Драга браћо и сестре,
Драги вјерници, припадници Цркве Божије,
Епархије канадске:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Сада, више него икада, драга дјецо
Српске цркве, потребно нам је двоје – воља и нада. Да Васкрсли
Господ неће оставити народ свој злотворима на вољу, и нада да ће
страдалном роду српском засијати Сунце Правде и боља нам времена
доћи. Јер, браћо и сестре, када страдамо, знамо да смо на путу
Христовом, а Он каже: "Страдања садашњег времена нису ништа према
слави која ће нам се открити" (Рм. 8, 18). Тако и сада назиру се
знаци свјетлости и милости над родом српским крстоносним. Страдамо и
саосјећамо са браћом на Косову и Метохији, али вјерујемо да ће нас
Бог својом васкрсном свјетлошћу обасјати, да ће нам синути Сунце
Правде.
Ако
смо и гријешни, Божији смо народ. Страдамо због гријехова наших,
можда и због преступа отаца наших, а и зато што смо се за Христа,
насупрот свем злу овога свијета, опредијелили. "Ако вас свијет мрзи,
знајте да је мене омрзнуо прије вас. Ако мене гонише, и вас ће
гонити" (Јн. 15, 18-20), тјеши нас Господ наш Исус Христос. А ми се
тјешимо и снажимо страдањима Христовим. И клањајући се Крсту Његовом,
ми појемо и славимо свето Васкрсење Његово. Ако нам се и чини да
предуго траје наш Велики Петак, знамо да за њим Васкрсење долази.
Господа су нашег вријеђали, пљували и били, и на крст, међу злочинце,
разапели. И кад се могло помислити да су мрачне силе зла, надвладале
Незлобивог Христа, гле, васкрсе Господ, смрћу смрт разори и живот
нам вјечни дарова.
И наш је народ, толико пута кроз своју страдалну историју бивао
понижаван, пљуван и разапињан, али је сваки пут, милошћу Божјом
дизао се и васкрсавао. И сада, клеветан и понижен, и на смрт осуђен,
диже се духом, вјером и снагом прадједовском све снажнији и јачи.
Тегобом и муком каљен, враћа се вјери Васкрслог Господа и нади у
своју будућност. И биће нам добро ако смо уз Бога, а никако ако смо
само уз људе, па макар колико моћни изгледали. Мудри псалмопјевац
нам је поручио: "Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у
којега нема помоћи" (Пс. 146, 3). Уздајмо се у свете наше, који нам
животом својим вјеру потврдише и нама у аманет оставише да је "земаљско
за малена царство", а онима који нам отимају КОСОВО – Јерусалим
српски – поручите: "Зло радећи, добра вам донијети неће".
А ми, овдје, са најудаљеније гране тог разгранатог стабла српског,
саучествујући у страдањима рода свога и помажући му у границама
својих моћи, Христовим васкрсењем охрабрени, чекамо зору српског
васкрсења. Сами се спремамо за тај час и за наше ведрије сутра,
темељећи наше постојање на оним духовним вриједностима које су нас
кроз вијекове држале. Улажемо велике напоре да својим потомцима,
дјеци својој, усадимо у срца аманете свете, да никада не заборавимо
Косово, да се вазда окупљамо у светињама српским, да се окупљамо под
сводовима црквеним, манастирским, и тиме, дубоке коријене духовне
свједочимо. Тако су радили наши преци и оставили нам светиње –
тапије неизбрисиве, широм српства и свугдје гдје су живјели и
битисали Срби. Такви и ми будимо, да би Бог са нама био!
Нека би нам овај Васкрс донио и нове васкршње радости, јер Христос
својом смрћу "смрт уништи, а онима у гробовима живот дарова". Амин!
Ваш молитвеник пред страдалним за нас Господом,
Епископ канадски