|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1152, 9. maj 2008.
| Sutra izbori u Kanadi za srpski parlament |
| |
Izbori za srpski parlament u Kanadi će se, zbog vremenske razlike, održati u
subotu, 10. maja od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu...
Prvi put (do 20. aprila) upisani birači glasaće na četiri biračka mesta:
Toronto (broj 1), Otava (2), Vankuver (3) i Montreal (4). Na prethodnim
izborima glasalo se samo u generalnom konzulatu u Torontu, a u januaru i u
ambasadi u Otavi.
 Otvaranje
dva nova biračka mesta u konzulatima Republike Srbije, na čijem čelu su
počasni konzuli, vrlo je značajno jer u Britanskoj Kolumbiji (Vankuver) živi
najmanje 20.000-30.000 Srba, a u Kvebeku (Montreal) još više.
Na taj način će, bar delimično, biti premošćena i ogromna udaljenost
kanadskog istoka i zapada, koja se meri hiljadama kilometara, a koja je
dosad, zbog ličnog dolaska na biračko mesto, predstavljala gotovo
nepremostivu glasačku prepreku.
U 10 kanadskih provincija i tri teritorije, u zemlji koja broji 33 miliona
stanovnika, prema nezvaničnim procenama, živi najmanje 300.000 građana
srpskog porekla. Biračima u Kanadi i drugim državama prvi put je data
mogućnost glasanja na izborima za predsednika Srbije 2004. godine.
Potom su glasali na referendumu za Ustav Srbije 2006, na parlementarnim
izborima 2007. i na predsedničkim izborima ove godine. Prema procenama
Ministarstva za dijasporu, u inostranstvu živi više od pola miliona građana
Srbije koji su potencijalni birači. Republička izborna komisija ranije je
saopštila da je ukupan broj birača koji će glasati na 75 biračkih mesta u
inostranstvu 51.211. |
| |
| |
|
|
| Šerbedžija zablistao u kanadskom filmu |
| |
Jedan od najboljih glumaca u bivšoj Jugoslaviji, Rade Šerbedžija, zablistao je
u novom kanadskom filmu "Fjudžitiv pisis" (Fugitive Pieces, u slobodnom
prevodu "Izbeglički mozaik") koji se od prošlog vikenda premijerno prikazuje
u Kanadi.
 Šerbedžija
tumači jednu od dve glavne uloge, a filmski kritičari njegovu glumu ocenjuju
visokim ocenama. Najuticajniji nacionalni dnevnik, "Gloub end mejl",
Šerbedžiju naziva "velikim jugoslovenskim glumcem", dok filmski kritičar
najtiražnijeg "Toronto stara" piše da "njegov filmski portret grčkog
arheologa Atosa kazuje veoma mnogo i o liku i o glumcu". U dnevnicima
novinskog lanca "San" Šerbedžijina gluma opisana je kao "uzvišena predstava",
dok za istu vankuverski "Vestender" kaže da je "najprirodnija i treperava".
Najposećeniji video-portal, "Ju tjub" , film predstavlja kao "moćnu,
poetičnu i emocijama nabijenu dramu o ljubavi, nedaćama i iskupljenju". Film
"Izgubljeni mozaik" prikazuje se u kanadskim bioskopima od Otave i Toronta u
Ontariju, preko Vinipega i Kalgarija u Manitobi, odnosno Alberti do
Vankuvera u pacifičkoj Britanskoj Kolumbiji.
U toj melanholičnoj i osećajnoj drami reč je o divnim ljudskim odnosima
između dečaka Jevrejina i arheologa Grka i njihovom životu tokom skoro 35
godina, od ratne 1942. do kasnih 1970-ih. Dečak Jakob, svedok streljanja
roditelja i napastvovanja sestre, zločina koje su počinili nacistički
vojnici u Poljskoj, beži u šsumu. Tamo ga pronalazi grčki arheolog i odvodi
u Grčku gde, na jednom ostrvu, ostaju do kraja rata.
Potom se sele u Kanadu gde, Jakobovim odrastanjem, njihova veza dobija nove
životne dimenzije. Filmom "Izbeglički mozaik" kanadskog reditelja poljskog
porekla Džeremija Podesve u produkciji čuvenog Roberta Lantoša otvoren je
prošlogodišnji Međunarodni filmski festival u Torontu, a za svoju ulogu Rade
Šerbedžija nagrađen je, takođe 2007, nagradom "Marko Aurelije" na festivalu
u Rimu.
