|
|
Broj 1147, 4. april 2008.
| Neuspeh prodaje Alitalie |
| |
Ponuda Er Frans-KLM o preuzimanju Alitalie raspala se posle neuspešnih
pregovora sa sindikatima, što italijansku državnu avio kompaniju ostavlja u
teškoj nevolji samo 11 dana pre opštih izbora.
 Alitalia
- nekada ponosni simbol italijanskog posleratnog ekonomskog poleta - danas
rizikuje bankrotstvo a njena sudbina je postala prvorazredno političko
pitanje.
"Ova kompanija je prokleta: samo isterivač đavola može da je spase", rekao
je predsednik Alitalie Mauricio Prato posle propasti pregovora sa
sindikatima. Alitalija je saopštila da je Prato podneo ostavku.
Er Frans-KLM, koji se smatrao za najbolju nadu da Alitalia doživi preokret,
kaže da ne postoje uslovi za dalje pregovore, ali da i dalje veruje u
projekt preuzimanja.
Alitalia, koja gubi milion evra dnevno i duguje 1,37 milijardu (2,14
milijardi dolara), kaže da joj je neophodna injekcija gotovine do sredine
godine da bi nastavila da leti.
Italijanska, odlazeća vlada levog centra koja se trudi da proda svoj udeo od
49,9 odsto u kompaniji, odobrila je preduzimanje pre dve sedmice. Ali, posao
je naišao na otpor sindikata, izbornog favorita Silvija Berluskonija i
uprave milanskog aerodroma.
Predsednik Er Frans-KLM, Žan-Siril Spineta vratio se u Pariz - avionom
Alitalie - pošto je odbio zahteve sindikata da preuzme odeljenje zemaljskog
servisa kompanije i kupi nove avione.
Najveći avioprevoznik na svetu danas kaže da Spineta žali zbog neuspeha.
Vođa najvećeg italijanskog sindikata, Džuliemo Epifani, nazvao je kolaps "porazom
za celu zemlju".
Akcije Alitalie pale su za 5,7 odsto, na pola evra, što je tržišnu vrednost
kompanije stavilo na oko 735 miliona evra - pre propasti pregovora.
Trgovanje akcijama Aliatlie biće za danas suspenovano, saopštla je milanska
berza.
Uprkos gubitaka i čestih štrajkova, dominacija nacionalnog prevoznika na
krajnje probitačnoj liniji Milano-Rim čini Alitaliu privlačnim posedom za Er
Frans-KLM.
Francusko-holandski avioprevoznik je planirao otpuštanje 2.100 od 19.000
zaposlenih u tom avioprevozniku. Vlada u Rimu je 15 meseci pokušavala da
proda kompanju, a EU je zabranila dalju državnu pomoć. |
| |
| |
|
| |
| Ogorčena borba demokrata koristi Mekejnu |
| |
Sve veći broj demokrata strahuje da bi duga i ogorčena borba za stranačku
nominaciju između senatora Baraka Obame i Hilari Klinton mogla da pomogne
protivniku broj jedan, republikancu Džonu Mekejnu.
Mnogi sledbenici Baraka Obame danas tvrde da nema načina da Hilari Klinton
pobedi Obamu i osvoji više delegata za konvenciju partije, pa žele da ona,
za dobrobit stranke, odustane od trke.
 Međutim,
Hilari Klinton tvrdi da od birača čuje upravo suprotno. "Ljudi mi najčešće
kažu da ne odustajem. Nastavi, kažu, mi smo uz tebe", navodi Radio Glas
Amerike.
Obama sad ima vise od stotinu delegata prednosti. Većina politickih
analitičara veruje da su male šanse Hilari Klinton da pobedi Obamu na
preostalim primarnim izborima i stranackim skupovima.
Klinton je favorit na predstojećim partijskim izborima u Pensilvaniji.
Međutim, Obama je uveren da ce pobediti na preostalih 10 stranačkih
nadmetanja koja se odrzavaju do juna i da će na konvenciji Demokratske
stranke u avgustu dobiti nominaciju za predsednika SAD.
