|
|
Broj 1152, 9. maj 2008.
| Nestali imigranti |
| |
Najveću pažnju javnosti iz upravo objavljenog izveštaja glavne inspektorke
Šile Frejzer privlači alarmantan podatak o gubljenju traga o preko 41.000
ilegalnih imigranata. Po rečima inspektorke Frejzer, to narušava integritet
kanadskog useljeničkog programa.
Pre pet godina kao nestalo vodilo se oko 36 hiljada ilegalnih imigranata.
 U
svom izveštaju, ona navodi da je Agencija za pograničnu službu izdala naloge
za deportaciju 22 hiljade lica, za koje se zna gde su, ali da nema naznaka
gde je sada oko 41.000 lica za koja su takođe izdati nalozi, i da li se ona
još uvek nalaze u Kanadi.
Za većinu ovih nestalih osoba se veruje da spadaju u grupu onih kojima nije
odobren izbeglički status.
Inspektorka Frejzer je napomenula da se ove osobe moraju pronaći i ukloniti.
Ona je skrenula pažnju da pogranična služba ne prikuplja i analizira
dovoljno podataka koji bi pomogli da se vodi računa o privođenju i
proterivanju, niti se to prati.
No, ono što svakako treba primetiti je da se agencija usredsredila na osbe
koje spadaju u rizičnu grupu.
Agencija je preuzela odgovornost o privođenju i proterivanju preuzela od
Ministarstva za imigraciju i državljanstvo decembra 2003. godine, po svom
formiranju, posle terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine.
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej kaže da je situacija sada bolja
nego pre nekoliko godina, kada se nije postojao nikakav efikasan sistem
praćenja. On naglašava da će Agencija slediti uputstva generalne inspektorke
Frejzer i unaprediti svoj rad.
Inspektorka Frejzer objašnjava da je deo problema u tome što nema dovoljno
mesta u centrima za privođenje imigranata, posebno u Torontu i Vankuveru,
koji su tradicionalno mesta u koja dolazi najveći broj ljudi. Zato se dešava
da Agencija dozvoljava ilegalnim imigrantima da ostave kontakt i pušta ih da
idu svojim putem, ali je kontolom utvrđeno da otprilike svaki peti ne
ispunjava potrebne uslove.
Inspektorka Frejzer je takođe utvrdila da Agencija za pograničnu službu nije
obezbedila odgovarajuće standarde za privedene imigrante, da ne postoji
nikakav valjan plan za rešavanje pitanja nedostatka kapaciteta.
Ona navodi da se dešavalo da u pojedinim regionima nije bilo čak ni mesta za
sedenje, a kamoli za smeštaj deset osoba uprostorijama u kojima su ova
privedena lica čekala na saslušanje i koje su normalno predviđene da prime
tri osobe.
U izveštaju se naglašava da sredstva nisu efikasno trošena, tako da su
troškovi narasli na preko 36 miliona u 2-6-07. godini.
Utvrđeno je, isto tako, da postoje problemi u načinu na koji Agencija
prikuplja i čuva informacije, uz činjenicu da posle izdavanja privremene
dozvole, Agencija ne nadzire da li se osoba ponaša u skladu sa uslovima.
Ističe se da Kanada ne prati izlazak putnika iz zemlje, što znači da ni
Agencija ne može da ima podatke da li je neka osoba napustila zemlju u
skladu sa terminom na privremenoj dozvoli. |
| |
| |
|
| |
| Rade Šerbedžija zablistaou kanadskom filmu |
| |
Jedan od najboljih glumaca u bivšoj Jugoslaviji, Rade Šerbedžija, zablistao je
u novom kanadskom filmu "Fjudžitiv pisis" (Fugitive Pieces, u slobodnom
prevodu "Izbeglički mozaik") koji se od minulog vikenda premijerno prikazuje
u Kanadi.
 Šerbedžija
tumači jednu od dve glavne uloge, a filmski kritičari njegovu glumu ocenjuju
visokim ocenama.
Najuticajniji nacionalni dnevnik, "Gloub end mejl", Šerbedžiju naziva "velikim
jugoslovenskim glumcem", dok filmski kritičar najtiražnijeg "Toronto stara"
piše da "njegov filmski portret grčkog arheologa Atosa kazuje veoma mnogo i
o liku i o glumcu".
