|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1150, 25. april 2008.
|
HRISTOS VASKRESE!
Damskaja nova votka samo za dame |
| |
Pravi hit među Ruskinjama postala je "Damskaja", ili votka za dame. Piće čija
je proizvodnja počela krajem prošle godine već se smatra nezaobilaznim delom
stila u svetu novopečenih glamuroznih i poslovnih ruskih žena.
 U
Rusiji se godišnje proda votke u vrednosti od 15 milijardi dolara, a broj
alkoholičara, među kojima je sve više žena, prema nezvaničnim podacima,
premašuje 10 odsto ukupnog broja stanovnika. Igor Volodin, direktor fabrike
alkoholnih pića "Dejros", ponosan je ipak što je prvi u Rusiji pokrenuo
proizvodnju specijalne "ženske verzije" votke, predviđene da se služi uz
salatu posle, na primer, napornog vežbanja u teretani.
Lekari, naravno, ne dele tu vrstu oduševljenosti sa ženskim konzumentima
specijalne votke i strahuju da bi popularizacija tog pića mogla da dovede do
novog talasa alkoholizma u zemlji. Rusija je, kako navodi Rojters, po broju
alkoholičara među prvim zemljama sveta. Moskovski institut za psihijatriju
Serbski izneo je zvanične podatke prema kojima u Rusiji ima 2,5 miliona
registrovanih alkoholičara.
Na tom institutu, međutim, smatraju da je stvaran broj zavisnika od alkohola
i do sedam puta veći. To znači da u Rusiji alkoholičari čine više od 10
odsto ukupne populacije od 142 miliona ljudi. Zabrinjavajuće je da je među
njima veliki broj žena.
Jurij Sorokin, koji radi kao psihijatar u moskovskom Centru za
rehabilitaciju, kaže da žene čine 60 odsto onih koji se prijavljuju na
terapije odvikavanja od alkohola. Među njima ima i supruga nekih vrlo
poznatih ruskih novokomponovanih milionera.
"Mislim da je alkoholizam kod žena veoma veliki problem u Rusiji. To je
nešto što je često skriveno ispod ledenog brega", kaže Sorokin. "Damskaja"
votka se vrlo agresvno reklamira, što dodatno utiče na njenu popularnost i
pomodnost. Reklame za žensku votku mogu se videti na televiziji, po metroima,
a posebno po brojnim ženskim magazinima.
Novi alkoholni proizvod za dame košta na ruskom tržištu oko 300 rubalja
(12,5 dolara) i prodaje se u boljim marketima u većim gradovima. Ciljna
grupa su uspešne, obrazovane žene koje imaju dovoljno novca da priušte sebi
takvo zadovoljstvo.
 Iako
je "Damskaja" preskupa za običnu Ruskinju, proizvođač očekuje da će do kraja
godine prodati oko dva miliona boca tog pića. "Damskaja" votka se pravi u
aromama vanile, badema, ili sa ukusom klasične votke.
"U Moskvi imate ružičaste taksije koji voze dame, lajt cigarete za njih ali
nije bilo votke za žene. Mi smo se zapitali zašto bi to moralo da bude tako?
Znate, u Rusiji više ljudi pati od dijabetesa nego od alkoholizma pa nikom
ne pada na pamet da zabrani reklame za čokolade", kaže Igor Volodin,
direktor fabrike koja proizvodi votku za dame.
On tvrdi da je tržište votke jedno od najprofitabilnijih u Rusiji, s
godišnjim rastom od 15 odsto zahvaljujući skoku životnog standarda ali i
pojavi ekskluzivnih vodki, poput "Damskaje", koje su namenjene bogatijoj
populaciji.
U moskovskom centru za rehabilitaciju samtraju da će kao posledicu velike
prodaje "Damskaje" za oko šest meseci imati novi talas pacijenata
alkoholičara. "Sa tako snažnom marketinškom kampanjom oko nove votke, ja
nikada neću ostati bez posla", kaže jedan psihijatar moskovskog centra za
rehabilitaciju. |
| |
| |
|
|
| Kosovom vladaju korupcija i organizovani
kriminal |
| |
Evropska unija (EU) priprema se za verovatno najveći misiju u svojoj istoriji
i namerava da 2.200 stručnjaka pošalje na Kosovo. Tamo ih, devet godina
posle završetka rata, očekuje zemlja kojom vladaju korupcija i organizovani
kriminal, piše nemački magazin "Špigel".
