Novine broj 1154 - Kanada - News from Canada

SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA

KANADA

Broj 1154, 23. maj 2008.

Ministrova devojka i avionska karta postali državna pitanja

Ministar inostranih poslova Maksim Bernije, poslednjih nedelja u nekoliko navrata dolazio je u centar medijske pažnje, ali ne zbog svojih radnih rezultata, već uglavnom zarad privatnih razloga.

Naime, sada se ispostavilo da je njegova prijateljica, bivši model i glumica Džuli Kuilar, koja se pojavila u njegovoj pratnji prošle godine prilikom inauguracije vladinog kabineta, bila udata za motoristu koji je bio u sukobu sa zakonom, a takođe je živela sa drugim gangsterom koji je ubijen u sukobu tokom devedesetih godina prošlog veka.

Kuilarova je na inauguraciji privukla pažnju svojom toaletom koja je previše otkrivala, kako su zamerali vladini zvaničnici.

Iako ministar nije više u vezi sa Kuilarovom, ove činjenice o njoj podstakle su opozicione predstavnike da dovedu u pitanje Bernijeovu moć rasuđivanja, posebno u svetlu nedavnih gafova u vezi sa Avganistanom.

No, premijer Stiven Harper, komentarišući bivšu prijateljicu ministra inostranih poslova Maksima Bernijea, rekao je da ga čitava ta priča ne interesuje, a opozicione lidere je okarakterisao kao 'grupu tračara' zbog bavljenja tim pitanjem.

Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej rekao je da nema potrebe da se sprovodi bezbednosna provera supružnika ili partnera ministara u federalnoj vladi, uprkos političkoj buri koja se podigla poslednjih dana zbog bivše devojke ministra Bernijea.

Pojedini eksperti za bezbednost smatraju da veza koju je ministar inostranih poslova Maksim Bernije imao sa Džuli Kuilar, ne može biti okarakterisana samo kao privatna stvar, kako kažu članovi vlade, već i kao pitanje koje može predstavljati potencijalnu opasnost za ministra i interese zemlje.

Predstavnici RCMP-a nedavno su sa ministrom inostranih poslova Bernijeom razjašnjavali i kako je došlo do toga da se on slika sa biznismenom iz Montreala Majklom Čamasom, koji je kasnije uhapšen u policijskoj akciji, koja je na meti imala organizovane kriminalne grupe plemena Mohok. Ispostavilo se da su se Bernije i Čamas sreli na jednoj donatorskoj manifestaciji i da se radi o prigodnoj, kurtoaznoj fotografiji, izvučenoj iz konteksta.

Bernijeovo ime pomenuto je ovih dana i u vezi sa ogromnim računom za putne troškove napravljenim prilikom odlaska u Laos, na Frankofonsku konferenciju. Povratna avionska karta za ministra Bernijea koštala je 22.573 dolara, a jedan član njegovog tima napravio je istu maršrutu za skoro deset puta manji iznos. No, Piter Van Loun, šef poslaničkog kluba Konzervativne stranke izneo je uverenje da je to opravdani trošak za prvu klasu, kojim se, između ostalog, potvrđuje nivo na svetskoj sceni.

Hormon gladi objašnjava zašto sebe i druge tešimo hranom

Hormon gladi grelin, koji se stvara u crevima, čini da hrana bolje izgleda, pokazalo je najnovije naučno istraživanje dr Alena Dagera i njegovih saradnika sa Instituta za neurologiju pri Univerzitetu Mekgil.

Kako napominje dr Dager, ljudi su oduvek bili svesni da je tako, a sada je ustanovljen i razlog koji to objašnjava. Ovaj hormon aktivira delove mozga koji se uključuju kod osećanja zadovoljstva ili nagrađivanja, odnosno one iste koji kod narkomana prepoznaju željenu drogu.

Dr Dager kaže da se grelin stvara i kada smo pod stresom, što objašnjava potrebu, ali i uvreženu naviku da sebe i druge 'tešimo hranom'. Unošenjem hrane smanjuje se nivo grelina.

Grelin deluje podsećajući nas na pozitivne impulse koje dobijamo od hrane, tako što sliku, misli ili same prehrambene namirnice čini privlačnijim, čime povećava i potrebu za jelom. Dr Dager veruje da je mogućnost mozga da prizove takve senzacije evolutivni zaostatak iz vremena kada je pribavljanje i očuvanje hrane predstavljalo problem.