Taj film je ekranizacija istoimenog debitantskog romana kanadske književnice
En Majkls (50) objavljenog pre jedne decenije (1997). Autorka na originaln
način istražuje mogućnosti čovekoljublja i poverenja, nasuprot zločinu i
holokaustu. Roman je jedan od najvećih savremenih kanadskih bestselera, a
preveden je i objavljen u tridesetak zemalja.
Rade Šerbedžija (62) diplomirao je glumu na Akademiji dramskih umetnosti u
Zagrebu 1969. godine, a tokom sedamdesetrh i osamdesetih godina izrastao je
u jednog od najcenjenijih i najplodnijih pozorišnih i filmskih glumaca u
bivšoj SFRJ. Od raspada bivše Jugoslavije živeo je kraće u Srbiji i
Sloveniji, a skoro deceniju i po u Velikoj Britaniji, odnosno SAD.
Igrao je u mnogobrojnim holivudskim i drugim filmovima i TV-serijama, od
filma "Pre kiše" makedonskog režisera Milča Mančevskog (1994), koji je
nagrađen "Zlatnim lavom" u Veneciji i nominovan za "Oskara", do "Izbegličkog
mozaika" i "Bitke u Sijetlu", oba snimljena prošle godine na američkom
kontinentu. U rodnoj zemlji objavio je nekoliko pesničkih zbirki,
kompakt-diskova, kao i autobiografsku visokotiražnu proznu knjigu "Do
poslednjeg daha". |
| |
| |
|
|
| I oružje je umetničko delo |
| |
Kragujevačka fabrika "Zastava oružje" iračkim snagama bezbednosti treba da
isporuči 18.250 pištolja "CZ 99", od čega će 3.000 biti posebno ukrašeno i
služiće za poklon...
 Da
se Srbija vraća u krug svetskih proizvođača oružje potrvdila je i nedavna
vest o izvozu vojnog naoružanja u Irak, vrednog 238 miliona dolara. Iako će
srpska vojna industrija Iračanima da proda avione, municiju, balistička
zaštitna sredstva, najviše pažnje javnosti izazvala je informacija o izradi
će 3.000 biti posebno ukrašenih pištolja "CZ 99", koji će, kako je najavio
Dragan Šutanovac, ministra odbrane, Iračanima služiti za poklon visokim
oficirima i državnicima.
Naime, prema ugovoru koji su sklopili Srbija i Irak, kragujevačka fabrika
Zastava oružje iračkim snagama bezbednosti treba da isporučiti 18.250
serijskih pištolja "CZ 99", od čega će 3.000 biti van serije i posebno ručno
obrađeni.
- Prvi pištolj "CZ 99" napravljen je u Kragujevcu 1989. godine, a u
međuvremenu je proizvedeno više od 200.000 komada. "CZ 99" je danas naš na
napopularniji i najprodavaniji pištolj, koji je "Zastava oružje" najpravila
- kaže Aleksandar Milošević, konstruktor i rukovodilac proizvodnje lovačkog
i sportskog oružja.
VRLO EFIKASAN
Ovaj pištolj službeno korise naša policija i naša vojska, ali se on izvozi u
SAD, Južnu Ameriku, Australiju, na Bliski i Sredni Istok i pokazao se kao
pouzdano oružje u afirčkim uslovima.
To je klasičan borbeni pištolj kalibra 9 mm. Radi na principu kratkog trzaja
cevi. Mehanizam za okidanje je dvostrukog dejstva. Cev kalibra 9 mm ima 6
žlebova koji se uvijaju udesno, a dugačka je 108 mm. Hromirana je spolja i
iznutra. Komande su obostrane, a koriste se rukom kojom se gađa. Pištolj se
puni okvirom kapaciteta 15 metaka.
- "CZ-99" po svim svojim karakteristikama spada u savremene vojne pištolje.
Iskustva su pokazala da zadržava pouzdanost i preciznost i u ekstremnim
uslovima eksploatacije. Zamerke koje se ovom oružju mogu uputiti odnose se
na loš ugao obarače i njen predug hod, premali udarač, preširoku dršku i
slab kvalitet finalne obrade - tvrdi ekspert za naoružanje Vukašin Milošević.
Ali, ono što krasi ovaj pištolj je njegova visoke efikasnost u svim uslovima,
jer funkcioniše i u blatu i u prašini, što je za borbene jedinice veoma
važno. Ja imam "CZ 99" i iz ličnog iskustva znam da je sasvim solidan
pištolj. Cev je odličnog kvaliteta i vežbom mogu se postići odlični
rezultati - kaže Slobodan Zlatanović, profesionalni oficir.
Brazil je na poslednjem Sajmu oružja u Kaliforniji pokazao veliko
interesovanje da kupi najnoviju seriju naših pištolja iz Kragujevca. Slična
ponuda se očekuje i od Čilea.
