|
|
Broj 1153, 16. maj 2008.
| Obama za korak bliži nominaciji |
| |
Nepune tri nedelje do okončanja trke za nominaciju kandidata Demokratske
partije za predsedničke izbore u SAD, Barak Obama ide bar korak ispred svog
direktnog partijskog rivala, Hilari Klinton.
 U
ovom trenutku, prema računici TV stanice MSNBC, Obama ima podršku 1.885
delegata dok Klintonova ima podršku 1.722, što znači da oboje imaju manje od
potrebnih 2.025, koliko je potrebno za "čistu" nominaciju.
Stranačke trke u preostalih pet država i direktna podrška superdelegata
jednom od dvoje pretendenata doneće konačan odgovor ko će novembra ove
godine izaći na megdan pretendentu republikanaca na Belu kuću, Džonu
Mekkejnu.
Preostalih pet država u kojima će se Obama i Klintonova boriti za podršku
prestalih 189 delegata su Oregon, Kentaki (glasa se 20.maja), Portoriko (1.
juna), Montana i Južna Dakota (izbori 3. juna).
Podrška superdelegata u ovom trenutku je, kako danas procenjuje većina
američkih medija, presudna za završnicu trke za nominaciju predsedničkog
kandidata demokrata. Tome u prilog govore i komentari nakon stranačkih
izbora u Zapadnoj Virdžiniji, gde je Klintonova odnela ubedljivu pobedu ove
nedelje, ali čiji su superdelegati podržali Obamu.
Poslednjih dana Obama stiče prednost nad Klintonovom kada je reč o podršci
superdelegata. Među tim zvaničnicima partije, koji imaju slobodu direktne
javne podrške jednom od pretendenata, najviše pažnje izazvao je Džon Edvards.
 I
sam pretendent za demokratsku nominaciju do januara ove godine i kandidat za
potpredsednika SAD pre četiri godine, Edvards je juče ozvaničio podršku
Baraku Obami. "Postoji jedan čovek koji zna da je vreme da se stvori jedna
Amerika - a ne dve, i taj čovek je Barak Obama", rekao je Edvards.
Njegova podrška Obami, ocenjuje "Vašington post", jeste i podrška samom
Obami ali i dubokoj potrebi za jedinstvenom zdravstvenom zaštitom,
iskorenjivanjem siromaštva, boljem školskom sistemu i okončanju rata u Iraku.
"Edvardsova podrška (Obami) jasan je i oštar znak da je duga trka (za
nominaciju demokratskog kandidata) praktično završena", komentariše
ame-rički dnevnik.
Evdardsova podrška, zdušno ocenjuju svi američki dnevnici, mogla bi da bude
presudna za neodlučne glasače - belce, pripadnike radničke klase koji su
demokratski orijentisani. Klintonova je do sada imala prednost u toj
glasačkoj strukturi.
Iz izbornog štaba Hilari Klinton reakcije na Edvardsovu podršku Obami, kao i
još četvorice superdelegata ranije ove nedelje uglavnom se svode na poruke
da "trke još nije gotova" i "nominacija još nije na redu". |
| |
| |
|
| |
| Novi zakon o kovanom novcu |
| |
Predstavnički dom Kongresa SAD izglasao je da se promene formule za kovanice
koje su sad skuplje za izradu nego što im je nominalna vrednost, što će
zemlji uštediti nekih 100 miliona dolara godišnje.
 Novi
zakon će naložiti kovnici novca SAD da dolarski cent koji se pravi od cinka
i nikla i danas košta državu 1,26 centa, zameni čeličnim centom presvučenim
bakrom, čije će pravljenje koštati 0,7 centi.
Nikl - novčić od pet centi od bakra i nikla čije kovanje košta 7,7 centi -
ubuduće će se sastojati uglavnom od gvožđa, što će mu cenu proizvodnje
svesti ispod nominalne vrednosti. Zagovornici kažu je reč o odgovoru na
stalno poskupljenje metala i da će zakon uštedeti poreskim obveznicima
milijardu dolara tokom decenije.
Ali, čak je i državna kovnica protiv.
Direktor Ed Moj kaže da je rok od 270 dana za prelazak na čelični cent
suviše kratak da bi se industija metala prilagodila, što će izazvati dodatne
troškove. Sem toga, i čelik može da poskupi kao i metali koji su sada u
upotrebi.
Tokom prošle godine kovnica SAD je napravila 7,4 milijardi novčića od jednog
centa i 1,2 miljardu "niklsa."
Druge dolarske kovanice i dalje koštaju manje od naznačene vrednosti. Da bi
se iskovao "dajm" - vredan 10 centi - potrebno je nešto više od četiri centa,
dok "kvoter" - novčić od 25 centi - staje ispod 10 centi.
Jedan dolar u metalu košta oko 16 centi da bi se napravio, navodi kovnica.
