|
|
Broj 1149, 18. april 2008.
| Interes CG su bliski odnosi sa Srbijom |
| |
Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović ponovio je stav da je interes Crne Gore
da ima "najbliskije odnose" sa Srbijom, ali i "dobre odnose sa Prištinom".
Vujanović je u intervjuu Televiziji Crne Gore, takođe, rekao da Crna Gora
treba da vodi računa o svom unutrašnjem međuetničkom skladu i da će u skladu
s njim odlučiti o svom odnosu prema nezavisnosti Kosova.
 Crnogorski
predsednik je rekao da u tome "ne treba žuriti", kao i da niko, ni ranije,
kao ni sada, ne vrši pritisak na Crnu Goru da prizna Kosovo.
Vujanović je izjavio je da su za njega, na predsedničkim izborima 6. aprila,
glasali i oni koji su se ranije izjasnili za očuvanje državne zajednice sa
Srbijom.
"Za mene su glasali, jer su u mojoj politici prepoznali zalaganje za dobre
odnose sa Srbijom", rekao je Vujanović.
On je najavio da bi do kraja ove godine mogao biti ukinut vizni režim za
putovanja građana u zemlje Evropske unije.
Vujanović je ocenio da je predsednički kandidat Pokreta za promene Nebojša
Medojević jedini od trojice opozicionih kandidata vodio "negativnu kampanju".
"Medojevićeve ocene su bile poluistine", rekao je Vujanović koji je, takođe,
ocenio da je kandidat Srpske liste Andrija Mandić bio "iskren" u svojoj
kampanji, jer se otvoreno zalagao za politiku za koju veruje da ima podršku
kod dela birača u Crnoj Gori.
Predsednik Crne Gore je nazvao kao "potpunu glupost" tvrdnju bivšeg
predsedničkog kandidata Pokreta za promene Nebojše Medojeviića da je
Vujanovićevu pobedu "projektovao" podgorički Centar za demokratiju i ljudska
prava (CEDEM).
Prema rečima Vujanovića, CEDEM je ranije, na osnovu svojih istraživanja,
više puta saopštavao da je Medojević na visokom mestu na listi popularnih
političara i to mu tada nije smetalo.
"Besmisleno je, takođe, i to što Pokret za promene tvrdi da su kupovane
lične karte, da bih ja pobedio", rekao je Vujanović, koji je naveo da su
građani mogli da glasaju i na osnovu drugih identifikacionih dokumenata.
Vujanović je rekao da njegov dosadašnji predsednicki mandat ističe 21. maja
i da će on tada, u Predsedničkoj rezidenciji na Cetinju, položiti zakletvu,
čime će početi njegov novi mandat.
Govoreći o statusu pravoslavnih crkava u Crnoj Gori, Vujanović je rekao da
poštuje Crnogorsku pravoslavnu crkvu, "sa stanovišta njene pozicije", ali da
poštuje "kanonske odnose", odnosno, činjenicu da je Mitropolija
crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve kanonski priznata.
Predsednik Crne Gore je rekao da i dalje smatra da je "civilizacijska
potreba" Cetinja da se u tom gradu podigne crkva u kojoj bi bile smeštene
tri hrišćanske relikvije, Ikona Bogorodice Filermose, Čestica Časnog krsta i
desna ruka Svetog Jovana Krstitelja, ali da o tome treba da odluče "nadležni
organi". |
| |
| |
|
| |
| Krajem meseca očekuje se dobar korak u korist
Srbije |
| |
Evropska unija (EU) mogla bi se krajem aprila u Luksemburgu dogovoriti o
potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, izjavio
je u Briselu šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel.
"Očekujem da će biti moguće napraviti neki dobar korak u korist Srbije, kako
bismo podržali proevropske snage u toj zemlji", pred predstojeće srpske
izbore, prenosi Rupelove reči slovenačka agencija STA.
Šef slovenačke diplomatije i predsedavajući ministrima EU razgovarao je
danas u Briselu sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Havijerom
Solanom o tome šta je moguće očekivati na zasedanju ministara spoljnih
poslova EU 29. aprila u Luksemburgu.
 Iako
Rupel očekuje "dobar korak u korist Srbije", istovremeno naglašava da "stvar
nije jednostavna".
"Kao što znate, ima nas 27 i različite države imaju tu i tamo različite
poglede", upozorio je Rupel i dodao da još nije jasno da li je najstarija
protivnica sporazuma Holandija, omekšala svoj stav.
