|
|
Broj 1148, 11. april 2008.
| Evropi ne preti islamski već terorizam
separatista |
| |
Evropi ne preti islamski terorizam koliko teroristički napadi separatista koji
su u poslednjih godinu dana činili 88 odsto svih napada na starom kontinentu,
pokazao je najnoviji izveštaj Evropola.
Prema izveštaju tog biroa evropske policije prošle godine članice EU
prijavile su 583 teroristička napada, što je za 24 odsto više nego prethodne
godine a zbog tih napada uhapšene su 1.044 osobe, što je dva puta veći broj
nego 2006. godine.
"Problem terorizma ne tiče se više samo Španije ili Fra-ncuske. Vrlo skoro
možemo da ga očekujemo i u Rumuniji ili Mađarskoj jer su tu problemi sa
nacionalnim manjinama", kazao je za današnji "Đenjik" britanski ekspert
Robert Ajers.
Poljskom listu taj stručnjak je objasnio da postoji razlika između islamskog
terorizma i napada koje sprovode separatisti.
"Separatisti računaju na to da će napadima osnažiti svoje zahteve, dok je
islamskim teroristima najvažnije da bude što veći broj žrtava", kazao je
Ajres.
Opasnost da je jednostrano proglasena nezavisnost Kosova zapalila fitilj
separatizma u Evropi i kod strateških saveznika Poljske kao što je Gruzija
bila je glavni argument poljskog predsednika Leha Kačinjskog i opozicionih
konzervativaca njegovog brata blizanca, bivšeg premijera Jaroslava, da se
usprotive odluci poljske vlade da Kosovo prizna.
To što je Kosovo opasan pre-sedan za separatiste, pored argumenta da je
nastalo u suprotnosti s međunarodnim pravom razlog je zbog koga češki
premijer Miroslav Topolanek još nije našao dovoljnu podršku za priznjanje
Kosova i 2. aprila je morao da priznanje odloži.
Da je i Slovačka zabrinuta zbog toga što način na koji je Kosovski problem
rešen dovodi do pokušaja da se raznim autonomijama manjine u Evropi istrgnu
iz svog okruženja, upozorio je ovih dana i šef slovačke diplomatije Jan
Kubiš. |
| |
| |
|
| |
| Trgovinom droge finansiraju se ekstremisiti |
| |
Profit od trgovine drogom u Bugarskoj koristi se za finasiranje
ekstremističkih organizacija poput Hezbolaha i Islamskog džihada, navodi se
u izveštaju odbora bugarskog parlamenta za bezbednost.
 Bugarske
kriminalne grupe koje trguju sintetičkim drogama i Arapi povezani s
ekstremističkim grupama sarađuju u trgovini, piše u nacrtu izveštaja u koji
je agencija Rojters danas imala uvid i o kome bi ove nedelje trebalo da se
raspravlja u bugarskom parlamentu.
"Deo novca stečen trgovinom droge koristi se za finansiranje terorističkih
organizacija kao što su Hezbolah i Islamski džihad", navodi se u izveštaju
bez drugih detalja.
Libanski Hezbolah, gerilska organizacija koju podržava Iran, s Izraelom je
2006. godine je ratovala 34 dana. Islamski džihad je palestinska
ekstremistička organizacija koja se zavetovala na uništenje Izraela.
U Bugarskoj, koja se nalazi na glavnoj narko ruti između Evrope i
jugozapadne Azije, sve je veći pritisak na vladu pod vođstvom socijalista i
iz zemlje i iz Evropske unije da se ozbiljno povede borba protiv
organizovanog kriminala.
Prošlog meseca visoki zvaničnici policije uhapšeni su zbog pružanja
informacija sumnjivim biznismenima.
U nacrtu izveštaja, zasnovanom na podacima nacionalne bezbednosne agencije,
navodi se da su zaplene droge smanjene nakon što su zvaničnici ministarstva
unutrašnjih poslova dostavljali informacije kriminalnim grupama.
Prošle nedelje premijer Segej Stanišev je dao ministru unutrašnjih poslova
rok od 10 dana da načini planove da iz ministarstva ukloni korumpirane
policijske zvaničnike povezane s šefovima kriminala.
U izveštaju se spominju podaci ministarstva unutrašnjih poslova koji
pokazuju da je prošle godine zaplenjeno 169 kilograma amfetamina, dok je
prethodne godine zaplenjeno 324, a 2005. godine 1.018 kilograma.
Uprkos objavi rata kriminalu i korupciji, u Bugarskoj nije podignuta
optužnica ni protiv jednog višeg zvaničnika, a samo jedan šef organizovanog
krimanala se nalazi iza rešetaka.
