|
|
Broj 1152, 9. maj 2008.
| Obami sve veća podrška, Hilari u finansijskim
nedaćama |
| |
Ubedljivom pobedom na stranačkom glasanju u Severnoj Karolini, kandidat za
nominaciju demokrata za predsedničke izbore u SAD Barak Obama povećao je
pritisak na stranačke lidere da stanu uz njega na završnoj konvenciji
Demokratske stranke u avgustu u Denveru.
 Istovremeno,
njegova rivalka Hilari Klinton u nastojanju da održi korak u trci za
nominaciju pozajmila je 6,4 miliona dolara za svoju kampanju.
Velika pobeda Obame u Severnoj Karolini i tanka pobeda Klintonove u Indijani
doprinela je povećanju prednosti senatora iz Ilinoisa u duelu za nominaciju
demokrata za predsedničke izbore koji će se održati početkom novembra.
Klintonova je za kampanju pozajmila 6,4 miliona dolara iz svog džepa u toku
proteklih mesec dana, uključujući 1,4 miliona dolara protekle nedelje, rekao
je jedan njen saradnik. To je već drugi put da ona posegne za svojim novcem
kako bi finansirala kampanju.
"Ona je to uradila kako bi na televiziji bila konkurentna senatoru Obami",
rekao je njen portparol Hauard Volfson.
Volfson i drugi saradnici su odbacili predviđanja da su jučerašnji rezultati
- u Ilinoisu je Klintonova osvojila 51, a Obama 49 odsto, dok je u Severnoj
Karolini odnos 56 naspram 42 odsto u korist Obame - osudili senatorku iz
Njujorka na konačni poraz.
Prema podacima Si-En-Ena (CNN), Obama sada ima podršku 1.842, a Klintonova
1.686 delegata. Za nominaciju je potrebna podrška 2.025 delegata. Kako
stvari stoje, pored izabranih kandidata, biće potrebna i podrška
superdelegata - stranačkih lidera koji glasaju po svom nahođenju.
Obama od januara vodi na stranačkim glasanjima i po broju glasova elektora i
država u kojima je pobedio, a u štabu Klintonove se nadaju da bi njena
istrajnost u ovoj iscrpljujućoj trci mogla da privoli superdelegate da
glasaju za nju.
Oba kandidata su se već okrenula glasanju u Zapadnoj Virdžiniji, zakazanom
za sledeći utorak, Oregonu i Kentakiju gde će se glasati nakon nedelju dana,
premda se ocenjuje da je Klintonova izgubila priliku da promeni tok glasanja.
U obraćanju pristalicama nakon glasanja u Severnoj Karolini, Obama je, kako
procenjuju analitičari, poslao poruku usmerenu glasačima na opštim
predsednickcim izborima.
"Ove jeseni, nameravamo da marširamo napred kao jedna Demokratska partija,
ujedinjeni zajedničkom vizijom za ovu zemlju", rekao je Obama koji ima
priliku da postane prvi crni predsednik SAD, dok je Klintonova u Indijani
poručila da ne odustaje rekavši: "Pred nama je dugačak put ali ćemo
nastaviti da se borimo".
Senatorka iz Njujorka, koja bi bila prva žena predsednica SAD, zatražila je
od pristalica u Indijanapolisu donacije kako bi održala kampanju u kojoj ju
je Obama nadmašio u potrošenom novcu.
Sa preostalih 217 delegata koliko se mogu osovojiti na predstojećim
stranačkim glasanjima, Klintova nema realne šanse da po broju delegata
nadmaši Obamau i potrebna joj je značajna podrška superdelegata.
Hilari Klinton, koja je od početka trke imala podršku stanačkog
establišmenta, suočena je s novim izazovima - pobedom u Severnoj Karolini,
Obama je pridobio i četiri superdelegata, čime je je najavljen trend sve
većeg okretanja lidera Demokratske stranke senatoru iz Ilinoisa.
Bivši senator Džordž Makgavern, predsednički kandidat iz 1972. godine i
blizak prijatelj Klintonovih, promenio je stranu danas i podržao Obamu,
istovremeno pozivajući senatorku iz Njujorka da se povuče iz trke.
Mekgavern nije superdelegat, ali jeste uticajan član stranke, i to je već
drugi visoki stranački zvaničnik i do sada pristalica Klintonove koji je u
protekle dve nedelje promenio tabor.
