|
|
Broj 1148, 11. april 2008.
| Pratioci dece voze se sa popustom |
| |
Kompanija Vest Džet najavila je da će smanjiti cene karata osobama koje su
pratioci male dece na putovanjima. Ovim će se zameniti dosadašnji program
gde je aviokompanija, uz nadoknadu, vodila računa o maloj deci koju su im
roditelji ili staratelji poveravali da prevezu.
Do ove promene došlo je posle slučaja petogodišnje devojčice Sare-Mod
St-Luis, koji se na sreću dobro završio. Devojčica je putovala od Edmontona
ka Montrealu, u posetu ocu, i kompaniji je majka platila pratnju za dete.
Međutim, ispostavilo se da stjuardese nisu vodile računa o devojčici, pa je
jedan od putnika samoinicijativno preuzeo brigu o detetu i čak joj pomogao
pri iskrcavanju.
 Devojčica
je bezbedno stigla kod oca, ali je kompanija odlučila da cenu povratne karte
umanji na polovinu za roditelja ili pratioca deteta mlađeg od 11 godina.
Pratilac maloletnog deteta u obavezi je da se u roku od 24 sata vrati u
svoje mesto boravka.
Er Kanada mora da dozvoli putnicima da svoje kućne ljubimce prevoze na
domaćim i međunarodnim letovima, odlučila je Agencija za vazdušni saobraćaj.
Najveća kanadska aviokompanija je prošlog leta izmenila svoju dotadašnju
praksu i prekinula prevoz kućnih ljubimaca kao avionski prtljag, sa
obrazloženjem da im je potrebno više prostora za odlaganje.
Umesto toga, vlasnicima je data mogućnost da svoje ljubimce prevoze odvojeno,
kao teretnu isporuku. Agencija za saobraćaj smatra da se kućni ljubimci time
izlažu dodatnom riziku, pa su kompaniji dali rok do 5. maja da sprovede sve
potrebne radnje i da ubuduće omogući prevoz ljubimaca, koji zajedno sa
svojom košarom teže maksimum 31 kilogram. |
| |
| |
|
| |
| Sa mobilnim ili bez njega u avionu |
| |
Putnicima u Evropi možda će uskoro biti dozvoljeno da koriste svoje mobilne
telefone dok putuju avionima, ali nije potvrđeno da bi se i sa ove strane
Atlantika tako nešto moglo uskoro dogoditi.
 Ovde
je za sada zakonom zabranjena upotreba mobilnih telefona u aviosaobraćaju i
u Kanadi i u SAD-u zato što postoji strahovanje da bi moglo doći do ometanja
komunikacije između posade i navigacionih sistema. Ipak, nadležni iz
Ministarstva za saobraćaj su ovih dana nagovestili da bi putnicima moglo da
se dozvoli da razgovaraju telefonom neposredno po sletanju aviona, u
trenutku kada putnik ide ka izlazu.
No, u takvim i sličnim situacijama uvek se postavlja dilema da li je baš
neophodno da i u avionu budemo prinuđeni da slušamo tuđe telefonske
razgovore.
Ričard Bartrem, portparol VestDžeta naglašava da će ova kompanija pratiti
dešavanja u Evropi i odlučiti na osnovu njihovih iskustava, jer je, kako
kaže osnovni kriterijum zadovoljstvo putnika.
Portparol Ministarstva za saobraćaj Patrik Šaret kaže da bi ova institucija
mogla da razmotri ukidanje zabrane upotrebe mobilnih telefona, ali da su za
sada aviokompanije pokazale slabo interesovanje. |
| |
| |
|
| |
| Vlada najavila oštrije kazne za ugrožavanje
bezbednosti potrošača |
| |
Federalna vlada predstavila je zakon o bezbednosti proizvoda, kojim bi trebalo
da se osigura zaštita potrošača i kazne kompanije koje rade u skladu sa
propisima. Predviđene kazne idu i do pet miliona dolara i dve godine zatvora
za one koji prodaju proizvode koji na bilo koji način mogu da naškode
potrošačima.
