne pozove Makedoniju u svoje članstvo dok Skoplje ne reši spor
oko imena sa Grčkom, izazvala je veliko razočarenje u krugovima makedonske
delegacije.
 Makedonski
novinari, akreditovani na samitu, napustili su pres centar nakon ozvaničenja
odluke o odlaganju prijema Makedonije u NATO, prenela je rumunska televizija,
koja je navela da će se delegacija Skoplja tokom dana verovatno sastati sa
predsednikom SAD Džordžom Bušom.
Američki predsednik je izrazio "žaljenje" što lideri NATo nisu postigli
konsenzus o pozivu Makedoniji.
"Pitanje imena treba da se reši brzo", rekao je Buš na samitu.
Grčka je ranije najavljivala, a na samitu u Bukureštu i formalno uložila
veto na prijem Makedonije u NATO pod njenim ustavnim imenom Republika
Makedonija.
Grčka ne prihvata naziv Makedonija zato što se tako zove njena severna
provincija. Makedonija je 1993. godine primljena u UN pod imenom Bivša
Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).
Poslednjih nedelja Skoplje i Atina su vodili intenzivne pregovore o imenu uz
posredovanje predstavnika UN Metjua Nimica, ali bez rezultata.
Nimic je predlagao ime "Republika Makedonija - Skoplje", ali to ime nije
obostrano prihvaćeno.
Makedonski premijer Nikola Gruevski je dan uoči samita ipak izjavljivao da
očekuje da će Skoplje dobiti poziv za članstvo u NATO, dok je Atina doslovno
ponavljala da će blokirati poziv Makedonije u članstvo pod njenim ustavnim
imenom. |
| |
| |
|
| |
| Nestao dosije Hamze, vođe mudžahedina |
| |
Dosije neformalnog vođe mudžahedina u BiH Imada Al Husina, poznatijeg kao Abu
Hamza, nestao je iz Ministarstva bezbednosti BiH, saznaje portal Pinkom
info, pozivajući se na izvore bliske tom ministarstvu.
"Reč je o prvorazrednom skandalu, a stvar je tim gora jer se nestanak
dosijea povezuje s osobama koje bi trebalo da se unutar Ministarstva
bezbednosti bave zaštitom tajnih podataka", izjavio je neimenovani izvor iz
Ministarstva bezbednosti.
On je precizirao da bi odgovornost za nestanak dokumenta trebalo da bude
usmerena prema Sekretarijatu za zaštitu tajnih podataka Ministarstva
bezbednosti BiH, gde je šef Odseka za propise i dozvole Munib Isaković.
Sud BiH je sredinom januara ove godine odbacio Abu Hamzinu tužbu na rešenje
Ministarstva bezbednosti BiH, kojim mu je odbijen zahtev za azil. Nakon
toga, on je podneo žalbu Ustavnom sudu BiH. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatski general Korade ubio policajca pa
sebe |
| |
Policijska potera za četverostrukim ubicom, penzionisanim generalom Hrvatske
vojske Ivanom Koradeom, koja je trajala punih osam dana, završen je ubistvom
jednog policajca i samoubistvom progonjenog Koradea.
 Korade
je tokom dana lociran u vikendici na svom imanju, nakon čega je policija
pokrenula akciju hapšenja, ali je u rafalnoj paljbi Koradea na policajce
poginuo jedan, a teže je povređeno nekoliko pripadnika organa reda.
Korade je nakon toga izvršio samoubistvo, a njegovo telo policija je
pronašla nakon što je ušla u kuću u kojoj se skrivao.
Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec, koji je novinarima potvrdio
informaciju, nije želeo da precizira koliko je policajaca ranjeno i da li su
u životnoj opasnosti.
Korade je prošle nedelje, u noći između srede i četvrtka, u selu Velika
Veternička kod Varaždina ubio svog saborca i bivšeg ađutanta Davora Petriša,
a potom i komšiju Franju Kosa, s kojim je od ranije bio u lošim odnosima.
On je nakon toga ubio i svoju komšinicu Ciliku Hudić i njenog
petnaestogodišnjeg unuka Gorana Hudića, za koje policija pretpostavlja da su
ubijeni iz osvete, jer su bili svedoci ubistva Franje Kosa.
Od tog trenutka Korade se uspešno skrivao i bežao policiji, a u policijskoj
poteri učestvovalo je više od 3.500 policajaca, helikopteri i specijalne
jedinice MUP-a, a teritorija je snimana specijalnim termovizijskim kamerama.
General Korade je pre rata bio monter centralnog grejanja i od ranije je
poznat kao osoba problematičnog ponašanja.
Na početku 90-ih aktivno se priključio Hrvatskoj vojsci, u kojoj je vrlo
brzo napredovao, prošao je gotovo sva ratišta u Hrvatskoj, a 1992. godine u
blizini Dubrovnika ostao je invalid nakon što mu je eksplozija granate
raznela ruku.
Sledeće godine postao je komandant profesionalne 7. gardijske brigade HV-a,
dobio je čin generala, a hrvatskoj javnosti ostao je poznat kao čovek koji
je u vojnoj akciji Oluja na tvrđavi u Kninu zakačio hrvatsku zastavu nakon
što su hrvatske snage ušle u grad.
Prisilno je penzionisan 1997. godine, upravo zbog svog problematičnog
ponašanja, a mediji su od tada zabeležili mnogobrojna njegova učestvovanja u
tučama, saobraćajnim nesrećama koje je izazivao u pijanom stanju, ucenama i
reketiranjima, ali policija i vojska su godinama tolerisali njegovo
ponašanje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