Prošle nedelje, superdelegat i bivši predsedavajući Demokratskog nacionalnog
odbora Džo Endru podržao je Obamu uprkos tome što ga je bivši predsednik Bil
Klinton postavio na visoko mesto u stanačkoj hijerarhiji. |
| |
| |
|
| |
| Definitivan kraj dinastije Romanovih |
| |
Nade da loza Romanovih nije prekinuta 1918. godine pokopane su otkrićem
stručnjaka da tela pronađena u blizi Ekaterinbruga zaista pripađu deci
Nikolaja i Aleksandre Romanov.
Devedesetogodišnja nada o opstanku Romanovih je okončana 30. aprila kada je
objavljeno da su naučni testovi potvrdili da ostaci ljudskih tela pronađeni
prošle godine u blizini Ekaterinburga zaista pripađu deci Nikolaja i
Aleksandre - Mariji i Alekseju, prenele su strane agencije.
 Ruska
carska porodica Romanov - car Nikolaj Drugi, njegova supruga Aleksandra
Fjodorovna i deca Aleksej, Olga, Tatjana, Marija i Anastasia - pogubljena je
1918. godine.
Car Nikolaj Drugi je abdicirao nakon februarske revolucije 1917. godine, a
privremena vlada stavila je celu porodicu u kućni pritvor u Aleksandrovoj
palati u Carskom selu u Sankt Peterburgu. Vlada Aleksandra Kerenskog u
avgustu je evakuisala carsku porodicu u grad Tobolsk na Uralu da bi ih
navodno zaštitila od "crvenog terora". Posle Oktobarske revolucije uslovi u
zatvoru su pooštreni, a zbog opasnosti od udara kontrarevolucionarnih snaga,
Romanovi su aprila i maja 1918. godine prebačeni Ekaterinburg, uporište
boljševika.
Carska porodica, lekar i troje sluga pogubljeni su 17. jula 1918. godine
čime je okončana 300-godišnja istorija loze Romanovih.
Tela Nikolaja, Aleksandre, troje dece i njihovih četvoro sluga ekshumirana
su 1991. godine, a ostaci Romanovih ponovo sahranjeni 1998. godine u carskoj
grobnici u crkvi Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu. Budući da su
nedostajala tela dvoje dece, mnogi ljudi - rojalisti i zagovornici raznih
teorija zavere - spekulisali su da loza Romanovih pogubljenjem ipak nije
prekinuta.
Spekulisalo se takođe i o tome koje dvoje dece je možda preživelo. Ruski
naučnici su prvo ustanovili da tela Marije i Alekseja nisu među ekshumiranim
ostacima carske porodice, dok su kasnije naučnici iz SAD su tvrdili da
zaparavo nedostaju tela Anastasije, najmlađe kćerke i Alekseja, najmlađeg
deteta.
Nekoliko osoba tokom 20. veka je tvrdilo da su oni preživeli pogubljenje u
Ekaterinbrugu. O životu najpoznatije "Anastasije" - Ane Anderson koja
se,navodno, pojavila u Nemačkoj 1920-ih godina tvrdeći da je ona najmlađa
kćerka - snimljeno je i više filmova, između ostalih 1956. godine s Ingird
Bergman i 1997. godine crtani film u kome glas Anastasiji pozajmljuje Meg
Rajan.
Spekulacije i nade o opstanku Romanovih su, međutim, okončane 30. aprila
kada je objavljeno da su naučni DNK testovi potvrdili da ostaci ljudskih
tela pronađeni prošle godine u blizini Ekaterinburga pripađu deci Nikolaja i
Aleksandre - Mariji i Alekseju, prenele su strane agencije.
"Dobili smo punu potvrdu da ostaci pripađu carskoj deci", rekao je u sredu
Edvard Rosel, guverner regiona Sverdlovsk gde su Romanovi pogubljeni. "Sada
imamo celu porodicu", dodao je Rosel navodeći da su testovi sprovedeni u
jednoj od najznačajnijih američkih laboratorija za genetiku. Rosel nije
naveo koja je američka laboratorija porvrdila nalaze, premda je poznato da
je tim genetičara s Medicinske škole Univerziteta u Masačusestu bio ukljucen
u proces.
Ostaci tela - 44 komada kosti mladih ljudi starosti između 14 i 20 godina -
pronađeni su prošle godine blizu mesta gde su pokopani ostali članovi carske
porodice. Prvi preliminarni rezultati s nalazima da ostaci pripađu Mariji i
Alekseju objavljeni su janura ove godine.
