|
|
Broj 1156, 6. jun 2008.
| Cene nafte i hrane prave pustoš u budžetima
Afrike |
| |
Kakao iz Afrike pravi čokoladu za ceo svet, njeno voće, povrće i riba su na
stolovima širom planete, a njena nafta pokreće vozila i fabrike od Kine do
SAD. Ipak, umesto koristi od rastućih cena sirovina, afričke države su teško
pritisnute troškovima za gorivo i uvoznu hranu.
 Očajnički
pokušaji da se državnim parama ublaže udari cena na potencijalno buntovno
stanovništvo prete da unište već krajnje napete budžete.
"Uvoznici nafte i hrane su veoma teško pogođeni ovim šokom, a uticaj na
budžet je krajnje negativan", izjavio je Rojtersu Aleks Segura, predstavnik
Međunarodnog monetarnog fonda za Senegal.
Nezadrživi rast troškova života zateže društvenu napetost, izaziva proteste,
štrajkove i nasilje od Maroka, Gvineje i Kenije do Južne Afrike.
Najteže je siromašnim državama sa velikim računima za uvoz goriva, od kojih
su mnoge u zapadnoj Africi, jednom od najzaostalijih regiona najsiromašnijeg
kontinenta.
Alarmirane protestima i neredima, vlade su požurle da ukinu ili smanje
poreze, cari-nske namete i takse na uvoznu hranu i promet, u nastojanju da
obore cene.
U roku od samo nekoliko meseci, vlade su takođe povećale subvencije na hranu
i gorivo da bi ublažile udar cena na stanovništvo koje već troši veći deo
svog mizernog prihoda na ishranu.
Neplanirane hitne mere, uz svetske cene hrane i nafte da-leko veće nego što
je iko mogao da zamisli pre samo godinu dana, prave pustoš u državnim
finansijama.
"Ovaj trend izbacuje budžet iz mehanizma", žalio se prošlog meseca
predsednik Gane Džon Kufor, kada je obrazlagao paket mera za suočavanje sa
skokovima cena.
Gana je, poput mnogih drugih afričkih zemalja, ukinula uvoznu carinu na
pirinač, pšenicu, kukuruz i jestivo ulje, smanjila je takse na niz naftnih
proizvoda i povećala subvencije za elektičnu struju i državnu pomoć
seljacima.
Gana, proizvođač kakaoa broj dva u svetu i drugi najveći proizvođač zlata u
Africi, viđena je kao jedna od najperspektivnijih ekonomija kontinenta i
privlači rastuće zanimanje ulagača.
Ali, to nije zaštitilo zemlju od dvostukog šoka cena hrane i goriva.
Mada Gana treba da počne sopstvenu produkciju nafte kroz dve godine, Kufor
kaže da se račun za uvoz petroleja vinuo sa 500 miliona dolara 2005. godine
na 2,1 milijarde krajem prošle, a da se sada kreće ka sumi od 2,5 milijarde
dolara.
Pritisak cena hrane i goriva takođe potresa ekonomsku stabilnost država
severne Afrike, Tunisa, Maroka i Alžira, čije su privrede tradicionalno
daleko čvršće od onih, mnogo siromašnjih, podsaharskih suseda.
Sve tri zemlje su primorane da povećaju subvencije za osnovnu hranu da bi
održale društveni mir i izbegle nerede.
MMF opominje da mnoge od hitnih mera koje su preuzle afričke vlade ne samo
da rizikuju neuravnotežen budžet, već ne postižu cilj - smanjenje cena.
Sem u slučajavima gde je cene odredila država, gotovo je nemoguće
garantovati da će sniženje nameta dovesti do pojeftinjenja, kažu ekonomisti.
