|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1151, 02. maj 2008.
| Srbija potpisala Sporazum sa EU |
| |
Evropska unija potpisala je u utorak sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju u formi u kojoj je parafiran, a njegova primena zavisiće od od
ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja s Haškim sudom...
Evropska unija (EU) potpisala je u utorak sa Srbijom Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sporazum je ime Srbije potpisao
potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Sporazum su, u ime EU potpisali
evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao
predsedavajuće EU Dimitrij Rupel.
Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i šef
diplomatije Vuk Jeremić kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijer Solana i ministri spoljnih poslova 27 članica. Sporazum
je potpisan u formi u kojoj je parafiran, a njegova primena zavisiće od od
ocene Saveta ministara EU da li je dostignuta puna saradnja s Haškim sudom.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je na ceremoniji potpisivanja Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU u Luksemburgu da je veoma
zadovoljan jer Srbija ulazi u "prvi ugovorni odnos sa EU".
"Mi EU smatramo najvećim dostignućem i garantom mira na evropskom kontinentu
i za nas je činjenica da EU potvrđuje i štiti identitet različitih naroda
veoma važna, jer smo veliki narod po dostignućima, ali ne i po brojnosti",
istakao je Tadić.
On je dodao da su "upravo mir i ekonomski prosperitet za građane Srbije
najvažniji razlozi našeg prisustva u Luksemburgu". Tadić i ministar spoljnih
poslova Srbije Vuk Jeremić prisustvovali su potpisivanju Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju. U ime Srbije dokument je potpisao
potpredsednik Vlade Božidar Đelić. "Ovaj sporazum daje mogućnost pune
integracije zapadnog Balkana u EU, a bez te integracije nema pomirenja
naroda tog regiona", rekao je predsednik Srbije.
On je, takođe, naglasio da Srbija, da bi postala deo Unije, mora da izvrši
sve obaveze, koje joj je propisala EU, što podrazumeva saradnju sa Hagom. "Srbija
će biti jedan od ključnih činilaca stabilnosti i prosperiteta jugoistočne
Evrope", naglasio je Tadić.
Na ceremoniji koja je prethodila potpisivanju Sporazuma, potpredsednik vlade
Srbije Božidar Đelić rekao je da je potpisivanje SSP "veliki dan" i "istorijski
trenutak" za Srbiju, dodajući da je Srbija "po ko zna koji put na
prekretnici".
On je rekao da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU "ključni
trgovinski sporazum koji će uspostaviti zonu slobodne trgovine između Srbije
i najvećeg i najbogatijeg tržišta od oko 500 miliona potorošača". Đelić je
izrazio uverenje da će Srbija do kraja godine ispuniti sve uslove da građani
putuju bez viza u zemlje EU.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je Srbija potpiala sa
EU, definiše uslove za slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala,
kao i saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog
dijaloga i finansijske saradnje. Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine,
carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i
državnih monopola, intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki,
socijalne politike, obrazovanja, transporta, energetike, životne sredine.
Definisanse su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i
osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole
granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se carine i količinska ograničenja na
uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u Zajednicu. Ukidaju se i
carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Zajednice u Srbiju, osim
proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati
i ukidati u prelaznom periodu. Zajednica i Srbija će, u periodu od najviše
šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP, postepeno uspostaviti
bilateralnu zonu slobodne trgovine, propisano je.
Srbija se sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i
dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona uključujući i odgovarajući
stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga,
kao i razvoj projekata od opšteg interesa.
Srbija se sporazumom obavezuje da započne pregovore sa državama koje su već
potpisale SSP, radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj
saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država.
Glavni elementi tih ugovora će biti politički dijalog, uspostavljanje zona
slobodne trgovine, uzajamne koncesije u pogledu kretanja radnika, prava na
poslovno nastanjivanje, pružanja usluga, tekućih plaćanja i kretanja
kapitala, kao i drugih politika koje se odnose na kretanje lica, na istom
nivou koji je predviđen i Sporazumom.
Ti ugovori sa zemljama koje su potpisale SSP će biti zaključeni u roku od
dve godine od stupanja na snagu sporazuma.Srbija će započeti slične
pregovore sa preostalim državama u regionu kada te države budu potpisale SSP.
Prema tekstu sporazuma, državljani Srbije koji su zakonito zaposleni na
teritoriji države članice EU neće trpeti diskriminaciju na osnovu
državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja, u poređenju sa
položajem državljana te države.Pristup tržištu rada imaće i supružnik i deca
zakonito zaposlenog radnika iz Srbije na teritoriji EU.
Uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada u državama članicama i u
zavisnosti od njihovog zakonodavstva, postojeće pogodnosti u pristupu
zapošljavanju za radnike iz Srbije priznate od strane država članica u
okviru bilateralnih sporazuma treba da se očuvaju i, po mogućnosti,
poboljšaju.
Saradnja između strana, navodi se u sporazumu, u oblasti promovisanja i
zaštite ulaganja imaće za cilj uspostavljanje povoljne klime za privatna
ulaganja, što je ključno za ekonomsku i industrijsku revitalizaciju Srbije.
Prema tekstu sporazuma, cilj celog procesa priduživanja je podržavanje
napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj,
privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji
regiona i obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog.
U članu 135 sporazuma se navodi: "Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne
strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju
Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa
uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane".
"Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom
upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244
od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova
niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji".
Propisano je da će strane potpisnice - EU i države članice odnosno EU ili
države članice s jedne i Republika Srbija s druge strane -odobriti sporazum
u skladu sa svojim propisanim procedurama. Sporazum stupa na snagu "prvog
dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu
obavestile o okončanju postupaka" odobravanja. |
| |
| |
|
| |
| Šampionski hod po Srbiji |
| |
Posle dva meseca provedenih u Srbiji, naš proslavljeni atletičar Predrag
Mladenović vratio se u Toronto i bio naš gost u redakciji. Pitali smo našeg
šampiona sa kakvim se rezultatima i utiscima vratio u Kanadu?
- Kao prvo hteo bih da pozdravim sve čitaoce vašeg lista a ujedno i pozdrav
i vama u redakciji. Vratio sam se sa nekako izmešanim osećanjima. Otišao sam
sa namerom da pokušam ostvariti Olimpijsku normu a desile su mi se neke
neplanirane ali lepe stvari.
 Sredinom
februara na prvenstvu Srbije u krosu, izborio pravo sam nastupa za
reprezentaciju Srbije za Balkanski šampionat u Turskoj. Tamo smo napravili
podvig i osvojili prvo mesto u ekipnoj konkurenciji ispred favorita,
domaćina Turske i ekipe Rumunije.
Bilo je divno stajati na pobedničkom postolju i slušati himnu "Bože Pravde"
u dresu reprezentacije Srbije, tada sam shvatio da će moje ime ostati
upisano u analima Srpske atletike kao osvajaču zlatne medalje za nacionalni
tim.
Posle Turske desilo mi se nezgoda jer sam zbog vetra i bolova u nogama morao
da odustanem na maratonu u Roterdamu, gde sam pokušao da ispunim Olimpijsku
normu. Umor, zbog kojeg je izostao rezultat u Holandiji, nastupio je posle
napornih priprema u trkačkom kampu na Zlatiboru, gde sam zajedno sa Oliverom
Jevtić i njenim trenerom Slavkom Kuzmanovićem brusio formu .
Razočaran ovim, prijavio sam se za trku na 21 km. na Beogradskom maratonu
koji je održan na Lazarevu Subotu 19 aprila. Tu se opet desilo nešto što
zaista nisam očekivao, postavio sam novi rekord na 21km i zajedno sa
Oliverom, koja je oborila rekord u ženskoj konkurenciji, doneo novo slavlje
za našu publiku koja se u velikom broju nalazila na cilju "21og Banka Intesa
Beogradskog Maratona". Opet mi se javio onaj predivan osećaj koji sam osetio
u Turskoj, jer sam i u Beogradu pod zastavom Srbije ostvario veliki uspeh.
Tek sad kad vratim film unazad, shvatam koliko su to veliki rezultati bez
obzira na neuspeh u Holandiji, jer malo je nas običnih smrtnika koji su
doprineli da se za ime naše zemlje, a u mom slučaju i Srpske zajednice u
Torontu pročuje na daleko.
Sad me očekuje maraton u Vankuveru 4 maja, a posle toga 7-8 juna u Novom
Sadu prvenstvo Srbije i vrhunac je 21-22 juna učešće na Kupu Evrope u
Slovačkoj za reprezentaciju Srbije, što će mi biti zamena za Olimpijadu u
slučaju da ne ispunim Olimpijsku normu.
