|
|
Broj 1150, 25. april 2008.
| Baltovič rehabilitovan posle osamnaest godina |
| |
Osamnaest godina posle nestanka studentkinje Elizabet Bejn, i posle osam
godina provedenih u zatvoru, njen momak Robert Baltovič oslobođen je optužbe
da je počinio ubistvo.
 Tužilac
Filip Kotanen izjavio je pred porotom da optužba protiv njega nije održiva
jer nema nikakvih dokaza, nakon čega je sudija Dejvid Mekoums naložio poroti
da ga oslobode, pošto jedina presuda u takvom slučaju može biti da optuženi
nije kriv.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti i provincijski tužilac Kris Bentli
razgovarali su o zahtevu Roberta Baltoviča za sprovođenje javne istrage zbog
pogrešno donesene presude za ubistvo Elizabet Bejn. Iako premijer Mekgvinti
lično ostavlja otvoren prostor da do takve istrage dođe, tužilac Bentli
smatra da nema potrebe da se istraga sprovodi.
No, postoje veoma glasni apeli da je potrebno da se, pored rehabilitacije
neke pogrešno osuđene osobe, čuje i kako i zašto je došlo do toga da greška
uopšte bude napravljena.
Premijer Mekgvinti je izjavio da neće biti ništa neobično da Baltovič
zatraži materijalnu kompenzaciju za ono kroz šta je neopravdano prošao,
poput nekih drugih koji su to učinili i dobili.
Elizabet Bejn nestala je iz studentskog naselja Skarboro, juna 1990. godine.
Majci je tog popodneva rekla da će otići da proveri termine na teniskim
terenima. Njen automobil pronađen je posle tri dana, sa tragovima njene krvi,
ali ništa sem toga nije pronađeno. Policija je odmah osumnjičila Baltoviča,
koji je, iako je sve vreme insistirao da je nevin, osuđen na doživotnu
robiju za drugostepeno ubistvo marta 1992. godine i proveo osam godina iza
rešetaka, pre nego što je pušten na uslovnu slobodu. Ontarijski apelacioni
sud ustanovio je da je na suđenju načinjeno puno pravnih grešaka, pa je
decembra 2004. godine naloženo novo suđenje.
U vezi sa ovim nerešenim ubistvom pominje se i ime višestrukog ubice Pola
Bernarda, kao potencijalnog okrivljenog. Za njega je ustanovljeno da je
počinio 11 silovanja u Skarborou između 1987. i 1990. godine. U razgovorima
i prepiskom sa policijom u poslednje dve godine, on je priznao da je počinio
još desetak silovanja za koja se ne zna.
Veštaci i stručanjaci za DNK analize tvrde da sada, posle osamnaest godina,
na posmrtnim ostacima ne bi bilo moguće pronaći materijalne dokaze koji bi
ukazivali na ubicu. Oni, pak, tvrde da bi oružje moglo da pomogne u
rasvetljavanju zločina. |
| |
| |
|
| |
| Plastične bebi flašice izbacuju se iz prodaje |
| |
Na osnovu izveštaja koji je Ministarstvo zdravlja dobilo o štetnosti bisfenola
A, federalna vlada odlučila je da započne proceduru za zabranu korišćenja
bočica za bebe napravljenih od polikarbonata koji sadrže bisfenol A, najavio
je ministar zdravlja Toni Klement.
On je istakao da je ustanovljeno da ova hemikalija, koja je obično sastavni
deo plastičnih bebi bočica, flašica za vodu i pakovanja za hranu, može da
ugrozi decu i životnu sredinu, ali da nema razloga za preveliku zabrinutost.
Upozorenje važi za količine koje su višestruko veće od onih koje se mogu
naći u proizvodima dostupnim u Kanadi.
 Kanada
će biti prva zemlja u svetu koja će zabraniti flašice za bebe od plastike sa
bisfenolom A, nakon što je zaključeno da je to toksična hemikalija. Dok je
kod odraslih izloženost ovoj hemikaliji u granicama dozvoljenog, smatra se
da su deca u najranijem uzrastu mnogo osetljivija na neželjene efekte koje
bisfenol A može izazvati, pa je bolje je preduzeti pojačane mere
predostrožnosti. Pored flašica, glavni uzrok izloženosti beba bisfenolu A
može biti konzervirana hrana za bebe, odnosno plastika kojom je obložena
konzerva.