Stanovištvo Senegala i drugih zapadnoafričkih država se žali da ne oseća
nikakvo pravo smirivanje cena. |
| |
| |
|
| |
| Sve više i debelih i mršavih |
| |
Večernje gimnastičke vežbe u pekinškom fitnes centru Nirvana veoma su
popularne, jer mladi uspešni poslovni ljudi, čije su majke svojevremeno
jedva "zbrajale" kalorije, žele da ostanu vitki uprkos današnjim obilnim
obrocima.
 Kina
je samo tokom jedne generacije prešla put od oskudice do blagostanja, a
posledice preterivanja njeni građani tek će početi da osećaju, upozoravaju
stručnjaci.
"Nekada nije bilo ničeg zadovoljavajućeg niti interesantnog za jelo, ali sa
trenutno tako visokim bruto društvenim proizvodom ljudi ne moraju više da
brinu o osnovnim potrebama kao što su hrana i odeća", kaže jedan od trenera
u Nirvani, Jang Bin.
Vlada najmnogoljudnije zemlje na svetu je, međutim, u nezavidnoj situaciji
da mora da uspostavi ravnotežu između ruralnih oblasti koje su i dalje
toliko siromašne da im preti glad i bogatih gradova čiji stanovnici sve
češće kubure s viškom kilograma.
Kina je u tom smislu više skup regiona, nego jedinstvena država, navodi
Rojters.
Ono što mnoge brine nije samo koliko Kinezi jedu, već i kvalitet i vrsta
proizvoda koji završavaju u njihovim potrošačkim korpama.
Antropolog sa Harvarda Džejms Votson, koji se bavio proučavanjem kulture
ishrane u Aziji, označio je povećano konzumiranje mlečnih proizvoda u zemlji
u kojoj sir i buter nisu deo tradicionalne ishrane, za glavne krivce kada se
radi o bolestima izazvanim ishranom.
U poslednje dve decenije Kinezi su počeli sve više da jedu mlečne proizvode,
mada je potrošnja mleka i dalje daleko iza Zapada.
Sladoled i čokolada su, takođe, postali veoma popularni među pripadnicima
kineske srednje klase, koja je u ekspanziji.
Broj hroničnih bolesti izazvanih prekomernom ishranom je u porastu, a 2002.
godine je oko 200 miliona odraslih Kineza proglašeno gojaznim po nacionalnim
standardima, dok je 60 miliona njih označeno kao "ugojeni". To je duplo veći
broj nego 1992. godine.
U porastu su, takođe, bolesti kao što je dijabetes, što je jedna od
najzastupljenijih bolesti koje su u sprezi sa prekomernom ishranom u
razvijenom svetu.
Broj obolelih od raka dojke je i dalje pet puta niži u Kini nego u SAD, ali
se u gradovima rapidno povećava, kao posledica prekomernog unosa hrane,
smatra molekularni biolog sa Prinstona Jibin Kang.
Prosečni Kinez i dalje jede više nego duplo manje mesa godišnje od prosečnog
Amerikanca - oko 50 kilograma naspram 122.
Građani dve zemlje, po istraživanju Centra za analizu poljoprivredne
politike Univerziteta u Tenesiju, jedu približno istu količinu svinjetine,
dok Kinezi konzumiraju mnogo manje piletine i govedine.
U zemlji u kojoj se stariji ljudi još sećaju oskudice i gladi, postoji
tendencija da se ljubav prema deci izražava hranom: što više hrane i što
skuplje hrane, bez obzira na dugoročne posledice koje to može imati na
zdravlje. |
| |
| |
|
| |
| Selo ponosno na dvostruko ubistvo |
| |
Petorica muškaraca ubili su trudnu 21-godišnju Sunitu i njenog 22-godišnjeg
momka Džasbira Singa u indijskom selu Bala, a njihova poluobnažena tela
izložili u prašini, ispred kuće Sunitinog oca, kako bi svi mogli da vide da
je ubistvom devojke "vraćen ugled porodici".
 Selo
Bala, nekoliko sati vožnje udaljeno od indijske prestonice Nju Delhija,
ujedinjeno je i do poslednjeg stanovnika ponosno zbog Sunitinog ubistva.
