|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1156, 6. jun 2008.
| “Srpski” Rolan Garos |
| |
Najbolja srpska teniserka Ana Ivanović plasirala se u finale Rolan Garosa
pošto je pobedila Jelenu Janković sa 2:1 u setovima (6:4, 3:6, 6:4).
 Ivanovićeva
je nakon ove pobede postala najbolja svetska teniserka, prva na WTA listi,
pošto je Svetlana Kuznjecova izgubila u polufinalu od Dinare Safine, a
Marija Šarapova, od iste igračice, izgubila u osmini finala.
U meču koji je trajao 135 minuta, Ivanovićeva je osvojila 96, a Jankovićeva
89 poena, ali je druga svetska igračica napravila 43 neiznuđene greške, 15
više od Jankovićeve.
Jankovićeva je odlično počela meč, i uz napravljen brejk povela je sa 3:0.
Ivanovićeva je nakon toga zaigrala bolje, osvojila gem na svoj servis i u
petom gemu iskotristila drugu brejk loptu i smanjila rezultat na 3:2.
Treća svetska teniserka zatim vraća brejk, ali to uspeva i Ivanovićevoj koja
osvaja četiri uzastopna gema i dobija prvi set sa 6:4. Druga teniserka sveta
je u prvom setu osvojila 33, a Jankovićeva 24 poena, a Ivanovićeva je
napravila dve greške manje od svoje protiv-nice - 12.
Drugi set Ivanovićeva je počela osvojenim brejkom, a obe teniserke su
osvojile gemove prilikom svog servisa i rezultat je bio 3:1 u korist druge
igračice na NjTA listi.
Tada je Jankovićeva zaigrala agresivnije, u petom gemu je uspela da spase
nekoliko brejk lopti, ali i da napravi brejk u narednom gemu i uz četiri
uzastopno osvojena gema uspela da dobije drugi set sa 6:3.
 Ivanovićeva
je u drugom setu napravila 10 grešaka više, a Jankovićeva je uz bolji i
agresivniji servis osvojila 13 poena više od protivnice.
Jankovićeva je na početku trećeg seta zaigrala mnogo bolje, napra-via brejk
i povela sa 3:1, ali je tada Ivanovićeva uz precizne udarce sa osnovne
linije uspela da osvoji gem na svoj servis i vrati brejk, i tako izjednači
na 3:3.
U sedmom gemu Jankovićeva uspeva da oduzme servis protivnici, ali to čini i
Ivanovićeva, i uz osvojen gem na svoj servis, i napravljen brejk u 10. gemu,
osvaja treći set, dobija meč, i postaje prva igračica na WTA listi.
Ivanovićeva će u finalu igrati protiv Ruskinje Dinare Safine, koja je ranije
pobedila svoju sunarodnicu Svetlanu Kuznjecovu sa 2:0 u setovima (6:3, 6:2).
Zimonjić u finalu dublova
Srpski teniser Nenad Zimonjić i njegov dubl partner Kanađanin Danijel Nestor
plasirali su se u finale Rolan Garosa pošto su pobedili ruski dubl kojeg
čine Dimitrij Tursunov i Igor Kunicin sa 2:1 u setovima (4:6, 6:4, 6:4).
Zimonjić i Nestor će u finalu igrati protiv Pabla Kuevasa i Luisa Horne,
koji su ranije pobedili Dušana Vemića i Bruna Soareša sa 2:1 u setovima.
Srpsko-kanadski dubl postavljen je za druge nosioce na turniru.
Takođe teniser Srbije Nenad Zimonjić i teniserka Slovenije Katarina
Srebotnik plasirali su se u polufinale Rolan Garosa u miks dublu, pošto su
pobedili Katarinu Bondarenko iz Ukrajine i Jordana Kera iz Austrije sa 2:0
(6:3, 6:3.
Zimonjić i Srebornikova su postavljeni za prve nosioce, a u polufinalu će se
sastati sa Đi Ženg iz Kine i Mahešom Bupatijem iz Indije.
Nagradni fond Rolan Garosa je 15.575.960 evra. |
| |
| |
|
| |
| Socijalisti se okreću na drugu stranu |
| |
Posle četiri nedelje pregovora o koaliciji sa nacionalistima, Socijalistička
partija Srbije (SPS) okenuće se, čini se, suprotstavljenom, liberalnom bloku
i pomoći da se formira vlada čvrsto orijentisana ka EU, ocenjuje agencija
Rojters.