Ovo istraživanje finansirala je kompanija Unilever. Dobrovoljcima su davane injekcije grelina ili placebo tri sata posle obroka i potom im je uz pomoć magnetne rezonance merena moždana aktivnost dok su im prikazivane slike hrane i prirode. Reakcija se javljala kod osoba koje su gledale slike hrane, u kombinaciji sa primljenim grelinom.

Napominje se da istraživački tim nije pokušavao da poveže intenzitet moždane aktivnosti sa određenim, na primer visoko kaloričnim, obrocima. Ustanovljene su samo individualne razlike u nivou reagovanja. Dr Deger je naglasio da je očigledno izuzetno teško ljudima da ignorišu signale koje šalje grelin.

Naučni svet pozdravio je ovu studiju kanadskih eksperata, posebno dr Džulio Lisinio, šef katedre za psihijstriju sa Univerziteta u Majamiju, koji se bavio dejstvom hormona leptina, zaduženog za signaliziranje mozgu da smo uneli dovoljnu količinu hrane.

Drastično povećan broj izgubljenih i ukradenih pasoša

Posle drastičnog povećanja broja izgubljenih i ukradenih pasoša u poslednje dve godine, 37.650 u 2007. godini u poređenju sa 24.792 u 2005. godini, nadležna Pasoška služba uvela je dodatnu proveru prijava za dobijanje pasoša u čitavoj zemlji.

Ova mera je uvedena zato što pasoši spadaju u dokumenta koja mogu biti izuzetno interesantna pripadnicima kriminalnih organizacija, za najrazličitije kriminalne aktivnosti. Ipak, kako se potencira, najčešće do zloupotreba dolazi za trgovinu ljudima, krijumčarenje, pranje novca i terorizam.

Primećeno je da se poklopilo povećanje broja nestalih i ukradenih pasoša sa povećanje broja izdatih pasoša. u poslednjih pet godina, gotovo da je udvostručen broj pasoša izdatih kanadskim državljanima.

Eksperti za bezbednost upozoravaju da za sprečavanje zloupotreba putnih isprava nije dovoljno samo povećavanje bezbednosti samih dokumenata, niti bolja komunikacija između različitih resornih ministarstava. Upravo zbog toga, svim putnicima upućena je preporuka i upozorenje da povedu više računa o putnim ispravama. Kako se napominje, u pojedinim zemljama to je posebno važno, kao na primer u Španiji, gde je prošle godine ukradeno skoro 500 kanadskih pasoša.

Milijarde za lekove

Najnovija procena pokazuje da su Kanađani prošle godine potrošili oko 27 milijardi na lekove, dve više nego godinu dana ranije. Glavni razlog za ovoliko povećanje iznosa je što se na tržištu pojavilo puno novih lekova, po tradicionalno višim cenama, što u kombinaciji sa opštim porastom potrošnje lekova čini da je ukupno izdvojeni iznos uvećan.

Ova svota predstavlja oko 16 odsto od ukupnih troškova za zdravstvo u protekloj godini, kaže se u izveštaju nacionalnog Instituta za zdravstvene informacije.

Institut naglašava da je sveukupna potrošnja za zdravstvo rasla po godišnjoj stopi od 6,5 odsto od 1985. do 2005. godine, dok je potrošnja za lekove rasla po stopi od 9,5 odsto. Više se izdvajalo za lekove po receptima, tako da je 2007. godine za njih potrošeno 84 odsto od ukupne svote.

Najviše lekova po glavi stanovnika kupili su žitelji Nju Brunsvika, a najmanje oni iz Severozapadnih teritorija.

Ontarijsko medicinsko udruženje saopštilo je da je u provinciji još uvek oko 850 hiljada građana bez svog porodičnog lekara, tako da i to možda može objasniti visinu iznosa za lekova. Takođe, provinciji nedostaje oko 2.500 lekara, kaže predsednik Udruženja dr Ken Arnold.

Današnji vozači ne ulivaju poverenje kao oni nekad

Nacionalna anketa Kanadske automobilske asocijacije pokazuje da je skoro polovina Kanađana manje sigurna u saobraćaju sada nego što je bila pre deset godina, bez obzira što su razna tehnološka pomagala stavljena u službu upravo bezbednosti u vozilima. Razlog su uglavnom drugi vozači, kojima se zamera da nisu pažljivi onoliko koliko su bili u prošlosti.

Čak 77 odsto anketiranih je izjavilo da današnji vozači nisu bolji nego što su bili oni od pre 20 godina.