Pripadnicima kaste Džat, u konzervativnoj indijskog državi Harijani, nije
dozvoljeno venčanje žene i muškarca iz istog sela. Iako ubijeni par nije bio
u krvnom srodstvu, svi su ih smatrali za brata i sestru.
"Sa tačke gledišta društva, ovo je veoma dobra stvar", ocenio je 62-godišnji
zemljoradnik Balvan Arija, koji u senci drveta puši zajedno sa još nekoliko
starijih seljaka iz seoskog saveta zvanog pančajat. "Sprali smo sramotu."
Zahvaljujući boljim ekonomskim mogućnostima za mlade i za niže kaste
Harijane, brakovi iz ljubavi su postali češći, navodi Rojters.
Iz istih razloga, muškarci iz više kaste Džat to pokušavaju da spreče u
želji da zadrže moć, status i imovinu.
Sunitin otac Om Prakaš priznao je ubistvo trudne ćerke i njenog momka. Među
uhapšenima su i ujak i dvojica rođaka. Mnogi stanovnici Bale veruju da je
Sunitin otac priznao ubistvo ne bi li istakao da je time vratio ugled
porodici.
Sunitina majka nije želela da govori o ubistvu, ali je jedan od Sunitinih
rođaka rekao: "Ne stidimo se, uopšte ne, imamo čast da učinimo selo ponosnim.
Ne bismo smeli da se pojavljujemo da nismo ovo uradili. To je bio čin 'pravih
muškaraca'".
Relativno napredna severna država Harijana jedna je od najkonzervativnijih u
Indiji, posebno kada se radi o kastama, braku i ulozi žena. Čistota kaste je
iznad svega a brakovi su namešteni upravo iz tog razloga.
Muškarce i žene i dalje ubijaju po selima severne Indije ukoliko se usude da
se venčanju izvan svoje kaste. U Harijani se "ubistva zbog časti" ne samo
naširoko praktikuju već imaju i punu podršku stanovništva.
U Harijani, žene u javnosti pokrivaju lice velom. Ilegalni abortusi ženskih
fetusa su uobičajeni, pa je u toj državi zabeležen manjak žena: 861 žena na
svakih 1.000 muškaraca, što je najniži odnos u celoj Indiji.
Svakoga ko prekrši društvena pravila ukoliko se venča sa nekim ko ne pripada
istoj kasti ili ko živi u istom selu može da zadesi ista sudbina kao Sunitu
i Džasbira.
Mnoga takva ubistva nikada nisu prijavljena, a ukoliko jesu, počinioci su
retko kada krivično gonjeni, kaže profesor Džavid Alam, čelnik indijskog
Saveta za istraživanje društvenih nauka.
"Ljudi iz istog sela u Harijani se smatraju braćom i sestrama. Zato se na
njihove veze gleda kao na incest", objasnio je on. Pošto ne postoje zakoni
koji kažnjavaju brakove osoba iz istog sela, "jedini način da se to spreči
jeste uzimanje zakona u svoje ruke", dodao je Alam.
Ni političari se ne odriču "ubistva zbog časti", zato što kada bi to učinili,
"ne bi dobili na izborima", kaže Alam. |
| |
| |
|
| |
| Obama traži partnera na izborima |
| |
Senator Barak Obama, koji je osigurao predsedničku nominaciju demokrata,
učinio je mali korak ka izboru svog partnera na novembarskim predsedničkim
izborima u SAD.
Obama je zadužio Džima Džonsona da prouči moguće kandidate za mesto broj dva
na izbornom listiću, odnosno kandidata za potpredsednika SAD. Džonson je,
inače, imao sličan zadatak i na izborima 2004. i 1984. godine.