Rojters prenosi reči "lidera jedne male stranke iz koalicije okupljene oko
socijalista, koji je postao ključni igrač posle izbora" da su "razlike među
nacionalistima prevelike i da bi njegova koalicija trebalo da nastavi sa
prozapadnim blokom".
 "Tražio
sam od koalicionih partnera da prekinu pregovore sa DSS zbog njihovog stava
o SSP, citira Rojters (lidera Jedinstvene Srbije) Dragana Markovića, na
slici desno, koji je dodao da će se koalicija okupljena oko socijalista
sastati "danas ili sutra da razmotri, a potom saopšti, zajednički stav".
Pozivajući se na svoje izvore, Rojters navodi da bi neslaganje oko SSP moglo
značiti da će socijalisti početi pregovore sa Demokratskom strankom možda
već naredne nedelje.
Nekada oštri kritičari Miloševićevog agresivnog nacionalizma, demokrate su
spremne da pomognu socijalistima da promene imidž u imidž respektabilne
stranke, u zamenu za partnerstvo, navodi agencija.
Poozivajući se na političke izvore, Rojters dodaje da je DS spreman da
lideru SPS Ivici Dačiću, kao deo koalicionog paketa, ponudi premijerski
položaj i nekoliko uticajnih ministarstva.
Agencija podseća da je nakon izbora Srbija ostala podeljena, a ključ u
rukama socijalista.
Nepokolebljivi u stavu da se Srbija mora približavati EU zbog razvoja,
socijalisti su pokušali da ublaže otpor radikala i Demokratske stranke
Srbije premijera Vojislava Kosastuncie, ali čini se uzalud, navodi Rojters.
Kao znak nepopustljivosti, dodaje agencija, DSS je objavila analizu u kojoj
se navodi da je Sporazum o stabilziaciji i pridruživanju sa EU pravno
nevažeći, jer ne precizira da je Kosovo deo Srbije i da zato nikada ne bi
mogao da bude ratifikovan.
Rojters podseća i da je Sporazum potpisan sa Beogradom neposredno uoči
izbora, kao znak podstreka liberalnom bloku, dodajući da uprkos dubokim
analizama koje je izazvao u Srbiji, taj sporazum neće imati velikog uticaja
dok ga ne ratifikuju sve članice EU, što zavisi od saradnje Srbije sa Haškim
sudom.
Tek treba videti koliko daleko će socijalisti biti spremni da idu da
udovolje Tribunalu koji godinama optužuju da je anti-srpski i pristrasan,
zaključuje Rojters. |
| |
| |
|
| |
| Obama osigurao predsedničku nominaciju |
| |
Barak Obama već je ušao u istoriju osiguravši kao prvi Afroamerikanac
predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Sada mu predstoji petomesečna
trka za Belu kuću protiv republikanskog kandidata Džona Mekejna.
 Obama
je neverovatnom brzinom prešao put od nepoznatog poličara do prvog
Afroamerikanca koga je jedna od dve ključne stranke u SAD nominovala za
predsednika države.
Obama je rođen 4. avgusta 1961, u Honolulu, na Havajima, od majke Amerikanke
i oca Kenijca koji su se venčali tokom studija na havajskom univerzitetu.
Kada je navršio dve godine roditelji su mu se razveli, a otac se vratio u
Keniju i zaposlio u tamošnjem ministarstvu privrede.
Deo detinjstva Obama je proveo sa majkom i očuhom u Indoneziji, a na Havaje
se vratio da završi srednju školu nakon koje dobija stipendiju i diplomira
političke nauke na Kolumbija univerzitetu.
Po završetku školovanja zapošljava se kao advokat a radi i kao predavač na
Cikago Lanj School gde predaje ustavno pravo.
Oženjen je s Mišel, s kojom ima dve kćerke.
U razdoblju 1994. do 2004. Barak Obama je biran za senatora u senatu države
Ilinois na listi Demokratske stranke. Godine 2004. postiže prvi veći
politički uspeh kada je izabran u Senat SAD kao predstavnik Čikaga, pri čemu
je "pokupio" čak 70 odsto glasova u borbi s protivkandidatom republikancem.