SRPSKA RUKA
Pištolj se pravi od specijalnog crnogorskog čelika, švedskog livenog
aluminijuma, slovenačkih opruga, srpskog drveta sa našim umetničkim
gravurama. Kad se sklapa prvo se napravi rukohvat, pa se doda navlaka, onda
se stavi cev, povratni mehanizam i okvir. Posebna mašina ispaljuje 18
ojačanih metaka i tako testira pištolj. Da bi se napravio "CZ 99" potrebno
je 20 sati rada, a onda još 6 sati za ukrašavanje i ulepšavanje cevi i
rukohvata - kaže Aleksandar Milošević.
Kod izrade pištolja najznačajnija je srpska ruka, odnosno veština da se
napravi proizvod svetskog standarda i umetničke vrednosti. Graviranje se
obavlja u posebnoj umetničkoj radionici, u kojoj radi desetak majstora šila,
koji iscrtavaju šare, ali i tražene simbole i čak likove popularnih ličnosti.
Radi ukrašavanja u metal se ubacuje zlato, srebro i drago kamenje, pa zato
pištolj svoju tržišnu cenu od 400 evra podiže na skoro 3.000 evra.
"CZ 99" je poznat kao omiljeni pištolj naših političara, pa ga kao suvenir
ima Boris Tadić, predsednik Srbije. A imao ga je i Slobodan Milošević. A
nakon NATO bombardovanja naše zemlje 1999. fabrika "Zastava oružje" je
uradila malu seriju ovih pištolja sa ugraviranim likom generala Nebojše
Pavkovića. Ove pištolje Slobodan Milošević je podelio svojim ministrima i
saradnicima.
Kragujevački pištolj u svojoj kolekciji ima i general Vesli Klark, bivši
komandant NATO, koristilo ga je i obezbeđenje bivšeg američkog predsednika
Bila Klintona, kao i članovi specijalnog obezbeđenja svih nuklearnih
elektrana iz SAD. Kragujevačka fabrika će ove godine, na osnovu potpisanih
ugovora, ostvariti izvoz u vrednosti 28,7 miliona dolara, uključujući i pet
miliona dolara od izvoza pištolja ''CZ 99'' u Irak.
I na kraju da otkrijemo jednu poslovnu i vojnu tajnu. Na fabričkom poligonu
"Ilina voda" stručnjaci kragujevaćke fabrike su nedavno promovisali i novi
specijalni pištolj "CZ 999". Pištolj je dužine 198 mm, koristi municiju
kalibra 9mm, a u okviru ima 15 metaka. Izrađen je od čelika i aluminijumske
legure. Stručnjaci ocenjuju da pištolj "CZ 999" po svojim performansama
spada u sam vrh svetske proizvodnje i mogu ga koristiti i vojska i policija. |
| |
| M.L. |
|
|
| Žak Baro uručio mapu puta predsedniku Srbije |
| |
Srpski zvaničnici pozdravili su odluku 17 zemalja šengenskog prostora da
besplatno izdaju vize većem broju srpskih državljanja, a pre svega mladima...
 Potpredsednik
Evropske komisije Žak Baro uručio je u sredu u Beogradu srpskom predsedniku
Borisu Tadiću "mapu puta" za liberalizaciju viznog režima sa Srbijom,
istakavši da taj dokument predstavlja "snažan i konkretan" dokaz podrške
Evropske unije Srbiji i njenoj evropskoj perspektivi.
"Donosim novi dokaz volje EU da konkretizuje evropsku perspektivu koja je
ponuđena Srbiji", rekao je Baro prilikom uručenja "mape puta" koja sadrži
uslove koje Sribja mora da ispuni za potpuno ukidanje viza za njene građane.
On je istakao da je izrada mape puta "snažan i konkretan znak političkog
angažovanja EU prema Srbiji" i pozvao Srbiju da potvrdi svoju političku
volju za uspostavljanje tešnjih veza sa EU.
Tadić je zahvalio Barou, istakavši da je ponuđena "mapa puta" veoma važna za
građane Srbije ali i "za sadašnji momenat imajući u vidu odnose EU i Srbije".
"Predstavljanje ovog plana i prisustvo potpredsednika Evropske komisije
Baroa snažna je poruka našim građanima da Srbija treba da postane članica EU
i da su Srbija kao zemlja i naši građani dobrodošli u EU", rekao je Tadić i
dodao da je Srbija spremna da što pre ispuni sve uslove kako bi građani
mogli da već 2009. putuju bez viza u EU.