U dnevnicima novinskog lanca "San" Šerbedžijina gluma opisana je kao "uzvišena
predstava", dok za istu vankuverski "Vestender" kaže da je "najprirodnija i
treperava".
Najposećeniji video-portal, "Ju tjub" , film predstavlja kao "moćnu,
poetičnu i emocijama nabijenu dramu o ljubavi, nedaćama i iskupljenju".
Film "Izgubljeni mozaik" prikazuje se u kanadskim bioskopima od Otave i
Toronta u Ontariju, preko Vinipega i Kalgarija u Manitobi, odnosno Alberti
do Vankuvera u pacifičkoj Britanskoj Kolumbiji.
U toj melanholičnoj i osećajnoj drami reč je o divnim ljudskim odnosima
između dečaka Jevrejina i arheologa Grka i njihovom životu tokom skoro 35
godina, od ratne 1942. do kasnih 1970-ih.
Dečak Jakob, svedok streljanja roditelja i napastvovanja sestre, zločina
koje su počinili nacistički vojnici u Poljskoj, beži u šsumu. Tamo ga
pronalazi grčki arheolog i odvodi u Grčku gde, na jednom ostrvu, ostaju do
kraja rata.
Potom se sele u Kanadu gde, Jakobovim odrastanjem, njihova veza dobija nove
životne dimenzije.
Filmom "Izbeglički mozaik" kanadskog reditelja poljskog porekla Džeremija
Podesve u produkciji čuvenog Roberta Lantoša otvoren je prošlogodišnji
Međunarodni filmski festival u Torontu, a za svoju ulogu Rade Šerbedžija
nagrađen je, takođe 2007, nagradom "Marko Aurelije" na festivalu u Rimu.
Taj film je ekranizacija istoimenog debitantskog romana kanadske književnice
En Majkls (50) objavljenog pre jedne decenije (1997). Autorka na originaln
način istražuje mogućnosti čovekoljublja i poverenja, nasuprot zločinu i
holokaustu.
Roman je jedan od najvećih savremenih kanadskih bestselera, a preveden je i
objavljen u tridesetak zemalja.
Rade Šerbedžija (62) diplomirao je glumu na Akademiji dramskih umetnosti u
Zagrebu 1969. godine, a tokom sedamdesetrh i osamdesetih godina izrastao je
u jednog od najcenjenijih i najplodnijih pozorišnih i filmskih glumaca u
bivšoj SFRJ.
Od raspada bivše Jugoslavije živeo je kraće u Srbiji i Sloveniji, a skoro
deceniju i po u Velikoj Britaniji, odnosno SAD.
Igrao je u mnogobrojnim holivudskim i drugim filmovima i TV-serijama, od
filma "Pre kiše" makedonskog režisera Milča Mančevskog (1994), koji je
nagrađen "Zlatnim lavom" u Veneciji i nominovan za "Oskara", do "Izbegličkog
mozaika" i "Bitke u Sijetlu", oba snimljena prošle godine na američkom
kontinentu.
U rodnoj zemlji objavio je nekoliko pesničkih zbirki, kompakt-diskova, kao i
autobiografsku visokotiražnu proznu knjigu "Do poslednjeg daha". |
| |
| |
|
| |
| Za dan slobode medija nagrađen Jugoslav
Vlahović |
| |
Poznati beogradski karikaturista i ilustrator Jugoslav Vlahović dobitnik je
jedne od nagrada za "izuzetan kvalitet" (Certificate of Excellence) na
godišnjem međunarodnom konkursu povodom Dana Slobode medija koji organizuje
Nacionalni novinarski klub Kanade.
 Vlahović
je nagrađen za karikaturu na kojoj su prikazane dve ljudske ruke kojima (čekićem
i dletom) klesač sa (tamne) unutrasnje strane, na mestu gde bi, očekivano,
trebalo da stoji slika, kleše spoljašnji ukrasni ornament-okvir.
Ta karikatura jedna je od 700 prispelih iz 40 zemalja na konkurs čija je
ovogodišnja tema "Prekrajanje istorije" (Re-writing History).
Nagrada ne podrazumeva novčani iznos već samo javnu pohvalu.