Ispitivanja izloženosti ovoj hemikaliji je kod životinja pokazalo vezu sa
pojavom raka prostate i dojke i neplodnosti.
Vlada je uz plan o zabrani uvoza, prodaje i reklamiranja polikarbonatskih
flašica sa ovom hemikalijom, dala rok od 60 dana za komentare na izveštaj.
Godinu dana posle toga, vlada će objaviti završni izveštaj u kome će
detaljno biti date mere kontrole.
Najveći broj trgovinskih kompanija već je iz prodaje povukao proizvode koji
u sebi sadrže bisfenol A. |
| |
| |
|
| |
| Pet časova vožnje više pre dobijanja dozvole |
| |
Auto-škole u Ontariju moraće da promene svoje programe rada i pruže
polaznicima dužu obuku u skladu sa novim merama koje je predstavio ministar
saobraćaja Džim Bredli.
 Provincijska
vlada je prošle godine ustanovila da je potrebno nešto promeniti u sistemu
obuke vozača. Tada je glavni inspektor Džim Mekkarter analizom došao do
podataka da sve veći broj obučenih vozača izaziva saobraćajne nezgode, a da
instruktori za vožnju prečesto bivaju kažnjeni zbog prebrze vožnje i
nepoštovanja saobraćajnih propisa. Jedan broj škola je izgubio licencu, zato
što je inspekcijskim pregledom ustanovljeno da su prodavali sertifikate o
završenoj obuci neobučenim vozačima. Ministar Bredli je takvo ponašanje
okvalifikovao kao apsolutno neprihvatljivo.
Instruktorima za vožnju smanjen je broj dozvoljenih kaznenih poena sa šest
na tri, a oni uz to ne smeju da budu krivično gonjeni.
Jedna od najvažnijih izmena sistema obuke vozača je da će minimalno trajanje
obuke biti 40, umesto sadašnjih 35 časova. Sem toga, veća pažnja biće
usmerena ka potrebama vozača početnika, poput načina za prevazilaženje
problema koji nastaju zbog ometanja pažnje vozača, usled najrazličitijih
faktora, kako reagovati u rizičnim situacijama na drumu i slično, što su
stvari koje dolaze sa iskustvom.
Sve škole za obuku vozača moraće svoje programe rada da usaglase sa
novopredloženim izmenama, koje su uvedene u saradnji sa nacionalnom
Asocijacijom za standarde. |
| |
| |
|
| |
| Traže se i poklanjaju konopci za sušenje veša |
| |
U želji da smanji korišćenje mašina za sušenje veša, koje spadaju u velike
potrošače električne energije, u skoro čitavom Ontariju ukida se zabrana
sušenja veša na konopcu, na otvorenom.
 Za
sada se ovo neće odnositi na višespratnice i zgrade, zato što je potrebno
zbog sigurnosti, doneti dodatne odredbe. No, odluka će biti uneta u
sporazume o hipotekarnim kreditima, koji se sklapaju između graditelja i
kupaca, gde je sušenje veša na otvorenom bilo označeno kao nepoželjno.
Građevinari nisu oduševljeni ovom izmenom, koja će biti primenjivana kod
pojedinačnih, prilepljenih ili kuća u nizu. Oni veruju da odluka neće doneti
nikakve revolucionarne promene, zato što ljudi nemaju vremena niti naviku da
kač veš na konopac u dvorištu.
Napominje se da je premijer Dalton Mekgvinti želeo da se ubrzano radi na
donošenju ovog propisa, zato što je kroz uštedu struje, to veoma jednostavan
način za pomoć kako porodicama sa niskim primanjima, tako i naporima za
očuvanje životne sredine. Novi propisi su rezultat dvomesečnih konsultacija.
Ustanovljeno je da mašina za sušenje veša godišnje potroši pet do šest odsto
ukupne struje potrebne jednom domaćinstvu, što predstavlja oko 840 kilograma
zagađenja i gasova sa efektom staklene bašte.
