|
|
Broj 1153, 16. maj 2008.
| I među imigrantima i među Kanađanima sve
manje zanatlija |
| |
Statističari naglašavaju da se pravi sve veća razlika između bogatih i
siromašnih. Bogatstvo prvih se uvećava, isto kao i siromaštvo onih koji
nemaju, a srednja klasa stagnira. Radnici danas, u proseku, zarađuju svega
53 dolara više nego 1980. godine, naravno uz preračunatu inflaciju, ali zato
su najviše zarade porasle za 16,4 odsto, a najmanje se smanjile za petinu.
 Podaci
sa poslednjeg popisa govore da skoro 900 hiljada dece živi u siromaštvu, od
čega oko jedne trećine živi samo sa majkom. Stručnjaci naglašavaju da se,
nažalost, ova slika gotovo nije promenila u poslednjih četvrt veka.
Broj starijih osoba koje žive u siromaštvu, pak, drastično je opao u
poslednjih 25 godina, pošto su se primanja osoba preko 65 godina starosti
više nego udvostručila.
Mladi koji tek počinju da rade obrazovaniji su od svojih roditelja, ali
zarađuju manje nego oni na svom početku, pokazuju najnoviji analizirani
podaci sa prošlogodišnjeg popisa.
Delimično se ovo može objasniti dužim obrazovanjem, odnosno kasnijim
zapošljavanjem. Ispostavlja se da se obrazovanje isplati tek na duže staze.
Izuzetak su novodošli imigranti, čija primanja i dalje zaostaju za onima
koja imaju Kanađani sa istim obrazovnim profilom, pošto oni veoma teško
dobijaju posao u skladu sa svojim kvalifikacijama.
Statističari primećuju da je među imigrantima, podjednako kao i među
rođenima u Kanadi, sve veća okrenutost ka akademskim zvanjima, uz
smanjivanje interesovanja za zanate. Svaki četvrti zaposleni ima fakultetsku
diplomu.
Razlika u prosečnim i srednjim primanjima između polova i dalje je primetna,
naročito kod mlađe populacije. Podaci iz popisa sugerišu da je jedan od
razloga to što je došlo do pravog buma u naftnoj i građevinskoj industriji,
gde se dobro plaćaju mladi radnici muškog pola, bez mnogo škole.
No, što je obrazovni profil viši, to je razlika manja, tako da je sa
srednjom školom razlika među polovima 67:100 u korist muškaraca, mlada žena
sa višom spremom dobija 89 centi na svaki dolar koji dobija njen kolega
muškarac, dok je sa diplomom fakulteta žena plaćena 96 centi na svaki
kolegin dolar.
Federalna vlada trebalo bi hitno da učini nešto po pitanju narastajuće
razlike između bogatih i siromašnih, smatraju predstavnici opozicionih
stranaka.
Oni pozivaju premijera Stivena Harpera da preduzme korake da spreči dalje
širenje nejednakosti, posebno siromaštva dece u porodicama sa niskim
primanjima i imigrantskim.
Srednja vrednost primanja u regionu Toronto je na popisu iz 2006. godine
bila 26.754 dolara, dve hiljade manje nego pet godina ranije. Prihodi
prosečne porodice razlikuju se za gotovo isti iznos, sadašnjih 75.829, u
odnosu na 77.693 dolara pre pet godina. |
| |
| |
|
| |
| Seniorima polako ograničavati učešće u
saobraćaju |
| |
Ontarijski ministar saobraćaja Džim Bredli traži načine da se starijim
građanima dozvoli ograničeno učešće u saobraćaju, umesto da im se sasvim
oduzime vozačka dozvola kada lekar odredi da oni mogu predstavljati opasnost
na drumu.
 U
ovom trenutku, nema srednje mogućnosti, već vozač ili ima vozačku dozvolu,
ili mu se ona oduzima.
Ministar Bredli predlaže da dozvola za limitiranu vožnju omogući seniorima i
osobama sa određenim zdravstvenim problemima da voze, ali ne noću i ne po
autoputu određenog značaja. On veruje da će mnogima ovakva dozvola puno
značiti, jer je oni najviše koriste za kretanje po najbližem okruženju i to
tokom dana.
Ovu ideju je još pre nekoliko godina iznelo Udruženje penzionera, a nedavno
je podržao i Mark Jakabuski, predsednik Biroa za osiguranje. Jakabuski
naglašava da će za 20 godina oko 10 miliona žitelja Kanade imati preko 65
godina, i da verovatno to neće značiti da će vozačka dozvola svima biti
uskraćena.
U Udruženju penzionera strahuju da će osiguravajuća društva povećati cene
osiguranja za seniore. Oni naglašavaju da je pravo na vožnju jedno od veoma
bitnih osnova za nezavisnost i mogućnost kretanja starijih lica, a samim tim
i za očuvanje kvaliteta njihovih života, te podržavaju dozvole koje bi imale
ograničenu upotrebnu vrednost i bile zasnovane na sposobnostima svakog
vozača pojedinačno, a ne na linearnoj zabrani ili podizanju iznosa rata za
osiguranje. |
| |
| |
|
| |
| Sve više stresa i depresije na poslu |
| |
Studija firme za finansijsku sigurnost Dežarden pokazuje da Kanađani sve češće
rade pod stresom i pritisnuti depresijom.
