|
|
Broj 1149, 18. april 2008.
| Crte lica otkrivaju seksualne namere |
| |
Da li ste za ozbiljnu vezu ili avanturu za jednu noć - seksualna očekivanja
jedne osobe se često mogu videti kroz crte i oblik lica, saopštili su
britanski naučnici u najnovijoj studiji.
Prema istraživanju 700 heteroseksualaca od 20 godina u proseku, naučnici su
otkrili da većina ispitanika može jednim pogledom na lice da proceni da li
je osoba spremna na ozbiljnu vezu ili na prolaznu avanturu.
 Ispitanici
su kao podatke naveli oblik vilice, veličinu nosa i oblik očiju, navodi se u
studiji nekoliko naučnih ekipa sa Univerziteta u Britaniji.
"Prethodne studije navode da svako može da stekne utisak o nekoj osobi na
osnovu crta lica, zatim po zdravstvenom stanju te osobe i nekim crtama
karaktera", objasnio je stručnjak Ben Džons.
Nova studija ide dalje, jer otkriva da svako može da otkrije seksualne
namere na osnovu nekih suptilnih signala na licu, dodao je Džons.
Žene, na primer smatraju da muškarci sa muževnim crtama lica - četvrtastom
vilicom, velikim nosem i manjim očima - žele kratku avanturu, navodi se u
studiji i dodaje da žene sa jakim usnama i velikim očima šalju seksualnu
poruku muškarcima da su spremne na avanturu.
"Naši rezultati sugerišu da svako može da proceni seksualnu strategiju samo
jednim pogledom na lice. Iako takve procene nisu u potpunosti pouzdane,
takvi signali su ipak suptilni", navodi se u istraživanju.
Ispitanici su procene sprovodili na osnovu gledanja fotografija i 72 odsto
njih je pogodilo namere fotografisanih ljudi.
Studija je objavljena u britanskom medicinskom časopisu "Evolušen and Hjuman
bihejvior”. |
| |
| |
|
| |
| Rekordna inflacija u zoni evra |
| |
Inflacija u zoni evra na godišnjem nivou dostigla je u martu rekordnih 3,6
odsto zbog viših cena goriva, grejanja, mlečnih proizvoda i hleba, saopštio
je Evrostat.
 Visoka
inflacija u zoni evra, koja se beleži poslednjih meseci, krivac je za
smanjenje potrošnje domaćinstava, jednog od "motora" ekonomskog rasta u
regionu.
Takođe bi Evropska centralna banka (ECB) zbog visoke inflacije mogla da
odluči da zadrži kamate na višem nivou, ukazuju analitičari.
Martovska inflacija je veća od preliminarno prognozirane i takođe daleko
iznad od strane ECB ciljane stope od nešto ispod dva procenta.
U evropskoj "petnaestorici", koja koristi zajedničku valutu, cene su rasle
različitim tempom. Tako je u Holandiji inflacija 1,9 odsto, najmanja u zoni
ali i u celoj Evropskoj uniji, pokazuju podaci evropske statističke službe.
 Nemačka,
najjača evropska ekonomija, imala je inflaciju od 3,3 a Francuska od 3,5
odsto. U Sloveniji je inflacija bila najveća, 6,6 odsto a u Španiji 4,6
odsto.
Gledano na nivou EU, nove članice, koje beleže brz ekonomski rast, imaju i
daleko najveće stope - Letonija čak 16,6 odsto, Bugarska 13,2 , Litvanija
11,4 a Estonija 11,2 odsto i te zemlje, sa tako visokom inflacijom, teško da
će u bliskoj budućnosti ući u zonu evra.
Međutim Slovačka, koja želi da pređe na evro sledeće godine, imala je
inflaciju od 3,6 odsto, na nivou proseka u zoni. |
| |
| |
|
| |
| Zavisnost od kompjuteranova bolest
čovečanstva |
| |
Ukoliko ne možete da prestanete da šaljete poruke mobilnim telefonom ili
i-mejlove, da krstarite po internetu ili da igrate video igrice, sva je
prilika da imate mentalni poremećaj, kažu stručnjaci.