Iako tradicionalno na otavskom konkursu učestvuje više karikaturista iz
Srbije, bivše Jugoslavije i sa Balkana Vlahović je ove godine jedini među
nagrađenima iz regiona.
Jugoslav Vlahović (59) dobitnik je brojnih nagrada, a karikature su mu
objavljene u "Njujork tajmsu" i drugim najpoznatijim listovima širom sveta.
Imao je više od 60 samostalnih izložbi i objavio sedam knjiga svojih
karikatura. Od 1976. sarađuje u nedeljniku "NIN" u kome je i danas urednik
ilustracije. Redovni je profesor na Katedri za grafiku knjige Fakulteta
primenjenih umetnosti u Beogradu.
Pobednik osmog otavskog konkursa je ruski karikaturista Ivan Ančukov koji je
osvojio 1.500 kanadskih dolara za karikaturu na kojoj je prikazan čovek -
statua heroja koji napola odsečenu ruku drži u okovratnom zavoju usmerenu u
suprotnom smeru od matične ruke.
Drugu i treću (novčanu) nagradu osvojili su karikaturisti sa Filipina,
odnosno iz Irana.
Sve nagrađene karikature mogu se videti na sajtu www.chnjpf-chlpm.ca i
korisititi za medijske potrebe.
Povodom međunarodnog Dana slobode medija nacionalni novinarski klub Kanade
dodeljuje i godišnju nagradu najzaslužnijem novinaru-borcu za slobodu medija
u toj zemlji.
Jubilarnu, 10. nagradu i 2.000 dolara podelili su Žoel-Deni Belavans i Žil
Tupin, novinari frankofonog montrealskog dnevnika "La pres", osnovanog još
1884. godine.
Oni su bili dosledni svom "hrabrom stavu odbijajući da otkriju izvor tajnog
dokumenta u jednom slučaju koji je uključivao osumnjičenog teroristu Al
Kaide".
Nacionalni novinarski klub Kanade osnovan je 1928. i ove godine puni 80
godina postojanja.
Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. godine kada je na
konferenciji UN u namibijskom gradu Vindhuku usvojena Deklaracija o slobodi
medija koja je cenzuru proglasila grubim kršenjem ljudskih prava. |
| |
| |
|
| |
| Mladi se diče mešovitim poreklom |
| |
Populaciona slika Kanade ubrzano se menja, tako da će Kanađani stranog porekla
biti u većini do 2021. godine, predviđa analitičar Džek Džedveb, direktor
Asocijacije za kanadske studije.
 Na
osnovu podataka dobijenih u popisima, Džedveb je ustanovio da se drastično
povećava broj Kanađana sa složenim etničkim poreklom. Na popisu 1986. godine,
sedam miliona građana je navelo da je mešovitog porekla, dok je 2006. godine
to važilo već za 12,9 miliona građana, što znači da bi 2021. godine mešovito
poreklo mogla imati stanovnika. Džedveb naglašava da je to činjenica sa
kojom vlada treba ozbiljno da računa, i da svoju politiku upravlja u tom
smeru. On naglašava i da ne postoji nesaglasnost između pripadnosti nekoj
etničkoj zajednici i osećanja kanadskog identiteta. Po njegovim rečima,
koliko god da vlada treba da podstiče osećanje kanadskog identiteta, toliko
mora i da napravi zaokret ka razumevanju realnosti u kojoj građani sebe vide
u višestrukim korenima. Taj zaokret, u suštini, ne predstavlja opasnost za
kanadski identitet, već bi trebalo da predstavlja i priznaje njegov
izmenjeni pojavni oblik.
Po popisu, najveći procenat Kanađana mešovitog porekla živi u Ridžajni i
Saskatunu, gde je preko 56 odsto građana navelo da u svom porodičnom stablu
ima više od jedne nacionalnosti. Tu negde su i Toronto i Vankuver, gde se
naseljava najveći broj imigranata prve generacije, što se neminovno odražava
na etničku sliku ovih gradova.
Najmanje mešovitog stanovništva je u Kvebek Sitiju, ispod četvrtine, i u
Montrealu, tek nešto više od četvrtine.