Pobornici zaštite životne sredine smatraju da je novi propis dobar početak,
koji neće odmah i u potpunosti promeniti ponašanje, ali podrška i želja da
se učini napor očigledno postoji kod velikog broja ljudi.
Toronto Hajdro će, u sklopu ove kampanje, kroz četiri maloprodajna lanca
pokloniti 75 hiljada konopaca za veš. Svake subote i nedelje, od 26. aprila
do 11. maja, prvih 500 kupaca u Home Depot-u, Njal-Mart-u, Costco-u i
Zellers-u, dobijaće konopce za sušenje veša, koji se mogu koristiti u kući
ili dvorištu. |
| |
| |
|
| |
| Ontarijski Rojal muzej dostupan svima |
| |
Torontski Kraljevski ontarijski muzej poklanja besplatne ulaznice u vrednosti
od 1,3 miliona i to ljudima koji inače ne mogu sebi da priušte odlazak u
muzej. Po rečima direktora Vilijema Torsela iz zvaničnog saopštenja, ova
institucija se zalaže za princip po kojem svako može dobiti mogućnost da
dođe u muzej.
 Po
novom programu, koji je najavio ontarijski premijer Dalton Mekgvinti, svakog
meseca će 1.200 ulaznica biti poklonjeno omladini iz rizičnih grupa,
seniorima sa fiksnim primanjima, starosedeocima, ženama žrtvama nasilja i
osobama koje su fizički ili mentalno ometene u razvoju.
Programom, koji podržavaju United Njay i Institut za kanadsko državljanstvo,
takođe su obezbeđeni porodični kompleti ulaznica za novodošle Kanađane, a
studentima besplatan ulazak u muzej utorkom. |
| |
| |
|
| |
| 'Renoviranje' mama je u modi |
| |
Plastične operacije, one iz domena estetske hirugije, predmet su sve češćih
žučnih rasprava. Pobornici se raduju produženoj i forsiranoj mladosti i
lepoti, a protivnici iznalaze kontraargumente kroz osporavanje vrednosti
lepog u ukalupljenom izgledu, koji čak nagoveštava globalizaciju i u
estetskim kriterijumima.
 Bilo
kako bilo, toliko smo okruženi time da neminovno postaje deo naše
svakodnevnice. Holivud je poprilično zaslužan za postavljanje standarda u
ostvarivanju lepote. Posle prave epidemije punih usana i usavršenih grudi
koje, neretko, mlade devojke dobijaju od svojih roditelja kao 'poklon' za
punoletstvo, najnoviji trend koji dolazi iz fabrike snova je 'renoviranje'
mama.
Počelo je lepo, trudnoćama i porođajima velikog broja najpoznatijih filmskih
zvezda, što može biti i jeste podsticaj za rešavanje problema bele kuge
širom planete. Onda se ispostavilo da glumice neverovatno brzo povrate svoj
pređašnji izgled, što običnim smrtnicama polazi za rukom tek posle mnogo
dužeg perioda i uz poprilične napore. Naravno, ispostavilo se da je rešenje
pronađeno u estetskoj hirurgiji, koja nudi sve vrste intervencija, od
liposukcije, rekonstrukcije dojki, zatezanja stomaka, obnavljanja kože, čak
i obnavljanje vagine i labioplastiku.
U Torontu plastični hirurzi rade sve ove intervencije i primećuju da je
interesovanje za njih u porastu. Upozoravaju, međutim, da treba razmisliti
pre konačne odluke o intervenciji, posebno ako se razmišlja o još nekoj
trudnoći. Dr Volter Piters, plastični hirurg sa Univerziteta u Torontu,
napominje da u narednim trudnoćama neće biti problema ako se ugrade implanti
u grudi, ali da zatezanje stomaka može stvoriti probleme. Preporuka nekih
drugih stručnjaka je da se intervenciji pristupi makar godinu dana posle
porođaja.
Lekari posebno vode računa da odluka o intervenciji ne bude pokušaj
rešavanja postporođajne depresije.