U tekstu objavljenom u uglednom Američkom psihijatrijskom žurnalu navodi se
da bi ove zavisnosti od savremenih tehničkih sprava trebalo uvrstiti u
mentalne poremećaje.
Stručnjaci smatraju da ljudi koji svakodnevno i stalno koriste tehnološke
uređaje mogu da razviju ozbiljnu zavisnost, što dovodi do anksioznosti,
nesanice, mentalnih bolesti... a da se ne pominju razvodi.
 Zavisnost
od i-mejl poruka je poprimila tolike razmere da se širom Sjedinjenih
Američkih Država organizuju grupe podrške i osmišljavaju programi koji bi
trebalo da pomognu ljudima da se reše ovog poroka, koji neki već nazivaju
novom bolesti i socijalnim problemom čovečanstva.
Postoji više razloga zašto je recimo slanje poruka sa mobilnog telefona
privlačno iako može da postane zavisnost.
Ljudi vole slanje poruka jer to mogu da rade i kada ne bi trebalo, na
sastanku ili u školi na primer. Zatim, to je mnogo više tajno od razgovora
običnim telefonom.
Neki ipak preteruju: kucaju i danju i noću, poruke šalju i dok voze
automobil, čak više hiljada poruka mesečno. Mnogi drugi su gotovo
zaljubljeni u svoj kućni računar i vode "onlajn" život.
Istraživanja pokazuju da ova zavisnost jako loše utiče na mozak i kognitivne
sposobnosti. Zavisnost od proveravanja mejl "sandučeta" smanjuje koeficijent
inteligencije (ILj) za 10 procenata, dvostruko više nego konzumacija lakih
droga.
Jedno ispitivanje je pokazalo da gotovo dve trećine Amerikanaca priznaje da
više vremena provodi sa svojim kompjuterom nego sa svojim bračnim partnerom.
Takvo opsesivno ponašanje psihijatri svrstaju u mentalno oboljenje -
kompulsivno-impulsivni poremećaj.
Stručnjaci upozoravaju da su agresivno slanje imejlova i poruka, igranje
igrica i pornografija na internetu - ozbiljna pitanja javnog zdravlja i da
bi ih trebalo prepoznati kao simptome kliničkog poremećaja.
Psihijatri kažu da bi lekari trebalo da obrate pažnju na ljude koji
zanemaruju dnevne aktivnosti zbog poruka, imejlova i internet igrica ili
postaju depresivni kada im je to uskraćeno.
Ljudi sa tom zavisnošću često lažu o tome koliko poruka i imejlova šalju,
koliko vremena provode pred računarom i pravi zamenjuju za virtuelni svet.
Mnoge zemlje ozbiljno su shvatile problem. U Južnoj Koreji, koja ima
najrazvijeniju mrežu i najveću stopu korišćenja kablovskog interneta na
svetu, zavisnost od interneta klasifikovana je kao problem broj 1. kada je
reč o javnom zdravlju.
Vlada u Seulu procenila je da oko 210.000 dece u Južnoj Koreji pati od ovog
poremećaja i da im je neophodna pomoć stručnjaka - kod čak 80 odsto njih
trebalo bi primeniti i terapiju lekovima, a četvrtini je potrebno bolničko
lečenje. |
| |
| |
|
| |
| Pirati haraju pomorskim putevima |
| |
Napadi pirata u porastu su širom sveta od početka godine, s tim što je
Nigerija zamenila Indoneziju na listi omiljenih meta njihovih napada,
saopšteno je iz Međunarodne kancelarija za pomorstvo sa sedištem u Londonu.
"U periodu između januara i marta ove godine, bilo je 49 napada na pomorce,
što je za 20 odsto više nego u isto vreme prošle godine", piše u izveštaju
te međunarodne kancelarije koja se poziva na informacije Centra za praćenje
piraterije u Maleziji.
 U
izveštaju te međunarodne kancelarije navodi se da je Nigerija, sa deset
prijavljenih napada, na prvom mestu po ugroženosti i po neprimenjivanju
zakona protiv piraterije, kao i da se većina napada dogodila oko glavnog
grada Lagosa.
Naoružane grupe haraju deltom Nigera, zbog čega je došlo do smanjenja
proizvodnje nafte i povećanja cene tog derivata, piše u tom izveštaju.