SAD su cent od čelika kovale poslednji put tokom Drugog svetskog rata. |
| |
| |
|
| |
| Više od 43.000 mrtvih |
| |
Više od 43.000 ljudi je poginulo, a više od 27.000 se vodi kao nestalo u
ciklonu "Nargis" koji je pogodio Mjanmar, javili su državni mediji te zemlje,
a prenose agencije.
Kako su javili državna televizija i drzavni radio Mjanmara, u ciklonu koji
je 3. maja pogodio zemlju poginulo je 43.318 ljudi, a kao nestalo se vodi
27.838 ljudi.
 Prethodni
bilans bio je za oko 5.000 manje poginulih.
Mjanmarske vlasti, vojna hunta koja vlada već decenijama, bore se sa
posledicama ciklona.
Već nekoliko dana, mjanmarski mediji svake večeri objavljuju broj žrtava
koji neprekidno raste i uglavnom isti, ili manji, broj nestalih.
U jednoj od najgorih katastrofa koje su pogodile drzavu ranjene su 1.403
osobe.
Zapadne diplomate i Ujedinjene nacije govore o više od 100.000 poginulih.
Pozivajući se na humanitarne organizacije, britanski državni sekretar Daglas
Aleksander izjavio je da bi bilans mogao da bude i čak 200.000 poginulih i
nestalih.
Prema najnovijem internom izveštaju UN, između 1,6 milion i 2,5 milion osoba
je "ozbiljno ugroženo" zbog ciklona, a od toga broja 550.000 osoba je imalo
koristi od privremenih skloništa u delti reke Iravadi, na jugozapadu zemlje,
koja je nateže pogođena ciklonom.
U izveštaju UN se dodaje da stanovništvo napušta najugroženije zone
pokušavajući da dobiju osnovnu pomoć, odnosno vodu za piće, hranu, lekove i
krov nad glavom.
Svetski program hrane (NjFP) saopštio je da je do sada dostavio pomoć za
50.400 osoba od ukupno 750.000 kojima preti glad.
Iako avioni sa humanitarnom pomoći stižu u velikom broju u Mjanmar, vojna
hunta nastavlja da ograničava upućivanje humanitarnih radnika u zone najteže
pogođene ciklonom "Nargis". |
| |
| |
|
| |
| Pronađena najmlađa supernova u Mlečnom putu |
| |
Pronalazak najmlađe supernove u našoj galaksiji, Mlečnom putu, mogao bi da
utiče na bolje upoznavanje eksplozija zvezda na kraju njihovog postojanja,
što je od ključnog značaja za dinamiku galaksije, saopšteno je u sredu u
Vašingtonu.
 Naučnici
su procenili da otkrivena supernova ima oko 140 godina i mlađa je od
prethodno pronađene supernove od 200 godina, za koju se smatralo da je
najmlađa u Mlečnom putu.
Nova supernova je nazvana Kasiopeja i nastala je oko 1680. godine, prema
procenama zasnovanim na ostacima njene svetlosne eksplozije kao zvezde.
Procenjuje se da je kao zvezda eksplodirala pre 140 godina.
Supernova opisuje celokupnost fenomena direktno povezanih sa eksplozijom
jedne zvezde i obično ima ekstremno intenzivnu i pojačanu svetlost koja ne
traje dugo.
Supernove igraju značajnu ulogu u istoriji univerzuma, jer kada na kraju
postojanja zvezda eksplodira, nakon što je iscrpela svoje nuklearno gorivo,
ona ispušta hemijske elemente. Supernove potom podstiču stvarenje novih
zvezda.
Supernove se pojavljuju obično u Mlečnom putu, tri puta za sto godina.
Astrofizičar Stiven Rejnolds sa Univerziteta u Severnoj Karolini je vodio
istraživanja o novoj supernovi. |
| |
| |
|
| |
| SAD i dalje najkonkurentnija zemlja sveta |
| |
SAD su prve na svetu u konkurentnosti, u petnaestoj uzastopnoj godini, ali
američka privreda pokazuje iste znake slabosti koje su potopile uzavreli
Japan početkom devedesetih godina, navodi se godišnjem pregledu objavljenom
u Ženevi.
Azijski tigrovi, Singapur i Hongkong rangirani su odmah iza SAD, kao i
prošle godine. Švajcarska je skočila za dva mesta na četvrto, dok je
Luksemburg peti na vrhu liste najkonkurentnijih privreda sveta, objavila je
švajcarska poslovna škola Luzan, izdavač Svetskog godišnjaka o
konkurentnosti.
U prvih 10 ove godine ulaze Danska, Australija, Kanada, Švedska i Holandija.
Slovenija je popela za osam mesta na trideset drugo, što skok ravan Poljskom
koja se našla na 44. mestu. Grčka je skliznula za šest mesta na četrdeset
drugo, a Rusija za četiri na četrdeset deveto. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