Portparol administracije regiona Sverdlovks rekao je i da se planiraju dalja
istraživanja kako bi se uklonile sve sumnje o identitetu pokopanih.
Ipak, poslednji testovi verovatno neće ubediti sve. Predstavnica velike
knjeginje Marije Vladimirovne, samoproklamovane naslednice ruskog carskog
trona, rekla je Rojtersu da neće davati izvjave o autentičnosti novih nalaza
sve dok se ruska crkva ne izjasni o tome. Ruska pravoslavna crkva, koja je
2000. godine kanonizovala pogubljenu carsku porodicu, još ranije je zauzela
stav da neće kao konačne prihvatiti rezultate sve dok ne postoji potpuna
saglasnost među naučnicima.
"Bilo je 99,9 odsto jasno da su ubijeni; sada je s ovim to 100 odsto", rekla
je ruska naučnica na Državnom univerzitetu Njujorka u Olbaniju Nadia Kizenko
i dodala: "Oni koji će žaliti zbog ove vesti su oni koji su voleli mit o
pretendentu na presto". |
| |
| |
|
| |
| Dalaj lama - od kineskog saveznika do
neprijatelja |
| |
Tibetanski duhovni vođa dalaj lama prošao je životni put od kineskog saveznika
do kineskog neprijatelja.
Komunistička partija Kine danas dalaj lamu smatra neprijateljem kada je reč
o borbi za Tibet, iako je na njega nekada gledala kao na ključnog saveznika
u kontroli te oblasti.
 Mladi
dalaj lama je, podstaknut nadama o modernizaciji koju su na Tibet doneli
kineski komunisti, uzvratio ushićenom hvalom na račun vođe revolucije Mao
Cedunga.
Nakon susreta sa Maom, 1955. u Pekingu, dalaj lama je napisao: "Samo
neograničeni blagoslov je mogao da stvori takvog lidera poput sunca koje
obasjava zemlju. Njegovi spisi su dragoceni kao biseri".
Dalaj lamina pesma je uneta u zvaničnu kinesku "Istoriju oslobođenja Tibeta",
koja je objavljena u martu, istog meseca kada je Kina angažovala desetine
hiljada vojnika ne bi li se izborila sa talasom pobuna u Tibetu, prenosi
Rojters.
Kineske vlasti su decenijama smatrale da je "istorija bojno polje" na kojem
su pozivi na nezavisnost Tibeta i kritike na račun vlasti morali da budu
ugušeni. Najnovija zvanična istorija Tibeta od 1949. do 1965, koju su osam
godina pisale desetine kineskih stručnjaka a nadgledali je visoki zvaničnici,
ima 564 stranice namenjene tom nastojanju.
"Tibet bi mogao da bude oslobođen i da krene put razvoja samo ako pođe
stazom komunista", zaključuju autori. Knjiga takođe ističe kompleksnost nada
i pogrešnih procena koje su krojile veze između Kine i dalaj laminog pokreta
u egzilu.
Obostrano "udvaranje" dalaj lame i kineskih vlasti je propalo 1959. godine i
duhovni vođa Tibetanaca je prebegao u Indiju. Kina danas odbacuje dalaj lamu
kao verskog poglavara koji nema pravo da oblikuje političku budućnost Tibeta.
Ipak, 1950-ih godina, centralna kineska vlast dodeljivala je dalaj lami
visoke političke titule i obećavala da bez njegove saglasnosti neće
sprovoditi velike promene u Tibetu.
Dalaj lama, koji u svetu ima reputaciju žestokog protivnika kineske politike,
nekada je kritkovao separatističke snage Tibeta. "Nijedna strana nije
razumela šta je druga strana želela", kaže Vang Lisjong, autor koji je
godinama izučavao modernu istoriju Tibeta i koji podržava samoupravu u toj
oblasti.
"Mao nikada nije mogao ni da sanja da će dalaj lama postati tako moćna i
neugodna ličnost kada je otišao u egzil. Dalaj lama je verovao da će uspeti
da nađe načina da postigne harmoniju između budizma i komunizma na Tibetu",
dodaje Vang.
Kada je kineska Narodna oslobodilačka vojska ušla u Lasu 1951. godine, dalaj
lama je u tome video nadu za saradnju s novim kineskim komunističkim vrhom,
kao i šansu da udaljenu planinsku oblast izvuče iz izolacije.
Dve strane su tada potpisale Sporazum od 17 tačaka koji je trebalo da služi
kao okvir za odnose koji su Tibetu obećavali versku slobodu i poštovanje
moći dalaj lame.