Lokalni komentatori i diplomate EU kažu da su bugarski političari i sudije
često povezani s kriminalnim grupama, ali i da tenzije unutar vladajuće
koalicije ne pomažu rešavanju problema organizovanog kriminala. |
| |
| |
|
| |
| Karla Bruni osvaja Francuze |
| |
 Elegantna,
privlačna i inteligentna, ali ne i oličenje prve dame - tako Francuzi vide
Karlu Bruni-Sarkozi , prema istra-živanju koje je objavio list "Parizijen" .
Dva meseca nakon venčanja za francuskog predsednika Ni-ko-lu Sarkozija ,
Italijanka je počela da osvaja srca Francuza - njih 92 doživljava je kao
elegantnu, 89 odsto kao modernu, 73 odsto kao privlačnu, a 69 odsto kao
inteligentnu.
Oko 60 odsto Francuza smatra da Karla Bruni može da doprinese modernizaciji
imidža njihove zemlje, dok 47 odsto veruje da će nova prva dama na pravi
način promovisati francusku kulturu u inostranstvu.
Ipak, upitani koja je prva dama u modernoj eri na najbolji način predstavila
zemlju, učesnici ankete ocenili su da Karli Bruni pripada šesto od sedam
mesta - o njoj se pozitivno izjasnilo 43 odsto ispitanika, dok je 81 odsto
imalo takvu ocenu za Bernadet Širak, suprugu Sarkozijevog prethodnika Žaka
Širaka .
Jedina prva dama koja je u anketi prošla gore od Karle Bruni je Sarkozijeva
prethodna supruga Sesilija , koja se razvela od muža u oktobru, pet meseci
nakon što je stupio na funkciju. O njoj se pozitivno izjasnilo 36 odsto
ispitanika.
 Karla
Bruni nije se mnogo pojavljivala u javnosti posle tajnog venčanja u februaru,
ali je nedavno počela da izlazi iz senke, posebno prilikom prošlomesečne
državne posete Britaniji, gde je osvojila javnost svojim stilom.
Iako je Sarkozi pohvalio nastup svoje žene prilikom posete Londonu, samo 30
odsto anketiranih smatra da će Karla Bruni poboljšati njihovo mišljenje o
njenom mužu.
Sarkozijeva popularnost među sunarodnicima opala je ove godine, delom zbog
burnog privatnog života, i trenutno je manja od 40 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Kejt Mos najbolje odevena |
| |
 Britanska
supermanekenka Kejt Mos vratila se na prvo mesto godišnje liste najlepše
odevenih žena koju objavljuje magazin "Glamur" .
Ona je "krunu" oduzela aust-ralijskoj pop zvezdi Kajli Mi-nog koja je pala
na 19. mesto.
Kejt Mos (34) je i ranije do-minirala "Glamurovom" listom, do 2007. kad ju
je Kajli Minog pretekla, ali njen izbor odeće proteklih 12 meseci za mnoge
čitaoce koji su glasali, delovao je "zaostao", izjavio je predstavnik
magazina.
Na drugom mestu ovogodišnje liste je britanska glumica Sijena Miler, a slede
američke glumice Skarlet Johanson, Rej-čel Bilson i Dženifer Aniston.
Na listi najgore obučenih žena ove godine vodi američka pevačica Britni
Spirs, a bi-vša članica "Spajs Gerls", Vi-ktorija Bekam koja je na tom
spisku na osmom mestu, nalazi se i na 10. mestu liste najbolje obučenih žena. |
| |
| |
|
| |
| OK - misterija najuspešnijeg amerikanizma |
| |
"OK" je najpoznatiji i najpopularniji od svih amerikanizama, izraz odomaćen
širom sveta. Uprkos tome i danas se pouzdano ne zna kada je, gde i kako
nastao.
Mnogi lingvisti i drugi stručnjaci su se bavili pitanjem porekla izraza OK.
Ima onih koji tvrde da je potekao od grčkog "ola kala", što znači "sve u
redu".7
 Drugi
veruju da izraz potiče od dve francuske reči - "aux Cayes", "iz Kajesa",
luke na Haitiju koju su američki mornari cenili po kvalitetnom rumu i duvanu.
Treći smatraju da je izraz došao iz jezika Choctaw Indijanaca, čija reč "okeh"
znači "zaista". Ili iz zapadnoafričkog jezika Wolof, na kojem "waw kay"
znači "da". Prema još jednoj verziji, izraz je potekao od Keokuk Indijanaca,
čiji je poglavica Old Keokuk sebe potpisivao samo inicijalima - OK.