Svega je svaki deveti učesnik ankete izjavio da se sada oseća sigurnije.

Iako ova anketa nije precizno ispitivala razloge, stručnjaci veruju da objašnjenje leži u brojnim faktorima koji ometaju pažnju vozača. Tu se misli na mobilne telefone, pisanje poruka, BlekBerije, MP3 plejere, pa i na sisteme za GPS koji čine da vozač gleda u ekran.

Nedavno je jedan vozač, koji je kažnjen za prebrzu vožnju, priznao da je gledao portabl DVD plejer tokom vožnje, ne misleći pri tom da je radio nešto nedozvoljeno. U vozilu su se u tom trenutku nalazile još tri osobe.

Ljudi iz Asocijacije preporučuju da vozači što je moguće više smanje prisustvo raznih sprava koje odvlače pažnju. Takođe, vožnja treba da bude smirena, da vozač poznaje put i teren, predvidi dovoljno dodatnog vremena za putovanje kako bi izbegao nerviranje i obezbedi dovoljan razmak između svog vozila i drugih učesnika u saobraćaju.

Samoubistvo kao beg od loših uslova života

Prošle godine 74 dece iz Šamatave, Manitoba, pokušalo je samoubistvo, a još 82 je izjavilo da namerava to da uradi, što je više od četvrtine ukupnog broja dece, saopštili su lokalni zdravstveni radnici. U prva četiri meseca ove godine, broj je porastao, tako da je 37 dece i desetoro odraslih pokušalo da digne ruku na sebe, a 52 je planiralo samoubistvo.

Kako se navodi, uslovi života su tako loši da oni i na ovakav, ekstreman način pokušavaju makar na kratko, da promene sredinu. Prošlog meseca, samo u jednoj nedelji četvoro dece je pokušalo da sebi oduzme život, a najmlađe među njima ima svega devet godina.

I provincija i federalna vlada pokušavaju da reše ovaj veliki problem, ali očigledno nedovoljno efikasno.

Direktan prenos svadbe na radiju

Mladenci Serž Kormije i Janbing Zou iz Monktona prenosili su svoje venčanje putem radio talasa za sve one koji nisu bili u prilici da im se pridruže u svadbenom veselju.

Tim povodom, oni su uz pomoć svojih prijatelja i svojim zalaganjem postavili radio-stanicu sa dozvolom za ograničeno trajanje i dometom koji pokriva okolinu Monktona, a četvorodnevni program mogao je da se čuje i preko interneta.

Njih dvoje sada žive u okolini Toronta, a upoznali su se na Univerzitetu Nju Brunsvik. Mladoženja je iz Monktona, dok se mlada ovde doselila pre pet godina iz Kine.

Ideja o radio prenosu prigodnog predstavljanja mladenaca, kroz muziku, tradiciju i priče, potom samog čina venčanja i svadbenog veselja, pala im je na pamet baš zbog toga što su bili svesni da mnogi njeni rođaci neće moći da budu sa njima i podele radost.

Oni razmišljuju da se emitovanjem ovakvih programa bave u budućnosti, ukoliko se ovaj eksperiment pokaže uspešnim.

Opremu već imaju, a mladoženji Kormijeu je to i struka, pošto je to učio na koledžu u Vudstoku.

On kaže da u Evropi nekoliko kompanija nudi slične servise.

Najavljuje se test iz jezika za imigrante

Kako je nedavno objavio Toronto Star, uskoro bi svi imigranti koji se prijavljuju za useljenje kao stručna radna snaga mogli imati obavezu da polažu test znanja engleskog ili francuskog jezika, čak i ukoliko dolaze iz zemalja u kojima su ova dva jezika službena.

Zastupnici prava imigranata potenciraju da to samo može dodatno da produži postupak rešavanja prijava, i to u trenutku kada federalna vlada pokušava drastičnim merama da smanji nagomilane nerešene predmete, posebno za deficitarne struke. Osim toga, ovakva provera može dodatno obeshrabriti potencijalne kandidate za useljenje u Kanadu.

Po sadašnjim kriterijumima, oni koji se u kategoriji stručna radna snaga prijavljuju za useljenje, mogu dobiti do 16 poena na dobro znanje jezika, koje dokazuju preko međunarodnog sistema provere, ili kroz pisani podnesak.

Napominje se da izmenjeni kriterijumi ne bi bili primenjivani kod onih čije su prijave već ušle u proceduru, kao i kod kategorije porodičnih useljenika.

Oglasavanje Marketing