"Pobedićemo u trci za nominaciju stranke, a potom na opštim izborima da bi
promenili i zemlju i svet", izjavio je on.
Nove ankete ukazuju da bi duga i sve ogorčenija trka za demokratsku
nominaciju mogla da nanese štetu stranci na izborima u novembru.
Anketa TV mreže NBC i "Vol Strit Džornala" ukazuje da su Obama i Hilari
Klinton podelili izborni korpus i uživaju podršku po 45 odsto birača.
Međutim, ista anketa ukazuje na porast negativnih poena senatorke Klinton -
48 odsto ispitanika ima o njoj negativan stav, u poređenju sa 37 odsto onih
kojima se dopada.
Obama je pozitivan za 49 odsto birača, a 32 proceneta ispitanih misli
drugačije. Pored toga, nova anketa Galupa sugeriše da verovatni
republikanski kandidat, senator Džon Mekejn, ima korist od unutrašnjih
sukoba u Demokratskoj stranci.
Devetnaest odsto Obaminih sledbenika kaže da bi glasalo za Mekejna ukoliko
Hilari Klinton bude demokratski kandidat, dok bi čak 28 odsto njenih
sledbenika prebeglo i glasalo za Mekejna ako Obama dobije nominaciju.
Većina političkih analitičara veruje da je jedini način da Hilari Klinton
osvoji nominaciju Demokratske stranke nastavak napada na Obamu u
predstojećim mesecima. Njena nada je podrška super delegata - izabranih
funkcionera i stranačkih aktivista - koji će imati pravo glasa na konvenciji.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da će strategija napada verovatno pocepati
Demokratsku stranku.
I Hilari Klinton i Obama su proteklih dana morali da se nose sa potencijalno
štetnim pojavama. Klinton je priznala da je preuveličala opasnost tokom
posete Bosni u svojstvu prve dame 1996. godine. Obama nastoji da se ogradi
od desničarskih i rastističkih izjava svog bivseg sveštenika Džeremaje Rajta.
Mnogi republikanski stratezi veruju da će sveštenik Rajt biti otežavajuća
okolnost za Obamu, ako bude suočen sa Mekejnom na opštim izborima.
Urednik "Vikli Standarda" Fred Barns kaže da neki republikanci sada veruju
da ce Obama biti slabiji protivnik od Hilari Klinton u nadmetanju za
predsedničku fotelju.
"Donedavno se verovalo da bi Hilari Klinton bila savršen protivkandidat za
republikance, jer ona proiv sebe ujedinjuje protivničku stranku. Sada, sa
aferom vezanom za Džeremaju Rajta, više nisu sigurni u to i misle da bi,
ipak, bilo lakše potući Obamu."
Kada je reč o pobedi na opštim izborima, anketa NBC i "Vol Strit Džornala"
ukazuje da Obama ima prednost u odnosu na Mekejna 44 prema 42 odsto, dok je
Mekejn dva procenta isped Hilari Klinton. |
| |
| |
|
| |
| Poljski evroskeptici tuže evropski sporazum
Ustavnom sudu |
| |
Lisabonski ugovor, iako ga je prekjuče usvojio donji, a juče gornji dom
poljskog parlamenta, suočen je u Poljskoj sa novom preprekom na kojoj može
da potone, pošto poljski evroskeptici traže od Ustavnog suda da oceni da li
je u skladu sa Ustavom Poljske.
Evroskeptično krilo opozicionih konzervativaca braće Kačinjski, predsednika
Poljske Leha i bivšeg premijera Jaroslava zatražilo je od poljskog
ombudsmana Januša Kohanovskog da podnese zahtev o oceni ustavnosti tog
ključnog evropskog sporazuma.
 Ukoliko
Kohanovski odbije, spremaju poslaničku žalbu, za koju je dovoljno 50 potpisa
poslanika ili 30 senatora.
Evroskeptično konzervativno-nacionalističko krilo označilo je prihvatanje
Lisabonskog ugovora kao pretvaranje cele Poljske u nekakvo "vojvodstvo EU",
a takođe uporedilo sa izdajom Isusa pošto je Sejm usvajao ugovor 1. aprila,
kada je po hrišćanskoj tradiciji rođen Juda.
