|
|
Broj 1151, 02. maj 2008.
| Crnogorski pravoslavci na političkom raspeću |
| |
Pravoslavni vernici u Crnoj Gori, uprkos pozivima njihovih duhovnih pastira, i
ovaj Uskrs, kao i sve svoje verske praznike, obeležili su u znaku međusobnih
trvenja i sporova.
Vernici su uskršnje poslanice dobili od dve pravoslavne crkve, Srpske i
Crnogorske, u kojima su pozvani na "praštanje" i "slogu". Tako je bilo uoči
praznika, ali na prvi dan Uskrsa poglavari dve crkve su razmenili poruke
koje ne samo što ne obećavaju pomirerenje, već najavljuju nove konfrotacije.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je na uskršnjoj liturgiji u Hramu
Hristovog Vaskresenja u Podgorici optužio kanonski nepriznatu Crnogorsku
pravoslavnu crkvu da hoće da "otme" manastire i crkve Mitropoliji.
Iz Mitropolije crnogorsko-primorske je poručeno da će "svim sredstvima"
braniti "svoje" crkve i manastire.
Takođe, na Uskrs, mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo je, pak,
uzvratio svojom pretnjom - da će "uskoro" liturgiju služiti u Cetinjskom
manastiru i ostalim pravoslavnim crkvama u Crnoj Gori.
Oba mitropolita su kritikovala crnogorsku vlast. Amfilohije, mnogo oštrije,
da ona "otima" manastire i crkve Mitropolije i da je to produžetak "pljačke"
u društvu uopšte, a Mihailo - da vlast ide na ruku Srpskoj pravoslavnoj
crkvi.
Policija, kao prvi reprezent vlasti, na prvi dan Uskrsa, stala je ispred
manastira u selu Bajice u cetinjskoj opštini i nije dozvolila predstavnicima
ni jedne ni druge pravoslavne crkve da u uđu u crkvu i služe uskršnju
liturgiju.
Procenjeno je da bi otvaranje crkvenih dveri moglo da dovede do sukoba
vernika. Policija je i ranije, na Božić, na primer, morala da štiti crkve od
samih "vernika".
Tenzije i netrpeljivosti među dve crkve naročito su pojačane od ovog proleća,
kada je otkriveno da su mnoge seoske crkve i groblja nezakonito upisane u
katastraske knjige kao vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Saopšteno je da
su neke nekretnine upisane čak i na ime mitropolita Amfilohija.
Cetinjska opština je prva koja je zvanično ispravila, kako je rečeno, "greške"
u katastarskim knjigama, a slične odluke su najavljene i u drugim opštinama.
Crnogorci nisu poznati kao "srčani" podanici crkve. Njihova vera nije u
uskoj vezi sa verovanjem u samog Boga, a pogotovu nije idolopoklonstvo. Vera
Crnogoraca je, reklo bi se, više etičko-filozofski pogled na svet, samog
čoveka, na život.
Otuda bi se moglo zaključiti da se pristalice pravoslavnih crkava u Crnoj
Gori i ne spore oko samog Boga već da su Crnogorci ovozemaljske, političke,
sporove, preneli i na božija nebesa.
Obe pravoslavne crkve nastoje da vernike uvere da je svaka od njih
autentični duhovni predstavnik Crne Gore. Ipak, obe su više politički, nego
religijski angažovane.
Jedna, Srpska pravoslavna crkva, u osporavanju, pa i otvorenom negiranju
crnogorske samostalne države, a druga, Crnogorska pravoslavna crkva, u
potpunom svojatanju crnogorske državnosti.
U skladu s tim, ponašaju se i političari koji čestike povodom verskih
praznika šalju na različite adrese, bilo Crnogorskoj ili Srpskoj
pravoslavnoj crkvi.
Neki su i "neutralni", pa verske praznike, kao i ovaj Uskrs, čestitaju "svim
pravoslavnim vernicima", bez navođenja naziva crkve. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
| |
| Godišnjica vojne operacije Bljesak |
| |
U četvrtak, 1. maja navršilo se trinaest godina od ofanzive hrvatskih snaga na
područje zapadne Slavonije koje je do tada bilo u sastavu samoproklamovane
Republike Srpske Krajine (RSK).
Tokom dvodnevne operacije "Bljesak", koja je započela 1. maja 1995. godine
oko 5 sati ujutro, artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska
preuzela je kontrolu nad zapadnom Slavonijom.
 U
akciji "Bljesak" stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 njih je
napustilo zapadnu Slavoniju.
Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO), koji je
predstavljen 24. jula 2003. godine, u akciji "Bljesak" pripadnici hrvatske
vojske su ubili ukupno 83 srpska civila. Od tog broja njih 30 ubijeno je u
napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama.
Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" iz aprila 2003,
prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.
Dan po otpočinjanju akcije "Bljesak" bivši predsednik RSK Milan Martić
naredio je raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je
kasnije optužen pred Haškim sudom koji ga je osudio na 35 godina zatvora.
Snage bivše RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada je poginulo šest
ljudi, a 176 osoba je ranjeno.
Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji "Bljesak" Tribunal za ratne zločine
u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje
Tuđmana (preminuo 1999).
U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske
vojske generala Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage
oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija Medački džep, "Bljesak" i
"Oluja". Haški istražitelji su, takođe, saslušali više osumnjičenih
hrvatskih oficira, ali protiv njih nisu podignute optužnice.
U martu 2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv Mladena Markača
za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja i on je
zajedno sa haškim optuženikom Ivanom Čermakom dobrovoljno otuputovao u Hag.
Suđenje hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku
pred Haskim tribunalom počelo je 11. marta ove godine.
U julu 2005. Tužilaštvo je primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca,
zbog ratnog zločina u zapadnoj Slavoniji 1995. u vreme operacije "Bljesak".
Ta prijava prosleđena je i nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu, ali
protiv njega nikada nije podignuta optužnica.
Mesec dana kasnije, povodom 10. godišnjice akcije "Oluja" hrvatski
predsednik Stjepan Mesić unapredio je Kruljca u čin general-pukovnika. |
| |
| |
|
| |
| Plate u Republici Srpskoj veće od plata u
Federaciji BIH |
| |
Zaposleni u Republici Srpskoj (RS) prvi put nakon rata u proseku primaju veće
plate od kolega u Federaciji BIH, prvenstveno zbog skoka zarada budžetskih
korisnika, pokazuju poslednji podaci entitetskih zavoda za statistiku.
Ranije duboki jaz u visini mesečnih primanja radnika dva entiteta koji je,
naročito u prvim posleratnim godinama, bio u korist Federacije BIH,
postepeno se smanjivao da bi u februaru ove godine zaposleni u RS dobili
veća primanja, pišu "Nezavisne novine."
 Prosečna
februarska plata u RS je uz mesečni skok od čak 24 odsto iznosila 724
konvertibilnih maraka (371 evro), čime je za 11 KM premašila februarski
prosek u drugom entitetu koji je zabeležio tek neznatni mesečni rast.
Statistika pokazuje da su najnovija povećanja zarada budžetskim korisnika RS
na prvo mesto po primanjima dovela lekare sa prosečnom platom od 1.221 KM
(626 evra) što je više i od primanja zaposlenih u finansijskom sektoru.
Zarade zdravstvenih radnika u RS su od decembra 2005. do februara ove godine
povećane za 160 odsto, i za 45 odsto su veće od zarada njihovih kolega u
Federaciji BIH.
U BIH su prvo mesto po visini plata zadržali federalni službenici
finansijskog sektora. Iza njih slede službenici u javnoj upravi RS i
Federacije sa prosečnim zaradama od oko 1.000 KM (513 evra).
Najmanju februarsku platu u BiH, svega 453 KM, primili su radnici u
prerađivačkoj industriji RS, kojima su primanja u zadnjih 26 meseci povećana
za tek 20 odsto.
Pri dnu po primanjima su još zaposleni u ribarstvu u FBiH 454 KM (232,8 evra),
ugostiteljstvu u RS (456 KM), federalni građevinci (460 KM) i trgovci u RS
(468 KM).
U Sindikatu metalaca FBIH smatraju, pak, da statistički podaci o platama
sakrivaju puno goru situaciju koja vlada u celoj državi, ukazujući da se u
obračune ne evidentiraju kašnjenja u isplatama, uglavnom u privredi. |
| |
| |
|
| |
| Tri ministra u vladi BiH sankcionisana zbog
sukoba interesa |
| |
Centralna izborna komisija (CIK) BiH saopštila je da su ministar spoljnih
poslova Sven Alkalaj, zamenik ministra odbrane BiH Igor Crnadak i zamenik
ministra civilnih poslova BiH Senad Šepić u sukobu interesa.
 Njima
je izrečena sankcija "nepodobnost za kandidovanja za bilo koju neposredno
ili posredno izabranu funkciju u periodu od četiri godine".