Više od četiri petine anketiranih reklo je da su išli na posao iako su bili
bolesni ili iscrpljeni, i to prosečno šest puta prošle godine. Skoro
devedeset odsto ispitanih veruje da se svake godine povećava broj
zdravstvenih problema izazvanih stresom što, sudeći po navodima iz studije,
kanadsku privredu košta oko 30 milijardi godišnje.
 Njihova
studija pokazuje i da je dvostruko veće odsustvovanje radnika koji su
zaposleni na radnim mestima sa velikim stresnim faktorom, nego onih koji
rade na manje stresnim pozicijama.
Osobe sa dijagnozom klinička depresija u proseku odsustvovuju 40 dana i
upravo takvi i slični mentalni problemi su kategorija u kojoj se beleži
najveći porast bolovanja.
Tejlor Aleksander, izvršni direktor nacionalne Asocijacije za mentalno
zdravlje, pominjući procenu da u svakom trenutku ima više od dva miliona
ljudi koji pate od neke mentalne bolesti, slaže se da je zapanjujući
ekonomski, socijalni i personalni efekat mentalno nezdravih radnih mesta.
Poslodavci bi trebalo da promovišu balans između zdravog rada i života,
ukoliko ne žele da se ozbiljne posledice odraze kako na njih i njihove
radnike, tako i na celokupnu privredu i društvo.
Neke od mera koje se predlažu za smanjenje stresa mogle bi, između ostalog,
uključivati fleksibino radno vreme, rad od kuće, postupno vraćanje na posao
posle bolovanja, omogućavanje zaposlenima da odsustvuju zbog obolelog deteta
ili člana porodice, izbegavanje nepotrebnih sastanaka, kao i dozvoljavanje
zaposlenima da, koliko god je to moguće, vode računa o svojim prioritetima. |
| |
| |
|
| |
| Zaboravili sina na aerodromu |
| |
Uzbudljiv doživljaj, baš kao na filmu, imala je nedavno porodica tek prispelih
imigranata sa Filipina.
U svom uzbuđenju, nepoznatom okruženju i želji da u nečemu ne pogreše,
porodica Pareno je zaboravila svog dvogodišnjeg sina na aerodromu u
Vankuveru.
 Da
ironija bude još veća, to su primetili tek kada su ih o tome obavestili
članovi posade u avionu koji je leteo ka Vinipegu.
Roditelji mališana i deka i baka su zbog kompletnog prepakivanja stvari
kasnili za ulazak u avion ka Vinipegu, tako da su bili u panici. Svako od
četvoro odraslih mislio je da je dete sa nekim drugim. Bukvalno u poslednjem
trenutku uspeli su da uđu u avion ka Vinipegu, a mališan je ostao da luta na
vankuverskom aerodromu.
Uskoro su dečaka primetili zaposleni na aerodromu i uspeli su da nađu jednog
radnika koji je mogao da se sporazume sa dečakom. Dečaka niko nije tražio,
što je bilo čudno, a pošto nije imao posebno sedište, dečak nije imao ni
kartu na svoje ime, tako da je aerodromskim službenicima trebalo neko vreme
dok nisu otkrili kuda su otišli njegovi roditelji.
U avionu za Vinipeg roditelji i deda i baba nisu sedeli zajedno, tako da
niko od nije znao da je sin i unuk ostao u Vankuveru. Može se zamisliti
kombinacija osećanja koju su svi oni imali kada su obavešteni šta se
dogodilo.
Na kraju, sve se srećno završilo, jer je Er Kanada omogućila da se otac
besplatno vrati u Vankuver po svog sina. On je srećan što je sve u redu i
zahvaljuje se ljudima iz aviokompanije koji su brinuli o njegovom sinu.
Službenici Er Kanade ne pamte da se ovako nešto ikada ranije dogodilo. |
| |
| |
|
| |
| Seksualna zrelost sa šesnaest godina |
| |
Nedavno je zakonom podignuta granica seksualne zrelosti u Kanadi za dve godine,
i sada iznosi 16 godina. Do promene je došlo posle više od stotinu godina,
tačnije od 1892. godine, kada je prvi put doneta takva odredba.
To automatski znači da može biti krivično gonjena osoba koja održava
seksualne odnose sa dečacima ili devojčicama mlađim od 16 godina.Dosadašnja
granica bila je 14 godina.
 Kanada
je sada po tome u ravni sa mnogim drugim državama, kao što su Velika
Britanija, Australija i većina američkih saveznih država.
Pri predstavljanju ovog zakona, bivši ministar pravde Vik Touvz je rekao da
nije cilj vršiti kriminalizaciju maloletničkih seksualnih odnosa, već pre
svega zaštititi decu od odraslih kojima su ona meta seksualnog interesovanja.
