|
|
Broj 1156, 6. jun 2008.
| Farmaceuti će uskoro određivati terapiju |
| |
Uskoro bi farmaceuti mogli pacijentima u Ontariju prepisivati lekove, ukoliko
se provincija pridruži drugim delovima zemlje i odobri apotekarima,
medicinskim sestrama i drugim zdravstvenim radnicima da izdaju recepte.
 Ministar
Smiterman navodi da će pacijenti biti na dobitku, pre svega zato što bi na
mnogo pogodniji način stizali do leka. Posebno bi to bilo značajno
stanovnicima udaljenih naselja, kojima je bliža apoteka nego ambulanta, ali
i hroničnim bolesnicima, koji ne bi morali da odlaze lekaru i čekaju redove
samo da bi dobili recept za već utvrđene lekove.
Lekari strahuju da takva praksa otvara mogućnost za greške u lečenju, ali
ministar zdravstva Džordž Smiterman smatra da su farmaceuti dovoljno dobro
obučeni da bi mogli da se bave i određivanjem terapije. On zatražio je savet
koji bi pomogao u donošenju konačne odluke kome bi se to pravo moglo
dodeliti. Posebna dilema postoji kod medicinskih sestara, kod kojih je
sporno kolika bi ta ovlašćenja mogla da budu.
Ministarstvo zdravlja, stoga, sprovodi istraživanje koje bi trebalo da
pokaže kome bi, posebno među onima koji već imaju određena, ograničena
ovlašćenja za prepisivanje lekova, to trebalo proširiti na više klasa
preparata. Što se farmaceuta tiče, veruje se da bi oni, ukoliko bi mogli da
određuju terapiju, značajno smanjili pritisak pacijenata na sistem.
 U
Alberti su još prošle godine proširili ovlašćenja farmaceutima, koji sada
mogu da daju određene lekove, da nastave terapiju i da daju vakcinu. Nju
Brunsvik je otišao korak dalje, jer tamo apotekari mogu da nastave terapiju
koju je prepisao lekar, ali i da je izmene bez saglasnosti lekara, kao i da
odrede terapiju za manje složena stanja. U Manitobi, pak, pored svega
pobrojanog, farmaceuti bi mogli i da zahtevaju određene analize i da tumače
rezultate.
Izvršni direktor Udruženja farmaceuta Kanade Džef Poston smatra da apotekari
imaju dovoljno znanja da na sebe preuzmu odgovornost za određivanje terapije
u nekim slučajevima, i da svetski trend u tom pravcu to i potvrđuje. No,
Brajan Dej koji se nalazi na čelu Udruženja lekara Kanade, podseća da
dijagnoze koje se daju bez pregleda mogu biti veoma nepouzdane jer se u
nekim slučajevima tegobe poklapaju, ali ne i terapija. On insistira da je
jedina ispravna stvar koja se može učiniti kada se javi nedostatak lekara to
da se radi na tome da se njihov broj poveća. |
| |
| |
|
| |
| Jednocikl bi lako mogao ući u modu |
| |
Pronalazak Bena Galeka, tinejdžera iz Miltona, električni jednocikl Uno
privlači ogromnu međunarodnu medijsku pažnju, interesovanje sektora
proizvođača motocikala, kao i običnih ljudi koji bi voleli da imaju ovakvo
vozilo.
Uno se pojavio ovog meseca i na koricama časopisa Popularna nauka, kao jedan
od deset najboljih pronalazaka godine.
Interesantno je da je ovo vozilo nastalo kao projekat za naučni sajam. Manje
je od motocikla, ima dva točka koji deluju kao jedan (otud i naziv Uno,
odnosno jednocikl) jer stoje jedan pored drugog i tako obezbeđuju stabilnost.
Ovaj izum nije dobio prvu nagradu na Intelovom Međunarodnom sajmu nauke i
tehnike u Novom Meksiku, ali odmah po pojavljivanju vozilo je ocenjeno kao
najpotencijalnije što se tiče tržišne vrednosti.
Poslednjih godinu dana Galek je pokušavao da svoj izum dizajnom učini što
primamljivijim za kupce. Čak je odložio početak studiranja zbog toga, jer je
svu svoju i roditeljsku ušteđevinu pretočio u tehničke i dizajnerske
inovacije. Sada je stigao do vozila koje može da se prodaje po ceni od šest
hiljada dolara i izgleda veoma lepo, što svakako može privući potencijalne
kupce.