 Među
mogućim kandidatima za potpredsednika jesu Obamina rivalka za predsedničku
nominaciju i bivša prva dama SAD Hilari Klinton (60), kao i penzionisani
general i bivši komandant NATO Vesli Klark (63). Kao pristalica Hilari
Klinton, Klark bi mogao da doprinese ujedinjavanju stranke i doprinese većoj
nacionalnoj bezbednosti.
Senator Džozef Bajden (65), predsedavajući spoljnopolitičkom komitetu Senata
i ugledan stručnjak za spoljnu politiku takođe je viđen za potpredsednika,
kao i senator iz Kontektikata Kris Dod (64), stručnjak za latinoamerička
pitanja koji tečno govori španski.
Čak Hagel (61), senator iz Nebraske, konzervativni veteran iz rata u
Vijetnamu ali otvoreni kritičar rata u Iraku. On bi mogao da pomogne Obami
da pridobije republikance i jače poveže podeljene pristalice.
Tim Kejn (50), guverner iz Virdžinije, jedan od najvećih pristalica Obame,
mogao bi da pomogne senatoru u toj tradicionalno republikanskoj državi koja
se poslednjih godina okrenula demokratama.
Među mogućim kandidatima su i Sem Nan (69) ugledni vojni zvaničnik, En
Rendel (64) guverner iz Pensilvanije, kao i Bil Ričardson (60) novi guverner
Meksika koji bi mogao da donese glasove Latinoamerikanaca.
Ketlin Sibelius (60), guverner Kanzasa, Ted Striklend (66) guverner Ohaja i
Džim Veb (62) senator iz Virdžinije.
Barak Obama je nakon prekjučerašnjih stranačkih izbora u Montani i Južnoj
Dakoti osvojio 2.156 delegatskih glasova, a Hilari Klinton 1.933. Broj
potrebnih glasova za nominaciju Demokratske stranke je 2.118.
Republikanski kandidat Džon Mekejn još ranije je osvojio 1.266 delegatskih
glasova, a potreban broj za nominaciju bio je 1.191. |
| |
| |
|
| |
| Pronađen lek protiv kockanja |
| |
Prema jednom naučnom istraživanju, utvrđeno je da se "Naltrekson" , lek koji
se inače koristi u lečenju alkoholizma i bolesti zavisnosti, može koristiti
i u lečenju ovisnosti od kocke, saopštili su zvaničnici.
U tom istraživanju naučnika sa Univerziteta u Minesoti, objavljenom u "Žurnalu
kliničke psihijatrije", oko 40 odsto patoloških kockara koji su uzimali "Naltrekson"
mogli su da apstiniraju od kocke najmanje jedan mesec.
Kako se navodi u rezultatima istraživanja, bili su uključeni ispitanici od
14 do 59 godina koji su se mogli nazvati "patološkim kockarima" jer su u toj
aktivnosti provodili od šest do 32 časa svake nedelje.
Nakon 18 nedelja primene "Naltreksona", utvrđeno je da ispitanici nisu imali
neke ozbiljnije poremećaje, kao i da je taj lek bezbedan za korišćenje u
periodu od četiri do pet meseci i da pomaže kontrolisanju simptoma "patološkog
kockanja". |
| |
| |
|
| |
| Neostvarena nadanja najsiromašnijih |
| |
Ujedinjene nacije su još 2000. godine usvojile Milenijumske ciljeve za razvoj
koji bi trebalo da budu postignuti do 2015. godine. Jedan od ciljeva bilo je
da se prepolovi broj ekstremno siromašnih ljudi.
Međutim, pošto je do isteka tog roka ostalo samo sedam godina, aktivisti u
toj kampanji zabrinuti su da, uz tekuću stopu pomoći siromašnim zemljama,
taj cilj možda neće biti ostvaren.
 Organizacija
za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nedavno je potvrdila da je finansijska
pomoć najsiromašnijim zemljama sveta 2007. godine opala za 8,4 odsto. To,
navodi OECD, znači da je pomoć u padu već dve godine uzastopno.