Obamin politički idealizam, posvećenost ljudskim pravima i harizmatični
nastupi privukli su veliku pažnju javnosti. Svojom elokventnošću i
govorničkim sposobnostima zadobio je status "najvećeg osveženja" i nade
Demokratske stranke.
Obama uživa podršku naročito među glasačima ispod 40 godina i fakultetski
obrazovanima. Zanimljivo je da je uspeo da postane kandidat potencijalno
prihvatljiv za belačku većinu. To je potvrdio i pobedom u Ajovi u kojoj je
čak 92 odsto stanovništva belo.
S druge strane, u početku su mnogi crnci bili suzdržani prema njemu: što
zbog latentnog rasizma (mešano poreklo), ali i zbog oca iz Kenije, što je
mnogim "čistuncima" među afro-amerikancima smetalo.
Postoji, naime, teorija da crni Amerikanci čiji su preci došli u SAD posle
ukidanja robovlasništva ne razumeju istorijske traume i patnje onih čiji su
preci bili robovi.
U svakom slučaju Obama je uspeo da premosti rasne i političke razlike -
prihvatljiv je crncima jer je crnac, prihvatljiv je umerenim i
konzervativnim demokratama, ali i mnogim nezavisnim i glasačima
republikanaca.
Kada je kampanja počela, glavna motivacija glasača demokrata bila je da se
prekine politika Bušove administracije u Iraku i da se povuku američke trupe.
Dok je Obama tu potpuno čist zato što je od samog početka bio protiv rata u
Iraku, Hilari Klinton je menjala stav što joj je donekle srušilo
kredibilitet.
Ova tema se tokom kampanje polako povlačila sa prvog mesta na listi
prioriteta, zato što je u poslednjih nekoliko meseci nasilje u Iraku opalo,
a novi izvor zabrinutosti je postalo stanje ekonomije i opasnost od recesije. |
| |
| |
|
| |
| Jednocikl bi lako mogao ući u modu |
| |
 Pronalazak
Bena Galeka, tinejdžera iz Miltona, električni jednocikl Uno privlači
ogromnu međunarodnu medijsku pažnju, interesovanje sektora proizvođača
motocikala, kao i običnih ljudi koji bi voleli da imaju ovakvo vozilo.
Uno se pojavio ovog meseca i na koricama časopisa Popularna nauka, kao jedan
od deset najboljih pronalazaka godine.
Interesantno je da je ovo vozilo nastalo kao projekat za naučni sajam. Manje
je od motocikla, ima dva točka koji deluju kao jedan (otud i naziv Uno,
odnosno jednocikl) jer stoje jedan pored drugog i tako obezbeđuju stabilnost.
Ovaj izum nije dobio prvu nagradu na Intelovom Međunarodnom sajmu nauke i
tehnike u Novom Meksiku, ali odmah po pojavljivanju vozilo je ocenjeno kao
najpotencijalnije što se tiče tržišne vrednosti.
 Poslednjih
godinu dana Galek je pokušavao da svoj izum dizajnom učini što
primamljivijim za kupce. Čak je odložio početak studiranja zbog toga, jer je
svu svoju i roditeljsku ušteđevinu pretočio u tehničke i dizajnerske
inovacije. Sada je stigao do vozila koje može da se prodaje po ceni od šest
hiljada dolara i izgleda veoma lepo, što svakako može privući potencijalne
kupce.
Inspiraciju za stvaranje ovog vozila mladi Galek dobio je na putovanju kroz
Kinu, gde je bio zapanjen problemom zagađenja i ogromne gužve na svakom
koraku. |
| |
| |
|
| |
| Albanci pucali na policiju |
| |
Makedonsko ministastvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je policija privela
28 osoba i da je raspisana poternica za još desetak ljudi, posle incidenata
na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju u Makedoniji.
U skopskom selu Aračinovo u nedelju u sukobu s policijom, posle ranjavanja
preminuo Naser Aidini, aktivista albanske Demokratske unije za integracije
(DUI).
 Prema
podacima policije, nepoznata osoba albanske nacionalnosti je na biračkom
mestu htela da glasa za više ljudi, a pošto mu predsednik glasačkog odbora
to nije dozvolio, izvadio je pištolj, a pridružilo mu se još nekoliko
naoružanih osoba.
Portparol policije Ivo Kotevski izjavio je u ponedeljak da je u toku
identifikacija svih onih koji su narušavali izborni proces.
