|
|
Broj 1151, 02. maj 2008.
| Za i protiv promene sistema za useljavanje |
| |
Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, nagomilane nerešene prijave za useljenje u
Kanadu mogle bi dostići cifru od 1,5 miliona u naredne četiri godine, što bi
značilo da bi period čekanja na rešavanje mogao da potraje i deset godina,
izjavila je ministarka za imigraciju Dajen Finli na sastanku parlamentarnog
finansijskog komiteta.
 Ministarka
Finli, desno, insistira da je sistem na rubu kolapsa. Ona insistira da
sistem za imigraciju mora da se uredi i zbog sve jače konkurencije na
međunarodnom planu upravo za ona znanja i veštine koji su potrebni i na ovim
prostorima.
Kako se naglašava, izmene propisa za useljenje dao bi prostor nadležnom
Ministarstvu da odobri prvenstvo onim kategorijama imigranata čija struka se
traži u Kanadi, kao i da u isto vreme, odbije potencijalne kandidate iz
drugih kategorija.
No, javila su se strahovanja da bi predložene promene dale prevelika
ovlašćenja ministarki i birokratiji da odabira i odbacuje useljenike, kao
dobitnike i gubitnike, smatra Olivija Čou, iz NDP-a.
Ministarka Finli odbacuje te optužbe, naglašavajući da se insistiralo da
sistem bude univerzalan, bez diskriminacije, i da bi se odluke donosile za
svaki pojedinačni slučaj.
Ona navodi i primer Velike Britanije i Australije, u kojima taj postupak
ponekad traje do šest meseci, zbog čega Kanada gubi trku u pridobijanju
sposobnih stručnjaka.
Veliki problem je što ministarstvo treba da rešava prijave po redosledu
njihovog dobijanja, kaže ministarka Finli. |
| |
| |
|
| |
| Pravo na unuke |
| |
Pre dvadesetak godina jedna majka, tek razvedena, počela je svake subote da
vodi svog dvogodišnjeg sina u posetu kod roditelja bivšeg muža. Začuđenim
osobama iz svoje okoline objasnila je da ona nema pravo da svom detetu
uskrati druženje sa bakom i dekom sa očeve strane i da sebi ne bi mogla da
oprosti da bude razlog što se oni međusobno ne poznaju i ne poštuju.
 Na
žalost, ne misle svi tako. Iz najrazličitijih razloga prekidaju se porodične
veze i kontakti, čak i onda kada je to protivno najboljim interesima deteta,
za koje se svi, makar na rečima, nesebično zalažu. Tada, najčešće na scenu
stupa zakon, koji reguliše odnose koji ljudi nisu uspeli da urede.
Ovih dana i Ontario čini napore da se pridruži ostalim provincijama sa
zakonom o davanju prava roditeljima oca i majke da budu sa svojim unucima.
Zakonski predlog je u parlamentarnoj proceduri i nailazi na veliko
odobravanje predstavnika svih stranaka.
Pojedini poslanici iz ličnog iskustva navode značaj deda i baba u njihovim
životima. Tu je prdlagač zakona, liberal Kim Krejtor, siroče, koji je
zahvalan starijem paru koji ga je odgajio, kao i Čeri Dinovo, iz NDP-a, čija
baka je unosila svu onu neophodnu emotivnu i finansijsku stabilnost u
problematičnu porodicu.
Beti Kornelijus, predsednica grupe KanGrands, takođe zdušno podržava ovaj
zakonski predlog, jer i ona zna sve ono dobro koje on može doneti.
Ona navodi da je morala da uloži nekoliko hiljada dolara i ogromnu energiju
da bi dobila starateljstvo nad svojom unukom koju su roditelji narkomani
zlostavljali, ali da ne zna gde živi njena druga unuka, niti kako izgleda,
bez obzira na brojne pokušaje da stupi u kontakt sa njom.
Da se ovakva i slične priče ne bi dešavale, najčešće nije potreban zakon,
već pre svega da se bude i ostane čovek, i da se ne zaboravi rečenica koja
kaže da ne treba činiti drugima ono što ne želimo ni nama drugi da čine.
Zakon neka ipak, bude tu za svaki slučaj. Na njemu radi i provincijski
tužilac Kris Bentli, kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe onih koji bi
mogli nauditi deci. |
| |
| |
|
| |
| Kanada u Grupi 8 prednjači emisijom štenih
gasova |
| |
Kanadska emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte povećana je od
1990. do 2005. za 25 odsto, najviše među zemljama Grupe osam industrijski
najrazvijenijih zemalja sveta, pokazuju novi podaci kanadske vlade.
Sa samo pola procenta svetske populacije Kanada u globalnoj emisiji štetnih
gasova, koji se vezuju za klimatske promene, učestvuje sa oko dva procenta.