Baro je rekao da se sa izradom i uručenjem "mape puta" otvara prva etapa
dijaloga Srbije i EU o liberalizaciji viznog režima i najavio da će Evropska
komisija u okviru tog dijaloga sa Srbijom uskoro organizovati prvi sastanak
eksperata na visokom nivou. On je rekao da je cilj dijaloga da se svim
građanima Srbije omogući pristup evropskom prostoru bez ograničenja,
ocenivši da je to zajednički cilj EU i Srbije.
Baro je naveo da je među ključnim uslovima za liberalizaciju viznog režima
sprovođenje sporazuma o viznim olašicama i readmisiji, a srpski zvaničnici
su ukazali da je Srbija već više uslova ispunila.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar pravde Dušan Petrović
naveli su da je Srbija počela da izrađuje biometrijske pasoše, da su zakoni
o zašiti ličnih podataka, o granici i polžaju stranaca u sukupšitnskoj
proceduri, dok su drugi ključni zakoni u pripremi. Petrović je naveo da su
pripremljeni zakoni za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i
najavio strategiju za borbu protiv korupcije.
Đelić je Barou uručio primerak novog srpskog pasoša sa biometrijskim
podacima. Đelić je ocenio da Srbija danas kreće u suprotnom pravcu od onog
kojim je išla od 1991. godine, kada njeni građani nisu mogli da putuju bez
viza.
Baro je izrazio zadovoljstvo zbog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju između Srbije i EU 29. aprila i dodao da je uveren da je
Srbija u stanju da brzo napreduje na putu pridruživanja Uniji.
Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da očekuje da će Francuska kao
naredni predsedavajući EU pomoći Srbiji svojim razumevanjem i prijateljstvom
da do 2008. godine dobije status kanididata, a zatim i da postane članica za
"nekoliko godina".
Srpski zvaničnici pozdravili su odluku 17 zemalja šengenskog prostora da
besplatno izdaju vize većem broju srpskih državljanja, a pre svega mladima.
Đelić je najavio da će se uskoro sve zemlje šengenskog prostora pirdužiti
toj inicijativi. "Po svemu sudeći, sve zemlje šengenskog prostora ubrzo će
se priključiti ovom pokretu tako da će pre leta negde oko 50 do 60 odsto, za
neke zemlje i 80 odsto, onih koji budu tražili vize dobijati ih besplatno"
rekao je on i podsetio da će to pre svega važiti za mlade do 25 godina. |
| |
| |
|
|
| HRV ima informacije koje podupiru tvrdnje
Karle Del Ponte |
| |
Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" (HRV) poseduje
dodatne informacije koje u velikoj meri podupiru tvrdnje bivše tužiteljke
Haškog tribunala Karle Del Ponte, koje je objavila u knjizi "Lov: Ja i ratni
zločinci".
 HRV
u saopštenju ističe da bi kosovske i albanske vlasti trebalo da otvore "nezavisnu
i transparentnu istragu" u cilju rasvetljivanja sudbine skoro 400 Srba koji
se, posle rata 1998. i 1999, vode kao nestali. Kako je saopštio HRV, dodatne
informacije su se pojavile koje podupiru tvrdnje o otmicama, prekograničnim
prebacivanjima sa Kosova u Albaniju i vađenju i prodaji ljudskih organa.
"Ozbiljne i pouzdane tvrdnje pojavile su se o užasnim zlostavljanjima na
Kosovu i u Albaniji posle rata," rekao je istraživač HRV-a zadužen za
vanredne situacije Fred Abrahams, koji je ispitivao kršenja ljudskih prava
na Kosovu i u Albaniji od 1993. do 2000. godine. Abrahams je rekao da "vlasti
Prištine i Tirane mogu da pokažu svoju predanost pravdi i vladavini prava
sprovodenjem potpunih istraga".
HRV je dobio, kako se navodi, "nezavisnu informaciju i dokumentaciju koje
daje kredibilitet i potkrepljuju mnogo toga o čemu Del Ponteova piše o
posleratnim zlostavljenjima na Kosovu". HRV je poslao pisma premijeru Kosova
Hašimu Tačiju i premijeru Albanije Saliju Beriši 4. aprila, zahtevajući da
otvore istrage o tim tvrdnjama, ali do 2. maja ni jedna vlada nije
odgovorila, saopštila je ta organizacija sa sedištem u Njujorku.
Karla del Ponte je navela da je Haški trubunal dobio informacije od "pozdanih
novinara" da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300
osoba sa Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO
snage došle na Kosovo.
