|
|
Broj 1148, 11. april 2008.
| Polemike povodom politike EU |
| |
Izlaganje bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana na konferenciji menadžera
jugoistočne Evrope u Portorožu, posvećenoj politici EU u regionu, a posebno
osvrt na priznanje nezavisnosti Kosova, izazvali su veliko interesovanje
slovenačke javnosti.
 Ministar
spoljnih poslova Slovenije, koji je i predsedavajući Evropske unije,
Dimitrij Rupel, obja-vio je kritički osvrt u dnevniku Delo, polemišući s
Kučanovim stavovima.
Kučan je na nedavnom skupu u Portorožu ocenio da je rešavanje balkanske
krize, za Evropu, posebno za Evropsku uniju, "šansa, koju ona do sada nije
iskoristila".
Kučan, koji je član i inicijator više međunarodnih foruma u kojima učestvuju
najpoznatije svetske ličnosti iz politike, društvenih nauka i kulture,
ocenio je da su Evropa i međunarodna zajednica odstupile od važećeg načela
da se državne granice ne smeju menjati jednostranim aktima.
On je postavio pitanje da li to znači da će uprkos naglašavanju da je Kosovo
poseban slučaj, do takvog pristajanja doći i drugde, zbog zelje da se
državne granice usklade sa etničkim teritorijama čak i kada je to ostvareno
silom ili ratom, sa etničkim čišćenjem i genocidom.
"Evropa je imala i još ima šansu i obavezu da odgovori na pitanje da li na
evropskom jugoistoku važe druga načela ili i tamo važe ista načela kao
svugde u Evropi", a pre svega ona o nepromenljivosti granica silom, mirnom
rešavanju sporova, poštovanju ljudskih individualnih i kolektivnih prava,
među kojima su važna i prava etničkih manjina.
Polemišući sa Kučanom, slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, optužio je
bivšeg predsednika da je protiv sadašnje politike EU.
Rupel je u dnevniku Delo napisao da je bivši slovenački predsednik u slučaju
Kosova optužio Evropu i međunarodnu zajednicu da su odstupile od važećeg
načela o nepromenjivosti granica jednostranim aktima.
Međutim, naveo je Rupel, "devedesetih godina prošlog veka, Slobodan
Miloševvić se pobrinuo da međunarodna zajednica da prednost pravu naroda".
Nakon toga je Badinterova arbitražna komisija bez pristanka tadašnje
centralne jugoslovenske vlade zaključila da pojedini delovi jugoslovenske
federalne države imaju pravo da osnuju svoje države.
Rupel, kao argument, takođe, navodi činjenicu da su pokrajine u bivšoj
Jugoslaviji imale sličan status kao i republike. Iako su bile u sastavu
Srbije imale su samostalan federalni status što dokazuje sastav
Predsedništva, koje je imalo osam članova.
U polemici sa Kučanovim stavom da nije moguće prihvatiti doktrinu "da
pripadnici raznih naroda nakon svih međusobnih neprijateljstava ne mogu
nikad više živeti zajedno", Rupel, pored ostalog, kaže da su razni narodi i
nekada "zajedno živeli u Austrougarskoj, Italiji, francuskom carstvu", a
danas više ne žive.
"Da li bi svi ti narodi mora-li uvažavati Kučanovu kritiku i strpljivo
patiti u zajedni-čkim državama, iako u njima nisu imali ni dobar život, ni
jezička, ljudska, politička prava"?
"I nije li rešenje za suživot posvađanih naroda upravo politika EU. Nije li
upravo EU jedina mogućnost za upravljanje nesretnim nacionalnim razlikama? I
nije li upravo politika širenja EU jedino rešenje nakon raspada neprirodnih
i izvršno nesposobnih višenacionalnih sistema", naveo je Rupel. |
| |
| Aleksandar Mlač |
|
| |
| Prikazani snimci leševa masakriranih u
Medačkom džepu |
| |
U nastavku suđenja hrvatskim generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu su
prikazani do sada najšokantniji snimci leševa srpskih vojnika i civila,
snimljeni na identifikaciji u Korenici, neposredno nakon vojne akcije
Medački džep 1993. godine.
Na snimku je prikazano 51 telo koje je hrvatska strana predala srpskoj,
nakon što je na područjima u koje je ušla Hrvatska vojska obavljena
asanacija terena, a leševi u Gospiću pregledani i pripremljeni za razmenu.
Na snimku je vidljivo da su na identifikovanim leševima istaknuti ćirilični
natpisi s imenom i prezimenom.
Neka od tela zapaljena su ili izmasakrirana do neprepoznatljivosti, a među
uglavnom golim leševima na nekima su vidljivi ostaci uniformi.
Prikazane su i UNPROFOR-ovi snimci na kojima se vide uništena i zapaljena
sela, mrtva tela i zakopani delovi odeće. Deo snimaka prikazan je i ranije u
ovom sudskom postupku.
Predsednik sudskog veća Marin Mrčela objavio je i popis preostalih svedoka
koji će biti ispitani do kraja dokaznog postupka. Od 102 najavljena svedoka
optužnice do sada je ispitano njih 90, a od preostalih 12 neki su umrli ili
su teško bolesni.
U prvom sudskom postupku koji je Haški sud prepustio hrvatskom pravosuđu,
generali Ademi i Norac su po komandnoj odgovornosti optuženi za uništavanje
srpskih sela i ubistava civila i ratnih zarobljenika u selima na području
Medačkog džepa. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