Cela stranka Pravo i Pravda blokirala je ratifikaciju Lisabonskog ugovora od
13. marta dok nije od premijera Donalda Tuska dobila garancije da u Poljskoj
neće na snagu stupiti Povelja osnovnih prava iz evropskog sporazuma koja je
najveći bauk konzervativno-nacionalističkih krugova.
Iako su braća Kačinjski apelovali na svoje poslanike i senatore da glasaju
za sporazum bez Povelje, jer Evropa neće moći da natera Poljsku da jednog
dana legalizuje brakove osoba istog pola i abortuse ili da isplati odštetu
Nemcima za deportacije posle Drugog svetskog rata, evroskeptično krilo
ostalo je neumoljivo.
Sporazumu do ratifikacije u Poljskoj nedostaje još samo potpis predsednika
Leha Kačinjskog, ali šef države ne žuri i čeka da prvo premijer Tusk svoje
garancije pretoči, kako je obećao, u rezoluciju Sejma i novi zakon kojim će
biti precizirane nadležnosti vlade i šefa države u pitanjima članstva
Poljske u EU.
Proevropska Poljska nije jedina u novoj Evropi koja sa problemima oko
ratifikacije sporazuma neophodnog za reformu evropskih institucija zadaje
glavobolju Briselu.
U jednako proevropskoj Slovačkoj ratifikacija je zapela jer opozicija odbija
da ratifikuje Lisabonski ugovor dok vlada ne preradi kontroverzni zakon o
štampi koji kritikuju i međunarodne novinarske organizacije i OEBS.
U Češkoj je započet proces ratifikacije Lisabonskog ugovora u parlamentu,
ali evroskeptični vladajući konzervativci takođe traže da Ustavni sud oceni
sporazum i ne kriju da tako kupuju vreme u nadi da će Lisabonski ugovor
minirati u Evropi umesto njih neko drugi. |
| |
| |
|
| |
| Tražnja hrane raste brže od proizvodnje |
| |
Cene hrane u svetu rastu, sve bogatija Azija troši kvalitetnije prehrambene
proizvode, farmeri ne uspevaju da održe korak sa tražnjom i svet će se ubrzo
suočiti sa krizom koja se ponegde već oseća.
Širom planete ljudi protestvuju zbog skupoće na koje vlade odogovaraju često
kontraproduktivnom kontrolom cena i izvoza. Obezbeđenje hrane postaje jedan
od najvećih izazova 21. veka.
 Svetske
zalihe pšenice su na najnižem nivou za 30 godina zbog nepovoljnih vremenskih
prilika u zemljama proizvođačima i buma tražnje u brozrastućim ekonomijama.
Cene žita rastu već pet godina i vreme jevtine hrane je isteklo. Tome su
doprineli i suša, pad dolara, prebacivanje novca investitora u sirovine i
korišćenje obradivog zemljišta za proizvodnju kultura za biogorivo.
Ipak, čini se da cene više od svega guraju sve bogatija Kina i druge
perspektivne ekonomije u razvoju.
Do sredine veka svetska populacija će narasti za dve i po milijarde - na
devet milijardi ljudi - a najviše novih stanovnika živeće u zemljama u
razvoju u kojima rastu tražnja mleka i mesa, proizvoda čija proizvodnja
zahteva više zemlje.
"To je novi neuspeh svetske ekonomije koja već prolazi kroz velike potrese.
Ipak, najveći problem je dejstvo viših cena hrane na siromašne," izjavio je
Rojtersu Angel Guria iz Organizacije za ekonomsku saradnju razvoj (OECD).
U Meksiku, čiji je Guria državljanin, desetine hiljada ljudi je
demonstriralo na ulicama zbog visokih cena osnovnog proizvoda - tortilje,
čija cena raste uporedo sa poskupljenjem kukuruza. Zbog skupe hrane
protestovalo se i u Kamerunu, Burkini Faso, Indoneziji, na Filipinima.
Za 12 meseci zaključno sa januarom cene hrane u svetu, prema podacima UN,
porasle su 35 odsto pri čemu su mlečni proizvodi poskupeli 80 a žito 42
procenta. Od 2002. godine hrana košta 65 procenata više.