U opširnoj reportaži navodi se da "u najmlađoj državi u Evropi vlast nije u
rukama naroda već kriminalnih klanova" i istovremeno se kritikuje
međunarodna zajednica jer samo posmatra zbivanja na Kosovu.
 Autor
"Špigela" navodi da je međunarodna zajednica od 1999. godine za Kosovo
potrošila 33 milijarde evra, što je 1.750 evra godišnje po stanovniku. To je,
kako se ukazuje, 160 puta više nego prosečni iznos pomoći po glavi
stanovnika za sve zemlje u razvoju. Uz reporterski zapis sa Kosova citiraju
se i ocene iz više novijih stručnih izveštaja i analiza o Kosovu,
uključujući i one načinjene za potrebe vojske i obaveštajne službe.
"Analize o stanju na Kosovu imaju jednu zajedničku stavku - u svima se daje
slika klanovskog društva, u kojoj šačica kriminalnih vođa sopstveni narod
drži kao taoca. Uz tolerisanje birokrata iz Evrope i ostatka sveta koji
nastupaju pod zastavom prosvetiteljstva", navodi "Špigel".
Ukazuje se da specijalni istražitelji UN za organizovani kriminal nemaju
šansi da postignu bilo kakav uspeh, jer se "drvenim mačevima bore protiv
teško naoružanog protivnika".
"Od 2005. i 2006. godine, kada su lokalni službenici ušli u sastav kosovske
policije, odjednom više nismo našli ni jedan jedini gram heroina. Naši
informanti i ubačeni istražitelji su odustali od posla. Od tada bukvalno ne
znamo više ništa", citira nemački magazin jednog inostranog istražitelja u
oblasti borbe proitiv organizovanog kriminala.
List piše da "kroz Kosovo prolazi centralna balkanski put za šverc droge, od
1999. pred očima svetske policije", kao i da "prema navodima Europola bande
organizovanog kriminala kosovskih Albanaca kontrolišu 80 odsto šverca i
kriminala u pojedinim zemljama severne Evrope i 40 odsto u zapadnoj Evropi".
"Ovi izveštaji poznati su i UNMIK-u u Prištini. Kao i upozorenja da preti
dalje zaoštravanje bezbednosne situacije s obzirom da je nezavisnost ove
patuljaste države vladajućim klanovima olakšala pristup vladi", piše "Špigel".
Citira se procena Direkcije UN za borbu protiv organizovanog kriminala da se
"može smatrati da iza svake političke stranke (na Kosovu) stoji
preduzetnička struktura organizovanog kriminala i korupcije". Nedeljnik
navodi da "samo svakog meseca obnavljana i dopunjavana lista kosovskih
javnih kuća koje stoje pod sumnjom da se bave ilegalnom prostitucijom i koje
su zato zabranjene za pripadnike UNMIK-a, broji 138 takvih institucija".
Ali, uprkos svemu tome, na Kosovu se ne dešava ništa, dodaje list, jer je "multinacionalni
aparat preveliki, jer je izmakao kontroli i jer se neprestano bavi samim
sobom".
"Špigel" u tekstu pominje političare kosovskih Albanaca - sadašnjeg
premijera Hašima Tačija, bivše premijere Agima Čekua i Ramuša Haradinaja,
kao i nekadašnjeg šefa vlade i gradonačelnika Kosovske Mitrovice Bajrama
Redžepija.
"Na Kosovu bismo morali da zadržimo najbolje ljude, ali zemlji nedostaje
mlada elita", zaključak je Špenda Ahmetija, šefa instituta GAP čije reči
citira "Špigel". Prema Ahmetijevim navodima, kosovski političari na
predstojećoj donatorskoj konferenciji za Kosovo nameravaju da zatraže,
između ostalog, i 36 miliona evra za podzemnu železnicu u Uroševcu i 25
miliona za Operu koja treba da bude sazidana u čast pokojnog predsednika
Ibrahima Rugove.
"Pripadnike planirane misije EULEH na Kosovu čeka 38.000 tužbi za povratak
imovine i 180.000 nerešenih sudskih procesa. Među 40.000 krivičnih postupaka,
700 je 'prvorazrednig ranga' jer tragovi vode direktno u unutrašnjost
sistema klanova. U njihovim, a ne u rukama naroda nalazi se vlast u
najmlađoj državi u Evropi", navodi "Špigel". |
| |
| |
|
|
| Ko je bio tajni agent 007 |
| |
U londonskom Imperijalnom ratnom muzeju otvorena je izložba posvećena tajnom
agentu Džejmsu Bondu i njegovom tvorcu, britanskom piscu Ijanu Flemingu.