Na nekim mestima je prekinuto glasanje jer je zabeleženo prisustvo
naoružanih ljudi, lomljene su glasačke kutije i ukraden glasački materijal,
a pojedina birališta nisu ni otvorena.
Policija navodi i da je pronašla automobile sa oružjem blizu Krušina, gde se
dogodila pucnjava, kao i kod sela Aračinovo.
Portparol Državne izborne komisije Zoran Tanevski saopštio je da je komisija
zabelezila više incidenata, uglavnom u sredinama naseljenim albanskim
stanovništvom.
U selu Malino, prema Kosovu, ukradena je glasačka kutija, u selu Gurgurnica,
severno od Tetova, naoružana grupa ušla je na glasačka mesta i glasanje je
prekinuto.
Na jednom glasačkom mesto u Debru fizički je napadnut član izbornog odbora,
a u gostivarskom selu Čiflik nepoznata lica su hteli da pune kutije
glasačkim listićima, naveo je Tanevski za agenciju Beta.
Partije Albanaca u Makedoniji - DUI i Demokratska partija Albanaca (DPA),
međusobno se optužuju za incidente i obe partije su proglasile pobedu na
izborima. Prema informacije iz Državne izborne komisije, izbori će biti
ponovljeni na najmanje 22 biračka mesta, gde je bilo incidenata.
Prema rezultatima DIK-a, najviše glasova je osvojila je koalicija oko VMRO
DPMNE - 479.219 glasova, koalicija oko Socijal-demokratskog saveza (SDSM)
231.978, Demokratska partija Albanaca (DPA) 101.123, Demokratska unija za
integraciju 109.940, a Partija demokratskog prosperiteta Albanaca 10.609.
Od 120 poslaničkih mesta, prema procenama VMRO DPMNE, za sada njihova
koalicija ima 63 poslanička mesta, Koalicija "Sunce-SDSM" ima 28, DUI 15,
DPA 12 i PDP jedno mesto kao i Partija evropske budućnosti (PEI).
Konačan broj poslanika albanskih partija znaće se posle ponovljenog glasanja
u mestima gde je bilo incidenata. Ti ponovljeni izbori će biti za dve
nedelje. |
| |
| |
|
| |
| Milica protiv Matice |
| |
Zašto Ministarstvo za dijasporu, pod firmom transparentnosti, sistematski
pokušava da uništi Maticu iseljenika Srbije i kako to nikome ne smeta
Iako u tehničkom statusu, unapređenju sveukupnih odnosa sa našim
iseljenicima neviđeno je ovih dana doprinelo Ministarstvo za dijasporu kroz
projekat slobodnog naziva ''Uticaj paraglajdinga na srpsko rasejanje''.
Odobravajući stotinak projekata na redovnom godišnjem konkursu za
finansiranje programa namenjenih našima u svetu, na koji je pristiglo više
od 500 prijava, MZD je preko paraglajdinga poslalo poruku i nama ovde i
našima tamo daleko od koje samo može da se izleti - iz sopstvene kože.
Učešće MZD u finansiranju manifestacije ''Dani srpskog paraglajdinga'' u
organizacija PK ''Albatros'' predstavlja svojevrsnu paradigmu privatnog i
monopolskog odnosa resora države Srbije zaduženog za iseljeništvo prema
sredstvima srpskih poreskih obveznika namenjenih iz budžeta razvoju i
unapređenju odnosa sa našima u rasejanju.
Podsetimo, od oko 180 miliona dinara, koliko iznosi godišnja kvota za resor
gospođice Milice Čubrilo, za projekte je ove godine konkursom podeljeno samo
oko 36, tj. tačno 20 odsto i to po kriterijumima i sistemu u kome se
pojavljuju pojedinci i organizacije za koje niko nikada nije čuo ni u
dijaspori, a bogami ni u matici.
Možda se i u tome krije doprinos MZD kad nam otkriva NVO ''Mladi grašak'',
razne koreografske i novinarske škole i udruženja namah osnovana valjda da
se povuku pare sa konkursa, dok s druge strane u bubnju ostaju i neke
institucije koje postoje, rade i dokazane su u ovoj oblasti već duže od pola
veka.