Meksička vlada razmišlja da ukine zabranu na genetski modifikovane (GM)
kulture i tako pomogne farmerima da konkurišu SAD, gde se visokoprinosni GM
kukuruz smatra normalnim.
Slične zabrane GM kultura imaju Evropska unija i neke zemlja Afrike, koji bi
takođe mogle da razmotre njihovo ukidanje.
Brojne države, uključujući Egipat, Argentinu, Kazahstan i Kinu, zavele su
restrikcije kako bi ograničile izvoz i zadržale više hrane.
Restrikcije međutim potkopavaju godine truda uloženog u liberalizaciju
međunarodne trgovine, a manja trgovina znači i znatno nestabilnije cene.
I dok OECD i UN prognoziraju da bi u narednih deset godina kukuruz mogao da
poskupi 27 odsto, uljarice 23 a pirinač devet proceneta, centralna banka
Australije pita se da li će tekući skok cena biti jedan od najvećih u
istoriji - poput onog sredinom tridesetih ili sedamdesetih godina prošlog
veka.
Realne cene sirovina u vreme brze industrijalizacije u SAD i Nemačkoj
početkom 20. veka bile su stabilne ili čak u padu. Međutim,
industrijalizacija Kine, sa 1,3 milijarde ljudi, predstavlja sasvim
drugačiju stvar, kažu australijski analitičari.
Pojava srednje klase u Kini znači i veću tražnju ne samo osnovnih proizvoda,
poput kukuruza, soje i pšenice, već i mesa, mleka i druge visokoproteinske
hrane.
Potrošnja mesa po stanovniku u Kini porasla je na 50 kilograma godišnje sa
20 kilograma u 1985. godini, a za proizvodnju pola kilograma mesa treba oko
3,5 kilograma žita.
Probleme sa hranom pojačava skok cena nafte, odnosno biogorivo čija
proizvodnja raste. Ceni se da jedan od četiri bušela kukuruza (25,4
kilograma) proizveden u SAD završi u proizvodnji etanola.
Slično je u još nekim delovima sveta, recimo u Indoneziji, gde je cena
palminog ulja rekordna zbog tražnje biogoriva.
Mišljenja stručnjaka, kada je reč o budućnosti se razlikuju. Neki misle da
će bolje đubrivo i prinosnije kulture, uključujući GM, pomoći proizvodnji da
drži korak sa tražnjom, dok drugi ukazuju da su skupo seme i đubrivo
nedostupni seljacima u siromašnim zemljama. |
| |
| |
|
| |
| Nevolje sa vodom |
| |
Sudeći po kanalizaciji, svetu ne ide dobro. Samo tri od deset ljudi povezano
je sa javnim sistemima odvoda.
Istovremeno, prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 1,2 milijardu ljudi,
ili petina čovečanstva, nema pristup vodi za piće.
 Oko
2,6 milijarde ljudi, ili 40 odsto čovečanstva, je lišeno sanitarnih
instalacija, a oko 71 odsto čovečanstva nije priključeno na javni sistem
kanalizacije.
Dijareja i malarija su glavne zaraze povezane sa nedostatkom vode ili lošim
sanitarnim uslovima od kojih smrtno stradaju najviše deca.
Zbog loših sanitarnih uslova, svakih 20 sekundi na svetu umre jedno dete,
što znači da je milion i po smrtnih slučajeva kod dece moćuće sprečiti
zaustavljenjem takvih zaraza.
Svake godine više od 200 miliona tona ljudskog otpada ode neprerađeno u
životnu okolinu, navodi AP.
Međunarodna zajednica postavila je 2000. godine cilj da se do 2015.
prepolovi broj ljudi koji nemaju pristup cistoj vodi za piće i znatno
poboljša kanalizacioni sistem.
Sa sve većim rastom svetske populacije, međutim, cilj usavršavanja
sanitarnih sistema do 2015. godine sve je dalji od ostvarivanja.
