|
|
Broj 1153, 16. maj 2008.
| Rusija i Španija protiv obuke snaga na Kosovu |
| |
Rusija i Španija su protiv toga da Kfor na Kosovu obučava bezbednosne snage
samoproglašenih vlasti u Prištini i smatraju da Kfor mora da poštuje
postojeći mandat UN, izjavio je juče u Briselu načelnik Generalštaba Vojske
Srbije, general Zdravko Ponoš.
Ponoš je to novinarima rekao posle susreta sa načelnicima generalštabova
oružanih snaga Rusije i Španije, generalima Jurijem Balujevskim i Sansom
Roldanom, naglasivši da bilo kakve izjave i proglas prelaznih vlasti u
Prištini o preuzimanju ovlašćenja na Kosovu "ne menjaju stvar suštinski".
Na završtku zasedanja vojnih čelnika NATO-a i članica Partnerstva za mir,
general Ponoš je podvukao da je "odgovornost vojski, uključujući i Vojsku
Srbije, i snaga Kfora da se bezbednosna situacija drži pod nadzorom".
"Političke deklaracije, ako ne izazovu dodatne bezbednosne komplikacije,
samo su razlog za dodatnu političku i pravnu akciju Srbije... a tu pravnu
akciju mi već sad preduzimamo, uključujući i ove moje aktivnosti u NATO",
precizirao je on.
Ponoš je istakao da je takođe i generalnom sekretaru NATO-a Japu de Hop
Sheferu preneo stav Beograda da Kfor obukom snaga na Kosovu izlazi iz
granica mandata UN.
Na pitanje novinara da li smatra da bi o tome moglo doći do neke nagodbe u
UN, gde iduće nedelje putuje Shefer da bi se generalnim sekretarom Ban Ki
Munom razgovarao o "prilagođavanju mandata Kfora", Ponoš je odgovorio da
nije na njemu da o tome nagađa.
Ali, UN su pravo mesto za takve razovore, podvukao je on odgovarajući na
pitanje da li su tačne informacije da Shefer s Ban Ki Munom želi da
razgovara o "prilagođavanju mandata Kfora", kako se to objašnjava u sedištu
NATO-a, pošto samoproglašene vlasti u Prištini 15. juna proglase svoj ustav.
Jedan zvaničnik u sedištu NATO-a je rekao novinarima da je razgovor Shefera
s Ban Ki Munom nužan jer vlasti u Prištini 15. juna nameravaju da proglase
nadzor nad celom teritorijom, pa se zato UN i Kfor moraju dogovoriti kako će
se tome prilagoditi. |
| |
| |
|
| |
| Zapad se uglavnom bavio kažnjavanjem Beograda |
| |
Naučni saradnik u vašingtonskom Centru "Vudro Vilson" Džon Sitilidis izjavio
je za "Glas Amerike" da se Zapad do sada uglavnom bavio uvođenjem kaznenih
mera Beogradu, a da "mnogi smatraju" da SAD i zapadna Evropa nisu
najsrećnije rešili kosovsko pitanje.
 Sitilidis
je ocenio da su američki predsednički kandidati veoma zainteresovani za
konsolidovanje slobodne, prosperitetne i bezbedne Evrope, dodavši da se taj
cilj ne može ostvariti sve dok postoje nerešeni problemi, kao što su
budućnost Kosova i evropska integracija balkanskih zemalja.
"Uzmite problem legalnog presedana u okviru međunarodnog prava, koji je
jasan nagoveštaj sadašnje i možda još veće buduće podeljenosti medunarodne
zajednice", rekao je Sitilidis, napomenuvši da je sada reč o Kosovu, a da bi
u budućnosti to moglo da bude u drugim delovima sveta.
S obzirom da je Kosovo steklo nezavisnost, treba se posta-rati da ono i
region ostanu bezbedni, a to može, pored ostalog, da se postigne i većim
angažovanjem Srbije, rekao je Sitilidis.
"Zapad se do sada uglavnom bavio uvodenjem kaznenih mera Beogradu, a ne
podsticajnom i potpunom evropskom integracijom Srbije, što ne znam koliko je
delotvorno", dodao je on.
Zamoljen da proceni moguću ulogu regionalnih zemalja u obezbeđivanju
sigurnosti i prosperiteta, Sitilidis je rekao da je Balkan svakako jedan od
najvažnijih evropskih regiona u kojem će mir i prosperitet zavisiti od
saradnje zemalja tog područja.