Renoviranje mama ušlo je i u knjigu. Dr Majkl Salchauer, estetski hirurg,
smatrao je da deci treba približiti hirurške intervencije na telu i objavio
je knjigu Moja lepa mama, namenjenu mališanim od četiri do sedam godina. On
naglašava da je od dece nemoguće sakriti promene koje su nastale posle
plastične operacije, jer vide zavoje, pa modrice i ožiljke, da bi se stiglo
do mame koja malo drugačije izgleda. Sve to izaziva brojna pitanja,
nedoumice i katkad čudne reakcije, pa da bi se izbegli mogući problemi, deci
treba unapred razjasniti, pri čemu ova knjiga može biti od pomoći. |
| |
| |
|
| |
| Ukradeno mladunče ugrožene vrste majmuna |
| |
Zvaničnici u Zoološkom vrtu Čeri Bruk u Sent Džonu uputili su apel da im se
vrati ukradeno mladunče kalimiko majmuna, vrste koja spada u ugrožene.
Policija je saopštila da je neko ko je preskočio ogradu, provalio kroz vrata
i ukrao mladunče crnog primata, očigledno bio upućen u ono što radi.
 Direktor
Zoološkog vrta Len Kolrin kaže da je mladunče visoko svega dvadesetak
santimetara i teško manje od funte. On naglašava da mladunče zahteva posebnu
vrstu ishrane i nege i da nije pogodno za kućnog ljubimca jer nema ni
najosnovnije higijenske navike.
Ova majmuni žive u Južnoj Americi. Pre otprilike stotinu godina otkrio ih je
švajcarski naučnik Emil Geldi, po kojem se često i nazivaju Geldijevi
majmuni. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani treći zagađivač na svetu |
| |
Kanađani su treći zagađivač na svetu, po individualnom doprinosu i po glavi
stanovnika, saopštili su kanadski statističari povodom Dana planete Zemlje.
Prosečno, svaki Kanađanin doprinese zagađenju živitne sredine godišnje sa 23
tone ugljen dioksida, što je samo malo slabije od 24,4 tone kolika je
emisija u SAD-u, odnosno 27,7 tona u Australiji.
Prosečan automobil, poređenja radi, proizvede oko pet tona ugljen dioksida
tokom jedne godine.
Kina i Indija spadaju u ukupnom iznosu među najveće zagađivače, ali emisija
po glavi stanovnika kod njih je dvadeset puta manja nego u Kanadi. U
statističkoj publikaciji Aktivnost ljudi i okruženje, naglašava se da i
razvijene zemlje, poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke, imaju
otprilike upola manju emisiju, iako se razvijaju brže nego ostale
industrijski razvijene zemlje.
Statističari takođe primećuju da je u Kanadi, između ostalog po najezdama
insekata i topljenju glečera, vidljiv veliki uticaj globalnog otopljavanja.
Oni predviđaju da će se klimatske promene odraziti manje ili više na sve
Kanađane, kroz uticaj na životnu sredinu, zdravlje i privredu. |
| |
| |
|
| |
| Žene spavaju duže, ali imaju lakši san |
| |
Statističari su ispitivali navike Kanađana u spavanju i povezivali ih sa
rodnim i pojedinim ekonomskim razlikama. Studijom 'Ko spava ovih dana?' bilo
je obuhvaćeno skoro dvadeset hiljada građana starijih od 15 godina, koji su
imali zadatak da detaljno navedu sve svoje aktivnosti koje su imali tog dana,
počevši od trenutka kada su se probudili tog jutra, pa dok nisu krenuli na
spavanje.
Ustanovljeno je, na primer, da žene spavaju 11 minuta duže od muškaraca, ali
da im je potrebno više vremena da se uspavaju i da, pored toga, imaju lakši
san. Svaka treća žena navela je da je imala problema sa uspavljivanjem ili
buđenjem tokom noći, dok je kod muškaraca to prijavio svaki četvrti.
Takođe je utvrđeno da oni koji zarađuju više spavaju kraće, da pored toga na
poslu ostaju duže, a manje vremena posvećuju svojoj deci i slobodnim
aktivnostima. Osobe čija primanja idu od 60 hiljada dolara godišnje, pa
naviše, spavaju u proseku oko 40 minuta kraće od osobe koja zarađuje 20
hiljada dolara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