Uprkos nesumnjivo kvalitetnim i mnogobrojnim projektima najstarije
institucije u Srbiji koja se bavi dijasporom - Matice iseljenika Srbije -
koja je na konkurs podnela čak 14 programa za unapređenje odnosa sa
iseljeništvom u ključnim oblastima zajedničkog života i očuvanja identiteta,
stručni žiri MZD u kome rade sve sami poznavaoci dijaspore odbacio je da
sufinansira Matici iseljenika ijedan projekat.
Naravno, mnogi će reći, ''ko gubi ima pravo da se ljuti'', ali se nezavisno
od toga postavlja dilema: ko je u stanju da stane na put samovolji i
manipulaciji resoru vlasti u deobi sredstava građana namenjenih srpskoj
dijaspori, tim pre kad je zlovolja i nekompetentnost u poslu očigledna i
potkrepljena činjenicama.
Iz toga proizilazi da jedino resor za dijasporu Vlade Srbije i gospođica
ministarka mogu da raspolažu delom budžeta namenjenom iseljenicima kako
znaju i kako hoće.
Čak i u situaciji kada postoji više nego uverljiva slika da MZD sistematski
i svesno radi na gašenju jedne druge, verovatno sebi stručno i kreativno
konkurentne institucije, kakva je Matica iseljenika Srbije, niko se ni u
javnosti ni u vlasti mnogo ne potresa zbog toga.
Zahvaljujući novoj garnituri MZD pre nepunih godinu dana Matica je kao
dotadašnji indirektni korisnik budžeta izgubila taj status, ostala bez
izvora finansiranja i brukala se zajedno sa svojom dijasporom zbog
neplaćenih računa i ukidanja struje i telefona krajem prošle godine.
Pri tome, za iznos sredstava namenjenih Matici, a reč je o devet miliona
dinara, ovaj deo budžeta nije smanjen. Srpski rečeno: novci su otišli nekome
drugome.
Istovremeno, iz Kanade i srpske zajednice u Torontu stigle su vesti da je
gospođica ministarka dodelila nekih tričavih 40.000 dolara izvesnom mladom
gospodinu za koga su tamošnji ljudi tvrdili da je u posebnoj emotivnoj vezi
sa njom. Novine i TV su to obajvile i tamo i ovde, gospođica ministarka je
to dosta mlako demantovala, ali su novci otišli kome je ministarka odredila.
Još u ušima ljudi iz Matice iseljenika odzvanja svojevremeno zalaganje
gospođice ministarke da se ova stara institucija posveti projektima, kao
najboljem i najmodernijem načinu obezbeđivanja sredstava.
Kad je to učinjeno prvi put, kreativni tim MZD je prisvojio program Matice
vezan za srpske medije u dijaspori i organizovao jednu od retkih hvale
vrednu manifestaciju iza koje je stajalo i Ministarstvo, decembra lane,
istina sa polovičnim uspehom. Kada je za ovogodišnji konkurs Matica ponudila
14 projekata, doživela je da kompletno budu odbijeni.
Možda na kraju valja očekivati da se neki od projekata Matice pojave ali sa
potpisom i u režiji MZD. Time bi se na operaciju ''Milica protiv Matice''
stavila tačka na najbolji način.
Sredstva za opstanak i aktivnosti Matice nisu odobrena, Matica je već ranije
ispala iz budžeta, a uz to će vlast kreativno profitirati, obezbeđujući
marketinškim delovanjem privid da nešto čini u resoru u kome ima finansijski
monopol.
Radivoje Petrović,
generalni sekretar
Matice iseljenika Srbije
Neprihvatljivo ponašanje Ministarstva za dijasporu
Svojim činjenjem i nečinjenjem, resor nadležan za naše iseljenike u svetu
sebe profesionalno, stručno i moralno diskvalifikuje
Neprihvatanjem da sufinansira neki od 14 projekata sa kojima je Matica
iseljenika Srbije konkurisala, Ministarstvo za dijasporu Vlade Republike
Srbije učinilo je krajnje neprihvatljiv i nedobronameran potez, zaključilo
je na sednici 2. juna ove godine Predsedništvo Matice, izražavajući svoj
protest zbog takvog ponašanja resora odgovornog za odnose sa našim
iseljenicima po svetu.