HRV je video informacije koje je Haški tribunal prikupio od novinara i
smatra da su dobro istražene i pouzdane: sedam etničkih Albanaca koji su
služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, ispitani odvojeno, dali su detalje o
učestvovanju ili prisustvovanju prebacivanju otetih Srba i drugih
zatvorenika iz Kosova u Albaniju posle rata.
Kako navodi HRV, većina navodnih žrtava su bili Srbi koji su nestali posle
dolaska UN i NATO snaga na Kosovo, dok su ostali zatvorenici bile žene sa
Kosova, iz Albanije, Rusije i drugih slovenskih zemalja".
"Informacija o trgovini organima je sugestivna, ali daleko od potpune...
Ali, činjenica je da se hiljade ljudi, većinom Srba, vode kao nestali posle
rata", rekao je Abrahams.
On smatra da bi "vlasti Kosova i Albanije trebalo da pokušaju da otkriju
sudbine tih ljudi, tako što će pokrenuti ozbiljne istrage sa adekvatnom
zaštitom svedoka". HRV je razgovarao odvojeno sa dvoje ljudi koji su bili
prisutni tokom posete istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a kući u blizini
Burela i oboje su potvrdili tvrdnje iz knjige Karle del Ponte.
HRV je, takođe, dobio kopiju UNMIK-ovog zvaničnog izveštaja o istraživanju
od 4. i 5. februara 2004. pod naslovom "Sudsko ispitivanje i utvrdivanje u
Albaniji", a koji potvrduje tvrdnje Del Ponteove.
"Prikupljanje pouzdanih dokaza da bi se pokrenulo krivično gonjenje i
prikupljanje dokaza koji daju na težini tvrdnji različite su stvari...
mandat Tribunala samo pokriva zločine koji su počinjeni tokom oružanog
sukoba koji se završio 12. juna 1999.
Navodna kidnapovanja i drugi zločini desili su se posle ovog datuma, pa je
to bila dodatna prepreka u sprovodenju istrage", rekao je Abrahams. Povodom
izjave albanskog ministra spoljnih poslova Ljuljzima Baše da su tvrdnje Del
Ponteove "nemoralne" i "klevetničke", Abrahams je rekao da bi trebalo da
prihvati te tvrdnje ozbiljnije, jer zna iz sopstvenog iskustva da postoji
pouzdan dokaz o prekograničnim prebacivanjima.
"On (Baša) je radio za Tribunal i u odeljenju za pravosude u UNMIK-u posle
rata i lično je istraživao izveštaje o pritvorskim objektima u severnoj
Albaniji", dodao je Abrahams. HRV je, takođe, pozvao vlasti u Srbiji da
pomognu da se rasvetle sudbine nestalih Albanaca.
"Vlasti u Srbiji se sa pravom žale zbog otmica i prebacivanja Srba u
Albaniju... ali vlasti u Srbiji nisu uspele da pruže neophodnu saradnju da
bi se rasvetlila sudbina čak većeg broja nestalih kosovskih Albanaca". |
| |
| |
|
|
| Het-trik Dijare za jubilej Partizana |
| |
Crno-beli su od samog starta saterali rivala u šesnaesterac, iskoristili su
samo neke od brojnih prilika, ali je i to, uz lepu igru, bilo sasvim
dovoljno da se opravdaju očekivanja oko 15.000 navijača na stadionu u
Humskoj. Zaslužen trijumf Partizanu je doneo trostruki strelac Lamine Dijara,
ali bi epitet heroja meča svakako mogao da pripadne i golmanu Zemuna Nemanji
Jovšiću.
 Bivši
čuvar mreže crno-belih je odličnim intervencijama sprečio da njegov klub ne
bude rezultatski potpuno deklasiran. Doduše, crno-beli su i sami zbog želje
za egzibicijom i neverovatnom neodlučnošću u završnici propustili brojne "zicere"
u verovatno svojoj najboljoj napadačkoj partiji od kako je na klupu seo
Slaviša Jokanović.
Već u prvih 10-ak minuta je Partizan mogao da žali za jednom dobrom prilikom,
ali je to u zaborav bacio Moreira izvrsnom asistencijom za Dijaru. Senegalac
je dobro primio loptu i akciju je završio majstorskim udarcem levicom sa
ivice šesnaesterca u suprotan ugao Jovšića - 1:0 u 12. minutu.
 Zemun
nije mogao da prikaže ništa od igre, osim bezbroj ispucavanja lopte sa svoje
polovine, jer je na sredini bio potpuno nadigran, a opsada njihovog gola je
prekinuta na trenutak u 20. minutu. Veliko iznenađenje najmasovnijeg
takmičenja je tada propustilo svoju najveću šansu, kada je na ubačenu loptu
iz slobodnog udarca za sekund zakasnio Srećo. Težište igre se vrlo brzo
vratilo na drugu stranu, a Dijara je u 41. minutu konačno ponovo rutinski
zatresao mrežu posle asistencije Lazića.