Godine 1956, kako se Tibetanci nisu pokoravali ubrzanoj komunističkoj
revoluciji koja se prelivala u njihove oblasti, Mao je pristao da odloži
reforme u Tibetu na najmanje šest godina i da dalaj lami i lokalnim vođama
prepusti da odluče da li žele da ih sprovedu.
"Dalaj lama je jednog momenta čak želeo da postane član partije, zato što je
bio zaprepašćen koliko su naprednije bile kineske nizije", tvrdi Vang. "Smatrao
je da budizam i marksizam imaju mnogo toga zajedničkog, a i kasnije je
slično govorio".
Godine 1959, kada je Mao pokrenuo radikalni "veliki korak napred", nemiri su
zahvatili ceo Tibet. U Lasi, snage koje su se protivile kineskim vlastima
ojačale su, a kada su izbili otvoreni sukobi, dalaj lama je napustio
područje i prebegao u Indiju.
U novoj zvaničnoj verziji istorije, navedeno je da je Mao znao da će dalaj
lama pobeći i da se nadao da će se jednog dana vratiti pognute glave ili da
će naprosto nestati u tami. |
| |
| |
|
| |
| Protesti ne ometaju prodaju karata za
Olimpijadu |
| |
Protesti koji su ometali put olimpijske baklje po svetu nisu negativno uticali
na globalnu prodaju karata za Olimpijske igre u Pekingu u avgustu, objavili
su organizatori.
Ako i postoji problem sa ulaznicama, onda je to što je potražnja porasla,
rekao je direktor zadužen za ulaznice Džu Jan.
 "Ukupno
gledano, situacija je ovakva - karte za Olimpijske igre naišle su na toplu
dobrodošlicu i entuzijazam. Glavni pritisak na nas u ovom trenutku je stalna
potražnja dodatnih karata širom sveta", kaže Džu.
Domaćini planiraju 7,5 miliona ulaznica za Olimpijadu, od čega je veći deo
namenjen domaćim posetiocima. Već je prodato dve trećine od sedam miliona
ulaznica namenjenih javnoj ponudi.
Antikineski protesti, uglavnom izazvani zbog načina na koji je Peking
prekinuo demontracije na Tibetu u martu, pokvarili su put baklje u Londonu,
Parizu i San Francisku, a mnogi Tibetanci u egzilu pokušavali su da otmu ili
ugase plamen.
Ti događaji nisu, međutim, uticali na prodaju karata.
Organizatori Igara u Pekingu nalaze se u stalnom kontaktu sa nacionalnim
olimpijskim komitetima, koji su zaduženi za prodaju karata van Kine, i brinu
se da ima dovoljno karata za sve.
"Organizatori Igara stalno kopaju da bi obezbedili dovoljno ulaznica i
zadovoljili brojne zahteve širom sveta", ističe Džu.
Treća runda prodaje karata u Kini počela je 5. maja. Prošle nedelje prvi put
je prikazan i dizajn karata, koji ima mnoge visokotehnološke dodatke da bi
se sprečilo kopiranje i prevara.
Džu je obećao da se neće ponoviti greške od prošlog puta. Njegov prethodnik
na tom mestu otpušten je u novembru, kada je zbog ogromne potražnje pao
sistem za prodaju karata.
"Verujem da mogu da zadovoljim zahteve za ulaznicama tokom treće faze. Nadam
se da ćemo obezbediti najbolju uslugu", rekao je Džu.
U ovoj fazi prodaje, biće pušteno ukupno 1,38 miliona karata za 16 sportova,
među kojima su boks, softbol, odbojka na plaži i rvanje.
Organizatori u Pekingu očekuju hiljade akreditovanih novinara koji će
izveštavati sa Igara, ali takođe i hiljade onih koji nisu akreditovani.
Takvim medijima, međutim, neće biti zabranjeno da borave u Pekingu ili
izveštavaju o dešavanjima na igrama.
Organizatori su počeli da primaju aplikacije za medije koji nisu
akreditovani i istakli su da neće praviti "crne liste" za novinare ili
organizacije koje vlasti u zemlji smatraju antikineskim.
"Treba reći da neće biti 'crnih lista'. Pregledaćemo sve zahteve za
aplikacijama strogo u skladu sa kineskim zakonima", rekao je zamenik šefa
Medija centra u Pekingu, Sun Jing. |
| |
| |
|
| |
| Sutra izbori u Kanadi za srpski parlament |
| |
Izbori za srpski parlament u Kanadi će se, zbog vremenske razlike, održati u
subotu, 10. maja od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu.
