|
|
Broj 1151, 02. maj 2008.
| Neizvesno razmeštanje misije Euleks na Kosovu |
| |
Među zemljama članicama Evropske unije (EU) vlada bojazan da misija EU na
Kosovu Euleks (EULEH) neće uspeti da preuzme nadležnost od Unmika u junu,
kako je ranije bilo planirano.
Iako u EU vlada uverenje da bi policijsko-pravna misija od 2.200 ljudi mogla
da pomogne u prevazilaženju trenutne situacije na Kosovu, posebno od
proglašenja nezavisnosti 17. februara, Rusija, koja je saveznica Srbije u
UN, koristi svoj položaj kako bi sprečila prenošenje ovlašćenja sa Unmika na
Euleks, piše Rojters.
 "Ima
mnogo sumnji u vezi s tim procesom. Takođe, ima više pitanja nego što je
odgovora. Jedan broj država EU smatra da bi plan, da se tako izrazim,
trebalo ponovo prilagoditi", rekao je Rojtersu diplomatski izvor iz EU.
Diplomata tvrdi da će to, ukoliko misija Unmika bude ostala na Kosovu i
posle juna, de fakto značiti jednu "ublaženu podelu", jer će po svemu sudeći
pripadnici misije UN biti prisutni u mestima naseljenim Srbima na severu
Kosova, dok će Euleks sprovoditi svoju misiju nad ostatkom Kosova naseljenim
većinom albanskim stanovništvom.
Portparolka Havijera Solane , specijalnog predstavnika EU za spoljnu
politiku i bezbednost, kaže međutim da planovi za angažovanje Euleksa na
Kosovu idu svojim tokom i da planovi o sprovođenju te misije ostaju
nepromenjeni.
"Radi se o praktičnom prilagođavanju procesu koji se i dalje nastavlja",
izjavila je Galjak.
S druge strane, šef Unmika Joahim Riker kaže da će misija UN ostati na
Kosovu sve dok je na snazi rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244.
"Sve dok je na snazi rezolucija 1244, mi ćemo uvek imati odgovornost na
Kosovu, a tek treba da se odluči o tome kako će tačno izgledati taj oblik
našeg prisustva", rekao je Riker za Bi-Bi-Si (BBC).
Misjia Euleksa bi, kako je ranije bilo predviđeno, trebalo da vrši
nadgledanje rada kosovske policije, sudstva i zaposlenih u zatvorima, a
takođe bi trebalo da ima i svoju policijsku jedinicu za gušenje
demonstracija.
Izvor Rojtersa u Vladi Kosova kaže da je "međunarodna zajednica u potpunoj
konfuziji" oko toga šta su sledeći koraci.
"EU je zbunjena zbog toga što nisu sve države članice priznale nezavisnost
Kosova, a UN se nalaze pod pritiskom stalnih članica Saveta bezbednosti koji
se protive nezavisnosti ili je nisu prihvatile", izjavio je Rojtersov izvor
u Prištini.
Taj izvor kaže da još uvek ništa nije razjašnjeno i da je sve i dalje na
stupnju ideja i predloga, ali da ta situacija mora da se razjasni do 15.
juna kada na snagu stupa Ustav Kosova.
Isti izvor navodi da ipak postoji bojazan da bi moglo da se dogodi da i do
tog datuma ne bude usvojena neka čvrsta odluka, i da će sve ostati na papiru,
tako da bi svaka strana mogla to da tumači onako kao njoj odgovara.
Jedan od ključnih momenata mogli bi da budu i predstojeći izbori u Srbiji
zakazani za 11. maj, ocenjuje Rojters, i dodaje da će od ključne važnosti
biti da li će pobedu odneti proevropske snage ili nacionalisti.
Ukoliko pronacionalne stranke pobede, dodaje se, moglo bi se očekivati dalje
prenošenje tenzija na sever Kosova, naseljenom uglavnom Srbima. |
| |
| |
|
| |
| U inostranstvu glasa 51.211 birača |
| |
Ukupan broj birača koji će glasati na 75 biračkih mesta u inostranstvu je
51.211, utvrđeno je na sednici Republičke izborne komisije (RIK).