Hteo bih da ovim putem izrazim zahvalnost mojim sponzorima , jer bez njih od
ovih rezultata i uspeha nebi bilo ništa. Zahvaljujem se prvo, medijskom
sponzoru "NOVINE TORONTO", zatim Radmilu i Dejanu iz "ALOE VERA COMMUNITY OF
CANADA", Dragani i Predragu iz kompanije "CONDOR RESTORATION Ltd.", Jovanu
Knežević iz" YOVAN FINANCIAL SOLUTIONS", Goci Nešić iz "TORONTO TRAVEL NjEST",
Dr. OLGI GLUŠICI, mojim fizioterapeutima MIOMIRU ESKIĆU i Dr. KAROLINI BUJAK
i medijskom sponzoru RADIO i TV MERAK". Posebna zahvalnost mojoj supruzi
Biljani koja me trpi sve ovo vreme i koja je moja najveća podrška.
Nadamo se da će Predrag ostvariti svoje ciljeve i posebno mu čestitamo što
nas je predstavljao u dresu sa državnim grbom. Verujemo i da će se još neko
ponuditi da pomogne našem reprezentativcu Srbije, jer ga očekuju veoma važna
takmičenja a sve to iziskuje i velika ulaganja. Zato pozivamo sve
privrednike da mu pomognu, a Predrag će nam to vratiti svojim uspesima. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| Mladi sve ranije posežu za flašom |
| |
Trinaestogodišnja Austrijanka slavila je početak prolećnog raspusta uz flašu
šnapsa i završila na intenzivnoj nezi. Opšta bolnica u Beču svakog vikenda
prihvata bar troje tinejdžera zbog trovanja alkoholom, a često ih dovode u
besvesnom stanju.
 Slično
se događa i u drugim zemljama Evrope gde mediji izveštavaju o opijanju
adolescenata - do gubljenja svesti. Stručnjaci takođe upozoravaju i da je
sve više devojčica koje preterano piju.
Tinejdžeri počinju da se opijaju sve mlađi: U izveštaju koji je naručila
Evropska komisija navodi se da su gotovo svi 15-godišnjaci i 16-godišnjaci
već konzumirali alkohol i da, u proseku, počinju da piju već sa 12 godina.
Najmanje svaka šesta mlada osoba se opijala (popila pet ili više alkoholnih
pića u jednom danu) bar tri puta u toku jednog meseca, podatak je iz
izveštaja londonskog Instituta za izučavanje alkoholizma.
Samoposluge prodaju alkohol i, za razliku od prakse u SAD, flaše i konzerve
alkoholnih pića su u Evropi retko kada izložene u teško dostupnim mestima za
maloletnike. Pokazivanje ličnih isprava takođe je retkost.
U Austriji, gde se opijanje naziva "komatrinken" - pijenje do padanja u komu,
donet je novi zakon koji zabranjuje prodaju alkohola licima mlađim od 16 ili
18 godina, u zavisnosti od područja.
Prodavci su tako dobili obavezu da legitimišu kupce ukoliko sumnjaju u
njihovo starosno doba, prenosi AP. Kazne koje sleduju prodavcima ukoliko ne
poštuju propise iznose do 3.600 evra a preti im i oduzimanje dozvole za
prodavanje alkoholnih pića.
"Kada je reč o opijanju mladih do padanja u komu, suočavamo se sa fenomenom
sa kojim moramo da se borimo najbolje što možemo", rekao je ministar
ekonomije Austrije Martin Bartenštajn. Prema procenama Svetske zdravstvene
organizacije (SZO), u svetu ima 76,3 miliona ljudi sa poremećajem u
konzumiranju alkohola. Eksperti upozoravaju da se tinejdžeri maše za flašu
mnogo ranije nego nekada.
Direktor Instituta "Anton Prokš", Mihael Musalek, izjavio je da "opada
uzrast početnika u konzumiranju alkohola". "Danas deca od 11, 12 i 13 godina
već piju, a neki od njih to rade redovno", naveo je Musalek, čiji je ugledni
institut za detoksikaciju, kako tvrdi, najveći u Evropi.
Vladimir Poznjak, koordinator tima koji pri SZO radi na praćenju preteranog
konzumiranja alkohola i droga, potvrdio je da se globalno smanjuje uzrast za
prvi kontak s alkoholom. Prema njegovom mišljenju, to "odražava kulturne
promene". Jedan stručnjak koji podržava borbu protiv opijanja među mladima
Austrije, ističe, međutim, da treba biti oprezan i ne prenaglašavati
problem.