U nastavku je Partizan bio još opasniji, međutim, ponekad i neverovatno,
nije uspeo da iskoristi svoje prilike. Jovšić je branio sve, a kada je već
bio savladan onda su napadači Partizana nepotrebno komplikovali i ostajali
bez gola.
Možda najbolji primer koji opisuje celu utakmicu se dogodio u 60. minutu,
kada je lopta provela barem dva minuta na deset metara od gola Zemuna, ali
ni jedan od četiri šuta nije završio u mreži. Dijara je u 90. minutu stavio
tačku na zanimljivu, lepu, ali i jednostranu utakmicu golom glavom na
savršen centaršut Stjepanovića i tako je kompletirao het-trik.
 Slaviša
Jokanović, trener Partizana:
- Svako ima svoj radni zadatak, a mi smo ovaj prvi dobro obavili. Međutim,
posao nije završen. Sada nam je cilj 20. titula u prvenstvu i voleo bih da
nam te okrugle cifre idu od ruke. U subotu uveče protiv Banata nam je novo
finale ovog proleća i nadam se da ćemo uz pomoć navijača, koji su i protiv
Zemuna bili silni, uspeti da ponovo pobedimo.
Slobodan Kustudić, trener Zemuna:
- Trudili smo se, ali je razlika u klasi bila očigledna. Nismo mogli
ravnopravno da se nosimo sa odličnim Partizanom. Ovih dan, dva pred finale
je bila lepa bajka, ali sada moramo da se vratimo u surovu realnost, a to je
borba za opstanak u Prvoj ligi Srbije. Nadam se da ću uspeti da što bolje
pripremim ekipu, pogotovu posle ovih aplauza, jer oni uvek mogu da budu
opasni. |
| |
| |
|
|
| Obami sve veća podrška, Hilari u nedaćama |
| |
Barak Obama povećao je pritisak na stranačke lidere da stanu uz njega na
završnoj konvenciji Demokratske stranke u avgustu u Denveru.
 Ubedljivom
pobedom na stranačkom glasanju u Severnoj Karolini, kandidat za nominaciju
demokrata za predsedničke izbore u SAD Barak Obama povećao je pritisak na
stranačke lidere da stanu uz njega na završnoj konvenciji Demokratske
stranke u avgustu u Denveru. Istovremeno, njegova rivalka Hilari Klinton u
nastojanju da održi korak u trci za nominaciju pozajmila je 6,4 miliona
dolara za svoju kampanju.
Velika pobeda Obame u Severnoj Karolini i tanka pobeda Klintonove u Indijani
doprinela je povećanju prednosti senatora iz Ilinoisa u duelu za nominaciju
demokrata za predsedničke izbore koji će se održati početkom novembra.
Klintonova je za kampanju pozajmila 6,4 miliona dolara iz svog džepa u toku
proteklih mesec dana, uključujući 1,4 miliona dolara protekle nedelje, rekao
je jedan njen saradnik. To je već drugi put da ona posegne za svojim novcem
kako bi finansirala kampanju.
"Ona je to uradila kako bi na televiziji bila konkurentna senatoru Obami",
rekao je njen portparol Hauard Volfson. Volfson i drugi saradnici su
odbacili predviđanja da su jučerašnji rezultati - u Ilinoisu je Klintonova
osvojila 51, a Obama 49 odsto, dok je u Severnoj Karolini odnos 56 naspram
42 odsto u korist Obame - osudili senatorku iz Njujorka na konačni poraz.
Prema podacima Si-En-Ena (CNN), Obama sada ima podršku 1.842, a Klintonova
1.686 delegata. Za nominaciju je potrebna podrška 2.025 delegata. Kako
stvari stoje, pored izabranih kandidata, biće potrebna i podrška
superdelegata - stranačkih lidera koji glasaju po svom nahođenju.
Obama od januara vodi na stranačkim glasanjima i po broju glasova elektora i
država u kojima je pobedio, a u štabu Klintonove se nadaju da bi njena
istrajnost u ovoj iscrpljujućoj trci mogla da privoli superdelegate da
glasaju za nju.
Oba kandidata su se već okrenula glasanju u Zapadnoj Virdžiniji, zakazanom
za sledeći utorak, Oregonu i Kentakiju gde će se glasati nakon nedelju dana,
premda se ocenjuje da je Klintonova izgubila priliku da promeni tok glasanja.