 Na
sednici je odlučeno da se izbori 11. maja ne održe na glasačkim mestima u
Kuvajtu i Siriji zbog malog broja prijavljenih birača, čime je smanjen i
broj biračkih mesta u inostranstvu sa 77 na 75.
RIK je utvrdio i da će u 27 kazneno-popravnih zavoda u Srbiji glasati 8.437
birača, a da će pravo glasa imati i 7.552 vojnika u 19 opština u Srbiji.
Na sednici data je saglasnost predstavnicima ambasade Mađarske u Srbiji i
predstavniku Ruskog javnog instituta za izborno pravo da prate rad organa za
sprovođenje izbora za narodne poslanike 11. maja.
Takođe je doneta odluka o obrazovanju jedinstvenih biračkih odbora za
koordinirano sprovođenje izbora i odbora za sprovođenje izbora unutar zavoda
za izvršenje zavodskih sankcija, u inostranstvu i na posebnim biračkim
mestima.
Republička izborna komisija utvrdila je zbirnu izbornu listu za vanredne
parlamentarne izbore koji će se održati 11. maja.
RIK je proglasio 22 izborne liste koje će na glasačkom listiću za
parlamentarne izbore biti raspoređene po redosledu objavljivanja liste. |
| |
| |
|
| |
| Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju |
| |
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je Srbija potpiala sa EU,
definiše uslove za slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala, kao i
saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog dijaloga i
finansijske saradnje.
Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i
koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola,
intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki, socijalne politike,
obrazovanja, transporta, energetike, životne sredine.
 Definisanse
su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja,
pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila,
borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se carine i količinska ograničenja na
uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u Zajednicu. Ukidaju se i
carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Zajednice u Srbiju, osim
proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati
i ukidati u prelaznom periodu.
Zajednica i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja
na snagu SSP, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine,
propisano je.
Srbija se sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i
dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona uključujući i odgovarajući
stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga,
kao i razvoj projekata od opšteg interesa.
Srbija se sporazumom obavezuje da započne pregovore sa državama koje su već
potpisale SSP, radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj
saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država.
Glavni elementi tih ugovora će biti politički dijalog, uspostavljanje zona
slobodne trgovine, uzajamne koncesije u pogledu kretanja radnika, prava na
poslovno nastanjivanje, pružanja usluga, tekućih plaćanja i kretanja
kapitala, kao i drugih politika koje se odnose na kretanje lica, na istom
nivou koji je predviđen i Sporazumom.
Ti ugovori sa zemljama koje su potpisale SSP će biti zaključeni u roku od
dve godine od stupanja na snagu sporazuma.
Srbija će započeti slične pregovore sa preostalim državama u regionu kada te
države budu potpisale SSP.
Prema tekstu sporazuma, državljani Srbije koji su zakonito zaposleni na
teritoriji države članice EU neće trpeti diskriminaciju na osnovu
državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja, u poređenju sa
položajem državljana te države.
Pristup tržištu rada imaće i supružnik i deca zakonito zaposlenog radnika iz
Srbije na teritoriji EU.
Uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada u državama članicama i u
zavisnosti od njihovog zakonodavstva, postojeće pogodnosti u pristupu
zapošljavanju za radnike iz Srbije priznate od strane država članica u
okviru bilateralnih sporazuma treba da se očuvaju i, po mogućnosti,
poboljšaju.
Saradnja između strana, navodi se u sporazumu, u oblasti promovisanja i
zaštite ulaganja imaće za cilj uspostavljanje povoljne klime za privatna
ulaganja, što je ključno za ekonomsku i industrijsku revitalizaciju Srbije.
Prema tekstu sporazuma, cilj celog procesa priduživanja je podržavanje
napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj,
privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji
regiona i obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog.
U članu 135 sporazuma se navodi: "Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne
strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju
Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa
uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane".
"Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom
upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244
od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova
niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji".
Propisano je da će strane potpisnice - EU i države članice odnosno EU ili
države članice s jedne i Republika Srbija s druge strane -odobriti sporazum
u skladu sa svojim propisanim procedurama.