Stručnjaci smatraju da deo rešenja, posebno u sprečavanju zaraza koje se
prenose vodom, može da se nađe u obnavljanju i pametnijoj eksploataciji
prirode - na primer kroz biljke ili bakterije koje se hrane otpadom.
Planovi uključuju i nameru da se izgradi veštačko vlažno zemljište u zatvoru
u Mombasi, u Keniji, koje bi prerađivalo otpad 4.000 zatvorenika koji sada
otiče neprečišćen u rečice i bare. Alge bi prečišćavale otpad koji bi se
zatim koristio kao đubrivo.
"Oko 90 odsto kanalizacionog otpada i 70 odsto industrijskog otpada u
zemljama u razvoju otiče neprečišćen u vodene tokove," kaže šef Programa za
zaštitu prirode UN, Akim Štajner.
"Mogućnosti tresetnih zemljišta, vlažnih zemljišta, koja mogu biti sastavni
deo filterisanja otpadnih voda, često se gube iz vida", ocenio je on.
"Ova tehnologija košta veoma malo i u pogledu izgradnje i u pogledu
održavanja," rekao je menedžer UN projekta izgradnje postrojenja koje štite
prirodu u Africi, Piter Šeren.
Jedan od planova je i izgradnja "farme riba", gde će se ribe hraniti
otpadnim vodama prečišćenim na dva veštačka vlažna zemljišta od po 55 metara
dužine, devet metara širine i dva metra dubine.
"Afrika se verovatno najviše muči," kaže Štajner uz ocenu da je neophodno da
svet bolje proučava prirodne vodene cikluse, pre svega zbog opasnosti od
klimatskih promena. |
| |
| |
|
| |
| Čekajući taksi, akreditacije i zvuk na Samitu |
| |
Bez taksija, bez kartica za akreditaciju i bez zvuka- dobro došli u Rumuniju,
domaćina ovogodišnjeg NATO samita.
Novinari koji su stigli na konferenciju samita, u ovu bivšu komunističku
zemlju koja se nedavno priključila EU, imali su prvu neprijatnu situaciju
odmah na aerodromu kada su shvatili da nema nijednog taksija kojim bi stigli
do centra Bukurešta gde se samit održava.
 Reporterima
je zatim sugerisano da se do centra grada prevezu državnim autobusom, ali da
će im biti omogućeno da koriste VIP traku na autoputu, kako bi što pre
stigli.
Nekih 90 minuta kasnije, kroz neverovatnu gužvu, novinari su zaista stigli,
ali nekima od njih zabranjeno je da uđu u pres centar Samita zato što, zbog
pada kompjuterskog sistema, nisu odštampane akreditacione kartice. Ostalima
je rečeno da bi njihove aplikacije trebalo da proveri obezbeđenje.
"Vratite se za dva sata", rečeno je reporteru Rojtersa, dok su neki novinari
još bili bez akreditacionih kartica iako su ranije stigli na samit.
Oni koji su imali sreće i uspeli ipak da uđu u Palatu parlamenta sa 3.000
sedišta, sagrađenu tokom vladavine bivšeg komunističkig lidera Nikole
Čaušeskua, otkrili su neku "novu caku".
Usne američkog predsednika Džordža Buša pomerale su se bezglasno dok je
držao ključni pozdravni govor, ali tona nije bilo pošto audio veza nije
radila, a slušalice nisu stigle.
Bušov glas odjednom je odjeknuo salom, negde pri kraju govora, kada je veza
konačno uspostavljena.
Slušalice su srećom stigle sat vremena nakon završetka govora, ali obećani
snimak sa konferncije ministara i izjavama lidera učesnika na samitu, ipak
nisu uspele da pristignu.
Umesto toga, novinari su imali prilike da pogledaju snimak parkiranih
automobila VIP ličnosti koji su zaista uredno bili parkirani na izlasku sa
aerodroma. |
| |
| |
|
| |
| Povratak komunističke retorike |
| |
Kina je dalaj lamu nazvala "mačijim kašljem međunarodnih antikineskih snaga",
tibetske monahe koji su protestovali "šljamom budizma", a za strane
kritičare objavljeno je da imaju "mračan i podao karakter".