U obraćanju pristalicama nakon glasanja u Severnoj Karolini, Obama je, kako
procenjuju analitičari, poslao poruku usmerenu glasačima na opštim
predsednickcim izborima.
"Ove jeseni, nameravamo da marširamo napred kao jedna Demokratska partija,
ujedinjeni zajedničkom vizijom za ovu zemlju", rekao je Obama koji ima
priliku da postane prvi crni predsednik SAD, dok je Klintonova u Indijani
poručila da ne odustaje rekavši: "Pred nama je dugačak put ali ćemo
nastaviti da se borimo".
Senatorka iz Njujorka, koja bi bila prva žena predsednica SAD, zatražila je
od pristalica u Indijanapolisu donacije kako bi održala kampanju u kojoj ju
je Obama nadmašio u potrošenom novcu. Sa preostalih 217 delegata koliko se
mogu osovojiti na predstojećim stranačkim glasanjima, Klintova nema realne
šanse da po broju delegata nadmaši Obamau i potrebna joj je značajna podrška
superdelegata.
Hilari Klinton, koja je od početka trke imala podršku stanačkog
establišmenta, suočena je s novim izazovima - pobedom u Severnoj Karolini,
Obama je pridobio i četiri superdelegata, čime je je najavljen trend sve
većeg okretanja lidera Demokratske stranke senatoru iz Ilinoisa.
Bivši senator Džordž Makgavern, predsednički kandidat iz 1972. godine i
blizak prijatelj Klintonovih, promenio je stranu danas i podržao Obamu,
istovremeno pozivajući senatorku iz Njujorka da se povuče iz trke. Mekgavern
nije superdelegat, ali jeste uticajan član stranke, i to je već drugi visoki
stranački zvaničnik i do sada pristalica Klintonove koji je u protekle dve
nedelje promenio tabor. Prošle nedelje, superdelegat i bivši predsedavajući
Demokratskog nacionalnog odbora Džo Endru podržao je Obamu uprkos tome što
ga je bivši predsednik Bil Klinton postavio na visoko mesto u stanačkoj
hijerarhiji. |
| |
| |
|
|
| Majli Sajrus na Tajmovoj listi najmoćnijih |
| |
Bivši britanski premijer Toni Bler i tinejdžerska zvezda Majli Sajrus (dole)
našli su se na listi "100 najuticajnijih ljudi" magazina "Tajm"...
 Američka
televizijska kraljica Opra Vinfri takođe je na petoj godišnjoj listi
objavljenoj na internetu, zajedno sa svetskim liderima, slavnima i uspešnim
sportistima, i jedina je osoba koja se na njoj našla svake godine od kada se
lista objavljuje.
Svo troje američkih predsedničkih kandidata - Barak Obama, Hilari Klinton i
Džon Makejn - dospeli su na ovogodišnju listu, na kojoj su i tibetanski
duhovni vođa Dalaj lama i odlazeći ruski predsednik Vladimir Putin. Na listi
su i kineski predsednik Hu Đintao, vođa indijske vladajuće Partije Kongresa
Sonja Gandi, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i medijski magnat Rupert
Mardok .
Blerovo odsustvo sa liste najuticajnih ljudi ranije je bilo primetno, ali je
njegov uticaj, po svemu sudeći, porastao od kada se povukao sa premijerske
funkcije. Ovoga puta na listi je u kategoriji "heroji i pioniri", za napore
koje ulaže kao izaslanik za Bliski istok.Aktuelni britanski premijer Gordon
Braun nije pomenut na listi nominovanih iz 23 zemlje.
Majli Sajrus (15), koja igra rok zvezdu u seriji "Hana Montana" na
televiziji Dizni čenel, najmlađa je osoba na listi od kada se ona sastavlja.
Glumica je na spisak dospela u kategoriji "umetnici i zabavljači". Među
slavnima na listi su holivudski par Bred Pit i Andželina Džoli, Piter
Gejbrijel i Mia Farou. Njima je priznanje ukazano za dobrotvorni rad, u
kategoriji "heroji i pioniri".
Na "Tajmovoj" listi nisu samo ljudi sa pozitivnim uticajem, već i oni koji
su svet izmenili u negativnom smislu - na ovogodišnjem spisku je Bajtulah
Mehsud, militantni vođa povezan sa Al-Kaidom optužen za podsticanje talasa
samoubilačkih napada, uključujući onaj u kojem je u decembru ubijena bivša
premijerka Pakistana Benazir Buto. |
| |
| |
|
|
| Otvoren Muzej gangstera Amerike |
| |
Hot Springs, u Arkanzasu, tokom 1930-tih bio je omiljeno stecište američkih
gangstera koji su tu dolazili kako bi se odmorili od gradskog života i
uživali u kocki i prostituciji, koje su prećutno bile dozvoljene."Svako ko
je bio neko, dolazio je u Hot Springs. Mi smo bili Vegas pre Vegasa", kaže
direktor turističke službe Hot Springsa Stiv Arison.