Alfred Ul, naučnik u bečkom Institutu "Ludvig Bolcman" za istraživanje
bolesti zavisnosti, ističe da je konzumiranje alkohola u Austriji dostiglo
vrhunac 1970-ih godina i da od tada konstantno opada iako su takva pića od
tada pojeftinila. |
| |
| |
|
| |
| Dodela prva 204 pasoša najzaslužnijim
građanima |
| |
U Domu narodne Skupštine u subotu, 3. maja biće održana svečanost povodom
dodele prva 204 nova pasoša najzaslužnijim građanima Srbije, saopšteno je iz
Vlade Srbije.
Uz dodelu prvih pasoša iste večeri će biti otvorena izložba - Putne isprave
u Srbiji u 19. i 20. veku u atrijumu Doma Narodne skupštine. Izložba će biti
otvorena nakon svečanosti dodele prvih pasoša i trajaće do 9. maja ove
godine (svakog radnog dana od 9:00 do 15:00 sati). Projekat Novi srpski
pasoš - Novo lice Srbije, sproveo je kabinet potpredsednika Vlade Srbije u
cilju promocije nove putne isprave.
 U
saopštenju se navodi da, posle 90 godina Srbija dobija pasoš sa obeležjima
svoje državnosti i tom akcijom Vlada Srbije želi da promoviše kvalitet nove
putne isprave Srbije, ali i ljude koji predstavljaju prave vrednosti društva
Srbije.
U saradnji sa medijskim partnerima - RTS i Večernjim novostima, Vlada Srbije
pozvala je građane da kandiduju ljude iz svojih gradova, mesta i sela, ali i
iz dijaspore, koji po njihovom mišljenju zaslužuju da budu nosioci prvih
pasoša, a medijski nisu eksponirani.
Od 10. do 25. marta 2008. godine pristiglo je 2.103 kandidature, a spisak od
204 nosioca prvih pasoša utvrdio je žiri u kom su pored ostalih bili i pevač
Zdravko Čolić, genetičar Midorag Stojković a predsednica žirija je bila
hraniteljica Bojana Stepanović koja je sa suprugom othranila i odnegovala 38
dece.
Kriterijumi kojima se žiri vodio prilikom odlučivanja o nosiocima prva 204
pasoša bili su ljudska izuzetnost (plemeniti i hrabri podvizi),
profesionalna i učenička izuzetnost i afirmacija Srbije u inostranstvu. Na
koricama pasoša, koje su carsko crvene boje, nalazi se ime i grb Republike
Srbije, natpis - pasoš, napisan ćirilicom u zlatnoj boji i oznaka da je
pasoš biometrijski. Na unutrašnjoj strani korica je natpis - Srbija,
naizmenično ćirilično i latinično, koji će biti vidljivi samo na UV svetlu.
Pored prve i druga strana je polikarbonatska, kao na kreditnim karticama, a
na prvoj strani srpskim, francuskim i engleskim jezikom napisano je pasoš.
Druga stranica sadrži lične podatke vlasnika (fotografija, ime, prezime,
mesto i datum rođenja, serijski broj i ostali podaci koje sadrži i sadašnja
isprava).
Prema elementima zaštite novi pasoš se najviše razlikuje od starog i ima
sedam nivoa zaštite što ga, kako se u saopštenju navodi, čini jednim od
najmodernijih u Evropi. Novina je nevidljivi čip sa biometrijskim podacima
vlasnika.
I ostale stranice, predviđene za vize, imaju grb Srbije, sadrže i vodeni žig,
zaštitne niti i druge skrivene elemente, koji pasoš čuvaju od falsifikovanja.
Pasoši će važiti deset godina.
Na izradi idejnih rešenja za pasoš radila je zajednička komisija MUP-a i
Zavod za izradu novčanica. Novi pasoš je glavni uslov za ukidanje viza
građanima Srbije za putovanja u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, piše
u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| 24 godine u podrumu bez prozora |
| |
 Austrijanac,
73-ogodišnji Jozef Fricel je izjavio da je 24 godine držao svoju kćerku
zatvorenu, da je on otac sedmoro dece koje je rodila i da ih je zatvorio u
podrum, rekao je za Rojters šef istražnog odeljenja policije provincije
Donja Austrija Franc Polcer .
Istražitelji pretražuju mrežu soba bez prozora u podrumu zgrade, u kojoj je
Fricel držao kćerku koja je identifikovana kao Elizabeta F. i njeno troje
dece zatvorene godinama. Neki delovi podruma nisu bili viši od 1,70 metara,
a postojala je i soba čiji su zidovi bili tapacirani. Fricl je sakrio ulaz u
ćeliju policama i samo je on znao tajnu šifru za otvaranje betonskih vrata.