"Trenutno ne mogu reći da li ćemo dobiti saglasnost svih članica, ali veoma
intenzivno radimo na tome", naglasio je ministar i otkrio da zajedno sa
holandskim kolegom Maksimom Verhagenom priprema "jedinstven stav".
Neki holandski mediji su danas saoštili da će Holandija navodno pristati na
potpisivanje sporazuma.
Rupel nije želeo da nagađa o tome kakav će biti dogovor ministara krajem
meseca u Luksemburgu, odnosno da li će EU sa Srbijom sklopiti nekakav
privremeni sporazum ili polusporazum.
"Nikad nisam skrivao svoj stav, koji je i stav većine država članica: želim
da bude moguće krajem meseca, još pre srpskih izbora, da se sporazum potpiše",
rekao je on.
Holandija se oštro protivila potpisivanju sporazuma sa Srbijom, tražeći da
Srbija prvo isporuči haškog optuženika Ratka Mladića, optuženog za pokolj u
Srebrenici. Zbog uloge holandskih vojnika na tom području u vreme pokolja u
Srebrenici je, inače, nakon nekoliko godina pala holandska vlada, podseća
STA.
Zbog protivljenja Holandije, EU nije u januaru, pred februarske predsedničke
izbore u Srbiji, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa
Srbijom, a u zamenu joj je ponudila privremeni politički sporazum kao
podsticaj na putu ka EU, ali ga je Beograd odbacio.
Rupel i Solana, javlja STA, razgovarali su i o tome, na koji način je moguće
što uspešnije i što pre realizovati misiju Euleks na Kosovu.
Ministar je pritom priznao da u tome postoje neke teškoće i da su moguća
zakašnjenja u uspostavljanju misije.
"Nekih zakašnjenja će možda biti, ali, ipak, sve ide po glavnom planu",
rekao je on.
"Evropski savet je jednoglasno odlučio da takva misija mora ići na Kosovo i
nema druge nego izvršiti ono što je odlučeno", rekao je još Rupel.
Komentarišući prenos nadležnosti sa sadašnje misije Unmik na Euleks Rupel je,
takođe, rekao da je "prerano govoriti o svim modaliteima suživota u saradnji
Euleksa i Unmika, ali želim harmoničan prelazak".
On je objasnio da se "ponegde, u nekim krugovima, a pre svega u Srbiji,
protive tome da Euleks, odnosno EU, preuzme svu odgovornost za delovanje na
Kosovu". |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska sporo napreduje u istragama ratnih
zločina |
| |
Hrvatska ne radi dovoljno na privođenju pravdi osoba koje su počinile ratne
zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene između 1991. i 1995. godine,
saopštio je Amnesti internešnel, prenosi EUobserver.
 Amnesti
je juče pozvao Evropsku uniju da odigra aktivniju ulogu kako bi osigurala da
se svi ratni zločinci privedu pravdi bez obzira za njihovo etničko poreklo.
"Hrvatska je najbolji primer kako EU može da iskoristi svoj uticaj u okviru
procesa pristupanja kako bi se okončalo nekažnjavanje ratnih zločina", rekla
je generalna sekretarka Amnestija Irina Han.
Direktorka programa Amnesti internešnela za Evropu i centralnu Aziju Nikola
Dakvort ocenila je da "Hrvatska za EU predstavlja veliki izazov" i dodala da
su i druge zemlje zapadnog Balkana, BiH i Srbija, u sličnoj situaciji.
"Tako da mislim da je apolutno ključno da EU i Hrvatska to urade ovog puta
kako treba zato što će to poslati veoma snažan signal drugim zemljama u
regionu koje nastoje da se više približe EU", rekla je Dakvortova.
Amnesti je, između ostalog, zatražio od EU da izvrši pritisak na hrvatsku
vladu da "aktivno sprovodi istrage i procese za ratne zločine, omogući pomoć
za nužne sudske reforme i nastavi da nadzire situaciju nakon zaključivanja
pregovora o pridruživanju".
Hrvatska sporo napreduje u istragama ratnih zločina, a njenih sudovi se
uglavnom bave slučajevima zločina koje su počinili Srbi, dok zločini protiv
Srba što su počinili Hrvati ostaju neistraženi, naveo je Amnesti.