Misteriozni špijun 007 dobro je poznat širom sveta, ali se mnogo manje zna o
čoveku koji ga je stvorio. Izložba je aktuelizovala pitanje koliko toga su
Džejms Bond i Ijan Fleming imali zajedničkog.
 Kao
i Bond, i Fleming je imao bogato iskustvo sa tajnim službama. Za vreme
Drugog svetskog rata bio je, pored ostalog, i lični asistent komandanta
obaveštajne službe britanske ratne mornarice. Upravo taj posao mu je
obezbedio dosta materijala za špijunske romane. Ben Makintajer, autor upravo
objavljene knjige o Flemingu, kaže za BBC da je pisac voleo da se
poistovećuje sa Džejmsom Bondom.
"Fleming je znao da vrlo vešto nagovesti kako on i Džejms Bond imaju mnogo
više zajedničkog nego što sme da prizna - naročito ako se obraćao nekoj
lepoj ženi na večernjoj zabavi. Voleo je da misteriozno mrmlja o tome šta je
radio za vreme Drugog svetskog rata", kaže Makintajer.
Njegove knjige o Džejmsu Bondu u određenoj meri jesu autobiografske i
Fleming je nekoliko likova u svojim knjigama vrlo direktno gradio po uzoru
na ljude koji su radili u njegovoj obaveštajnoj jedinici.
Sam Fleming je, međutim, za razliku od Džejmsa Bonda, vrlo retko bio u
akciji. Dok je bio u obaveštajnoj službi, uglavnom je radio za
kancelarijskim stolom. Makintajer piše da je Fleming zbog toga bio prilično
nezadovoljan. "Fleming zapravo nije imao izbora. Goreo od želje da ode na
prvu liniju fronta, ali previše toga je znao da bi ga pustili da izađe na
teren".
Izložba u londonskom muzeju pokazuje gde je i kako Fleming nalazio
inspiraciju za svoje knjige. Posetioci mogu da vide dokumente koji govore o
najneverovatnijim idejama za borbu protiv nacista koje su tokom rata potekle
upravo iz Flemingove kancelarije.
Istoričar Teri Karmen kaže da jedna od operacija isplaniranih u Flemingovoj
obaveštajnoj jedinici, pod nazivom "Mleveno meso", kao da je potekla iz
Flemingovih špijunskih romana. "Bio je to plan prema kojem je izbačen leš sa
britanske podmornice na špansku obalu, gde je delovao jedan nemački tajni
agent. To je bilo telo majora britanske mornarice koji je poginuo u
avionskoj nesreći iznad mora".
"Oko njegove ruke bila je zavezana akten-tašna sa dokumentima koji govore da
se Britanci neće iskrcati na Siciliji, kao što su svi očekivali, nego na
Sardiniji i na grčkoj obali. Ideja je bila da se tako navedu Nemci da povuku
ljude sa Sicilije na Sardiniju i u Grcku, što se i desilo". Izloženi
eksponati iz života Ijana Fleminga srušiće ipak iluzije čitalaca i gledalaca
o glamuru neustrašivog tajnog agenta 007, kaže istoričar Teri Karmen.
"Bojim se da se izložbom razbijaju mnoge iluzije o glamuru koji je jedan od
najlepših elemenata romana i filmova o Džemsu Bondu. Fleming je tajnog
agenta stvorio u trenutku dok se Britanija oporavljala od ratnog siromaštva.
Čitaocima čiji je svakodnevni život bio vrlo skroman, fantastični svet
Džemsa Bonda bio je izuzetno privlačan, sa svim tim luksuzom, egzotičnim
mestima i hranom, sampanjcem i martinijem". |
| |
| |
|
|
| Megan Foks najseksepilnija žena na svetu |
| |
 Junakinja
filma "Transformersi" Megan Foks najseksepilnija je žena na svetu, prema
oceni magazina "Ef-Ejč-Em" (FHM). Američka glumica i model našla se na vrhu
godišnje liste 100 najseksepilnijih žena na svetu, koja se sastavlja na
osnovu glasova čitalaca američkog magazina.
Megan Foks (21) tako je nadmašila Andželinu Džoli, koja je na 12. mestu,
Rijanu (14. mesto), Paris Hilton (77. mesto) i prošlogodišnju pobednicu
Džesiku Albu, koja je ove godine na trećoj poziciji. Glumica se na toj listi
prvi put pojavila 2006, na 68. mestu, a naredne godine bila je na 65.
poziciji.