Izborna komisija BiH saopštila je da je Sven Alkalaj od 9. februara 2007. do
21. januara 2008. godine istovremeno obavljao dužnost ministra spoljnih
poslova BiH i dužnost člana Nadzornog odbora deoničarskog društva "VGT"
osiguranje Visoko, koje je poslovalo sa organima vlasti u iznosu većem od
5.000 maraka godišnje.
Alkalaj je novinarima rekao da u njegovom slučaju ne postoji sukob interesa,
jer je pre izricanja mere CIK-a dao ostavku na dužost člana Nadzornog odbora
deoničarskog društva "VGT" osiguranja. Alkalaj je najavio da će pred
nadležnim sudom pokrenuti postupak za preispitivanje odluke CIK-a.
CIK je utvrdila da je Igor Crnadak od 28. februara 2007. godine do danas
obavljao dužnost zamenika ministra odbrane za politiku i planiranje, dok
njegov otac Mihailo Crnada istovremeno obavlja funkciju direktora Javnog
preduzeća "Incel-Holding" Banjaluka.
Centralna Izborna komisija je utvrdila da je Senad Šepić od 21. februara
2007. do 17. decembra 2007. godine obavljao dužnost zamenika ministra
civilnih poslova BiH, dok je otac njegove supruge Muhamed Terzić istovremeno
obavljao dužnost vršioca dužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeća "Bašbunar"
d.o.o Travnik. |
| |
| |
|
| |
| U Kninu bilo oštećeno više od 600 kuća |
| |
U nastavku suđenja trojici hrvatskih generala pred Haškim tribunalom, svedok
optužbe Kariora Antila izjavio je danas da su u avgustu 1995. pripadnici
misije UN u Kninu utvrdili da je više od 600 kuća oštećeno u operaciji Oluja.
 Komandant
te operacije Ante Gotovina, vojni namesnik Knina Ivan Čermak i zapovednik
specijalne policije Mladen Markač optuženi su za progon i druge zločine nad
srpskim stanovništvom Kninske krajine u avgustu i septembru 1995. godine.
Svedok Antila, koji je tada bio vojni posmatrač UN, precizirao je da je sa
svojim kolegama, sredinom avgusta te godine, utvrdio da je 69 kuća u Kninu
bilo "potpuno oštećeno", a da je 591 kuća bila "delimično oštećena".
Prema svedokovim rečima, misija UN procenila je da je oko 40 odsto tih
oštećanja na kućama bilo posledica hrvatskog granatiranja grada 4. i 5.
avgusta 1995. godine
Oštećenih kuća bilo je po svim delovima Knina, iako ne u istom broju,
precizirao je on.
Antila je izjavio da je jedini cilj u gradu koji bi se mogao nazvati vojnim
bila takozvana severna kasarna, ali da su, prema tragovima koje su
pripadnici UN pronašli i analizirali, granate padale i na stambene četvrti
koje nisu bile u blizini kasarne.
Krateri od granata pronađeni su i u kninskim fabrikama, koje je misija UN
preliminarno smatrala mogućim vojnim ciljevima, ali to kasnije nije bilo
potvrđeno, napomenuo je svedok.
Svedoka Antilu u nastavku procesa unakrsno će ispitivati odbrana. |
| |
| |
|
| |
| Sledeće godine u Banjaluci zajednička vežba
NATO-a i oruz |
| |
Predstavnici oružanih snaga BiH i američki ambasador u BiH Čarls Ingliš su
obišli lokacije na području Banjaluke na kojima će u septembru sledeće
godine biti održana zajednička vojna vežba NATO-a i vojske BiH pod nazivom "Zajednički
napor 2009".
Ministar odbrane BiH Selmo Cikotić rekao je novinarima da će u vežbi
učestvovati oko dve do tri hiljade vojnika NATO-a i zemalja članica
Partnerstva za mir i oko dve do tri stotine pripadnika oružanih snaga BiH.
On je istakao da će to biti prva vežba većih razmera koja će se desiti u
zemlji koja nije punopravna članica NATO-a, dodajući da to predstavlja "izraz
posebnog poverenja oružanim snagama BiH".
Cikotić je još kazao da bi ta vežba trebalo da promoviše oružane snage i
Ministarstvo odbrane BiH, područje Banjaluke i državu BiH, dodajući da bi
vežba trebalo da posluži za jačanje saradnje sa oružanim snagama zemalja
partnera i članica NATO saveza. |
| |
| |
|
| |
| U Crnoj Gori posle 18 godina protestima
obiležen 1. maj |
| |
Sindikalne organizacije u Crnoj Gori juče su, prvi put posle 18 godina,
održale protestne šetnje u Podgorici povodom 1. maja, Međunarodnog praznika
rada i izrazile nezadovoljstvo položajem radnika.