Dodaje se da su svedoci u tim slučajevima, kao i novinari koji su
istraživali i pisali o ratnim zločinima, često bili zastrašivani i
maltretirani.
EUobserver navodi da su za Hrvatsku za ulazak u EU uslovi puna saradnja s
Haškim sudom, kao i funkcionalan i pravičan pravosudni sistem.
Hanova se juče u Briselu sastala s visokim zvaničnicima EU, uključujći
komesara za proširenjie Olija Rena, viskog predstavnika Havijera Solanu i
predsednika Evropskog parlamenta Hansa -Gerta Peteringa, kako bi zatražila
veće angažovanje Unije. |
| |
| |
|
| |
| Reformom policije potpuno sačuvana policija
RS |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da usvajanjem zakona o
reformi policije u parlamentu BiH nije prekršen Ustav RS i da je entitetska
policija sačuvana u svim svojim segmentima.
"Naš cilj je bio da dođe do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (sa EU) i sada su stvoreni svi uslovi za to. Policija RS
ostaje u ustavnom kapacitetu nepromenjena i nedirnuta", kazao je Dodik
novinarima u Banjaluci.
 Prema
njegovim rečima, svako "ko ima imalo političkog poštenja" mora da prizna da
je reforma policije sprovedena tako da nijedan segment funkcionisanja
policije RS nije doveden u pitanje.
Dodik je istakao da bi to "morali da shvate i oni koji su na talasu
Ešdaunovog (bivši visoki predstavnika Pedi Ešdauna) podmetanja RS želeli da
rekonstruišu policiju".
"Osim ispunjavanja uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju, urađena je još jedna značajna stvar, a to je pobeda nad
Ešdaunovim nasleđem koje nam je nanelo mnogo problema", naglasio je premijer
RS.
Dodik je odbacio kritike Srpske demokratske stranke (SDS) kada je reč o
usvojenim zakonima o reformi policije, navodeći da se "mora znati da su oni
bili kreatori i nosioci reforme u kojoj je bio gotovo izvestan nestanak
policije RS".
"Sada bi zbog minimalnog političkog poštenja trebalo da odaju priznanje nama
koji smo vodili ovu reformu na način na koji smo došli do rezultata", rekao
je premijer RS.
On je još rekao da ne može prihvatiti Sarajevo kao glavni grad BiH, jer u
tom gradu više nema oko 150.000 predratnih srpskih stanovnika.
"Tamo su ljudi izgubili poslove, živote i kuće, a i ono malo Srba koji su u
njemu ostali, žive veoma loše", naveo je Dodik.
Komentarišući kritike iz Sarajeva zbog njegove izjave da je taj grad za
njega "samo sedište zajedničkih organa BiH, a da je glavni grad nešto što se
voli", on je poručio da takvo Sarajevo "ne može i ne želi da prihvati kao
glavni grad".
Navodeći da bi glavni grad trebalo da bude "odraz jedne zemlje, što Sarajevo
nije, jer u njemu živi 95 odsto Bošnjaka", premijer RS je ocenio da Sarajevo
može biti glavni grad Bošnjaka, dok je za njega to Banjaluka. |
| |
| |
|
| |
| BIH-EU Alkalaj će tražiti od Brisela
potpisivanje sporazuma sa EU |
| |
 Ministar
spoljnih poslova (MSP) BiH Sven Alkalaj izraziće 18. aprila u Briselu u
susretu sa najvišim zvaničnicima Evropske komisije očekivanje da će BiH 28.
aprila ove godine potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Kako je saopšteno iz MSP BiH, Alkalaj će preneti stav da ne postoji nikakva
prepreka potpisivanju sporazuma, jer je Parlament BiH usvojio zakone o
reformi policije, čime je ispunjen i zadnji uslov za potpisivanje sporazuma
sa EU.
Kako se navodi, reč je o Zakonu o nezavisnim i nadžornim telima policijske
strukture BiH i Zakonu o direkciji za koordinaciju policijskih tela i
agencijama za podršku policijskoj strukturi BiH.
Alkalaj će u Briselu pokrenuti i razgovore o liberalizaciji viznog režima
između Bosne i Hercegovine i zemalja EU.
