|
|
Broj 1156, 6. jun 2008.
| Nema roka za priznanje Kosova |
| |
Makedonija nema nikakv rok za priznanje Kosova i odluku o tome neće doneti ni
pod čijim pritiscima, izjavio je u intervjuu agenciji Beta premijer
Makedonije Nikola Gruevski, čija je koalicija "Za bolju Makedoniju"
trijumfovala na prošlonedeljnim prevremenim parlamentarnim izborima.
 Na
pitanje dopisnice Bete iz Skoplja, Žane Lupevske, koliko će nova vlada
izdržati pritisak dve partije Albanaca da odmah prizna Kosovo, budući da su
obe partije i ranije tražile to priznanje, Gruevski, na slici desno, je
odgovorio da vlada ne donosi odluke pod pritiskom.
"Pritisak, i to veliki, postojao je, ali Makedonija ima državne interese,
ima svoju politiku, argumente, partnere, postoji EU i NATO. Mi nismo
indiferentni prema pritiscima, ali ne donosimo odluke pod pritiskom".
Na eksplicitno pitanje da li to znači da ne postoji rok u kome će se
priznati Kosovo, Gruevski je odgovorio: "Nema rokova".
Povodom pregovora s kosovskim vlastima o demarkaciji granice, Gruevski je
rekao da bi Makedonija taj posao mogla da završi i pre roka koji je utvrđen
planom Martija Ahtisarija, ali da "nema osećaj da je druga strana za to
mnogo zainteresovana".
Na pitanje da li na te pregovore može da utiče zahtev Srbije da bude
uključena u njih, Gruevski je odgovorio da Makedonija nije "faktor koji može
samostalno o tome doneti odluku" i da će to "staviti na razmatranje" ukoliko
o tome odluči međunarodna zajednica.
Na molbu da oceni stanje u regionu u kontekstu izbornih incidenata u
Makedoniji, verovatnoće narušavanja odnosa sa Srbijom ukoliko Skoplje prizna
Kosovo, kao i problema Srbije sa formiranjem vlade, Gruevski je odgovorio da
je Balkan uvek bio turbulentan i da je takav i sada.
"Na Balkanu stalno ima dodađanja koje ponekad ne mogu da razumeju zapadni
političari i analitičari. Mi treba da se trudimo da takvih pojava i događaja
ima sve manje i da se kroz međusobno razumevanje i toleranciju što
intenzivnije spremamo za evroatlantske integracije, odnosno da postanemo deo
EU i NATO", rekao je Gruevski.
Na pitanje s kojom bi vladom u Srbiji makedonski kabinet bolje sarađivao - s
koalicijom okupljenom oko Demokratske stranke ili oko Srpske radikalne
stranke - Gruevski je odgovorio da je važno da je vlada orijentisana ka
evrointegracijama.
"Ne znam s kojom bi bolje sarađivali, jer jedne znamo relativno dobro, a
druge ne znamo. Ipak, kako je naša vlada snažno orijentisana ka
evroatlantskim integracijama, svaka vlada koja je u Srbiji na istoj liniji
biće naš partner prema kome ćemo imati više razumevanja", rekao je premijer
Makedonije.
Na molbu da prokomentariše izjavu predsednika Skupštine Kosova Jakupa
Krasnićija da izbori u Makedoniji nisu bili slobodni i da ih treba
proglasiti nevažećim, Gruevski je odgovorio da nije čuo za tu izjavu, a
ukoliko je to tačno, "radi se o ljudima koji nedovoljno poznaju prilike
Makedonije a i mene kao premijera".
Povodom kritika da su vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji raspisani
bez dobre procene bezbednosne situacije, što se potvrdilo ozbiljnim
incidentima na biračkim mestima u kojima je jedno lice poginulo a nekoliko
povređeno, Gruevski je rekao da su incidenti događali i ranije, a mogu se
dogoditi i za dve godine.
"Gledano s tog aspekta, to bi značilo da je bolje da nemamo izbore. Ali mi
nismo birali vreme održavanja izbora. Mi smo imali problem nefunkcionisanja
parlamenta zbog blokade opozicije. Imali smo odgovornost za upravljanje
državom, a parlament u prethodnom sastavu bio je neodrživ i nismo bili u
stanju da ostvarimo ono što smo obećali građanima", rekao je Gruevski.