Inače, Nigerija proizvodi oko 2.1 miliona barela nafte dnevno, što je do
sada najveća proizvedena količina u Africi.
"Nasilje u vodama Nigerije izmiče kontroli, ali se nadamo da neće doći do
drastičnog povećanja broja žrtava u krađama, otmicama i bombaškim napadima,
kao i do povlačenja pomorskih kompanija iz tog dela sveta, i da će vlada u
Nigeriji ipak početi da interveniše u svim ovim slučajevima", saopšteno je
iz te kancelarije.
 Na
drugom mestu po broju piratskih napada su Indija i Adenski zaliv na severnoj
obali Somalije, gde je do sada prijavljeno po pet manjih napada. U Indiji su
to najčešće krađe, dok u Adenskom zalivu dolazi i do otmica.
Prema podacima u izveštaju, pomorska teritorija Indonezije dugo je bila
najugroženija piratska tačka na svetu, ali je broj napada u prvom kvartalu
ove godine opao od devet prošle godine, do četiri odsto u toku ove godine.
"To znači da bi mornarica i policija u Indoneziji trebalo da budu pohvaljene
zbog primene antipiratskih mera", izjavio je potparol međunarodne
kancelarije koja je izdala izveštaj.
On je dodao da se bezbednost takođe povećala u Malaki, koja predstavlja
jednu od zajedničkih pomorskih ruta, koju dele Indonezija, Malezija i
Singapur.
Taj vodeni put dugo vremena bio je ozloglašen po piratskim napadima, ali su
te tri zemlje očigledno pojačale kontrolu poslednjih godina, jer u toku ove
godine nije projavljen nijedan napad, u poređenju sa dva napada prošle
godine, ocenio je portparol te kancelarije.
Tokom prvog kvartala ove godine, piratski napadi zabeleženi su i u drugim
zemljama, kao što su: Tanzanija, Filipini, Bangladeš, Peru, Gana i Mozambik,
sa po dva registrovana napada u svakoj od ovih zemalja. |
| |
| |
|
| |
| Podvodna doplomatija |
| |
Knjiga "Podvodna doplomatija", autora Šloma Erela, podstakla je britanske i
američke vojne analitičare na razmišljanje da li bi Izrael u nekom trenutku
mogao da iskoristi podmornice u napadu na Iran.
"U pitanju je fantastika, ali je potkrepljena relevantnim vojnim podacima",
izjavio je autor tog trilera Erel koji pored toga što se bavi pisanjem ima i
sasvim solidno obrazovanje u planiranju vojnih taktika, kao bivši izraelski
vojni admiral.
Ipak, postavlja se pitanje da li bi taj napad bio moguć, ako se uzme u obzir
da je najbrži put sa Mediteranske obale Izraela preko Sueckog kanala. To bi
značilo da bi podmornice, na tom putovanju, trebalo da budu sakrivene u
unutrašnjosti tankera, čija bi uloga bila da dopremi podmornice do Zaliva.
 Prema
zvaničnim vojnim podacima, kako prenosi Rojters, Izrael poseduje tri
podmornice tipa "Delfin", zaostale iz Drugog svetskog rata iz Nemačke.
Mnogi vojni analitičari smatraju da su "delfini" tajno oružje Izraela,
pozivajući se na teoriju iz vremena hladnog rata da jedna zemlja, čak i u
slučaju teritorijalnog i vojnog uništenja, može da ostane 'u ratu' tako što
će upotrebiti svoju nuklearnu platformu koja bi bila stacionirana na moru i
odakle bi mogli da se lansiraju nuklearni projektili.
S druge strane, Iran negira tvrdnje da razvija nuklearno oružje, a nezavisni
eksperti smatraju da je ta zemlja "miljama daleko" od razvijanja flote
podmornica kao dominantne vojne sile.
Jedan od eksperata koji potvrđuju tu tvrdnju je i penzionisani američki
pukovnik vazduhoplovstva Sem Gardiner, koji je rekao da "ni na vidiku ne
postoji mogućnost da bi Iran mogao da uništi Izrael nuklearnim napadom".