Sporazum stupa na snagu "prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada
su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka" odobravanja. |
| |
| |
|
| |
| Najavljeno podnošenje žalbe na presudu
Haradinaju |
| |
Tužilaštvo Haškog tribunala uložiće žalbu na presudu bivšem vođi OVK Ramušu
Haradinaju koji je početkom aprila oslobođen optužbi za ratne zločine nad
nealbanskim stanovništvom na Kosovu 1998. godine, najavila je portparolka
glavnog tužioca Haškog tribunala Olga Kavran.
 Kavran
je rekla da će tužilaštvo objaviti detalje žalbe, javile su agencije.
"Podnećemo naš žalbeni dokument", rekla je Kavranova je na konferenciji za
novinare.
Haradinaj je 3. aprila oslobođen svih optužbi koje su mu na teret stavljale
zločine nad Srbima, Romima i nelojalnim Albancima u okolini Dečana 1998.
Tribunal je oslobodio i drugooptuženog Idriza Baljaja, a trećeoptuženog
Ljaha Brahimaja je za zlostavljanje zarobljenika osudio na šest godina
zatvora. |
| |
| |
|
| |
| Zapadnim zemljama preti blamaža oko Kosova |
| |
Nemačkoj i njenim zapadnim saveznicima preti opasnost da politika oko Kosova
propadne, posebno na jesen kada Beograd namerava da preko Generalne
skupštine UN o kosovskoj nezavisnosti zatraži stav Međunarodnog suda pravde,
piše nemački nedeljnik "Špigel".
"Strategiji Nemačke i njenih saveznika oko priznavanje Kosova preti propast",
ocenjuje magazin.
 U
tekstu se podseća da je dva meseca posle proglašenja nezavisnosti, kosovsku
državu priznalo samo 39 država, što je samo petina svetske zajednice.
"Nemačka je uz SAD, Francusku i Veliku Britaniju bila među prvima koje su
priznale nezavisno Kosovo. Ali, njihov primer sledilo je do sada
iznenađujuće malo zemalja, među njima i patuljaste države kao Lihtenštajn,
Monako ili Maršalska ostrva", podseća list.
Ukazuje se da su "na drugoj strani Kina, Rusija, Indija i Brazil, sve
arapske zemlje i još devet od 27 članica Evropske unije (EU), koje Kosovo
nisu priznale".
"Špigel" ocenjuje da je "razlog za spor proces priznavanja Kosova očigledno
veliki diplomatski napor Srbije", pri čemu "ministar inostranih poslova
Srbije Vuk Jeremić putuje po svetu i agituje protiv nezavisnog Ko-sova".
"Za Nemačku i njene zapadne partnere bi situacija na jesen mogla da postane
još veća blamaža. Srbija namerava da u septembru zatraži da Generalna
skupština UN ispita ovaj slučaj. Onda bi Međunarodni sud pravde trebalo da
protumači da li je proglašenje nezavisnosti Kosova povreda međunarodnog
prava", piše "Špigel".
Jeremić je prošle sedmice u Fondaciji "Fridrih Ebert" u Berlinu najavio da
će Srbija zamoliti Generalnu skupštinu UN da Međunarodni sud pravde da
međunarodnopravnu ocenu ispravnost odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Ako do toga zaista i dođe, Beograd će potom u skladu sa odgovorom koji
dobije, preispitati odnose sa zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo. |
| |
| |
|
| |
| Parastos poginulim Srbima u akciji Bljesak |
| |
U crkvi Svetog Marka u Beogradu juče je održan parastos poginulim Srbima u
akciji "Bjesak" u Zapadnoj Slavoniji 1. i 2. maja 1995. godine, u
organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj.
Predsednik dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac rekao
je novinarima ispred crkve Svetog Marka da je u akciji "Bjesak" 283 Srba
ubijeno i nestalo, a oko 15.000 Srba proterano.
 "Srbi
iz Zapadne Slavonije, rođaci nestalih i poginulih, saborci, prijatelji, Srbi
iz Hrvatske i Republike Srpske preko ovakvih pomena oživljavaju sećanja na
te žrtve", rekao je Štrbac.