Pored nje, među prvih deset ove godine su Džesika Bil, Džesika Alba, Eliša
Katbert, Skarlet Johanson, Emanuela Kriki, Hilari Daf, Triša Helfer, Blejk
Lajvli i Kejt Bekinsejl. Britni Spirs je na poslednjem, 100. mestu. Magazin
"FHM" navodi da je blizu devet miliona ljudi glasalo za 14. izdanje godišnje
liste. |
| |
| |
|
|
| Bežični internet osvaja svetsko tržište |
| |
Upotreba brzog širokopojasnog interneta preko mobilnih telefona porašće na
evropskom tržištu za 50 odsto u naredne četiri godine, pokazuju najnovija
istraživanja rađena u toj oblasti.
Mobilni operatori mogu da očekuju da će do 2012. godine 50 odsto korisnika
mobilnih telefona želeti da ima pristup brzom internetu preko svojih
mobilnih aparata, navodi se u istraživanju jedne od najvećih konsultantskih
kuća, "Artur Di Litl".
Da bi zadovoljili želje korisnika, mobilni operatori moraće da urade mnogo u
tehničkom pripremanju mreže, a deo posla zahteva i bolju integraciju sa
mrežom fiksne telefonije, pokazuju rezultati istraživanja koji se zasnivaju
na razgovoru sa više od 70 stručnjaka u toj oblasti, u 12 evropskih zemalja.
Osnovni problem, kako se očekuje, mogla bi da bude cena mobilnog interneta.
Zbog visokih troškova, mobilni operateri u početku neće biti u mogućnosti da
tržištu ponude konkurentne cene bežičnog interneta. Zato se očekuje da bi u
početku mogla da postoji neka vrsta partnerstva sa klasičnim internet
provajderima koji svoju uslugu vrše preko fiksne mreže.
Na taj način bi se korisnicima obezbedilo da budu stalno povezivani na
najdostupnije mreže, a predviđa se da će 20 odsto internet saobraćaja preko
širokopojasnog pristupa biti tako realizovano.
Stručnjaci veruju da mobilni internet brzog protoka nudi tržištu priliku za
pravljenje dobiti na svim nivoima u tom lancu. Dok telefonski operateri
tradicionalno zauzimaju glavno mesto u lancu, sve više se suočavaju sa sve
jačom konkurencijom globalnih internet giganata.
To bi već ove godine, kako se očekuje, moglo da doprinese ukrupnjavanju
srodnih firmi, posebno u fiksnoj telefoniji, tako da bi prosečan broj
kompanija mobilne i fiksne mreže u jednoj evropskoj državi trebalo da padne
sa sedam na četiri.
Uporedo sa globalnim ukrupnjavanjem ići će i lokalno udruživanje manjih
operatora, ali se još ne može govoriti o tome da će takozvani manji, lokalni
"igrači" izgubiti od globalnih kompanija.
Istraživanje pokazuje da su moguća dva scenarija: prema prvom, lokalni
operateri u državama ostvariće korist od prelaska na bežične internet mreže,
dok drugi scenario "panevropske konsolidacije" predviđa da će velike
kompanije najverovatnije "progutati" male.
"Bez obzira kako će se na kraju završiti taj proces, potpuno je jasno da
veliki multinacionalni (telefonski) operateri imaju prednost u pregovorima s
internet provajderima i proizvođačima opreme u prelasku na širokopojasni
mobilni internet", kaže jedan od istraživača Žan-Lik Siro .
Zbog sve bržeg razvoja interneta i mogućnosti komunikacija koje pruža,
velike internet kompanije poput Gugla i drugih, postaće pravi konkurenti ne
samo mobilnim operatorima, kako se ranije predviđalo, već i fiksnim
telefonskim operatorima.
Značajnu prednost u toj trci softverske kompanije stiču u internet reklamama
od kojih zarađuju veliki profit, dok telefonske kompanije nisu u mogućnosti
da adekvatno odgovore. Dodatnu opasnost za njih predstavlja i ulazak Gugla
na tržište mobilne telefonije sa svojim operativnim sistemom, što se očekuje
sredinom 2008. godine. |
| |
| |
|
|
| Posledice klimatskih promena kao posledice
svetskog rata |
| |
Klimatske promene mogle bi da imaju ozbiljne posledice po bezbednost poput
svetskog rata ako se ne budu kontrolisale, saopštio je britanski odbrambeni
istraživački centar.