Još jedno od pitanja je i koliko daleko bi realno mogli da putuju "delfini".
Izraelski vojni izvori ocenjuju da te podmornice ne bi mogle da koriste
Suecki kanal zbog straha od konstantnog nadgledanja stranih sila.
To znači da bi Izrael, na putu ka Zalivu, morao da ili preduzme "fantastično
putovanje", kao u knjizi, ili da uputi podmornice oko Afrike, što bi bio put
od oko mesec dana.
Mornarički analitičar iz međunarodnog instituta za strateške studije u
Londonu, Džejson Aldervik, prilično je skeptičan prema mogućnosti
realizacije ovog plana.
Aldervik je izjavio da te podmornice funkcionišu na konvencionalno a ne
nuklearno gorivo, što znači da bi redovno trebalo da budu održavane i
natankovane, zbog čega je važno da budu u blizini Mediteranske obale.
Druga opcija je izlaz na Crveno more kome Izrael ima pristup kroz luku Eilat,
ali vojni izvori ocenjuju da ne postoji plan za smeštanje podmornica tamo,
jer je to more dosta usko, a i predstavlja zajedničku morsku teritoriju
nekoliko arapskih država.
Vojni analitičari ukazuju na to da bi podmornice možda i mogle da postanu "državno
oružje broj jedan", ali samo pod uslovom da mogu da nose nuklearne
projektile koji lansiranjem mogu da pogode cilj udaljen i 1.500 kilometara.
Međutim, analitičari iz Kraljevskog instituta za odbranu i studije
bezbednosti iz Londona, ukazali su na problem podmornica tipa "Delfin" jer
nemaju vertikalne cevi koje inače koriste mnogo ozbiljnije i veće podmornice
američke i ruske proizvodnje za lansiranje balističkih projektila.
Ti analitičari podsećaju i na testove vršene tokom hladnog rata, kada je
zaključeno da su nuklearne bojeve glave previše teške da bi mogle da budu
transportovane na velike daljine. To znači da bi Izrael mogao da gađa Iran
samo bojevim glavamana, ali sa manje razdaljine.
To bi, prema oceni tih britanskih analitičara, trebalo da znači da bi napad
trebalo da bude izveden iz Zaliva, što bi s druge strane odalo položaj
podmornica koje bi vrlo brzo uništile iranske vojne snage.
Sudeći prema dosadašnjim podacima, Izrael ne raspravlja, barem ne u javnosti,
o svojim nuklearnim planovima, jer ima taj ambivalentni odnos prema svojim
mogućim neprijateljima.
S jedne strane, tom taktikom Izrael odbija regionalne neprijatelje i s druge
strane izbegava mogućnost provokacija koje bi mogle da izazovu trku "ko ima
bolje nuklearno naoružanje" u regionu, ali i ostatku sveta. |
| |
| |
|
| |
| Pangliš umesto ingliša |
| |
Engleski jezik kakav se danas govori mogao bi nestati u narednih stotinu
godina i biti zamenjen globalnim jezikom nazvanim "panglish" (panengleski),
tvrde pojedini stručnjaci.
"Formiraće se nove reči a starim rečima značenja će promeniti oni kojima je
engleski strani jezik", kaže istoričar engleskog jezika Edvin Dankan, a
prenosi britanski "Telegraf".
 Engleski
se ubrzano menja u borbi sa lokalnim dijalektima i jezicima kojima govore
ljudi koji nisu sa engleskog govornog područja.Do 2020. broj onih koji
govore engleski mogao bi se popeti na dve milijarde, od kojih će biti samo
300 miliona ljudi kojima je to maternji jezik.
"Ne možemo biti sigurni u to da li će doći do formiranje jednog novog jezika
- engleskog s različitim dijalektima ili niza novih jezika koji potpuno
odstupaju od izvornog.
Ipak, sve ovo bi moglo dovesti do međusobnog nerazumevanja", smatra dr.
Suzet Hajden Eldžin, lingvista s univerziteta San Diego.
Po broju ljudi koji ga govore, engleski je danas drugi jezik u svetu, iza
kineskog. Smatra se da je osim 300 miliona ljudi kojima je engleski maternji,
još 300 miliona onih kojima je on drugi jezik i još 100 miliona onih koji ga
koriste kao strani jezik.