Policija je saopštila da je 42-ogodišnja žena rekla da ju je njen otac
namamio u podrum u zgradi u kojoj su živeli u gradu Amšteten 1984. godine,
da ju je drogirao i vezao lisicama pre nego što ju je zatvorio.
 Slučaj
je otkriven tako što je policija početkom prošle nedelje u kući Jozefa F.
pronašla onesvešćenu devojku od 19 godina, identifikovanu kao Kersten F, za
koju je utvrđeno da je jedno od šestoro dece koje je taj čovek imao sa
ćerkom koju je držao u podrumu. Lekari su tada pozvali majku da se javi kako
bi dala podatke o istoriji bolesti kćerke.
Na osnovu dojave, policija je pronašla Elizabetu i njenog oca u subotu uveče
u blizini bolnice. Policija je navela da se Elizabet F. vodila kao nestala
od 29. avgusta 1984. godine i da se mesec dana nakon njenog nestanka,
pojavilo pismo u kome je obavestila roditelje da je ne traže.
 Elizabeta
je rekla policiji da ju je otac seksualno zlostavljao od njene 11. godine.
Navela je da je 1996. godine rodila blizance, ali da je jedna beba umrla
posle nekoliko dana jer nije imala odgovarajuću negu. Fricl je navodno
uklonio telo iz podruma i spalio ga, navodi se u saopštenju policije.
Policija je navela da je troje Elizabetine dece bilo prijavljeno vlastima i
da su živela sa babom i dedom u stanu u kući. Fricl i njegova supruga
Rozemari su rekli vlastima da su tu decu našli ispred svoje kuće 1993, 1994.
i 1997. godine.
Polcer je rekao novinarima da su ostala deca držana zatvorena u podrumu sa
svojom majkom. Fricl je u jednom trenutku oslobodio Elizabetu i dvoje dece i
rekao supruzi da se kćerka vratila da živi s njima. Portparol
kriminalističke službe Donje Austrije izjavio je da je istraga još u toku i
da se proverava DNA dece da bi se utvrdilo da li je Jozef F. zaista njihov
otac. |
| |
| |
|
| |
| Milion ipo nerešenih prijava za useljenje |
| |
Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, nagomilane nerešene prijave za useljenje u
Kanadu mogle bi dostići cifru od 1,5 miliona u naredne četiri godine...
To bi značilo da bi period čekanja na rešavanje mogao da potraje i deset
godina, izjavila je ministarka za imigraciju Dajen Finli na sastanku
parlamentarnog finansijskog komiteta. Ministarka Finli insistira da je
sistem na rubu kolapsa. Ona insistira da sistem za imigraciju mora da se
uredi i zbog sve jače konkurencije na međunarodnom planu upravo za ona
znanja i veštine koji su potrebni i na ovim prostorima.
Kako se naglašava, izmene propisa za useljenje dao bi prostor nadležnom
Ministarstvu da odobri prvenstvo onim kategorijama imigranata čija struka se
traži u Kanadi, kao i da u isto vreme, odbije potencijalne kandidate iz
drugih kategorija.
No, javila su se strahovanja da bi predložene promene dale prevelika
ovlašćenja ministarki i birokratiji da odabira i odbacuje useljenike,
kao dobitnike i gubitnike, smatra Olivija Čou, iz NDP-a.
Ministarka Finli odbacuje te optužbe, naglašavajući da se insistiralo da
sistem bude univerzalan, bez diskriminacije, i da bi se odluke donosile za
svaki pojedinačni slučaj. Ona navodi i primer Velike Britanije i Australije,
u kojima taj postupak ponekad traje do šest meseci, zbog čega Kanada gubi
trku u pridobijanju sposobnih stručnjaka. Veliki problem je što ministarstvo
treba da rešava prijave po redosledu njihovog dobijanja, kaže ministarka
Finli. |
| |
| |
|
| |
| U inostranstvu glasa 51.211 birača |
| |
Ukupan broj birača koji će glasati na 75 biračkih mesta u inostranstvu je
51.211, utvrđeno je na sednici Republičke izborne komisije...
 Na
sednici je odlučeno da se izbori 11. maja ne održe na glasačkim mestima u
Kuvajtu i Siriji zbog malog broja prijavljenih birača, čime je smanjen i
broj biračkih mesta u inostranstvu sa 77 na 75. Republička izborna komisija
(RIK) je utvrdila i da će u 27 kazneno-popravnih zavoda u Srbiji glasati
8.437 birača, a da će pravo glasa imati i 7.552 vojnika u 19 opština u
Srbiji.