Lideri G-8, grupe najrazvijenijih zemalja sveta, 2005. su obećali da će
udvostručiti pomoć i obezbediti dodatnih 50 milijardi dolara godišnje do
2010. godine. Ali, najnoviji podaci ukazuju da donatori ni izbliza neće
ispuniti te ciljeve.
Maks Loson, funkcioner organizacije Oksfam, ocenjuje kao skandal činjenicu
da zemlje -donatori ne ispunjavaju obećanja o povećanju pomoći, sa samita
G-8 u Gleniglsu 2005.
"Posebno Francuzi i Nemci odbijaju da ispune obećanja. Podozrevamo da u tim
zemljama ne postoji dovoljan pritisak iznutra. One su zabrinute za sopstvenu
privredu. Bogate zemlje su suočene sa kreditnim krizama, ali to je slab
izgovor, jer nema pravog izgovora za najbogatije da ne ispune obećanja data
najsiromašnijima", kaže Loson za Glas Amerike.
Elvira Grol iz organizacije "Action Aid" navodi da je do smanjenja pomoći
došlo nakon otpisivanja duga koje su zemlje donatori upotrebile da veoma
uvećaju statistiku pruženoj pomoći.
"Mada smatramo da je otpisivanje duga veoma važno za oslobađanje resursa u
zemljama u razvoju, to nije istinska pomoć najsiromašnijim građanima, jer
nikakav novac ne ide direktno njihovim zemljama. Zato smo više puta
apelovali na zemlje-donatore da otpisivanje duga ne računaju kao pomoć, i da
ne uključuju tu sumu u statistiku o pruženoj pomoći".
Elvira Grol takođe ukazuje da su studentski zajmovi i pomoć izbeglicama
dodavani podacima o pruženoj pomoći.
Maks Loson upozorava da bi 50 milijardi pomoći obećane na samitu G-8, moglo
biti umanjeno za čak 30 milijardi što bi opet moglo rezultirati i ljudskim
žrtvama.
"Svetska zdravstvena organizacija jasno je stavila do znanja koliko bi
koštalo da se smanji broj preminule dece, broj majki koje umiru na porođaju,
kao i da se obolelima od virusa HIV obezbede lekovi kako bi se održali u
životu. Procenjujemo da bi sredstva koja nisu poslata, spasila bar pet
miliona života te stoga možemo reći da je u pitanju istinska cena u ljudskim
životima", kaže Loson.
Džon Klensi, predstavnik evropskog komesara za razvoj, slaže se da je i
otpisivanje dugova doprinelo padu zvanične pomoći Evropske unije i drugih
najsiromašnijim zemljama.
To su veoma važna pitanja koja se tiču svih, kaže Klensi i ističe da je zato
Evropska komisija uputila apel svojim članicama da ispunjavaju obećanja. "Pogotovo
što su ostvariva, ukoliko, naravno, postoji i politička volja".
Maks Loson iz Oksfama ipak zaključuje da bi cilj da se prepolovi broj
siromašnih u svetu mogao biti postignut zbog ekonomskog rasta u Kini, ali da
postoje velike sumnje u pogledu Afrike gde milioni ljudi žive u krajnjem
siromaštvu. |
| |
| |
|
| |
| Srednja Evropa meta pušačkog turizma |
| |
U Srednjoj Evropi najstrastveniji pušači su Mađari, a najmanje zavisni su
Slovaci, pokazala je uporedna anketa poljske agencije CBOS.
Bez duvanskog dima ne može 36 odsto Mađara, dok je to slučaj sa 24 odsto
Slovaka.
 Poljska,
Češka i Slovačka nisu se povele za primerom nekih zapadnih zemalja, i ne
zabranjuju pušenje u ugostiteljskim objektima, pa tako postaju meta novog
fenomena - pušačkog turizma.