Po tome je engleski na putu da postane nezvanični međunarodni jezik celog
sveta. Iako kineski govori najviše ljudi, engleski je najrasprostranjeniji i
najvažniji jezik u svetu.
To je jezik nauke, avijacije, računarstva, diplomatije, turizma.Smatra se da
je polovina svih poslovnih ugovora sklopljena na engleskom, dve trećine
naučnih dokumenata je pisano ovim jezikom a čak 70 odsto svih poštanskih
usluga se obavi na engleskom.
Engleski je zvanični jezik u 45 zemalja ali je govorni i u mnogim drugim
zemljama. U 27 država je govorni jezik francuski, u 20 španski a u 17
arapski.
Dok je Engleska bila kolonijalna sila i stupala u kontakt sa razlicitim
narodima, mnogo reči iz drugih jezika je našlo mesto u engleskom jeziku. To
je doprinielo povećavanju rečnika engleskog jezika, koji je danas najveći u
svetu.
Među više od 6.800 jezika na svetu, engleski je onaj koji u poslednjih
nekoliko decenija preuzima vođstvo.
Do pravog potresa u svim jezicima došlo je osamdesetih i devedesetih godina
prošlog veka, umrežavanjem miliona računara u Internet.
Ova mreža je donela apsolutnu dominaciju engleskog kao jezika na kom su
milionima ljudi ođednom postali dostupni najraznovrsniji naučni, obrazovni,
zabavni i drugi sadržaji. |
| |
| |
|
| |
| Kina za Nemce najveća opasnost po stabilnost
u svetu |
| |
Kina za Nemce, ali i za građane drugih najvećih zemalja Zapada, predstavlja
najveću opasnost po stabilnost u svetu.
Nemački mediji danas prenose rezultate ankete koja je sprovedena, pored
Nemačke, još i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji, kao i u
SAD.
Prema tim podacima, u pet navedenih zapadnoevropskih zemalja zajedno tačno
dvostruko više ljudi sada Kinu smatra najvećom pretnjom po mir i stabilnost
u svetu nego 2007. Prošle godine se najviše strahovalo od SAD.
Mediji ukazuju da je FT/Harris-anketa pravljena neposredno nakon
otpočinjanja nemira na Tibetu i oštre intervencije kineskih snaga
bezbednosti.
Negativnog uticaja Kine na svetsku bezbednost najviše se pribojavaju
Italijani (47 odsto), zatim Francuzi (36 odsto), Nemci (35) i Britanci (27).
Samo još Španci SAD smatraju većom opasnošću (41 odsto) po stabilnost u
svetu nego Kinu (28 odsto anketiranih).
U SAD pak 31 odsto građana Kinu smatra najvećom opasnošću. Neobično je da
samo još 16 odsto Iran vidi kao najgoru opasnost, dok 15 odsto tako vidi
sopstvenu zemlju - SAD. |
| |
| |
|
| |
| Preminuo tvorac teorije haosa |
| |
Američki naučnik Edvard Lorenc, idejni tvorac teorije haosa i efekta leptira,
preminio je u 91. godini, saopštio je danas Institut za tehnologiju u
Masačusetsu (MIT).
Dugogodišni profestor MIT -a, Lorenc je utvrdio da i vrlo male razlike u
jednom dinamičkom sistemu, poput atmosfere, mogu da izazovu ogromne
promene.Govoreći o prirodi klime, Lorenc je u studiji iz 1972. godine efekat
leptira objasnio na sledeći način: Ako leptir mahne krilima u Brazilu, to
može da izazove tornado u Teksasu.
U meteorologiji, prema Lorencu, praktično je izvodljivo da se, sa dovoljnom
tačnošću, predvide meteorološke prilike samo u naredne tri sedmice.
Otkrića Edvarda Lorenca uticala su na matematiku, biologiju i fiziku, a neki
stručnjaci tvrde da će se 20. vek pamtiti po tri revolucionarna dostignuća u
nauci - teoriji relativiteta, kvantnoj mehanici i teoriji haosa. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