 Prema
lokalnim pričama, gangsteri su ostavljali neslaganja po strani kada su
dolazili u "Grad banja", koji je bio mesto za slobodno ponašanje sve dok
nije "očišćen" 1960-tih po nalogu tadašnjeg guvernera Vintropa Rokfelera,
navodi Asošiejted pres.
U zgradi u kojoj je sada smešten muzej posvećen nekadašnjim zloglasnim
gostima, prvo se nalazila trgovačka komora, zatim mrtvačnica i bordel.
Direktor muzeja Robert Rejns kaže da je do predmeta izloženih u muzeju došao
preko Interneta ili ih je dobio od meštana koji dugo žive u Hot Springsu.
Među muzejskim predmetima je i sto za rulet iz čuvenog "Južnjačkog kluba",
kao i stare slot mašine, a najvredniji je klavir "stenvej" iz 1929. godine
koji je pripadao Rejnsovoj porodici.
U muzeju su izloženi predmeti u vezi sa poznatim gangsterima Ovenom Medenom
i Alom Kaponeom, mafijaškim klanom Vita Đenovezea i crnim gangsterima. Deo
izložbe je posvećen bordelu, krijumčarenju alkohola, oružju, kao i raciji
kojom je okončano kockanje u Hot Springsu.
Zvaničnici muzeja snimili su i kratak dokumentarac o gangsterskoj prošlosti
Hot Springsa, u kome je istražena mreža tunela ispod Cetralne avenije. Tu je,
između ostalog, otkrivena kuglana sa rezultatima ispisanim na zidovima.
Gangsterskom raju put je utro Oven Maden zvani Ubica, koji se preselio u Hot
Springs tokom 1930-tih godina pošto je odslužio kaznu zatvora za ubistvo u
njujorškom zatvoru Sing Sing. Meden je došao u taj grad, pošto se oženio
lokalnom devojkom Agnes Dembi.
Drugi poznati gangsteri - Al Kapone, Laki Lučano, Frenk Kostelo i Mejer
Lenski počeli su tada da dolaze u posetu Medenu u Hot Springs. Gosti i danas
traže Kaponeov apartman - sobu 442, u hotelu "Arlington".
Kaponeovi prijtelji i obezbeđenje povremeno bi zauzeli ceo spat u "Arlingtonu".
Jednom se Kaponeov glavni rival Bags Moran smestio u obližnjem hotelu "Madžestik",
ali su njih dvojica ostavili svađe po strani i mirno uživali u odmoru. |
| |
| |
|
|
| Na sajmu u Budvi prodate jahte i gliseri za
10 miliona evra |
| |
Na najatraktivnijoj sajamskoj manifestaciji u Crnoj Gori, 26. Sajmu nautike i
opreme za sport, kamping i rekreaciju - Nautik šou (Nautic show 2008),
izlagači u Budvi zabeležili su višemilionsku prodaju.
 U
marini uz zidine Starog grada bilo je izloženo 70 plovila, a organizatori "Jadranski
sajam" i kompanija "MC Marina" ove godine postigli su da svoje proizvode
izloži 110 učesnika iz 12 zemalja. Procena organizatora je da je na juče
zatvorenom sajmu ostvarena prodaja od deset miliona evra. Više od 15
motorskih jahti i glisera čija je vrednost po od 20.000 evra do pola miliona
evra, te nekoliko luksuznih plovila za proteklih pet dana našlo je svoje
nove vlasnike.
Najatraktivnija prodaja bila je 27 metara duge jahte marke "Maiora",
najskupljeg sajamskog plovila, koju je kupio izvesni beogradski
biznismen.Prema rečima direktora "Jadranskog sajma" Rajka Bujkovića,
izlagači su bili izuzetno zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom, a to
potvrđuje i činjenica da je za naredni "Nautic shonj 2009" zakupljeno za
trećinu više prostora u marini.
Na upravo završenoj sajamskoj manifestaciji u Budvi predstavljena su
ekskluzivna plovila najpoznatijih brendova kao što su "Ferretti",
"Pershing", "Riva", "Princess", "Maiora", "Sun seeker", "Azimut",
"Dominator", "Dalla pieta", "Beneteau", "Jeanneau", "Maxum" "Bayliner" i "Fourwinns". |
| |
| |
|
| |
|
|