Dva krila podeljenog crnogorskog sindikata protestvovala su protiv rešenja
iz Predloga zakona o radu za koji smatraju da "ne štiti" prava zaposlenih,
već da "drastično ulazi u zonu kršenja radnih, socijalnih i ljudskih prava".
Reformski blok sindikata, koga vlada i poslodavci ne priznaju za partnera u
socijalnom dijalogu, a čijem protestu je prisustvovalo više ljudi nego
protestu Saveza Sindikata Crne Gore (SSCG), zatražio je od vlade da povuče
sporni zakon, a od skupštine da ga vrati na doradu.
Reformski blok je u svom pismu vladi i skupštini ocenio da zakon "drastično
zaoštrava odnose poslodavaca i zaposlenih, omalovažava radnu snagu i
pojačava samovolju pojedinaca".
Generalni sekretar reformskog bloka Srđan Keković je ispred zgrade vlade
kazao da Predlog zakona o radu "donosi radnicima zlo i najamni odnos" i
ocenio da je cilj zakona "da se izjednači rad na određeno i neodređeno vreme".
Reformski blok je zatražio od vlade da formira radnu grupu za utvrđivanje
potrošačke korpe po uzoru na zemlje Evropske unije, a koja prema sindikalnim
podacima, košta 734 evra, skoro duplo više od prosečne plate.
SSCG, iz kojeg se prošle godine izdvojilo reformsko krilo, od skupštine je
tražio da "maksimalno pažnju posveti" Predlogu zakona o radu i da zakon
vrati na ponovno razmatranje ako ne usvoji primedbe ovog sindikata koje se
odnose na otpremnine i kolektivne ugovore.
Prvomajskim proglasom ŠCG traži isplatu zaostalih zarada, povezivanje radnog
staža i isplatu otpremnina. |
| |
| |
|
| |
| Policajci na biciklima |
| |
Na najatraktivnijem delu hercegnovske obale od danas do 1. septembra
patroliraće dva policajca na biciklima.
"Angažovanje policajaca biciklista pre svega ima preventivnu svrhu", kazao
je danas novinarima komandir Stanice policije Zoran Brđanin.
Policajci na biciklima, kao pilot projekat, prvi u Crnoj Gori prošle godine
pokrenuli su hercegnovski Centar bezbednosti i Opština Herceg Novi koja je
kupila bicikle.
Atraktivno šetalište uz more, od Igala do Meljina, dugo oko pet kilometara,
poslednjih godina nelegalno je pretvoreno u ulicu kojom prolaze automobili i
motociklisti.
U Stanici policije se nadaju da će angažovanjem policajaca na biciklima, uz
redovne saobraćajne patrole, sprečiti nesavesne građane da voze po Šetalištu
i ugrožavaju bezbednost građana.
Policajci na biciklima nose modifikovane uniforme pripadnika Plovne jedince
MUP-a. Uz modre bermude i bele polo majice, na nogama imaju patike, a na
glavi modre kačkete sa oznakama pripadnika policije.
Policajci na biciklima će pored zaštite imovine i sigurnosti građana,
šetačima pružati i dodatne informacije o režimu saobraćaja u gradu. |
| |
| |
|
| |
| Kićenje mađa u Perastu |
| |
Tradicionalna manifestacija "Pozdrav mađu" kojom meštani Perasta, gradića u
Boki Kotorskoj svake godine dočekuju proleće okupila je i danas veliki broj
posetilaca.
Po tradiciji sve kuće na gradskoj rivi okićene su prolećnim cvećem, a
okićeno je i hrastovo stablo - mađ, kao znak veselja i napretka koje proleće
donosi.
Na veliko hrastovo stablo, doneseno samo za tu priliku, obešeno je
specifično znamenje: bočice vina i mleka i koromani - vrsta suvih kolača.
Mađ po običaju podiže poslednji mladoženja u mestu.
Domaćin proslave, nakada su to bili vojvoda, barjaktar ili oficir mornarice,
pozvao je prisutne na posluženje koromanima i belom kafom u konobu Đardin.
Nije zabeženo od kada se slavi ovaj dan, ali je on najverovatnije došao iz
paganskog doba i najstariji je bokeljski običaj sačuvan do naših dana. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