On je rekao da se u mestu Gradiška u Republici Srpskoj već 12 godina takođe
održava parastos i da se na mostu "Spasa", preko koga se tada spasilo 15.000
Srba uz pomoć Ujedinjenih nacija, spuštaju venci u Savu i tako simbolično
odaje pomen stradalima od 1991-1995. godine.
"Srbi danas tuguju i skromno održavaju parastose u Beogradu i mestu Gradiška,
a Hrvati u Okućanima slave ovaj dan kao pobedu sa najvažnijim vojnim i
političkim funkcionerima", istakao je Štrbac.
Predsednik Udruženja nestalih Srba iz Krajine Čedomir Marić je rekao da se
već 13 godinu obeležava stradanje zapadno slavonskog naroda i dodao da je
tragično što za to vreme nijedna grobnica poginulih nije ekshumirana i
nijedna žrtva indentifikovana.
Predsednik Udrzuženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je rekao da će se 10.
maja kod manastira Krušedol na Fruškoj Gori održati pomen ne samo poginulim
u operacijama Bljesak i Oluja nego i svim Srbima koji su stradali u periodu
od 1990. do 1999. godine. |
| |
| |
|
| |
| Potrebno 1.000 nastavnika srpskog u dijaspori |
| |
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo upozorila je da dopunska nastava na
srpskom u dijaspori može da bude obustavljena ako Ministarstvo prosvete
uskoro ne raspiše konkurs za nove nastavnike.
U intervjuu za Novosti Čubrilo je ukazala da je pre dve decenije 100.000
dece u inostranstvu bilo obuhvaćeno nekim oblikom učenja srpskog jezika, a
danas ih je 17.000.
 Osim
što se smanjio broj dece, imamo i sve manji broj nastavnika u inostranstvu,
samo 44, navela je Čubrilo i dodala da je unapređenje nastave na srpskom
jeziku u inostranstvu jedan je od prioriteta Ministarstva za dijasporu.
Ona je međutim ukazala da je za dopunske škole u rasejanju nadležno
Ministarstvo prosvete i da, dok se ono ne pozabavai problemom, njeno
ministarstvo samo pokušava da "premosti neke trenutne poteškoće".
"Ministarstvo prosvete još nije ni raspisalo konkurs za nove nastavnike
dopunske nastave na srpskom u rasejanju, i ukoliko to ne urade do 10. maja
može se desiti da nastava bude obustavljena", navela je.
Čubrilo je ocenila da je 44 nastavnika, koliko finansira Ministarstvo
prosvete, nedovoljno i ocenila da je potrebno 1.000 nastavnika, sto bi, kako
je rekla, trebalo da bude zadatak sledeće vlade.
U 11 zemalja nastava srpskog jezika organizovana je preko crkvenoškolskih
opština, entuzijazmom pojedinaca-nastavnika. Sve to, međutim, bez
jedinstvenog sistemskog rešenja i odgovornosti koju treba da preuzme država,
odnosno koordinacije između nas i ministarstava prosvete i kulture, teško
može da vodi očuvanju tradicije i identiteta našeg naroda u svetu, navela je
Čubrilo.
Ministarka je ponovila da Srbi u rasejanju moraju da snose odgovornost za
ono što se dešava u njihovoj matičnoj zemlji, jer, kako je rekla, "ako se u
našu zemlju iz dijaspore godišnje slije 3,5 milijarde dolara, onda svaki
Srbin iz inostranstva ima pravo da učestvuje u političkom životu Srbije".
Podsetila je da je u biračke spiskove u inostranstvu upisano 52.000
državljana Srbije, što je 40 odsto više nego u januaru, ali još uvek malo u
odnosu na oko pola miliona, koliko broji celokupno biračko telo Srbije u
inostranstvu. |
| |
| |
|
| |
| Pripreme za Pesmu Evrovizije |
| |
Izrada scene za ovogodišnju "Pesmu Evrovizije" biće završena pre kraja ove
nedelje, a prva tehnička proba zakazana je za 8. maj. Nameštanje rasvete je
u završnoj fazi, a video projekcije plazme, (led ekrani), biće postavljene
do kraja vikenda, navodi se na zvaničnom evrovizijskom sajtu na srpskom
jeziku www.eurovisionserbia.tv.