 Vlada
je već ovogodišnjim federalnim budžetom najavila 113 miliona dolara za
podizanje sistema bezbednosti prehrambenih i drugih proizvoda, uz 33 miliona
za regulisanje proizvoda u oblasti zdrave hrane. Najavljeno je pojačanje
inspekcijske službe, ovlašćene da izdaje mandatne kazne za povlačenje
proizvoda koji na bilo koji način mogu ugroziti bezbednost potrošača.
Predlog zakona daje ovlašćenja, između ostalog, i ministru zdravlja da
naloži obavezno povlačenje škodljivih proizvoda iz prodaje, u slučaju da
kompanije to ne urade samoinicijativno. Takođe, po zakonu on će imati
ovlašćenje da obaveže kompanije da same prijave sve nedostatke na
proizvodima, ili pak povrede ili zdravstvene tegobe koje mogu nastati
njihovom upotrebom.
Donošenje ovih propisa inicirala je serija problema sa igračkama koje nisu
zadovoljavale kriterijume o bezbednosti dece, zatrovanom hranom za kućne
ljubimce, ali i bakterije u prehrambenim proizvodima, kao i sve češća
obaveštenja o sastojcima u hrani i lekovima koji nisu precizirani i slično.
Prošle godine bilo je ukupno 90 slučajeva povlačenja robe iz prodaje, u
poređenju sa 37 svega godinu dana ranije.
Na konferenciji za štampu, održanoj povodom predstavljanja ovog zakonskog
predloga, premijer Stiven Harper je, naglasivši da je situacija na tržištu
dobra, ali da sistem može biti i značajno bolji, naglasio da građani sa
pravom očekuju da vladinom politikom bude obezbeđena sigurnost robe široke
potrošnje. Po Harperovim rečima, većina kanadskih kompanija za proizvodnju,
uvoz i trgovinu prilaze pitanju bezbednosti potrošača izuzetno ozbiljno i
odgovorno. Istini za volju, postoje i oni kojima je zarada važnija od brige
za dobrobit potrošača, te je prvenstveno zarad njih i osmišljen ovaj zakon i
visoke kazne za eventualno izlaganje konzumenata riziku.
Predviđene kazne za lakše prekršaje mogu ići do 250 hiljada dolara i do šest
meseci zatvora za prvi prekršaj. Ponovljeni prekršaji automatski podižu i
visinu novčane, ali i zatvorske kazne.
Uređivanje ove oblasti je delimično otežano zbog razlike između propisa koji
su na snazi u Kanadi i zemljama iz kojih stižu proizvodi ili njihovi
sastavni delovi. Ministarstvo zdravlja procenjuje da blizu dve trećine svih
proizvoda na domaćem tržištu dolaze iz uvoza.
Pojedini segmenti trenutno važećih propisa doneti su pre više od 50 godina.
Poređenja radi, kazne u SAD-u idu do milion dolara, dok u Evropskoj uniji
one mogu dostići 5 odsto godišnjeg prihoda kompanije. |
| |
| |
|
| |
| Dobročinstvo umesto poklona za rođendan |
| |
Dobročinstvo se može iskazati u puno različitih prilika. U poslednje vreme ima
čak i dečjih rođendana koji, uz radost proslavljanja i druženja, pokušavaju
da šire radost davanja. No, na njima se ne daruju pokloni slavljeniku, već
se, umesto toga, uplaćuje novac na račun onih kojima je pomoć potrebna.
 Ideja
o ovim 'drugačijim' rođendanima i donacijama može se naći na veb-sajtu
Echoage, koji su kreirale Debi Cinmen i Alison Smit iz Toronta. Tu
slavljenik može da izabere kuda će otići novac od donacije - u fond za
stvaranje školskih bašti, kamp Učigias, za decu obolelu od raka, ili za
Drugu žetvu, koja obezbeđuje svežu hranu za agencije koje hrane gladne
porodice. Petnaest odsto ukupno uplaćenog novca ide za održavanje sajta,
jedna polovina ostatka u dobrotvorne svrhe, a druga za jedan poklon koji
slavljenik dobija.