Inspiraciju za stvaranje ovog vozila mladi Galek dobio je na putovanju kroz
Kinu, gde je bio zapanjen problemom zagađenja i ogromne gužve na svakom
koraku. |
| |
| |
|
| |
| Pomoć iz Kanade za srpsku decu na Kosovu |
| |
Na dobrotvornim priredbama u Kanadi sakupljeno je oko 50.000 dolara (više od
30.000 evra) za decu koja žive u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.
Na dramsko-poetsko-muzičkoj večeri u srpskoj crkvi Svete trojice u Montrealu
prikupljeno je oko 10.000 dolara, a na sličnoj priredbi u Otavi u Centru "Puškin"
ruske pravoslavne crkve Pokrov presvete Bogorodice 4.600 dolara.
Osim kanadskih Srba, priloge su dali i pripadnici ruske zajednice i drugi
posetioci.
Na ranijim humanitarnim manifestacijama sakupljeno je više od 30.000 dolara.
 Uz
ostale učesnike, organizacione i druge zasluge za montrealsko
kulturno-umetničko humanitarno veče pripadaju istaknutom emigrantu, (penzionisanom)
univerzitetskom profesoru Đorđu Ajdukoviću, dobitniku visokog odlikovanja -
medalje čovekoljublja za "nesebičnu pomoć i dobročinstvo svom narodu i
državi matici".
Otavsku humanitarnu priredbu organizovala je ruska crkva Pokrov presvete
Bogorodice u saradnji sa srpskom crkvom Sveti Stefan i ambasadom Srbije.
Inicijatorka i (dramska) realizatorka priredbi bila je humanistkinja Radmila
Mićić, pisac teksta, rediteljka i izvođač monodrame "Deco moja, kude li ste".
Mićićeva je tu dramu izvela više puta u Kanadi i Evropi uključujući Srbiju.
U Montrealu je govorila na srpskom jeziku, a u Otavi je, kao jednu celinu,
dramu izvela na tri jezika: srpskom, engleskom i ruskom.
Ta monodrama posvecenu je bolu majke Petre Kostić iz Retimlja koja godinama
traga za nestalim sinovima Todorom i Lazarom, kao i bolu svih unesrecenih
srpskih majki sa Kosova i Metohije čije su članove porodica oteli albanski
teroristi.
Dosad je pronađen samo mali broj otetih Srba, a traga se za još nekoliko
stotina.
Za svoje "srce na dlanu" i brojne humanitarne akcije, predsednik Srbije
Boris Tadić uručio je Radmili Mićić nagradu "Večernjih novosti" za "najplemenitiji
podvig godine".
Mićićeva je nagrađena i "Srebrnim znakom" Crvenog krsta Srbije i drugim
priznanjima, a, kao jednoj od 200 izabranih nosilaca, uručen joj je i novi
pasoš Republike Srbije.
Radmila Mićić otputovala je iz Kanade na Kosovo gde će obići sve srpske
enklave i lično uručiti prikupljena sredstva.
Ona namerava da ubuduće, po ugledu na neke kanadske humanitarne organizacije,
pronađe donatore koji će se dugoročnije obavezati da ugovorenim sumama
redovno sponzorišu određenu decu, a ne samo (darodavcima) "anonimne"
primaoce pomoći. |
| |
| |
|
| |
| Standard kanadskih starosedelaca kao u trećem
svetu |
| |
Kanada nedovoljno brine o starosedeocima i uslovi života većine među
autohtonim stanovništvom su kao u "trećem svetu", ocenjeno je na drugom
godišnjem kanadskom Nacionalnom danu akcije starosedelaca.
"Vlada strance koji dođu u Kanadu vodi naokolo i govori im da dobro brine o
starosedeocima - da imaju novac, kuće, radna mesta. Međutim, u stvarnosti se
vide uslovi kao u 'trećem svetu'", istakao je Geri Vašejkesik (Gary
Njashaykeesic) iz indijanskog rezervata na severozapadu Ontarija.
 Problemi
autohtonog stanovništva vezani za siromaštvo, zdravstvenu zaštitu i uslove
života rastu poslednjih godina u većini rezervata u Kanadi i sve su češće
blokade puteva u znak protesta, nesporazumi sa policijom, ponekad nasilje,
navode predstavnici starosedelaca.
Ove godine Nacionalni dan akcije protekao je u miru, saopštila je policija,
za razliku od lane, kada su demonstranti istočno od Toronta blokirali
najprometniji kanadski autoput.
"Nema nasilja, nastojimo da prenesemo poruku bez lomljenja prozora ili
razbijanja automobila", rekao je Vašejkesik tokom marša kroz Toronto pre par
dana.