Povodom antikineskih protesta na Tibetu, Peking se vratio rečniku koji je
koristio tokom početnih decenija komunističke vlasti. Gruba retorika
pokazuje koliko je pitanje Tibeta osetljivo za Kinu i istovremeno otkriva
autoritarnu prirodu vlasti, kažu anlitičari.
 Tri
decenije tržišno orijentisanih ekomonskih reformi i sve većeg talasanja u
društvu imali su malo uticaja na suštinska pitanja suvereniteta i državne
moći, kažu stručnjaci. Čini se da ni Olimpijske igre u Peking nisu uspele da
ublaže ton Pekinga.
"Kina znači više stvari. Rastuća privreda i blještavi gradovi su realnost,
ali realnost je i stara umorna političko-retorička kultura koja stoji u
škrinji i izvlači se po potrebi", izjavio je agencii AP ekspert za Kinu za
Univerziteta u Prinstonu Peri Link.
Peking je izabrao najoštriji jezik za tibetanskog budističkog vođu dalaj
lamu, čije pristalice optužuje da su organizovale nerede u Lasi i drugim
mestima na Tibetu 14. marta.
Kineska vlada tvrdi da je 22 ljudi poginulo u neredima, dok Tibetanci u
izgnanstvu broj poginulih dižu na 140.
U oštrom rečniku prednjači šef tibetanske Kineske komunističke partije Čang
Ćingli. On je produžena ruka kineskog predsednika Hua Đintaoa i na Tibetu je
rukovodio suzbijanjem poslednjih velikih nemira 1989. godine.
Oživljavajući fraze iz šezdesetih godina, Čang je dalaj lamu nazvao "vukom u
monaškoj koži, đavolom sa ljudskim likom i zverskim srcem".
"Sada smo u strašnoj, krvavoj i vartenoj borbi sa dalaj klikom, borbi na
život i smrt sa neprijateljem", rekao je Čang državnim medijima. Uobičajeni
naziv Pekinga za tibetanski vladu u egzilu u Indiji je "dalaj klika".
Sami neredi su opisani kao "razbijački, pljačkaški, uništavajući incident",
što je izraz proistekao iz haosa radikalne, ksenofobične Kulturne revolucije,
koja je trajala od 1966. do 1976. godine.
Građani se opominju da zauzmu "jasan otklon" u odnosu na demonstrante, što
podseća na rečnik osnivača komunističke države Mao Cedunga.
Stav Pekinga je čvršći i zbog prirode kineskog suverentiteta nad Tibetom, za
koji Peking smatra da ne može da se dovodi u pitanje niti naruši.
Kina tvrdi da je Tibet deo njene teritorije više od sedam vekova, iako mnogi
Tibetanci kažu da su u suštini bili nezavisni do invazije kineske armije
1950. godine.
Zvaničan stav ima jaku podršku javnosti unutar Kine, koja se vidi u
podržavanju kampanje blaćenja stranih medija koji su izveštavali o
protestima.
Zvanični pogledi su duboko utisnuti u prosečnog Kineza, tako da bilo kakvo
iznošenje suprotnog stava izaziva jaku emotivnu reakciju.
To je, kažu analitičari, svojstveno prosečnim građanima, ali i
visokoobrazovanim intelektualcima i zvaničnicima, koji se imali prilike da
čuju i drugačija mišljenja.
Tako je jedan student bio zasut pretnjama i uvredama svojih kolega kada je
prosledio otvoreno pismo disidenata u kome je pozivao na pregovore Pekinga i
dalaj lame.
Takvi stavovi negiraju mogućnost bilo kakve nade aktivista i stranih
političara da bi zbog Olimpijskih igara u Pekingu, koje su održavaju u
avgustu, Peking mogao da zauzme tolerantniji stav prema disidentima.
Stručnjaci zaključuju da, uprkos razvoju privrede i sve većih strujanja u
društvu, Kina ostaje jednopartijska komunistička država sa okovanim medijima
i malo tolerancije za disidente.
Nacionalizam je, u međuvremenu, zamenio ideološku prazninu koju je ostavila
komunistička utopija.