Sledećeg ponedeljka, 5. maja očekuje se dolazak reportažnih kola, kao i
dizajna za led panele koji će stići iz Švedske. Te-hnička proba je zakazana
za 8. maj, a narednog dana biće održana prva proba uvodnog i revijalnog dela
programa, navodi se na sajtu.
Idejni tvorac bine je Dejvid Kušing, a koncept je razradio umetnički
direktor takmičenja Boris Miljković. Realizaciju izgradnje scene, za koju je
zadužena britanska kompanija "Stage One" predvodi stejdž dizajner Goran
Joksimović.
Širina bine biće 25 metara, dužina 25,5 metara, a visina od 10 do 12 metara.
Iza nje će biti postavljeno 300 kvadratnih metara LED ekrana kojima će biti
dočarana glavna tema Pesme Evrovizije 2008 - ušće reka.
Pesma Evrovizije 2008. biće održana 20, 22. i 24. maja u Beogradskoj areni. |
| |
| |
|
| |
| Sporazum prvi formalni korak ka EU |
| |
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija, posle
dve i po godine, čini prvi institucionalni korak ka kandidaturi i
punopravnom članstvu u Evropskoj uniji (EU).
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je, u okviru
državne zajednice sa Crnom Gorom, počela još 10. oktobra 2005, ali su 3.
maja 2006. pregovori suspendovani zbog nedovoljne saradnje sa Haškim
tribunalom.
Beograd je nastavio pregovore sa Briselom 13. juna 2007, a Sporazum je
parafiran 7. novembra iste godine.
Od pet zemalja zapadnog Balkana obuhvaćenih istim procesom na putu do
Brisela najdalje je stigla Hrvatska koja pregovora o punopravnom članstvu,
dok je BIH jedina zemlja regiona koja još nije potpisala Sporazum.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu,
EU je usvojila još 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i
demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od zemalja regiona.
Reč je o posebnoj vrsti regionalnog pristupa kojim je tada pet država
Zapadnog Balkana - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG - dobilo
priliku da ka EU krenu svaka za sebe prilagođenim putem, uz obavezu jačanja
regionalne saradnje i podršku kroz program CARDS.
Od 2007. predpristupna pomoć, kako zemljama kandidatima za članstvo, tako i
potencijalnim kandidatima, kanališe se kroz jedinstveni Instrument
predpristupne pomoći (IPA) kojim je pokriveno razdbolje do 2013. godine.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i
završile Makedonija i Hrvatska. |
| |
| |
|
| |
| SRS dobija 91, Za evropsku Srbiju 88 mandata |
| |
Prema istraživanju "Medijum galupa", Srpska radikalna stranka će u novom
sazivu parlamenta imati 91 poslanika, dok će koalicija "Za evropsku Srbiju"
imati tri manje, piše danas beogradski "Blic".
Koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija može da računa na 30,
koalicija Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera
Srbije i Jedinstvene Srbija na 16, a Liberalno-demokratska partija na 15
mandata, rezultati su tog istraživanja.
"Blic" prenosi da su poslednjih nedelja registrovane prilične oscilacije u
podršci dve vodeće liste, naročito liste oko Demokratske stranke "Za
evropsku Srbiju".
Za razliku od istraživanja rađenih posle predsedničkih izbora kada je
biračko telo bilo polarizovano oko stranaka čiji su lideri učestvovali u
drugom krugu, DS-a i SRS-a, s približavanjem opštih izbora konsolidovala se
podrška ostalim strankama.
Kao zaključak se takođe nameće i to da će za obrazovanje parlamentarne
većine biti potrebno učešće najmanje tri liste, odnosno stranke, ako se
isključi koalicija radikala i demokrata budući da je to malo verovatno.
Prema anketi "Medijum galupa", većina građana Srbije podržava pristupanje EU,
ali je ta tema na dnu prioriteta, dok socijalna pitanja i problem Kosova
predstavljaju najvažnije prioritete birača. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