On je istakao da su starosedeoci više nego i jedna druga grupa u Kanadi
suočeni sa siromaštvom, kriminalom, lošim zdravljem. Stope nezaposlenosti i
sampubistava takođe su najviše među autohtonim stanovništvom, posebno u
udaljenim rezervatima na severu zemlje.
Na pitanje zašto su uslovi života starosedelaca tako loši, kanadski ministar
za pitanja Indijanaca Čak Stral (Ćuck Strahl) je odgovorio: "Ima još dosta
toga da se uradi, priznajem, ja i ne tvrdim da je sve učinjeno. Ali sve je
skupo ... i mi radimo po listi prioriteta". |
| |
| |
|
| |
| Nestali formulari za imigraciju |
| |
Nedovoljna pažnja ili slaba obuka, tek formulara nema
Na hiljade formulara za izdavanje radnih dozvola i druga vredna dokumenta
koja se izdaju turistima koji dolaze u Kanadu, nestali su zbog nedovoljne
pažnje slabo obučenih graničara, stoji u izveštaju istražnih organa.
 Preko
40 formulara nestalo je samo iz jedne kancelarije i, iako je najveći broj
pronađen, za oko dve hiljade i dalje se ne zna gde su.
Najspornija je jedna kancelarija, koja je u vreme nestanka formulara bila u
fazi renoviranja.
Ova dokumenta imaju veliku vrednost na crnom tržištu, jer mogu da posluže
kao identifikacija za programe pomoći i zdravstvenog osiguranja i pri
obezbeđivanju zvaničnih dokumenata, poput radnih dozvola, dozvola za
studiranje i privremenih dozvola boravka za stručnu radnu snagu.
Formulari su bili u nadležnosti Ministarstva za državljanstvo i imigraciju,
ali je taj posao pre više od četiri godine prepušten pograničnog službi.
Napominje se da je promena odgovornosti obavljena bez odgovarajuće obuke i
upoznavanja sa procedurom, što može i poslužiti kao objašnjenje za nestanak
jednog broja formulara.
Na pojedinim graničnim punktovima nisu vodili evidenciju o tome koliko su
pogrešno ispunjenih formulara uništili u mašinama ili na drugi način, što
dovodi u nedoumicu da li bi uopšte moglo doći do nekih zloupotreba.
No, evidentno je da su mere obezbeđenja tih formulara nedovoljne na gotovo
svim lokacijama, posebno kada se zna koliko mogu biti važni za useljenike. |
| |
| |
|
| |
| Nedovoljna bezbednosti pri onlajn kupovini |
| |
Potrošači, ali i stručnjaci za bezbednost u oblasti visokih tehnologija
smatraju da kompanije ne rade dovoljno na zaštiti ličnih podataka korisnika
usluga za kupovinu putem interneta.
Svega sedam odsto korisnika ima puno poverenje u sposobnost trgovaca, vlade
i banaka da zaštite njihove lične podatke.
Zanimljivo je da je ovo istraživanje sprovedeno među korisnicima, ali i među
profesionalcima koji se bave upravo tom delatnošću. Profesionalci, za
razliku od korisnika, imaju mnogo bolje mišljenje o tome šta pružaju
korisnicima.
Ipak, među elektroncima tek svaki treći veruje da njegova kompanija
obezbeđuje dovoljnu sigurnost korisnicima i njihovim ličnim podacima.
Najgore su prošli prodavci. Svega 0,5 odsto anketiranih sigurna je da oni
mogu pružiti zaštitu tajnosti ličnih i privatnih informacija svojih
korisnika na internetu.
Da bojazan nije neosnovana, govori činjenica da je svaki sedmi lično doživeo
neku problematičnu situaciju zbog toga, a više od dve petine ispitanika
navodi da je neko iz njegovog okruženja imao neprijatnosti oko zloupotrebe
ličnih informacija.
Ni najveće banke u zemlji ne ulivaju dovoljno poverenja onlajn korisnicima.
Svega devet odsto ispitanika veruje da su one u stanju da zaštite podatke o
svojim korisnicima, a svaki osmi ubeđen je da vlada dobro radi svoj posao na
zaštiti privatnosti.
Skepsu korisnika raznih internet usluga dovodi u pitanje i federalni komesar
za očuvanje privatnosti Dženifer Stodard u svom redovnom godišnjem izveštaju.
Ona navodi da je praktično nastupila epidemija provaljvanja u podatke, i da
je u poslednjih nekoliko godina na stotine hiljada Kanađana osetilo to na
svojoj koži. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