Pojedini roditelji gostiju na ovakvim rođendanskim zabavama ne odobravaju
ovu ideju, ali gospođe Cinmen i Smit veruju da je ona kudikamo bolja od
gomile bespotrebnih i, često, dupliranih poklona, koji slavljenika neretko i
ne raduju zato što ih je previše. One ističu da je preko njihovog veb-sajta
već organizovano preko 300 rođendanskih proslava u Kanadi i SAD-u.
Predstavnici pojedinih humanitarnih organizacija kažu da ima ljudi koji
samoinicijativno dolaze kod njih da poklone novac ili hranu, prikupljene na
dečjim rođendanima.
U svakom slučaju, pre nego što se organizuje rođendanska proslava i pre nego
što se odluči da li će ili neće biti poklona, treba razgovarati sa detetom i
tek u dogovoru sa njim, izabrati varijantu koja će odgovarati slavljeniku,
roditeljima i gostima |
| |
| |
|
| |
| Hiljadu dolara za nađenu violinu |
| |
Džim Valenberg, muzičar iz torontskog Simfonijskog orkestra, verovao je da će
pošteni nalazač da mu vrati dragu mu violinu i odmah je pokazao spremnost da
ga nagradi sa hiljadu dolara za taj gest.
 U
pitanju je bio instrument, star 35 godina, koji je napravljen po porudžbini
kod Ansalda Pođija, poznatog majstora za izradu instrumenata. Violinu je
svojevremeno naručila muzičareva majka, pa u šali on o violini govori kao o
ledi Valenberg.
Valenberg je priznao da su mu, u trenutku kada je naišao tramvaj na stanici
Spadajna i Kvins Kvej, misli bile upravljene u potpuno drugom pravcu.
Razmišljao je o supruzi, koja je pred porođajem u bolnici Maunt Sinaj, pa
nije čudno što je sav rasejan, zaboravio violinu koju je prethodno odložio
da odmori ruke pune stvari.
Vozeći se, on je odjednom shvatio šta je uradio i vratio se, ali je već bilo
kasno. Violine već nije bilo tamo gde je ostavio.
A onda ga je telefonom pozvao Vejn Vulf, raspitujući se o detaljima u vezi
sa violinom. On i njegova supruga su, naime, primetili futrolu za violinu
kod jedne lokalne torbarke i, ne znajući kolika ih nagrada očekuje, uspeli
su da je ubede da im je proda za 35 dolara i jedan prsten.
Bračni par namerava novac da potroši na putovanje do Las Vegasa.
I ako se može nametnuti dilema da li su svi učesnici bili fer prema
beskućnici koja se bavi sakupljanjem stvari iz kontejnera, pri razmeni
violine i čeka na hiljadu dolara nije bilo griže savesti ni kod jednog od
aktera. Valenberg kaže da je ona imala priliku da stupi u kontakt sa njim i
tako dobije novac, dok Vulf tvrdi da je jako teško komunicirati sa njom i da
ona verovatno i ne shvata šta je imala u svojoj torbi. Ipak, Vulf napominje
da će joj, sledeći put kada je bude video, dati veći deo od nagrade koju je
dobio. |
| |
| |
|
| |
| Peticija protiv oružja |
| |
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler započeo je putem interneta kampanju za
zabranu ručnog naoružanja, pozivajući građane iz čitave zemlje da potpišu
on-lajn peticiju.
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej naglašava da zabrana o takvom
oružju već postoji još od 1968. godine, a za automatsko oružje zabrana je
uvedena devet godina kasnije. Oružje smeju da imaju samo policija, strelci i
kolekcionari, ali Miler želi da se zabrana proširi tako da jedini izuzetak
ostane policija.