 U
posmatranom periodu i kanadska populacija uvećana je oko 16 odsto, pa je
emisija gasova izazivača efekata staklene bašte povećana po stanovniku za
samo osam procenata, pokazuju statistike.
Kanadska ekonomija je u posmatranih 15 godina porasla oko 30 procenata.
Bivša kanadska liberalna vlada potpisala je Protokol iz Kjota kojim je
predviđeno smanjenje emisije štetnih gasova za najmanje pet odsto između
1990. i 2012, međutim, sadašnja konzervativna vlada kaže da neće poštovati
taj sporazum.
Vlada je postavila novi cilj - smanjenje štetne emisije za 20 odsto u odnosu
na nivou iz 2006. do 2020. Kritičari kažu da je time zapravo najvećim
zagađivačima omogućeno da na kratak rok ispuste više štetnih gasova.
Neke kanadske provincije su međutim odlučne da reaguju oštrije od savezne
vlade. Tako je Britanska Kolumbija objavila prošle godine da će do 2020.
smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekte staklene bašte 33 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Vandali oskrnavili grob bivšeg premijera
Pjera Trudoa |
| |
Nepoznati vandali oskrnavili su u Sen Remiju, južno od Montreala, grob jednog
od najpoznatijih kanadskih premijera u istoriji te zemlje, Pjera Trudoa
(Pierre Trudeau), saopštile su vlasti te zemlje.
 "Ne
znamo šta se tačno dogodilo, ali pretpostavljamo da su to uradili tokom noći",
izjavio je portparol policije Gregori Gomez del Prado.
Del Prado nije želeo da precizira kako je policija informisana, ali je naveo
da je istraga o tom incidentu u toku.
Mediji u Kanadi spekulišu da bi sledbenici Fronta za oslobađanje Kvebeka
mogli da stoje iza svega. Taj pokret odgovoran je za više od 200 bombaških
napada u kojima je poginulo najmanje pet ljudi za poslednjih tridesetak
godina.
Pokret je bio na vrhuncu svoje moći sredinom 1970-ih godina, kada su
kidnapovali i jednog britanskog diplomatu, dok je ubijen i tadašnji
potpredsednik vlade Kvebeka i ministar rada Pjer Laport (Pierre Laporte).
Trudo, koji je bio premijer od 1968. do 1979. godine, bio je poznat kao
jedan od najžešćih protivnika tog pokreta, a za vreme njegove vladavine
usvojen je i Zakon o vojnim merama koji je omogućio hapšenje i pritvaranje
pripadnika Fronta bez suđenja.
Bivši premijer ostao je upamćen i po donošenju Povelje o pravima i slobodama
kojima su garantovana politička i građanska prava svim Kanađanima. Preminuo
je 2000. u 81. godini. |
| |
| |
|
| |
| Milioniti sajt sa domenom .ca |
| |
 Brent
Kraus, advokat iz Kalgarija koji se bavi zakonom za zaštitu intelektualne
svojine, postao je vlasnik milionitog internet sajta sa domenom .ca.
Kanadsko telo za internet registraciju saopštilo je tim povodom da je Kanada
jedna od zemalja sa najzastupljenijim i napopularnijim sajtovima na
internetu, sa 17. domenom po redu, uključujući generičke i nacionalne domene.
Internet domen .ca postavila je 1987. godine grupa entuzijasta sa
Univerziteta Britanska Kolumbija, a 2000. godine je nadležnost predala
nacionalnom telu, koje od tada razvija, sprovodi i predstavlja internet
politiku u Kanadi i svetu. Oni su postavili i slavljenički veb-sajt, na kome
prikazuju neke uspešne sajtove iz .ca domena. |
| |
| |
|
| |
| Jedinstvene otvorene i zatvorene veze |
| |
Pedeset godina tokom godina prošlog veka veza između dvoje legendarnih
filozofa egzistencijalista i književnika Žan-Pol Sartra i Simon de Bovoar
bila je najčešće predmet čuđenja. Oni su svoj odnos nazivali 'jedinstvenom
otvorenom vezom', i ma kako to delovalo neobično, trajali pola veka,
protkanih strašću, energijom, hrabrošću, posvećenih jedno drugom, ali uz
zadržanu slobodu.
 Istini
za volju, ta sloboda je kod njih dvoje podrazumevala i otvorenost za
emocionalne veze sa drugim osobama, o kojima su razmenjivali detalje.
Kako to da se dve osobe vole, a ne žive zajedno?
Sve više ljudi objašnjava to svojim ličnim primerom. Nedavno je na
televiziji gost bila srećno udata supruga, u braku već tridesetak godina,
koja zaista izgleda zaljubljeno dok priča o svom mužu i priznaje da i dalje
oseća leptiriće u stomaku kada je sa njim. Slika se ponovila kada su
intervjuisali supruga, čoveka u zrelim godinama, kome oči sjaje kad god
pomene svoju voljenu.