Kao nadležno, Ministarstvo za dijasporu od svog osnivanja 2004. godine, a
posebno dolaskom Milice Čubrilo na mesto ministra, nije učinilo ništa na
poboljšanju položaja Matice u rešavanju ključnih statusnih, zakonskih i
finansijskih pitanja, ali je činjenjem i nečinjenjem dovelo do njenog
drastičnog urušavanja. Ministarstvo za dijasporu odgovorno je zbog prestanka
budžetskog finansiranja Matice, nepotpisivanja menoranduma o finansiranju
Matice, a rezultati projektnog finansiranja od strane Ministarstva, kojim je
trebalo da se premosti period do uspostavljanja redovnog finansiranja,
profesionalno, stručno i moralno diskvalifikuju Ministarstvo za dijasporu,
rečeno je.
Predsedništvo Matice iseljenika Srbije zaključuje da je neophodno, kako zbog
ugleda države Srbije tako i zbog milionskog srpskog iseljeništva, da
Ministarstvo za dijasporu poštuje mesto koje Matica iseljenika Srbije u
društvu zauzima.
Beograd, 3. jun 2008.
Za Maticu iseljenika
Radivoje Petrović, s.r. generalni sekretar |
| |
| |
|
| |
| Humanitarna pomoć katastrofe, i politika |
| |
Ciklon u Burmi i zemljotres u Kini, dve gotovo istovremene prirodne katastrofe,
navele su zemlje celog sveta da ponude pomoć pogođenim područjima. Međutim,
kinesko i burmansko reagovanje bilo je veoma različito. Ponovo se umešala
politika.
 Kina
je pokazala do sada neviđenu otvorenost. Posle katastrofalnog potresa u
kojem je poginulo skoro 70.000 ljudi, a još oko 20.000 se vodi kao nestalo,
omogućila je nesmetan pristup stranim novinarima i međunarodnim humanitarnim
radnicima, i čak dozvolila sletanje japanskih vojnih aviona sa humanitranom
pomoći.
Zapadni mediji ocenjuju da je zemljotres u Sečuanu za "pozitivnu posledicu",
ako se o tome uopšte može govoriti, imao ublažavanje slike o vlastima u
Pekingu kao represivnim i ksenofobičnim.
Za kineskog premijera i komunističke vlasti zemljtores je bio odlična
prilika da pokažu svoju drugu, humaniju stranu, i obnove odnose sa azijskim
susedima - pre svega sa Japanom - na način koji bi pre samo nekoliko nedelja
bio potpuno nezamisliv.
Beri Skenlon, bivši visoki funkcioner američke Federalne agencije za
pružanje pomoći, kaže da dostava uvek pomoći ima politički značaj - i za
vlasti u pogodenoj zemlji i za zemlje koje daju pomoć.
Suprotno Kini, burmanske vojne vlasti su u početku odbijale da dopuste
priliv bilo kakve strane pomoći ili dolazak humanitarnih radnika. A kada je
pomoć konačno počela da curi - dok je većini radnika i novinara i dalje bio
zabranjen pristup - vlada je zgrabila sve, insistirajući da sama distribuira
pomoć.
"Na žalost, politička situacija u nekim delovima sveta omogućava pojedinim
režimima da donose pogrešne odluke i sprečava ih da prime pomoć i pomognu
svom narodu kada mu je pomoć očigledno potrebna", kaže Skenlon.
Ričard Olson, profesor političkih nauka na Međunarodnom univerzitetu Floride,
koji je mnogo pisao o tome da reagovanje vlasti na elementarne katastrofe
može imati i političku pozadinu, ocenjuje da su kineski lideri savladali
teške lekcije posle nekih katastrofa u prošlosti.
"Oni izgleda imaju veoma mudru i pronicljivu procenu da mogu da steknu
veliki politički kredit kod stanovništva, ako dobro reaguju i otvore se za
međunarodnu pomoć", kaže Olson.
S druge strane, reagovanje Burme, vođeno strahom od stranaca, imaće
dugoročne posledice.
"Kad se dogodi katastrofa i vlada nije u stanju da reši krizu, to je
politički jednako onoj staroj priči u kojoj je car go. Burmansko
stanovništvo mora da se pita zbog čega trpi vojnu vladu, ako ona nije u
stanju da se nosi sa krizom", navodi Olson.
U ciklonu "Nargis", koji je 2. maja pogodio deltu reke Iravadi u Burmi,
poginule su ili se vode kao nestale 134.000 ljudi.