Prvi put (do 20. aprila) upisani birači glasaće na četiri biračka mesta:
Toronto (broj 1), Otava (2), Vankuver (3) i Montreal (4). Na prethodnim
izborima glasalo se samo u generalnom konzulatu u Torontu, a u januaru i u
ambasadi u Otavi.
 Otvaranje
dva nova biračka mesta u konzulatima Republike Srbije, na čijem čelu su
počasni konzuli, vrlo je značajno jer u Britanskoj Kolumbiji (Vankuver) živi
najmanje 20.000-30.000 Srba, a u Kvebeku (Montreal) još više.
Na taj način će, bar delimično, biti premošćena i ogromna udaljenost
kanadskog istoka i zapada, koja se meri hiljadama kilometara, a koja je
dosad, zbog ličnog dolaska na biračko mesto, predstavljala gotovo
nepremostivu glasačku prepreku.
U 10 kanadskih provincija i tri teritorije, u zemlji koja broji 33 miliona
stanovnika, prema nezvaničnim procenama, živi najmanje 300.000 građana
srpskog porekla.
Biračima u Kanadi i drugim državama prvi put je data mogućnost glasanja na
izborima za predsednika Srbije 2004. godine.
Potom su glasali na referendumu za Ustav Srbije 2006, na parlementarnim
izborima 2007. i na predsedničkim izborima ove godine.
Prema procenama Ministarstva za dijasporu, u inostranstvu živi više od pola
miliona građana Srbije koji su potencijalni birači.
Republička izborna komisija ranije je saopštila da je ukupan broj birača
koji će glasati na 75 biračkih mesta u inostranstvu 51.211. |
| |
| |
|
| |
| Švedska najbolja zemlja za mame na svetu |
| |
Švedska je najbolja zemlja na svetu za buduće majke, pokazuje najnovije
istraživanje međunarodne humanitarne organizacije "Sačuvajmo decu".
Godišnje istraživanje te orgaznizacije uključilo je podatke iz 146 zemalja
sveta, a ključni indikatori bili su: životni vek žena, uslovi za odlazak na
porodiljsko bolovanje, učešće žena u vlasti, kao i stopa smrtnosti dece
ispod pet godina.
 Prema
podacima te organizacije, Švedska je na prvom mestu prema visini ličnog
dohotka, broju žena učesnica u vlasti i najnižoj stopi smrtnosti dece do pet
godina života.
Island deli prvo mesto sa Švedskom po minimalnom broju smrtnosti dece do pet
godina života.
Takođe, prema rezultatima tog istraživanja, sve skandinavske zemlje našle su
se među prvih deset na toj listi, zajedno sa Australijom, Novim Zelandom,
Nemačkom, Francuskom i Irskom.
S druge strane, za planiranje porodice, Niger, Čad i Jemen su tri najgore
zemlje na svetu.
Prema rezultatima istraživanja, u proseku jedna od 21 majke iz zemalja sa
najnižim prihodima verovatno će umreti usled komplikacija tokom trudnoće, a
jedno od šestoro dece verovatno će umreti pre nego što napuni pet godina.
U Švedskoj, samo jedno od 333 dece umre pre pete godine, pokazuju analize
organizacije "Sačuvajmo decu". "Velika je razlika između statusa zdravlja
majki i uslova života u bogatim i siromašnim zemljama", izjavio je
predsednik te organizacije Čarls Mek Kormak .
Mek Kormak je naglasio "da su dobri uslovi za život majki usko povezani sa
dobrim uslovima za život dece".
Ipak, prema njegovim rečima i Švedska treba da unapredi neke delove svog
sistema kako bi ga prilagodila potrebama budućih majki i dece.
"Ima još dosta da se radi na planu poboljšanja uslova života za buduće majke
i decu, čak i u zemljama kao što je Švedska", rekao je Mek Korman,
precizirajući da veliki problem predstavlja to što ekonomske teškoće nemaju
samo deca koja odrastaju uz samohrane majke, već su to akutni problemi i u
drugim "normalnim" porodicama.