Teorija je, kako prenosi Glas Amerike, bezbroj i svaka je slikovita i
zanimljiva. Pouzdano se, međutim, zna da se izraz OK, u pisanom obliku, prvi
put pojavio 1839. godine, u Boston morning postu. U istoj rečenici i u
skraćenom i u punom obliku - OK i "all correct". Ali zar ne bi onda trebalo
pisati AC umesto OK?
Etimologijom izraza OK, kao i bogatim "folklorom" koji ga prati, podrobno se
bavio Alen Volker Rid, bivši profesor lingvistike na univerzitetu Kolumbija.
Dva slova - OK - tvrdi on, stoje za "oll korrect", namerno pisano nepravilno,
jer su komične skraćenice bile jako u modi 30-ih i 40-ih godina 19. veka.
Lingvista Erin MekKin ukazuje da ta moda nije sasvim prošla i da je današnji
Internet jezik takode bogat skraćenim i često pogrešno pisanim engleskim
rečima - TTYL (talk to you later) ili KEWL, umesto cool.
Dok su neki drugi izrazi i skraćenice, popularni u američkom engleskom u 19.
veku, nestali iz upotrebe i pali u zaborav, OK se zadržao. Zahvaljujući
delom i "podršci" koju je dobio od tadašnjeg predsednika Martina Van Burena.
Van Buren se rodio u mestu Kinderhuk, u saveznoj državi Njujork, pa su ga
popularno zvali "Old Kinderhuk," ili skraćeno - OK.
Njegova je reizborna kampanja, 1840. godine, bila tako žestoka, predizborna
trka s legendarnim generalom, Vilijamom Henrijem Harisonom tako tesna, da su
izraz široko upotrebljavale i zloupotrebljavale obe strane.
Da bi naškodili Van Burenovoj demokratskoj stranci neko je iz protivničkog
tabora proširio glasinu da je OK zapravo došao od navodno nepismenog Van
Burenovog prethodnika, predsednika Endrjua Džeksona, takode demokrate, koji,
eto, zbog svog skromnog porekla i još skromnijeg obrazovanja nije znao da
pravilno piše "all correct" pa je koristio samo dva početna slova.
Za Van Burena, Old Kinderhuka, kampanja je loše završila - za devetog
predsednika bio je izabran njegov protivnik Harison - ali je izraz OK postao
fenomen koji se raširio širom SAD i sveta.
U upotrebi je već barem 170 godina, najpopularnija je reč američkog
engleskog jezika, koriste je od Kalkute do Johannesburga, od Pariza do
Pekinga.
OK je, kažu, "najsvetliji i najuspešniji od svih amerikanizama" i verovatno
najpopularnija reč američkog engleskog jezika. |
| |
| |
|
| |
| SAD neće ukinuti bezvizni režim za zemalje EU |
| |
SAD neće ukinuti bezvizni režim za evropske turiste, uprkos porastu broja
terorističkih zavera u koje su uključeni Evropljani, rekao je danas direktor
američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Robert Miler.
Miler je naglasio da SAD moraju da uspostave "teško (dostižnu) ravnotežu"
između otvorenosti i bezbednosti, ali je insistirao na tome da nije u planu
ukidanje bezviznog programa, koji omogućuje građanima mnogih zemalja EU da
uđu u SAD bez viza.
"Da ste razgovarali o tome kao ja sa Stejt dipartmentom znali biste da se
ništa neće desiti sa viznim povlasticama u bliskoj budućnosti", rekao je
Miler okupljenima u Četam hausu u Londonu i dodao da su, "zapravo još neke
zemlje EU uključene u taj program".
U programu viznih povlastica trenutno se ne nalaze Grčka i većina
istočnoevropskih zemalja, koje su se uniji priključile 2004. godine, iako su
zemlje kao što su Estonija, Litvanija i Češka nedavno potpisale sporazume sa
Vašingtonom, koji bi trebalo da im omoguće status kandidata za ulazak u taj
program do kraja ove godine.
Zvaničnici EU se nadaju da će uspeti da ubede SAD da prošire program na svih
27 zemalja članica, ali ne prihvataju zahteve SAD da zauzvrat obezbede veći
broj biometrijskih podataka o putnicima, kao i usvajanje novih bezbednosnih
mera, uključujući i vazduhoplovne šerife na prekoatlantskim letovima.
Miler je rekao publici, koju su činili profesori, bezbednosni stručnjaci i
novinari da veruje da će pobeda u bici protiv Al Kaide, koja stoji iza
najvećeg broja terorističkih napada u svetu, biti izvojevana pre u sledećih
nekoliko godina, nego decenija. |
| |
| |
|
| |
| Grob sa pogledom |
| |
Ovo je priča iz elektronske kripte ili groba sa pogledom. Japanski bračni par
Teruo i Mijoko Oba kažu da ne vide ništa jezovito u njihovom novom grobnom
mestu, opremljenom bar kodom za mobilne telefone koji će nuditi vezu sa
spoljnim svetom dugo nakon što njima zvona budu odzvonila.