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak izjavio je da još postoji mogućnost
da BiH potpiše Sporazum o stabiliza-ciji i pridruživanju sa EU krajem aprila
ili u maju. |
| |
| |
|
| |
| Buš u pismu podržao želju Makedonije da uđe u
NATO |
| |
Američki presednik Džordž Buš potvrdio je u pismu makedonskom predsedniku
Branku Crvenkovskom i premijeru Nikoli Gruevskom opredeljenje SAD da pomognu
Makedoniji da postane članica NATO-a.
 U
pismu, koje je Buš svojeručno potpisao, ne spominje se spor o imenu
Makedonije i Grčke, a američki predsednik se, takođe, zahvalio makedonskom
predsedniku i premijeru na njihovom prisustvu u Zagrebu, tokom njegove
nedavne posete hrvatskoj prestonici.
Vladin portparol Ivica Bocevski zatražio je danas od svih učesnika u
pregovorima o imenu s Grčkom da budu "uzdržani od zloupotrebe situacije radi
svog položaja".
Apel Bocevskog usledio je nakon izjave glavnog makedonskog pregovarača o
imenu Nilole Dmitrova, koji je rekao da "Makedonija treba da nastavi
pregovore sa nacionalnom platformom prihvaćenom od svih političkih faktora".
"Svaka inicijativa, čiji je cilj očuvanje i odbrana makedonskih nacionalnih
interesa imaće i dalje punu podršku premijera i vlade Republike Makedonije",
rekao je Bocevski na konferenciji za novinare u vladi.
Posrednik UN u sporu o imenu Ma-kedonije i Grčke Metju Nimic trebalo bi da
doputuje u Skoplje gde će razgovarati sa makedonskim državnim vrhom, a
planirano je da otputuje i u Atinu.
Američki Stejt dipartment smatra da će ta Nimicova poseta doprineti
približavanju stavova dve zemlje.
"Nastavljamo da ohrabrujemo Atinu i Skoplje ili Grčku i Republiku Makedoniju
da nađu uzajamno prihvatljivo rešenje u vezi pitanja imena, pod okriljem UN
i njenog posrednika Metju Nimica", rekao je portparol Stejt dipartmenta Tom
Kejsi, a prenose makedonski mediji. |
| |
| |
|
| |
| Optužnica za napad na ambasadora Češke u
Sarajevu |
| |
Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv tri osobe koje su fizički napale
ambasadora Češke u BiH.
Nihad Bostandžija, Asim Efendić i Edin Džanković, optuženi šu da su počinili
krivično delo ugrožavanja osoba pod međunarodnopravnom zaštitom.
Prema navodima optužnice, tri mladića su 11. marta ove godine u večernjim
satima u Sarajevu bili na parkingu pored parkiranih putničkih vozila.
Ambasador Republike Češke u BiH Jiri Kudela, primetio ih je i upozorio da ne
urade ništa loše. Kako se navodi u saopštenju Tužilaštva BiH, oni su prišli
ambasadoru i počeli da mu prete i da psuju.
Nihad Bostandžija je udario ambasadora šakom u levu ruku iznad lakta, nakon
čega su njih trojica nastavili i dalje da psuju i vređaju ambasadora,
govoreći mu da će ubiti njega, njegovu porodicu i psa ako ne ode.
Ambasador je o tom događaju obavestio službenika Državne agencije za istrage
i zaštitu (SIPA) koji radi u osiguranju ambasade.
Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu BiH. |
| |
| |
|
| |
| Panika na Ljubljanskoj berzi se nastavlja |
| |
Na Ljubljanskoj berzi je nastavljena panika, koja je zahvatila akcionare u
ponedeljak, a sa Berze je već nestala 1,1 milijarda evra. Nakon crnog
ponedeljka na Ljubljanskoj berzi, usledio je još crnji utorak, kada je
indeks SBI20 pao za novih 4,56 odsto i završio na 7.386,49 indeksnih poena.
Za dva dana je sa Ljubljanske berze, na kojoj je zabeležen ukupan pad od
devet odsto, teoretski već "nestala" imovina vredna 1,1 milijardu evra.
Daleko najlikvidnija akcija Krke, sa prometom od 7,74 miliona evra, izgubila
je na vrednosti 4,23 odsto i cena joj se zaustavila na 82,47 evra po akciji,
što je najniže od 2006. godine.
Akcije Petrola su pale 8,4 odsto a Merkatora 7,91 odsto i, s obzrom da u
prvoj kotaciji već dva dana nije bilo zelene boje, isto se dešavalo i
inveticionim fondovima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