Iako je prošlo mesec dana od razarajućeg ciklona, vojne vlasti i dalje
restriktivno izdaju dozvole za pristup stranih brodova i aviona koji
dopremaju humanitarnu pomoć iz celog sveta. Vojna hunta i dalje zahteva da
lokalne vlasti, a ne međunarodne organizacije, distribuiraju humanitarnu
pomoć.
Lekcije političkih posledica reagovanja na krizu su bile očigledne u
Sjedinjenim Američkim Državama 2005. godine, kada je uragan Katrina pogodio
Meksički zaliv.
Uprkos rasprostranjenoj kritici sporosti regovanja vlasti na nesreću,
predsednik Buš je pohvalio tadašnjeg direktora Federalne agencije za
pružanje pomoći, Majkla Brauna.
"Brauni, sjajno obavljaš posao. Smatram da ćemo, ako sve nije sad savršeno,
to ispraviti. Ako ima problema, rešićemo ih", rekao je tada Buš, da bi
upravo Brauni deset dana kasnije podneo ostavku.
"Nema sumnje da je Bušova administracija, posle uragana Katrina, kad je
shvatila ne samo obim katastrofe, nego i njenu političku cenu, zaista
podstakla mnogo usaglašenije reagovanje. Ta prva tri-četiri dana su bila
pogubna ne samo za žrtve, nego i politički - za samu administraciju", kaže
Skenlon. |
| |
| |
|
| |
| Odlazak Iv Sen Lorana |
| |
Francuski kralj mode Iv Sen Loran koji je umro u nedelju u 72. godini, stekao
je status modne ikone koja je napravila revoluciju u ženskom stilu odevanja.
Kreacije privatno povučenog Sen Lorana smatrane su umetničkim delima i taj
francuski modni kreator je pripadao klubu elitnih dizajnera, kakvi su
Kristijan Dior i Koko Šanel koji su od Pariza načinili svetsku modnu
prestonicu.
 Od
princeze Grejs od Monaka do glumice Katrin Denev , Sen Loranovi modeli
krasili su mnoge slavne žene. Ipak, francuski modeni kreator bio je prvi
koji je, inovativnim kolekcijama konfekcije, luksuzne marke učinio dostupnim
široj javnosti.
Kreator koji se na svetsku scenu probio već sa 21 godinom i izgradio carstvo
odeće, parfema i galanterije, imao je zdravstvenih problema - patio je od
teške depresije i lečio se od alkoholizma.
Reagujući na vest o njegovoj smrti, francuski predsednik Nikola Sarkozi
nazvao je Sen Lorana kreativnim genijem. "Bio je uveren da je lepota luksuz
potreban svakom muškarcu i ženi", naveo je Sarkozi u saopštenju.
"Šanel je dala ženama slobodu. Iv Sen Loran im je dao moć", kazao je radiju
Frans info njegov dugogodišnji prijatelj i poslovni partner Pjer Berž .
"Bio je, međutim, i veoma stidljiv i introvertan, čovek sa samo nekoliko
prijatelja, koji se skrivao od sveta", dodao je Berž.
Sen Loranu koji se povukao sa modne scene 2002. godine, pripisuje se da je
zauvek izmenio ženski stil odevanja, time što je kostim sa pantalonama
načinio dnevnom odećom, a smoking elegantnim odevnim predmetom.
Popularizovao je i safari jakne i čizme do bedra, a njegova providne bluze
učinile su skoro potpunu obnaženost prihvatljivom u visokom društvu. Njegova
odela sa uglastim naramenicama postala su klasika, a pojednostavio je i
večernju odeću, od šokantnih satenskih kreacija do belog krepa.
"Potpuno je izmenio žensku garderobu. Njegovi modeli bili su puni boja i
inspirisani umetnošću", kazala je kreatorka luksuznog donjeg rublja Šantal
Tomas .
Najstarije dete bogatog francuskog industrijalca, Sen Loran je rođen i
odrastao u Alžiru, gde je iskazivao talenat prema dizajnu, praveći odeću za
lutke svojih mlađih sestara.
Sa 17 godina upisao je Modnu školu u Parizu, a njegova skica za koktel
haljine dobila je prvu nagradu na godišnjem takmičenju.