Porodična grobna parcela u gradu Kofuu, u podnožnju japanskih Alpa,
opremljena visokotehnološkim, "LjR" crno-belim kvadratom, povezaće
fotografije i životnu istoriju Terua i Mijoko sa rođacima i prijateljima
koji će svojim mobilnim telefonima moći da virtualno posete pokojnike i
odaju im poštu.
Graditelj nadgrobnih spomenika, firma Išinokoe, kaže da su LjR kodovi, koje
danas Japanci skeniraju da bi se povezali sa svim i svačim u zemlji - od
autobusa do rezervacija - novi način da se poseti njihov sajt servisa "memorijalnih
prozora" koji nudi "mnogo više od kremacije pepela pokojika".
"Već imamo patent za grobnicu u Kofuu, ali se nadamo da će naš izum biti od
koristi za celu pogrebnu industriju Japana", izjavio je Rojtersu Jošicugu
Fukazava, predsednik Išinokae.
U društvu koje brzo stari i kome ne manjka izbor poslednjih obrednih
svečanosti, zvaničnici kažu da je pogrebnički posao, koji godišnje uknjiži
1.600 milijardi jena (15,6 milijardi dolara), industrija u ekspanziji. Ali,
klijenti su sve zahtevniji.
Porodica Oba ukažuje da nova tehnoliga nudi nove mogućnosti. "Mislim da je
ideja sjajna pošto pokojnik obično nema nači-na da zna kako mu je grob
uređen", kaže 73-godišnji Teuro.
"Posetioci koji koriste ovaj servis mogu zaista da vide preminulog". Njegova
žena Mijoko, (70), kaže da će naročito deca biti u vezi. "To je donekle nov
pristup. Želimo da naši unuci budu u mogućnosti da se njim koriste kada
posećuju porodičnu grobnicu".
Elektronska grobnica, međutim, dolazi sa cenom 21. veka od oko milion jena
(10.000 dolara) iznad zemaljske tarife.
U firmi Išinokoe se nadaju da će "prozorski" servis dati zamah pogrebnoj
industriji i istovremeno dovesti porodice u bližu vezu. |
| |
| |
|
| |
| Nuklearni rat bi uništio ozonski omotač |
| |
Regionalni nuklearni rat ne bi bio samo poguban za zemlje učesnice, već bi
izazvao razaranja u celom svetu, koja bi trajala najmanje deceniju,
rezultati su najnovije naučne analize.
Ogromni požari koji bi bili izazvani i veoma ograničenim sukobom oslobodili
bi dovoljnu količinu čađi u atmosferu koja bi stvorila ozonsku rupu iznad
gusto naseljenih oblasti, upozorili su naučnici u tekstu objavljenom na
sajtu Zbornika Nacionalne naučne akademije.
 Oštećenje
ozonskog omotača iznad Antarktika, takozvana ozonska rupa, brine naučnike
već godinama zbog pojačanog ultraljubičastog zračenja na Zemljinu površinu.
Da bi se sprečilo dalje oštećivanje ozonskog omotača zabranjeno je
korišćenje nekih hemikalija.
Za razliku od antarktičke, ozonska rupa koju bi izazvao nuklearni rat imala
bi negativne posledice na veći deo sveta, izazivajući teške mutacije biljaka
i životinja, kao i povećan broj obolelih od raka kože i oštećenja vida,
smatraju naučnici, koje je predvodio Majkl Mils sa Univeziteta u Koloradu.
Milsov tim je koristio složeni kompjuterski program kako bi simulirao šta bi
moglo da se desi u atmosferi u slučaju mogućeg nuklearnog rata između Indije
i Pakistana, u kome bi svaka od zemalja detonirala 50 nuklearnih bombi
veličine one koja je bačena na Hirošimu 1945.
Oni su izračunali da bi eksplozije nuklearnih bombi emitovale u atmosferu
više od pet miliona tona čađi do visine od 50 milja. Naučnici su dodali da
bi čađ i toplota koja bi se oslobodila od Sunčevog zračenja izazvali seriju
hemijskih reakcija koje bi uništile stratosferski ozonski omotač koji štiti
Zemlju od štetnog ultraljubičastog zračenja.
"Bili bismo svedoci dramatičnog pada u nivoima ozona koji bi mogao da traje
godinama. U srednjim slojevima ozon bi bio uništen više od 40 odsto, što bi
moglo da izazove ogromnu štetu po ljudsko zdravlje, kao i u kopnenim,
vodenim i pomorskih ekosistemima", saopštio je Mils. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