Deo objašnjenja za nepomućenu ljubav koja traje nesmanjenom žestinom možda
je i to što njih dvoje žive u dve države i što se viđaju samo povremeno.
I, naravno, nisu jedini koji opovrgavaju konvencionalan stav da osobe koje
dele život, obavezno žive u zajedničkom domaćinstvu.
Iz najrazličitijih razloga par izabire dve adrese, umesto jedne, ne iz
pobuda koje su imali Sartr i Bovoar, već zarad toga što ne žele da se
odreknu nečega - svoje karijere, slobode, komocije, navika, svog stana, ili
zato što iz najrazličitijih razloga, zbog starih roditelja, ili dece iz
prethodnih brakova, nisu u stanju da pronađu rešenje koje svima odgovara.
O njima se u sociološkoj i demografskoj literaturi piše kao o osobama koje 'odvojeno
žive zajedno'. Podaci nekih naučnika govore da ih u Severnoj Americi i
Evropi ima između 8 i 14 odsto.
I u Kanadi ih ima, i kao da stvaraju još jednu formu nove porodice. Pojedini
autori pronalaze slične primere i u istoriji, dok drugi tvrde da u osnovi
izmenjenih odnosa među partnerima leži nedostatak želje za pravljenjem
kompromisa ili pak ulaganjem energije u gradnju zajednice.
No, psihoterapeut iz Montreala Beti Goldverg objašnjava iz iskustva,
životnog i radnog, da ne postoje pravila za ljubavni odnos sem onih koja
odgovaraju samim partnerima. |
| |
| |
|
| |
| U radu je spas i od novca |
| |
Istraživanje Rojal banke pokazuje da bi većina Kanađana i posle dobijanja
premije od 5 miliona dolara na lutriji, nastavila da radi.
 Svega
svaka treća osoba dala bi otkaz i ne bi radila do kraja života. Nasuprot
njima, tu su oni koji bi otvorili svoju firmu (17 odsto), potpuno promenili
posao (13 odsto), čak i onih koji bi se vratili u školu (8 odsto).
Na svom radnom mestu ostao bi bez razmišljanja svaki deveti Kanađanin. Isto
toliko njih uzelo bi neplaćeno odsustvo, ali bi se, potom, u nekom trenutku
ipak vratilo na stari posao.
Tri odsto navodi da bi osnovalo humanitarnu fondaciju.
Najviše raspoloženih da napuste svoj posao zauvek su osobe starosti od 45 -
65 godina, a interesantno je da je među njima malo više žena nego muškaraca.
Mlađi, do 30 godina, pak, češće razmišljaju o osnivanju svoje kompanije. Ova
ideja provlađuje kod muškaraca, zaposlenih kod privatnika i to, što je
takođe primetno, kod onih koji zarađuju iznad proseka. |
| |
| |
|
| |
| Povraćaj novca za karticu, ali ne i za taksi |
| |
Građani koji koriste mesečnu karticu metropas za prevoz gradskim saobraćajem u
Torontu, biće od 5-30. maja refundirani sa 7,5 dolara zbog dvodnevnog trajka
zaposlenih prošlog vikenda.
Proporcionalno ceni pretplatne kartice, povraćaj novca dobiće i ostali
korisnici dnevnih, nedeljnih i mesečnih kartica za prevoz.
Predsednik TTC-a Adam Đambroni je rekao da putnici to očekuju od kompanije i
da se njima u stvari vraća iznos za dvodnevni prevoz koji, iz objektivnih
razloga, nisu mogli da koriste.
Gnevni Ian Serota iz Vona, pak, traži malo više. On je izračunao da mu
kompanija duguje kompenzaciju u iznosu od ukupno 157,50 dolara, što i traži
od sindikata TTC-a, zato što je u subotu ujutro zbog njih morao rano da
ustane i vozi svoju suprugu na posao i da je popodne vrati kući.
Cifru je izračunao po taksi tarifi i u nju je uključio i porez.
Serota je uputio pismo sindikatu, u kojem navodi da će podneti tužbu sudu
ukoliko mu ne isplate traženu svotu u roku od mesec dana. Kako je objasnio u
jednom intervjuu, advokatski troškovi mu neće predstavljati problem, pošto
se njegova sestra bavi advokaturom.
Komentarišući ovaj i mnoge slične slučajeve, Đambroni je objasnio da
kompanija, na žalost, ne daje kompenzaciju za sve vrste problema koje su
stvorili kod svojih korisnika time što dva dana nije funkcionisao gradski
prevoz. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