Među Poljacima ima 32 odsto pušača, među Češima 29 odsto, a mađarski pušači
su i najstrastveniji, pošto među pušačima čak 91 odsto ne provede ni dan bez
cigarete ili lule.
Najviše povremenih, vikend pušača, ima u Češkoj, gde 23 odsto pušača posegne
za cigaretom samo u izuzetnim prilikama.
Iako ne spadaju u najstrastvenije pušače, potrošnja cigareta u Češkoj iz
godine u godinu raste i dok je 2000. godine potrošnja bila 1.822 cigarete po
stanovniku, 2006. godine porasla je na 2.300.
Procenjuje se da jedna petina potrošnje cigareta otpada na strane turiste i
da Češka, s obzirom da ne primenjuje strogu verziju zakona o zabrani pušenja
u restoranima i kafićima, postaje meka "pušačkog turizma".
"Mogućnost da se uz pivo i kafu zapali cigareta, počinje da igra sve veću
ulogu u odlučivanju turista kuda na odmor", rekao je Jan Beranek iz agencije
specijalizovane za turističke analize MagKonsalting, i dodao da mnogo pušača
odlučuje upravo na osnovu tog kriterijuma.
Pušački turizam za sada je u povoju, ali sve je prisutniji i u Nemačkoj se
pojavila ideja da se osnuje specijalna pušačka aviokompanija, dok neke
turističke agencije u Japanu već organizuju aranžmane po Evropi tako da tura
zaobiđe zemlje u kojima za pušače važe restrikcije. |
| |
| |
|
| |
| Evropa uči Poljake kako da voze jeftinije |
| |
Od sutra vozače širom EU i u Švajcarskoj i Norveškoj na 45.000 benzinskih
pumpi čeka novo evropsko uputstvo "Vozi se jeftinije".
U Poljskoj su se u akciju uključili veliki strani i domaći petrohemijski
koncerni kao što je PKN Orlen i Lotus, a pokrovitelj kampanje koja treba da
u vreme sve skupljeg goriva donese osetne uštede, je evropski komesar za
energetiku Andris Piebalgas.
 Evropska
komisija zajedno sa Evropskim udruženjem naftne industrije proračunala je da
će već saveti koje sadrži novo evropsko uputstvo, moći da smanje potrošnju
benzina sa prosečnih sedam litara na 100 kilometara, na pet litara.
"To je ušteda od oko 500 evra godišnja za vozača koji pređe za to vreme
15.000 kilometara", prenosi proračun Piebalgasa poljski informativni tv
kanal TVN24.
Evropska komisija je za letke koje će deliti vozačima smislila svojevrsnih
11 zapovesti štedljivim vozačima.
Između ostalih da automobil bude uvek ispravan, da jednom mesečno kontrolišu
da li su gume dobro napumpane jer izduvane mogu da povećaju potrošnju
benzina i za četiri odsto, ili da ne opterećuju automobil bespotrebnim
predmetima.
Prtljažnik na krovu i otvoreni prozori povećavaju otpor vazduha i potrošnju
goriva za 10 odsto.
Više će potrošiti i nervozan vozač koji često gazi kočnicu ili gas i ne
predviđa situaciju na drumu, stoji u evrolecima.
EK preporučuje i meru koja donosi najveće uštede - "razmislite da li baš u
svakim kolima uvek mora da bude samo jedna osoba."
U Poljskoj bi ove nedelje o vlada trebalo da raspravlja o mogućnosti
smanjenja akciza na goriva.
Premijer, Donalt Tusk, najavio je da je vlada spremna da smanji akcize, ali
isključivo ukoliko bi se to zaista odrazilo na maloprodajnu cenu goriva, a
ne da cena ostane ista, a da od smanjenja akciza profitiraju samo
prerađivači.
U ceni najtraženijeg, bezolovnog benzina koji na poljskim pumpama košta u
proseku 1,33 evra za litar, akciza iznosi 34 odsto, odnosno 0,45 evra. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