Džedveb primećuje da stariji žitelji češće insistiraju na svom čistom
poreklu, dok su mladi skloniji da potenciraju višestruke korene. On veruje
da u tome Kanada svojim primerom prednjači i nagoveštava da će to biti sve
prisutnije u svetu u kome granice između država postaju sve manje važne. |
| |
| |
|
| |
| Elen Pejdž kao Džejn Ejr |
| |
Kanadska glumica Elen Pejdž tumačiće junakinju jednog od najpopularnijih
romana engleske književnosti - Džejn Ejr, istoimene knjige Šarlot Bronte.
 Kako
piše na sajtu lista "Varajeti", producentska kuća Rubi films, koja je
nedavno snimila film "Druga Bolenova kći", sarađuje sa studiom Bi-Bi-Si
(BBC) films na adaptaciji romana napisanog u 19. veku.
Roman je priča o guvernanti koja smekšava srce mrzovoljnog poslodavca,
gospodina Ročestera, i otkriva da on krije strašnu tajnu.
Scenario je napisala Mojra Bufini, a još nije odlučeno ko će režirati film.
Producenti navode da bi snimanje trebalo da počne na jesen.
"Džejn Ejr" spada u engleske romane sa najvećim brojem filmskih adaptacija -
do sada je prema tom delu snimljeno najmanje 20 filmova. Bi-Bi-Si je o Džejn
Ejr snimio mini seriju koja je prošle godine dobila tri nagrade Emi.
Poslednji film o Džejn Ejr koji se našao u bioskopima je ostvarenje iz 1996.
sa Šarlot Genzbur u glavnoj ulozi. Ostvarenje je snimio Franko Zefireli.
Elen Pejdž (21) se proslavila ulogom u filmu "Džuno". |
| |
| |
|
| |
| Dolaze sjajni mladi ljudi |
| |
Upravo to je osećanje koje se neminovno javi kada se pročita ili vidi ono što
je prikazano na nacionalnom takmičenju u nauci. Tada se zaborave sve moguće
pesimistične prognoze o budućnosti i ponovo, po ko zna koji put, svi se
podsetimo da nažalost, dobri primeri nekako najčešće prođu neprimećeno.
Zato treba reći makar ko je dobio nagrade.
Prvu nagradu osvojila je Maria Merciotis, učenica 12. razreda otavske
srednje škole Hilkrest, za razvijanje novog načina za otkrivanje i moguće
lečenje gripa. Za njeno otkriće već su se zainteresovali nadležni iz
Ministarstva za zdravlje, posebno zbog toga što je ono omogućava da se
napravi razlika između običnog i ptičjeg gripa.
Trojica učenika desetog razreda iz Toronta, Džonatan Šnajder, Džoš Alman i
Norman Jau za otkrivanje gena koji pomaže biljci da raste u slanom zemljištu
dobili su drugu nagradu, dok je treće mesto zauzela Vandana Ranjal, 15,
učenica montrealske regionalne srednje škole Sentenijal, za otkriće
varijacije ljudskog gena koji može pomoći kod bipolarnih poremećaja.
Ovi mladi ljudi otići će idućeg meseca u San Dijego, na međunarodno
takmičenje.
Mladi su se takmičili u okviru Sanofi-Aventis izazova za talente u biologiji.
Sponzori su bile vodeće farmaceutske kuće, Nacionalni savet za istraživanje
i nekoliko drugih vladinih agencija. |
| |
| |
|
| |
| Stanovi interesantniji od kuća |
| |
Stanovi postaju sve traženiji zbog toga što su lakši za održavanje i cenom
pristupačniji, pa interesovanje za njih dostiže skoro polovinu prometa na
tržištu nekretninama, saopštili su iz TD Kanada Trasta, na osnovu nedavno
sprovedene internet ankete.
Pre svega godinu dana, stan je bio interesantniji za dve petine anketiranih.
Razlozi za ovakav stav variraju od jednog do drugog dela zemlje, kao i
iznosi koje su ljudi voljni da plate za stambeni prostor. Upravo
pristupačnost je najčešći kriterijum koji određuje za šta će se kupac
odlučiti, a na tržištu stanova je mnogo veći izbor, uz veće pogodnosti,
poput manjeg utroška energije i slično.
Studija naglašava da će ove i naredne godine, stanovi biti sve traženiji ako
se obezbede odgovarajući uslovi kreditiranja, kroz male kamatne stope i
fleksibilne hipoteke. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