Makedonski premijer je rekao da je bilo incidenata samo na "jednom do dva"
odsto teritorije i to u mestima naseljenim većinskim albanskim stanovništvom
i izrazio nadu da će ponovljeni izbori kroz dve nedelje proteći mirno.
"Bio bi loš scenario da se ponove incidenti, ali ću ja i institucije sistema
uraditi sve da protekne sve mirno.
Nadam se takođe da će obe albanske partije, koje su bile direktni učesnici u
incidentima, promeniti svoje ponašanje i pomoći da ponovljeno glasanje bude
regularno", rekao je Gruevski.
Na pitanje kada će rešiti spor sa Grčkom o imenu i da li 64 mandata "Koalicije
za Makedoniju" daju prostor za brže resavanje tog problema, Gruevski je
odgovorio da pitanje imena ne rešava jedna politička partija već zajednička
platforma vlasti i opozicije.
"Rešenje pitanja imena ne zavisi samo od nas, već i od Grčke. Teoretski,
Grčka može da drži veto za ulazak Makedonije u NATO koliko želi, ali to nije
dobro ni za nju kao članicu Alijanse. Grčka može stalno da traži nove uslove,
ali mi nećemo prihvatiti rešenja koje bi narušilo naš nacionalni identitet",
rekao je premijer Makedonije u intervjuu agenciji Beta. |
| |
Žana Lupevska
Skoplje |
|
| |
| Procurela nuklearka u Krškom |
| |
Direktor Nuklearne elektrane Krško Stane Rožman rekao je da je nakon kvara i
zaustavljanja rada elektrane, stanje potpuno normalno i da ljudi i okolina
nisu bili ugroženi.
U razgovoru za Radio-Slovenija, Rozman je nakon konferencije za novinare u
Krškom rekao da je "trenutno stanje sa-svim normalno, rad elektrane je
obustavljen, odnosno ona se nalazi u takozvanom stanju "hladnog
zaustavljanja".
 Direktor
nuklearne elektrane je dodao da su u toku "pripreme za oporavak aspekta
održavanja", pri čemu elektrana raspolaže sa svom potrebnom opremom.
"Popravak kvara očekuje se u toku sutrašnjeg dana, nakon čega sledi ponovna
priprema sistema i povratak na mrežu, što se predviđa kasno u utorak ili
rano u sredu", ocenio je Rozman.
Govoreći o samom kvaru, Rožman je naveo da je "u elektrani instalirano oko
20.000 ventila različitih dimenzija i funkcija, a jedan od njih se pokvario.
Događaj je proglašen "nenormalnim događajem" što znači najniži stepen
vanrednog događaja bez opasnosti za osoblje elektrane, stanovništvo i
okolinu.
"U pitanju je bio manji ventil primarnom krugu bazena za zadržavanje", čija
je funkcija merenje temperature, dodao je on.
Kako je saopšteno iz uprave, "nakon prepoznatog curenja iz primarnog kruga
NEK, započeto je kontrolisano postepeno zaustavljanje reaktora, a u sredu
oko 19.30 časova je njegova snaga iznosila nula".
Curenje radioaktivnog primarnog rashlađivača je, prema objašnjenju uprave,
prepoznato samo u bazenu za zadržavanje, gde zaposleni ne borave stalno.
Pritom nije bilo ispusta u okolinu, ni oštećenja nuklearnog goriva.
Nakon početnog pregleda sa ulaskom osoblja u prostoriju za održavanje,
utvrđeno je curenje u blizini primarne pumpe. Popravka zahteva hladno
zaustavljanje elektrane za sanaciju curenja, što će, verovatno, trajati
nekoliko dana.
Na pitanje o gubicima koje će elektrana trpeti zbog zaustavljanja, Rozman je
rekao da je "s obzirom na visoke cene električne energije, dnevna
proizvodnja vredna oko milion evra". |
| |
| |
|
| |
| Stranci od 15. juna plaćaju eko taksu |
| |
Stranci će od 15. juna prilikom ulaska u Crnu Goru plaćati eko taksu za
korišćenje motornih vozila. Visina eko naknade, koja važi godinu dana,
zavisi od kategorije vozila.