Oni koji bi sugerisali da Kina smanji svoju retoriku ili kontrolu medija
lako bi bili okarakterisani kao osobe pod uticajem zapadnjačkih ideja,
simpatizeri secesionizma ili možda kao izdajnici, kažu analitičari. |
| |
| |
|
| |
| Obeležavanje godišnjice smrti bliske osobe
opasno |
| |
Emocionalni stres tokom obeležavanja godišnjice smrti bliske i drage osobe
može da uzrokuje iznenadnu smrt, posebno kod muškaraca, saopštili su
naučnici iz Venecuele u najnovijem istraživanju objavljenom u SAD.
"Lekari treba da budu svesni činjenice da anksioznost, koju uzrokuje
godišnjica smrti bliske osobe, može da uzrokuje iznenadnu smrti osoba koje
su posebno osetljive", objasnio je naučnik Huan Markes sa Univerziteta u
Venecueli.
Naučnici su analizirali okolnosti iznenadnih smrti 100 osoba između 37 i 79
godina, od kojih je 70 odsto umrlo od srčanog udara.
U oko 12 odsto slučajeva, smrt je usledila za vreme obeležavanja godišnjice
smrti jednog od roditelja. Sedam odsto je umrlo na dan obeležavanja smrti
oca, a pet odsto na dan obeležavanja smrti majke.
Jedna trećina umrlih je preminula u istim godinama kao i roditelji, navodi
se u studiji i dodaje da su 80 odsto njih bili muškarci.
Markes je dodao da oba pola psihološki ne odgovaraju na isti način na
stresne situacije. |
| |
| |
|
| |
| Prvi april, dan šale |
| |
Prvi april, dan kada se ljudi šale i jedni drugima podvaljuju, slavi se u
mnogim zemljama sveta, ali je poreklo praznika nejasno, a i neki tobož
naučni odgovori pokazali su se kao - prvoaprilska šala.
Poreklo Dana šale neki vezuju za smenu godišnjih doba, dok drugi kažu da je
u pitanju reakcija na uvođenje Gregorijanskog kalendara, to jest na
pomeranje Nove godine sa kraja marta na 1. januar.
 Stare
kulture, poput Rimljana i Hindusa, slavile su Novu godinu oko 1. aprila, to
jest u vreme oko prolećne ravdnodnevice. Takođe, Rimljani su 25. marta
slavili praznik radosti - Hilarija.
U Srednjem veku je veći deo Evrope slavio Novu godinu 25. marta, ali je
rimski papa Grgur 1582. godine uveo Gregorijanski kalendar i ozvaničio
pomeranje Nove godine na 1. januar. Francuska je, međutim, to zvanično
učinila još 1564. godine, dekretom Šarla Devetog.
Zbog tog pomeranja su, navodno, neki ljudi dovedeni u zabludu, drugi su
nastavili da slave po starom kalendaru, a njih su ismevali treći, nazivajući
1. april "lažnom Novom godinom", to jest "Novom godinom za budale".
U kontinentalnom delu Evrope, prvi napisi o prvoaprilskim šalama potiču od
Francuza (1508) i Holanđana (1539), a sa druge strane La Manša, na
Britanskim ostrvima, prvoaprilski običaji postojali su od davnina.
Prema nekim tumačenjima, prvi pomen prvoaprilske šale u Britaniji vezuje se
za Čosera - autora "Kenterberijskih priča", u 15. veku.
Američki profesor istorije Džozef Boskin je 1983. godine obznanio, preko
novinske agencije Asošijejted pres, da je praznik nastao u Rimu za vreme
imperatora Konstantina, to jest da je Konstantin dao svojoj dvorskoj ludi,
Kugelu, da bude vladar na jedan dan, a da je Kugel tog dana izdao edikt o
proglašenju 1. aprila danom apsurda.
Mnogi su magazini objavili ovo objašnjenje, a onda je ustanovljeno da je
Boskin celu stvar izmislio - kao prvoaprilsku šalu, i da je Asošijejted pres
naseo na nju. Ponekad su sami mediji zbijali prvoaprilske šale, i to s
velikim uspehom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