Takođe, deca su svakodnevno izložena nasilju, bilo da postaju subjekt napada
ili da prisustvuju nasilju kod kuće, rekao je Mek Kormak. |
| |
| |
|
| |
| Kejt Hadson među najlepšima na svetu |
| |
 Američka
glumica Kejt Hadson našla se na naslovnoj strani časopisa "Pipl" posvećenog
"najlepšim ljudima" na svetu, piše na sajtu magazina koji svake godine
objavljuje listu najlepših.
Ćerka glumice Goldi Hon, koja je 2001. nominovana za Oskara za film "Korak
do slave", kazala je za "Pipl" da je uvek bila "neuspeo dečak", pošto je
odrasla sa trojicom braće.
Pored Kejt Hadson (29), među "najlepšima" za 2008. su meksička glumica Salma
Hajek (41), 37-godišnja pevačica Meri Džej Blajdž, Rumer Vilis (19) -
starija ćerka Brusa Vilisa i Demi Mur -, kao i Toni Parker i Eva Longorija.
Nije poznato na osnovu kojih kriterijuma "Pipl" bira "najlepše na svetu". |
| |
| |
|
| |
| Nemačka izvozi nezaposlene Nemce |
| |
Nemačka je dugo bila među liderima po izvozu automobila ili tehničkih aparata.
Danas, nakon više decenija "uvoza" radne snage, ova ekonomska super sila ima
novu izvoznu stavku - nezaposlene Nemce.
U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog
ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim
nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na
stranim tržištima rada, prenosi Rojters.
 Jedan
od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja
nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije,
Kanade ili Kanarskih ostrava.
Potencijalnim emigrantima se takođe nudi obuka za različite poslove u
inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.
Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan
odsto više od proseka Evrozone - 3,6 miliona Nemaca je bez posla a više od
155.000 njih emigrira svake godine.
Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda
Kancelarije za zaposljavanje (ZAV) u Bonu. Pomoć fonda je prvenstveno
namenjena za preseljenje onima koji imaju izglede da dobiju posao u
inostranstvu, mada je dostupna i za preseljenje untar Nemačke.
U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i
biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje
stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja
"recept za katastrofu".
Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i
automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su
maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok "depopulacija" postaje zapaljivo
pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.
"Očigledno je da je bolje ako bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj, plaćali
porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu", kaže zamenik
direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.
Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali dugoročno, Nemačka
gubi obučene radnike, kaže Ajhors. On navodi da se na emigraciju odlučuju
uglavnom najbolji i najfleksibilniji. "Oni su takođe u godinama kada imaju
decu. Oni su gubitak za Nemačku", smatra Ajhorst.
Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugorčne
posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć. "Sklon sam
liberalnim odgovorima na teške prbleme", kaže Valter.
"Ne vidim ništa pogrešno da se nekom u teškoj situaciji u Nemačkoj pomogne
da nađe posao drugde", kaže on i dodaje: "To je samo malo poguravanje da se
pomogne ljudima da se vrate na posao".
Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije
mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se
spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljvanje i
uputi se na jug.
Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u
jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka.
Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji.
Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko "ekonomsko
čudo" 1950-ih i 1960-ih ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu "suprotnim
smerom". |
| |
| |
|
| |
| Berluskoni sastavio novu italijansku vladu |
| |
Lider italijanskih konzervativaca Silivio Berluskoni obrazovao je 62.
posleratnu vladu Italije, prenose agencije.
 Berluskoni
(desno) formalno je dobio mandat da obrazuje vladu od predsednika Đorđa
Napolitana.
Berluskoni je sastav vlade pročitao novinarima nakon razgovora s Napolitanom
u predsedničkoj palati. Premijer 62. italijanske vladu od Drugog svetskog
rata, bio je premijer i 1994-1995. i 2001-2006.
Vlada će imati 12 ministara s portfeljima i devet bez portfelja. U vladi će
biti i četiri žene.
Odlazeći komesar EU za pravdu Franko Fratini biće ministar spoljnih poslova,
dok je Đulio Tremonti postavljen za ministra finansija. Obojica su
kontrolisala ta ministarstva i u prethodne dve Berluskonijeve vlade.
Ministar za institucionalne reforme biće šef antiimigrantske Severne lige
Umerto Bosi. Bosijev zamenik u stranci Roberto Maroni biće ministar
unutrašnjih poslova. |
| |
| |
|
| |
| Tetošite radnike da bi bolje radili |
| |
Bilo da im plaćaju sale za fitnes, programe za mršavljenje i odvikavanje od
pušenja, ili da im kancelarije posebno opremaju, uspešne švedske firme
ugađaju svojim zaposlenima ne bi li ih privolele da što manje odsustvuju s
posla.