 U
izveštaju Rojal junajtid servis institjuta (RUSI), navodi se da je reakcija
vlada na klimatske pretnje po bezbednost "spora i neadekvatna".RUSI
istovremeno poziva države da uzmu u obzir klimatske promene pri izradi
odbranbenih strategija kako bi se pripremile za najgori razvoj situacije.
"Narednih decenija, klimatske promene će dovesti do značajne promene u
strateškom bezbednosnom okruženju kao kraj Hladnog rata. Ako budu
nekontrolisane, klimatske promene imaće bezbednosne implikacije slične snage
kao svetski ratovi, ali koje će trajati vekovima", naveo je RUSI u sažetku
svog izveštaja.
U studiji se traži značajno povećanje u izdvajanju za borbu protiv
bezbednosnih pretnji koje postavlja globalno zagrevanjje. RUSI navodi da bi
vlade trrebalo da na istraživanje i razvijanje "zelenih" tehnologije troše
kao i za borbu protvi terorizma.
Institut je saopštio da bi bogate zemlje u Evropi, kao i SAD i Japan,
trebalo desetostruko da uvećaju izdatke za energetska istraživanja kako bi
se izbegao najgori mogući scenario ekstremne krize klimatske promene. Prema
izveštaju, ti troškovi bi bili uporedivi s troškovima NASA za Apolo
svemirski program.
Novac bi trebalo iskoristiti za metode kontrolisanja štetnih izduvnih gasova,
razvijanje naprednih solarnih tehnologija, kao i tehnologija biogoriva i
ostalih ekološki prihvatljivih sredstava. |
| |
| |
|
|
| Igrala bih s Anom dubl na Olimpijadi |
| |
Jelena Janković je spremna za meč Fed Kupa sa Hrvatskom u Zagrebu. Peta
teniserka sveta poručila je da će ona i Ana Ivanović učinitio sve da se
plasiraju u Svetsku grupu ovog takmičenja , ali i da bi njih dve mogle da
igraju u dublu na Olimpijskim igrama u Pekingu. Jelena i Ana su u stranim
medijima nazvane "dublom snova", a zanimljivo je šta o tome misli peta
igračica sveta.
 -
Možda i jesmo dubl snova, ali smo pre svega singl igračice. To je ono što
najbolje radimo. Moramo obe da učimo da bi bile najbolje u dublu. Videćemo
kako će biti, možda ćemo igrati zajedno na Olimpijadi i na nekim turnirima.
Dubl je drugačiji, kada bi naišle na specijaliste za ovaj tip igre, pitanje
je kako bi bilo - kaže Jankovićeva. Uoči meča FED kupa, ona je poručila da
je Srbija favorit na meču u Zagrebu.
- Igramo u gostima i biće zbog toga teže, publika neće biti na našoj strani.
Ana i ja smo navikle da gde god igramo da su navijači uz nas, to nam puno
znači, ali mi ćemo se koncentrisati na naš posao i učiniti sve da pobedimo i
prikažemo se u najboljem mogućem svetlu. Nadam se da dubl nećemo morati da
igramo, ali ako bude trebalo, neće biti problema - rekla je Jelena.
Srpska teniserka se u Čarlstonu nedavno družila sa velikim šampionoma, Kris
Evert, Martinom Navratilovom, Končitom Martinez i drugima.
- Bila mi je velika čast da budem među svim tim šampionima. Pričala sam sa
svima, sa Evert, Navratilovom, koju dugo poznajem. Kris sam prvi put srela,
a ono što su sve one ostvarile je san svih teniserki. Evertova je rekla da
joj se dopada kako igram i da joj je drago što postoji neko u ženskom tenisu
ko otvoreno pokazuje svoju ličnost - kaže Jelena.
Jankovićeva se dobro pripremila za turnire na šljaci, a na pitanje koji bi
turnir od četiri grend slema najviše volela da osvoji, odgovorila je:
- Sva četiri. Melburn, Rolan Garos, Vimbldon ili US Open, svejedno je, to
samo bog zna šta će biti prvo i kada će se dogoditi. Kada je reč o odbrani
titule u miksu na Vimbldonu sa Džejmijem Marejom, još ne znam šta da kažem.
Nisam specijalista za dubl, meni je singl prioritet. Ne verujem da ću je
braniti, nisam sigurna ni za učešće u dublu u Parizu. Videću kad dođe turnir,
još nisam odlučila o tome.