"Do sada je, nažalost, bilo premnogo oslanjanja na spoljne faktore,
Sjedinjene Države, Evropsku uniju, pa i Rusiju. Važno je da balkanske zemlje
sad preuzmu samoinicijativu - u skladu sa sopstvenim interesom - i na taj
nacin stvore dobro povezan i politički i ekonomski integrisan region", rekao
je on.
Sitilidis je naveo primer Makedonije, ocenivši da ta zemlja ne može da
napreduje ako je kosovska situacija neizvesna i dodao da Bosna i Hercegovina
treba da uspostavi dobre odnose i sa Srbijom i sa Hrvatskom.
"Prema tome, pitanje je kako razviti međuzavisnost i kako što efikasnije
konsolidovati region, jer je reč o važnom, ali ponekad i problematičnom delu
Evrope, sa desetinama miliona stanovnika", zaključio je Sitlidis. |
| |
| |
|
| |
| Rusija, Kina i Indija za obnavljanje
pregovora o Kosovu |
| |
Rusija, Indija i Kina se zalažu za obnavljanje pregovora Beograda i Prištine o
statusu Kosova, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u
Jekaterinburgu, nakon trostranog neformalnog susreta sa kolegama iz tih
zemalja.
"Mi smo se izjasnili o kosovskom problemu. Smatramo da on treba da se rešava
isključivo na osnovu međunarodnog prava", kazao je Lavrov na konferenciji za
novinare.
On je kazao da je u zajedničkoj izjavi fiksirana pozicija da jednostrano
proglašenje nezavisnosti Kosova protivureči rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti UN.
"Rusija, Kina i Indija se zalazu za obnavljanje pregovora Beograda i
Prištine u međunarodno pravnim okvirima i za dostizanje saglasja o svim
problemima te srpske pokrajine", dodao je on.
Lavrov se juče u razgovoru sa novinarima založio za obnavljanje pregovora o
statusu Kosova, a pojedini moskovski mediji ocenili su da je Lavrov za to
uspeo da pridobije saglasnost Kine i Indije. |
| |
| |
|
| |
| Godišnjica odlazeće vlade Vojislava Koštunice |
| |
Odlazeća vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je juče, 15. maja, samo
nekoliko minuta pre isteka zakonskog roka i nakon četiri meseca pregovora.
 Vlada
je prošle godine izabrana sa 133 glasa "za", pola sata pre isteka
tromesečnog roka, a ministri su zakletvu pred potpredsednikom Skupštine
Milutinom Mrkonjićem položili petnaestak minuta pre ponoći, čime je i
zvanično počeo da teče njen mandat.
Sedam dana pre toga forimirana je skupštinska većina Demokratske stranke
Srbije (DSS) i Srpske radikalne stranke, koja je raskinuta posle dogovora o
vladi Demokratske stranke (DS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i G17 plus.
Vladu su činili premijer Vojislav Koštunica, potpredsednik zadužen za
evropske integracije Božidar Đelić, 22 ministra i jedan ministar bez
portfelja.
Od 25 članova vlade, DS je imala potpredsednika i 12 ministarskih mesta, DSS-NS
premijera i sedam ministara, a G17 plus četiri ministarska mesta.
Do raspada vlade Vojislava Koštunice došlo je nepunih deset meseci od njenog
forimiranja, a novi izbori održani su 11. maja 2008. godine. Premijer
Vojislav Koštunica 8. marta predložio je raspuštanje parlamenta i
raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Koštunica je odluku o novim izborima obrazložio time da Vlada Srbije više
nema jedinstvenu politiku o Kosovu i Metohiji, a tada je rekao i da je
izgubio poverenje u svoje koalicione partnera i da vraća mandat narodu.
Koaliciona vlada na čijem je čelu Vojislav Kostunica je treća Vlada Srbije
od povratka višestranačja 1990. godine koja nije navršila godinu dana. |
| |
| |
|
| |
| Artemije: Postoje glasine o mom premeštanju |
| |
Vladika raško-prizrenski Artemije rekao je da postoje glasine o tome da će na
majskom zasedanju sabora Srpske pravoslavne crkve biti premešten iz eparhije
raško-prizrenske.
Vladika je za Glas javnosti kazao da se, iako su glasine tačne, takva stvar
ne može dogoditi, pošto prema Ustavu Srpske pravoslavne crkve episkop ne
može da bude premešten u drugu eparhiju protiv svoje volje.
"Vladika nije činovnik, pa da bude premešten, on čak ne može da bude ni 'umoljen
od mnogih', jer ako ga ne umole od premeštaja nema ništa", objasnio je
episkop Artemije.