Nedolazak na posao je problem daleko rasprostranjeniji u Skandinaviji nego
drugde u Evropi.
 U
tome pritom leži i jedan paradoks: zaposleni u švedskim firmama uglavnom
tvrde da su srećni na radnom mestu, dok istovremeno bez imalo skrupula
otvaraju bolovanja.
Na ruku im u tome idu kako veoma povoljne odredbe socijalnih propisa, tako i
ekonomski bum švedske privrede poslednjih godina.
Suočene sa tim problemima, velike firme se međusobno utrkuju koja će više
ugoditi svojim radnicima.
Besplatne usluge masera ili činije pune svežeg voća u kancelarijama više
nisu nikakva novost, pre će biti da su postali pravilo.
"I nikome ne pada napamet da im ukine neku od tih privilegija. Štaviše, uvek
će se naći oni koji gunđaju da voće nije najsvežije, pa će tržiti da im se
nabavi ono organski gajeno.
Što im više pružate, više traže", kaže za Frans pres Olga Kara koja radi u
državnoj firmi "Svidak" .
"U Švedskoj je briga o zaposlenima uobičajena", objašnjava portparol
federacije poslodavaca Lars Jilmstad, dodajući da firme koje poboljšavaju
radne uslove uživaju poreske beneficije. Osim toga, "što ste srećniji na
poslu, to ste i produktivniji".
Ipak, u Švedskoj, zemlji u kojoj je zaposlena gotovo polovina od devet
miliona stanovnika, stopa odsustvovanja s posla dostiže 2,9 odsto, dok je
odgovarajući prosek u zemljama Evropske unije 1,6 procenata. Na evropskom
kontinentu, veću stopu odsustvovanja imaju samo susedni Norvežani - 3,4
odsto.
Uprava poznatog proizvođača kamiona "Skanija" tvrdi da svaki procenat
smanjenja stope odsustvovanja sa posla kompaniji donosi uštedu od 75 miliona
kruna (osam miliona evra).
Stoga je obezbeđivanje dobrih radnih uslova "pravi izazov". "To ima određenu
cenu, ali se investicija na duži rok isplati", tvrdi uprava "Skanije".
U tom kontekstu, kompanija je u Grendalu (Zelenoj dolini), tridesetak
kilometara od Stokholma, podigla ogroman zabavno-zdravstveni kompleks od
4.000 kvadrata. Godišnja članarina za oko 9.000 zaposlenih u "Skaniji" i
članove njihovih porodica je samo 32 evra.
Stopa odsustvovanja sa posla je 1990. dostigla čak 10 odsto, dok je sada,
šest godina nakon izgradnje kompleksa, opala na 4,1 odsto.
"U periodu ekonomskog buma, stopa nezaposlenosti je niska, ali je stopa
odsustvovanja sa posla visoka", kaže Sisko Bergendorf iz Fonda socijalnog
osiguranja.
On dodaje i da je u Švedskoj prilično visok broj zaposlenih starije dobi
koji se češće razboljevaju.
S druge strane, Bergendorf kaže i da Šveđani ne osećaju nelagodnost kada su
u pitanju pojedine bolesti kao što je recimo depresija.
U Švedskoj, mnogo više nego u drugim zemljama, prihvatljivije je reći "umoran
sam, pod stresom sam, imam psihičkih problema, pa ću zato otići na bolovanje"
- kaže on.
Tu je naravno i tradicionalno dobra saradnja sindikata i poslodavaca, kojom
se objašnjavaju "uglavnom dobri" uslovi rada i "sasvim zadovoljavajuće"
plate, kako švedski radnici u anketama opisuju svoj položaj. |
| |
| |
|
| |
| Očekuje se dalji skok cena petroleja |
| |
Cene nafte se čvrsto drže rekordne vosine od blizu 124 dolara za barel na
početku današnjeg trgovanja u Aziji. Ulagači i dalje prate plimu
poskupljenja i ne obaziru se na brojke koje pokazuju povećanje zaliha
petroleja i benzina u SAD.
Analitičari kažu da je za skok cena zaslužan nastavak kupovina koji je prvi
put, prošle sedmice, gurnuo cenu nafte iznad 120 dolara.
 Činjenica
da cena nije naglo pala posle sedmičnog izveštaja o inventaru američkih
skladišta navodi na zaključak da većina ulagača smatra da je tržište zrelo
za novo poskupljenje.