Treba napomenuti da zakon sadrži stav o maloj razlici u godinama, koji ne
brani odnose između osoba čija starosna razlika ne premašuje pet godina, jer
se veruje da tu ne bi trebalo da postoji eksploatacija, niti pak zloupotreba
zbog autoriteta ili poverenja.
Novim zakonom nisu zadovoljne grupe homoseksualaca, pošto on nije razrešio
pojedina pitanja za koja su oni zainteresovani.
Ima i onih koji tvrde da će novi zakon, ukoliko se pogrešno protumači,
učiniti da seksualna aktivnost mladih bude prikrivenija. No, Marta Mekkinon,
direktorka grupe Pravda za decu i omladinu, naglašava da sve nadležne
strukture treba da učine sve da se mladi ne kriju i da obavezno traže
medicinsku i drugu pomoć i savet, ukoliko im zatrebaju. |
| |
| |
|
| |
| Ontario za bolju integraciju imigranata |
| |
Ontario namerava da pruži pomoć kako bi tri hiljade kvalifikovanih imigranata
dobilo posao u skladu sa svojim iskustvom i obrazovanjem.
Novi prošireni provincijski program za obuku ponuđen je regionima Toronto,
Kičiner-Voterlu, Hamilton, London, Nijagara i Otava. Kao deo ontarijskog
ekonomskog programa u pet tačaka, vlada premijera Daltona Mekgvintija
nastavlja da investira u obrazovanje i obuku građana provincije.
 Elementi
različitih programa uključuju projekte koji se nude sektorima obrazovanja,
tehnike, finansija, zdravstva, istraživanja i inovacija, socijalnoj službi i
zanatima, za obezbeđivanje različitih obuka u specifičnom znanju jezika i
tehničkim oblastima, za mentorski rad, procenu sposobnosti, kao i radnog
iskustva potrebnog za različita zanimanja.
Provincijska vlada izdvaja za to 27,4 miliona dolara, od čega su 8,1 milion
sredstva dobijena od federalne vlade, kroz sporazum o imigraciji koji
postoji između dve vlade.
Ministar za državljanstvo i imigraciju Majkl Čen ističe da je za izgradnju
prosperitetne i jake ontarijske privrede provinciji potrebno globalno
obrazovanje, sposbnosti i iskustvo koje donose imigranti. Ministar zdravlja
Džordž Smiterman pominje dosadašnja pozitivna iskustva obuke za medicinsko
osoblje, koja omogućavaju da pacijenti u provinciji dobiju kvalitetnu
zdravstvenu zaštitu.
Podaci govore da će se do 2011. godine ukupan porast ontarijske radne snage
oslanjati na imigraciju i da oko 70 odsto svih odraslih osoba koje se
doseljavaju u provinciju ima više od srednjeg obrazovanja. Ontario je do
sada investirao preko 85 miliona dolara, za 145 projekata premošćavanja,
kojima je pružena pomoć za oko 20 hiljada novodošlih. |
| |
| |
|
| |
| Nametanje kanadskih proizvoda u svetu |
| |
Većina kupaca u svetu ne povezuje imena ovdašnjih proizvoda, kompanija ili
robnih marki sa Kanadom, što je rezultat nedovoljnog angažovanja poslovnog
okruženja i vlade na tom planu, istakao je Nikolas Papadopulos, profesor
marketinga i međunarodnog biznisa sa Univerziteta Karlton prošlog meseca u
Otavi.
On ističe da dve trećine anketiranih potrošača iz 15 zemalja nije moglo da
se seti ničega vezanog za kanadski biznis, po čemu je Kanada na samom
neslavnom vrhu liste. Svega 17 odsto je bilo u mogućnosti da prepozna
kanadsku robnu marku, s tim da su Molson i Er Kanada bili najčešće pominjani.
Profesor Papadopulos sugeriše da kanadski proizvođači treba da se nametnu,
pa makar to bilo i kroz stavljanje javorovog lista na svaki proizvod.
Navodeći primer globalnog fenomena BlekBerija, koji su stvoren u kompaniji
Riserč in moušn, u Vaterlou, Ontario, on insistira da uvek uz taj proizvod
treba pominjati da on dolazi iz Kanade, kao što treba ponavljati i za svaki
drugi koji potiče sa ovih prostora. |
| |
| |
|
| |
| Pomoć roditeljima |
| |
Vlada Njufaundlenda i Labradora nedavno je usvojila novi program za beneficije
roditeljima.
U cilju podsticanja nataliteta, svim roditeljima, retroaktivno od 1. januara
ove godine, vlada će isplatiti po hiljadu dolara za svako dete rođeno ili
usvojeno ove godine.
Tokom prvih godinu dana od rođenja ili usvajanja deteta, oni će svakog
meseca takođe dobijati po 100 dolara.
Ministarka zdravlja Ros Vajzman je objasnila da je porodica stub društva, a
da vlada prepoznaje da visoki troškovi prate naročito prvu godinu
roditeljstva.
Roditelji moraju da se prijave da bi dobijali ove beneficije i, kako se
naglašava, samo jedan od njih može da ih prima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