Vladika raško-prizrenski suprotstavio se delu Sinoda (crkvene vlade) SPC oko
Memoranduma o obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, navodeći da ta
obnova ne može da se vrši protiv volje nadležnog episkopa.
Izvori iz SPC rekli su agenciji Beta da je posebno oštar sukob vladike
Artemija i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Isti izvor navodi da se vladika Artemije nametnuo kao vođa takozvane
konzervativne struje unutar SPC, pa su iz drugog dela crkve potekle glasine
da bi episkop raško-prizrenski mogao biti premešten u neku manje uticajnu
eparhiju.
Konzervativna struja zamera mitropolitu Amfilohiju da se nametnuo kao
zamenik patrijarha, iako takva titula ne postoji u SPC, naveo je Betin
sagovornik. |
| |
| |
|
| |
| Dodela mandata u roku od 10 dana |
| |
Stranke i koalicije koje su osvojile poslanička mesta u novom sazivu Skupštine
Srbije treba najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja konačnih
rezultata izbora da odluče kojim će kandidatima sa izborne liste dodeliti
mandate.
Stranke i koalicije treba da dostave Republičkoj izbornoj komisiji (RIK)
podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni
poslanički mandati, u skladu sa Zakonom o isboru narodnih poslanika.
Zakon ne obavezuje da poslanički mandati budu dodeljivani kandidatima po
redosledu na izbornoj listi, niti da među novim poslaničima bude 30 odsto
žena, što je, međutim, uslov za predaju izborne liste.
Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke u roku od deset dana, RIK ga
pismeno obaveštava da je dužan da to učini u naknadnom roku od pet dana, uz
upozorenje na posledice ako to ne učini.
U tom slučaju, RIK će, posebnim rešenjem, sve dobijene mandate sa te izborne
liste dodeliti kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. |
| |
| |
|
| |
| Dva meseca registracije domena .rs |
| |
Tokom prva dva meseca registracije Internet domena sa oznakom Srbije ".rs"
registrovano je više od 18.000 domena.
U Registru nacionalnog Internet domena (RNIDS) kažu da se svakog dana
registruje u proseku stotinak domena.
Registracija je počela 10. marta, a tokom dva meseca registrovano je oko
18.400 domena.
Prvog dana registrovana je trećina, 6.800, tokom prvih 10 dana broj
registrovanih domena "rs" premašio je 11.000, a onda se ritam usporio na
sadašnjih 100 dnevno.
Kako se navodi, državni organi i dalje spori u registraciji domena, pa su do
sada registrovali samo 29 domena "gov.rs", od čega polovinu tokom prvih 10
dana registracije.
Kada je uveden domen ".rs", građani su prvi put dobili pravo da registruju
lični domen.
Do sada je registrovano više od 1.760 adresa sa domenom za stanovništvo "in.rs",
a prema ranijim procenama RNIDS-a, približno isti broj građana odlučuje se
za domen "rs" bez drugih oznaka, koji je najskuplji i na raspolaganju je i
građanima i firmama i organizacijama.
Do 9. maja registrovano je 9.337 domena ".rs", više od 6.300 domena za
preduzeća "co.rs", 680 domena za organizacije "org.rs" i 236 domena za
obrazovne institucije "edu.rs".
Prvi registrovani domen, ako se izuzmu adrese Registra nacionalnog internet
domena i ovlašćenih registara, bio je "aleksandra.in.rs".
Registraciju obavljaju 34 ovlašćena registra čiji spisak se može naći na
Internet sajtu RNIDS-a.
Cena za registraciju domena za građane, sa nastavkom "in.rs", kreće se oko
590 dinara za godinu dana, registrovanje domena različitih organizacija "org.rs",
firmi "co.rs" i obrazovnih institucija "edu.rs" iznosi 990 dinara za godinu
dana.
U cene nije uračunat porez na dodatu vrednost u iznosu od 18 odsto.
Najskuplja je registracija domena sa nastavkom ".rs", koja košta 2.500
dinara godišnje.
Domeni se mogu registrovati najmanje na godinu dana i najviše na 10 godina.
Na dan kad je prestala registracija starog domena "yu" u tom domenu je bilo
40.000 registrovanih adresa, a registri očekuju da će se broj adresa u
domenu ".rs" utrostručiti zahvaljujući novim pravilima registracije, koja
omogućavaju firmama i građanima da rgistruju po više domena. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