Laka američka nafta za junske insporuke u Singapuru je danas skliznula za 6
centi, na 123,47 dolara za barel.
Nema nikakvih pokazatelja da sada jači dolar utiče na trgovinu.
Dugotrajni pad dolara u odnosu na evro i druge valute odigrao je glavnu
ulogu u skoku cene nafte, pošto su investitori pretvarali dolare u petrolej
da bi se zaštitili od inflacije.
Kad dolar menja kurs i jača, učinak je obično suprotan i nafta pojeftinjujue,
Ali, ne danas.
Dolar nastavlja da raste prema evru koji je danas u jednom času pao na ispod
1,53 dolar.
Iranski ministar za naftu, Golamhosein Nozari, izjavio je u Teheranu da je
moguće da nafta dostigne cenu od 200 dolara za barel ako se postojeći
tržišni uslovi nastave.
Nazari danas kaže da su razlozi za skok cena nafte slab dolar i rizik u
snabdevanju petroleja iz Nigerije.
Nafta je koštala manje od 20 dolara za barel početkom 2003. godine. |
| |
| |
|
| |
| Cent skuplji od centa |
| |
Još jedan dokaz da su vremena teška: danas košta više od centa da se napravi
cent. A cena novčića od 5 američkih centi je veća od 7 centi.
Skok cena bakra, cinka i nikla naveo je neke članove Kongresa da zatraže
povratak na čelični cent iz Drugog svetskog rata, a možda korišćenje čelika
i za novčić od 5 centi.
 Bakar
i nikl su poskupeli trostruko od 2003. godine, dok se cena cinka
učetvorostručila, kažu u kongresnom potkomitetu koji nadgleda rad američke
kovnice novca.
Održavanje sadržaja kovanica znači "doprinos državnom dugu za gotovo isto
onoliko koliko novčić vredi," kažu u potkomtetu.
Jedan dolarski cent, koji se sastoji od 97,5 odsto cinka i 2,5 proceneta
nikla, danas košta 1,26 cent da bi se napravio. Kovnica SAD kaže da novčić
od 5 centi - 75 odsto cink i ostatak nikl - košta 7,7 centi po tekućim
cenama metala.
Ovo je zapravo pojefinjenje u odnosu na kraj prošle godine kada su čak još
veće cene metala digle trošak produkcije jednog centa na 1,67. Kovanje
novčića od 5 centi koštalo je gotovo 10.
Kovanje ova dva novčića po ceni znatno iznad njihove nominalne vrednosti
koštalo je državu i poreske obveznike oko 100 miliona dolara samo prošle
godine. |
| |
| |
|
| |
| Prljave tastature kompjutera mogu da kriju
opasne bakterije |
| |
Tastature kompjutera mogu da imaju više opasnih bakterije od daske VC šolje
nekog javnog toaleta, saopštili su britanski naučnici u najnovijoj studiji.
Britanski časopis "Vič? Kompjutin" zatražio je od britanskih biologa da
mikroskopom analiziraju više od 30 tastatura kompjutera jedne ugledne firme
u Londonu, kako bi se utvrdilo da li zaposleni mogu da dobiju neku bolest od
toga.
Od 30 ispitanih tastatura, četiri su bile opasne po zdravlje zaposlenih, a
naučnici su čak zatražili da jedna od tastatura bude odmah uklonjena, pošto
je bila "pet puta prljavija od daske VC šolje nekog javnog toaleta", naveo
je britanski časopis.
"Bakterije pronađene na tastaturama mogu da izazovu simptome trovanja hranom",
navodi se u studiji.
"Glavni uzrok prljanja tastature je činjenica da zaposleni često doručkuju u
kancelariji, a ostaci hrane utiče na razvoj miliona bakterija. Uzrok može da
bude i loša lična higijena, kao što je zaboravljanje da se operu ruke posle
odlaska u toalet", dodaje se u istraživanju.
Svaka deseta ispitana osoba je priznala da nikada ne čisti tastaturu svog
kompjutera, a 20 odsto je priznalo da nikada nije očistilo miša na
kompjuteru, naveo je britanski časopis koji je ispitao više od 4.000 ljudi.
Polovina ispitanih je rekla da čisti tastaturu jednom mesečno.
"Većina ljudi ne razmišlja o nagomilavanju prljavštine na kompjuteru. Ako ne
čistite delove kompjutera, to je isto kao da jedete sa daske VC šolje", piše
časopis. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