Milera je na ovakvu akciju podstaklo nekoliko incidenata koji su se dogodili
u gradu. Pre svega, tu je ubistvo devojčice Džejn Kreba, na drugi dan Božića
2005. godine, dok je bila u kupovini sa svojom majkom, a najnoviji je bio u
januaru, kada je slučajni prolaznik Džon O'Kif ubijen iz pištolja čoveka sa
urednom dozvolom za posedovanje vatrenog oružja.
Savet policijske službe Toronta je pred izvršnim gradskim komitetom izložio
svoju podršku planu da se zabrani korišćenje oružja u čitavoj zemlji. Iako
je šef Alok Makerdži rekao da je broj incidenata sa pucnjavom u opadanju od
2006. godine, broj ubistava ostaje i dalje neprihvatljivo veliki. |
| |
| |
|
| |
| Lift sa staklenim podom u CN tornju |
| |
Čuveni torontski CN toranj pokušava ponovo da bude jedinstven u svetu, ovog
puta ugrađivanjem najvišeg lifta u svetu sa staklenim podom. Kroz pod lifta,
sa visine od 346 metara, pruža se uzbudljiv pogled na grad, koji verovatno
neće biti baš najpoželjniji za ljude koji pate od akrofobije, straha od
visine.
Naime, otkako je Toranj izgubio primat kao najviša samostalna struktura na
planeti, ljudi koji rukovode ovom najpoznatijom znamenitošću Toronta
pokušavaju da zadrže interesovanje turista. Najnovija ideja im je nedavno
završen specijalni lift, čime su izvršili modernizaciju, ali i dodali
određenu notu ekskluzivnosti.
Od prošle godine Toranj je osvetljen specijalnim efektima.
Ovu znamenitost godišnje poseti oko dva miliona turista. |
| |
| |
|
| |
| Televizija može život da spasi |
| |
Gledanje televizije najčešće je puka zabava, mada se ponešto može i naučiti.
Ali, svakako da niko, pa ni Kris Travers, 24, nije mogao ni da pretpostavi
da ono što je viđeno na malom ekranu može čak i spasiti život.
Travers se nedavno našao u, na izgled, bezizlaznoj situaciji, usred divljine
manitobanskog regiona Interlejk, bez hrane, vode i benzina za svoje motorne
sanke. Posle jedne ledene noći provedene u šumi, on je ugledao daleki znak
civilizacije, svetlo na telefonskom tornju daleko ispred sebe. Znao je da
mora da stigne do tamo, ako želi da preživi.
Okrenut sebi i onome što ga okružuje, Traversu su došle na pamet detalji
koje je video u jednom od svojih omiljenih TV programa Surviviorman, u
kojima se prikazuje kako Les Straud preživljava sedam dana u potpunoj
divljini. Po ugledu na ono što je Straud radio, Travers je uspeo da se ne
smrzne čak ni tokom noći, bez vatre, iako je temperatura išla i do minus 10
stepeni.
Povremeno je video i čuo ekipe koje su tragale za njim, ali nije mogao da im
privuče pažnju.
Kaže da ga nada nije napuštala, i pored toga što mu je ponestajalo snage.
Konačno, uspeo je da stigne do telefonskog tornja, a potom i do autoputa,
gde je zaustavio autobus koji je išao ka Džipsanvilu. |
| |
| |
|
| |
| Igre na sreću - važna privredna grana |
| |
Najveći i finansijski najznačajniji segment sektora zabave u Kanadi svakako su
igre na sreću, sa 267 hiljada stalno zaposlenih radnika i prihodom od 15,3
milijardi dolara, kazuju podaci Asocijacije za igre na sreću.
Samo u 2006. godini, 8,7 milijardi dolara izdvojeno je za podršku vladinim
službama i u dobrotvorne svrhe, što je skoro tri petine ostvarenog prometa.
Ostatk je otišao na operativne troškove, poput plata zaposlenih i za
plaćanje robe i usluga.
Od svih zaposlenih, skoro polovine je direktno angažovana u različitim
segmentima igara na sreću, dok su ostali posredno uključeni, preko restorana
i ostalih usluga. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