Data je saglasnost predstavnicima ambasade Mađarske u Srbiji i predstavniku
Ruskog javnog instituta za izborno pravo da prate rad organa za sprovođenje
izbora za narodne poslanike 11. maja.Takođe je doneta odluka o obrazovanju
jedinstvenih biračkih odbora za koordinirano sprovođenje izbora i odbora za
sprovođenje izbora unutar zavoda za izvršenje zavodskih sankcija, u
inostranstvu i na posebnim biračkim mestima.
Republička izborna komisija utvrdila je zbirnu izbornu listu za vanredne
parlamentarne izbore koji će se održati 11. maja. RIK je proglasio 22
izborne liste koje će na glasačkom listiću za parlamentarne izbore biti
raspoređene po redosledu objavljivanja liste.
Zbirna izborna lista:
1. Za evropsku Srbiju - Boris Tadić (250 kandidata za poslanike)
2. Liberalno - demokratska partija - Čedomir Jovanović (250 kandidata)
3. Demokratska Stranka Srbije - Nova Srbija - Vojislav Koštunica (250
kandidata)
4. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj (250 kandidata)
5. Socijalistička partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzionera
Srbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) (250 kandidata)
6. Bošnjačka lista za evropski Sandžak - Dr Sulejman Ugljanin (150 kandidata
za poslanike)
7. Mađarska koalicija - Ištvan Pastor (250 kandidata)
8. Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić (119 kandidata)
9. Da se selo pita - Narodna seljačka stranka - Marjan Rističević (63
kandidata)
10. Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić (250 kandidata)
11. Građanska inicijativa Goranaca - GIG (25 kandidata)
12. Ujedinjeni Vlasi Srbije - dr Predrag Balašević (171 kandidat)
13. Vojvođanska partija - mr Igor Kurjački (147 kandidata)
14. Romi za Roma - Miloš Paunković (72 kandidata)
15. Crnogorska partija - Nenad Stevović (85 kandidata)
16. Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić (200 kandidata)
17. Koalicija Albanaca Preševske doline (devet kandidata)
18. Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić (sedam kandidata)
19. Pokret Moja Srbija - Branislav Lečić (139 kandidata)
20. Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroški (114 kandidata)
21. Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinković (44 kandidata)
22. Romska partija - Srđan Šajn (42 kandidata) |
| |
| |
|
| |
| Zapadnim zemljama preti blamaža oko Kosova |
| |
"Strategiji Nemačke i njenih saveznika oko priznavanje Kosova preti propast",
ocenjuje magazin. U tekstu se podseća da je dva meseca posle proglašenja
nezavisnosti, kosovsku državu priznalo samo 39 država, što je samo petina
svetske zajednice.
 "Nemačka
je uz SAD, Francusku i Veliku Britaniju bila među prvima koje su priznale
nezavisno Kosovo. Ali, njihov primer sledilo je do sada iznenađujuće malo
zemalja, među njima i patuljaste države kao Lihtenštajn, Monako ili
Maršalska ostrva", podseća list.
Ukazuje se da su "na drugoj strani Kina, Rusija, Indija i Brazil, sve
arapske zemlje i još devet od 27 članica Evropske unije (EU), koje Kosovo
nisu priznale". "Špigel" ocenjuje da je "razlog za spor proces priznavanja
Kosova očigledno veliki diplomatski napor Srbije", pri čemu "ministar
inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić putuje po svetu i agituje protiv
nezavisnog Kosova".
"Za Nemačku i njene zapadne partnere bi situacija na jesen mogla da postane
još veća blamaža. Srbija namerava da u septembru zatraži da Generalna
skupština UN ispita ovaj slučaj. Onda bi Međunarodni sud pravde trebalo da
protumači da li je proglašenje nezavisnosti Kosova povreda međunarodnog
prava", piše "Špigel".
Jeremić je prošle sedmice u Fondaciji "Fridrih Ebert" u Berlinu najavio da
će Srbija zamoliti Generalnu skupštinu UN da Međunarodni sud pravde da
međunarodnopravnu ocenu ispravnost odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Ako do toga zaista i dođe, Beograd će potom u skladu sa odgovorom koji
dobije, preispitati odnose sa zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo. |
| |
| |
|
| |
|
|