Njegovi zdravstveni problemi pojavili su se krajem 1980-ih godina. Sen Loran
koji nikada nije čitao novine ni slušao radio, postao je sve izolovaniji i
održavao je kontakt sa samo nekoliko prijatelja. |
| |
| |
|
| |
| “Sezonci” dolaze iz Srbije |
| |
Od početka godine oko 23 hiljade nerezidenata zaposleno je u Crnoj Gori, što
je 70 odsto više nego prošle godine, podaci su Zavoda za zapošljavanje Crne
Gore.
 Procenjuje
se da će za vreme letnje turističke sezone samo u turizmu i ugostiteljstvu
raditi oko 50 hiljada ljudi sa st-rane, što je za 15 odsto više nego lani.
Najviše nerezidenata je iz Srbije - oko 46 odsto, dok ih je iz Bosne i
Hercegovin i Makedonije oko 20 odsto.
Stručnjaci su saglasni da je nestručnost domaće radne snage glavni razlog
što će sezonske poslove i ove godine uglavnom raditi ljudi sa strane.
Prema zvaničnim podacima, Crnoj Gori nedostaje oko 4.800 konobara, 1.800
kuvara, 1.200 sobarica, oko 300 recepcionera, oko 500 šankera i 1.500
pomoćnog osoblja.
Plata dobrog kuvara je i do dve hiljade evra, konobara oko 500, a sobarice
od 250 naviše.
Tačan broj nerezidenata nije lako utvrditi i zbog rada na crno, ocenjuju u
crnogorskom Zavodu za zapošljavanje.
Vlade Srbije i Crne Gore nedavno su se dogovorile i da se 2,5 evra koliko su
poslovaci plaćali državi za nerezidente ukine, što će prema procenam,
rasteretiti turističku privredu ali i omogućiti da se sezoncima iz Srbije
povećaju plate. |
| |
| |
|
| |
| Šaban Bajramović dobio pomoć za lečenje |
| |
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uručio je u Nišu pevaču Šabanu
Bajramoviću jednokratnu novčanu pomoć i najavio pomoć u lečenju.
"Šaban Bajramović je umetnik veoma poznat i van ove zemlje i na žalost čovek
živi jako teško i teško je bolestan. Ostao je bez osnovnih primanja, nema
penzije, ne može ni da radi i mi ljudski nastojimo da na ovaj način
pomognemo velikom čoveku i umetniku", rekao je Ljajić koji je posetio
Bajramovića u njegovoj kući.
 Ljajić
je uručio Bajramoviću pomoć od 100.000 dinara (slika desno) i kazao da čini
sve što je u ingerenciji Centra za socijalni rad u Nišu da dobije
materijalnu pomoć, uđe u proceduru za dobijanje tuđe nege i pomoći i svega
što mu po zakonu pripada.
"Živim žalosno posle 40 godina mog pevanja, nijedan da otvori moju kapiju
niti telefonom da pita kako živim i da li mogu da živim. Mučim se...", rekao
je Bajramović novinarima.
Kralj romske muzike, kako mediji nazivaju Bajramovića, rekao je da je tokom
svoje karijere pevao širom sveta i da je pevao nekadašnjem predsedniku SFRJ
Josipu Brozu, Indiri Gandi...
"Dok sam mogao trčao sam, tražio sam posao međutim sada su druga vremena...sada
ne krivim nikoga za moju sudbinu.... na žalost tako je, ali ako sam pevao i
bio dobar umetnik zaslužujem neko umetničko pravo kao Šaban Bajramović
proglašen kao kralj romske muzike što nikada do danas nisam izgovorio",
rekao je Bajramović.
On je kazao da je veoma bolestan da su mu lekari rekli da mu je "srce
premoreno" i da se više puta lečio i u Nišu i u Sremskoj Kamenici.
"Sada ne mogu uopšte da hodam, ne mogu da idem kod lekara, ako idem kod
lekara treba da platim taksi, a para nema. Nekako se mučim najviše da platim
lekove i taksi da me vozi kod lekara", rekao je Bajramović.
On je za ministra Ljajića rekao da mu je "vratio život".
"Predao sam se prvi put u životu, ali sada me je on vratio u život, dovešće
me u Beograd da mi pregledaju srce".
Bajramoviću su nedavno obili kuću iz koje su, prema rečima njegove žene
Milice, lopovi odneli 700 evra koje je čuvao za lečenje. |
| |
| |
|
| |
|
|