Za putnička vozila sa najviše osam sedišta taksa iznosi 10 evra, navodi se u
Uredbi koja je usvojena početkom godine.
Naknadu od 30 evra plaćaće sva motorna vozila koja koja imaju više od osam
sedišta i čija najveća dozvoljena masa ne prelazi pet tona.
Eko taksa za putnička vozila mase preko pet tona iznosi 50 evra, dok je
naknada za kamione 150 evra.
Tu vrstu naknade plaćaju i građani Crne Gore prilikom registracije vozila. |
| |
| |
|
| |
| Lažna dokumenta koristile i ubice |
| |
Načelnik Uprave Kriminalističke policije MUP-a Republike Srpske (RS) Gojko
Vasić izjavio je da to ministarstvo od 2004. godine vodi istragu o izdavanju
lažnih dokumenata, i da je do sada otkriveno nešto manje od 200 dokumenata
izdatih na lažni identitet.
 "Ti
dokumenti su izdati na originalnom obrascu i sa svim elementima zaštite, ali
na lažne podatke. U poslednje četiri godine stalno je vršena revizija ličnih
karata i otkriveno je nešto manje od 200 lažnih identiteta, odnosno
dokumenata izdatih na lažni identitet. Za svim tim dokumentima je raspisana
objava", kazao je Vasić.
U intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine", on je rekao da je među osobama
koje su koristile te dokumente bilo ubica, razbojnika, krijumčara droge ili
oružja.
"Evidentirani su slučajevi i da su osobe islamske vere iz Srbije, Crne Gore
i Kosova nabavljale ta lažna dokumenta na hrišćanska imena. Reč je o
kriminogenim licima, koja na taj način verovatno izbegavaju izdržavanje
kazni i krivično gonjenje", kazao je Vasić.
Upitan da li se mogu očekivati nova hapšenja i pretresi, nakon što je
Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) prošle sedmice pretresla
prostorije CIPS-a u Banjaluci, Bijeljini, Brčkom i Sarajevu, Vasić je rekao
da je Tužilaštvo BiH zabranilo davanje bilo kakvih informacija u vezi sa
CIPS-om, jer bi to moglo dovesti u opasnost istragu.
Govoreći o službenicima MUP-a RS koji su uhapšeni tokom prošlonedeljene
akcije, on je kazao da će radnici protiv kojih je određen pritvor biti
suspendovani i protiv njih će biti pokrenut disciplinski postupak. |
| |
| |
|
| |
| Još jedna u nizu ucena Grčke |
| |
Zabrana sletanja aviona predsednika Makedonije u Atinu je još jedna u nizu
ucena Grčke koje imaju za cilj da nateraju Makedoniju da popusti u sporu oko
imena Makedonije, saopštila je makedonska vlada.
 Kabinet
predsednika Makedonije Branka Crevenkovskog saopštio je da je Crvenkovski (slika
desno) otkazao učešće na regionalnom samitu u Atini zato što je Grčka odbila
da dozvoli sletanje državnog makedonskog aviona.
Grčka vlada je na to odgovorila da "Grčka godinama ima konkretnu, poznatu
politiku koja se odnosi na sletanje aviona susedne zemlje u Grčkoj".
"Ovome nije potreban komentar. To su očigledne sitne provokacije grčke
strane povezane s našim imenom, identitetom, pritiscima, pretnjama i ucenama
da reše spor na način koji ne odgovara Republici Makedoniji. Taktika nije i
neće biti uspešna", izjavio je na konferenciji za medije portparol
makedonske vlade Ivica Boceski.
Kabinet presednika Branka Crvenkovskog je saopštio da je preko Grčke
kancelarije za vezu dobio informaciju da se zabranjuje sletanje državnog
aviona na aerodrom u Atini.
Crvenkovski je trebalo da učestvuje na tradicionalnom Forumu UN o
upravljanju vodenim resursima u regionu, za koji je dobio pozivnicu od
grčkog predsednika Karlosa Papuljasa i generalnog direktora UNESKO Koićira
Macure.
Makedonija i Grčka od 1991. vode spor oko imena, budući da Grčka ima
provinciju pod nazivom Makedonija. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