Srpska teniserka je juče bila u TK Gemaks gde je odigrala egzibicioni meč sa
25 mališana iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, čime je simbolično najavljen
plan oživljavanja tenisa na Kosovu i Metohiji. - Presrećna sam jer sam na
licima ovih dečaka i devojčica videla optimizam i želju da nas, koji smo
sada u svetskom vrhu, jednog dana tamo naslede - poručila je Jankovićeva.
Generalni sekretar Teniskog Saveza Srbije Dušan Orlandić obećao je da će
Savez nastojati da podigne nivo tenisa na Kosovu i Metohiji i da je prvi
cilj edukacija trenera na seminarima u maju i junu koji će posle toga biti
poslati da pomognu mladim teniserima u južnoj srpskoj pokrajini. |
| |
| |
|
|
| Cirih, grad zlata u kojem se o zlatu ne
govori |
| |
Za 317.000 stanovnika ovog švajcarskog grada jezero je mesto od posebnog
značenja, ali u radno vreme malo je šetača uz njega. U to vreme prazna je i
šoping zona u centru grada, u kojoj su smeštene prodavnice najpoznatijih
svetskih dizajnerskih imena.
 Cirih
je jedan od centara protestantizma u Evropi još od njegovog nastanka. Odmah
iza privrženosti Bogu, kod protestanata dolazi privrženost radu.
Katkad je, navodi pojedinci teško razlučiti čemu su više privrženi. Cirih je
grad u kojem je manjak radne snage hroničan pa u njemu živi mnogo stranaca.
Ukupno 30 odsto stanovnika su stranci. Najviše ih je iz Nemačke, što je
razumljivo s obzirom da je Cirih u delu Švajcarske koji pripada nemačkom
govornom području.
Drugi su po brojnosti Albanci, treći Italijani, pa slede Hrvati, Srbi,
Španci, Portugalci i nešto malo Engleza. Bez obzira na veru, stranci su u
Cirihu prihvatili protestantsku radnu etiku, verovatno zato što su za svoj
rad dobro plaćeni.
Cirih je ipak pre svega grad banaka. Snaga mu leži u novcu i zlatu
pohranjenom u podžemnim bankarskim trezorima. Pretežni deo novca koji danas
kola svetom postoji samo u digitalnom obliku. U obliku elektronskog zapisa
na tvrdim diskovima. To naravno ne znači da su novčanice nestale, iako je
jasno da su stvar prošlosti. Nije nestalo ni zlato, jedan od najstarijih
oblika plaćanja.
Postoje, kažu, dve vrste zlata: zlato bogatih zemalja i zlato onih
siromašnih. U bogatim zemljama zlato miruje u trezorima, u siromašnima ono
je na ušima ili rukama njihovih stanovnika, stalno je u pokretu. Zlato je
najčešći oblik štednje u politički nestabilnim zemljama.
Na primer u Pakistanu, gde je zlatni nakit najtraženiji oblik štednje, od
osnivanja te zemlje svaki njen premijer je političku karijeru završio
nasilnom smrću, ubijen u atentatu ili smaknut po kratkom postupku. Ko je u
vreme Sadama Huseina u Iraku štedeo u iračkim dinarima, nagrabusio je, ko je
štedeo u zlatu, mogao je da opstane.
Zlato je u siromašnim zemljama "putujuće", nikad ne miruje. Umre li neko,
zlatom se plaća sahrana, zlatom se plaćaju ženidbe i rođenja. Plati li neko
putovanje do Mumbaija zlatnom ogrlicom, ona će možda biti pretopljena, od
nje napravljene minđuše koje će završiti na nečijim ušima u Nepalu.
Zlato u bogatim zemljama većim delom miruje u obliku poluga smeštenih u
trezorima. Veliki deo zlata bogatih zemalja pohranjen je u podžemnim
trezorima upravo švajcarskih banaka i nikada se ne miče iz njih.
U ciriškim restoranima ili prodavnicama retko se viđaju žene s mnogo zlatnog
nakita, iako Cirih važi za grad zlata. Ciriško zlato boravi u tišini
podzemnih odaja i ne postavlja se pitanje odakle stiže.
Zlato su tu sklonili neki od najbizarnijih, ali i najokrutnijih likova 20.
veka, od nacističkih glavešina, svrgnutih komunističkih vlastodržaca,
afričkih diktatora, pa sve do modernih mafijaških narkobosova. U Cirihu se,
međutim, o tome ne govori. Govori se o švajcarskoj čokoladi i tačnosti
švajcarskih satova. |
| |
| |
|
| |
|
|
