|
|
Broj 1157, 13. jun 2008.
| Razotkrivanje mračne strane kanadske
prošlosti |
| |
Posle decenija odugovlačenja, Kanada namerava da se pobliže upozna sa onim što
je jedan domorodački vođa nazvao "pojedinačno najsramnijim, najštetnijim i
najrasističkijim aktom u našoj istoriji".
Između 70-tih godina 19. i 70-tih godina 20. veka, oko 150.000 indijanske
dece nasilno je odvojeno od roditelja i poslato u udaljene internate, u
kojima su mnogi mentalno, fizički i seksualno zlostavljani.
 Uslovi
u tim školama, koje su vodile najrazličitije crkve u ime kanadske države,
bili su ponekad užasni. Prema podacima iz tog vremena, čak polovina dece
koja je pohađala te institiucije umrla je od tuberkuloze.
Vladini zvaničnici u to vreme su tvrdili da je uloga škola bila da obrazuju
domorodačku decu. Drugi cilj je bila asimilacija domorodačkog stanovništva i
uništenje njihove kulture.
Deca su u tim školama nazivana "svinjama i psima". Učitelji bi ih tukli
ukoliko bi koristila svoj maternji jezik i govorili im da će otići u pakao
ukoliko ne pređu u hrišćanstvo. Mnogi roditelji nikad više nisu videli svoje
sinove i kćeri.
Danas ima oko 90.000 preživelih đaka iz pomenutih škola. Oni su sa Otavom, u
maju 2006, posle višegodišnjih sudskih sporova, postigli dogovor kojim je
predviđeno i osnivanje Komisije za utvrđivanje istine i pomirenje. Komisija
je počela rad 1. juna.
Članovi Komisije će putovati širom Kanade i držati javna saslušanja o
zlostavljanjima. Mandat komisije je pet godina.
Niko, međutim, ne može da kaže da li će Kanađani uopšte obratiti dovoljno
pažnje na saslušanja. Domorodački lideri dugo su se žalili da njihove reči
nailaze na ignorisanje i indiferentnost u Kanadi.
Lideri starosedelaca se nadaju da će Komisija, kojom predsedava domorodački
sudija Hari La Form, pomoći u unapređenju odnosa u velikoj meri
marginalizovane milionske populacije Indijanaca i ostalih 32 miliona
stanovnika Kanade.
"Ne kažem da će ovo biti čarobni štapić i da će se svi, pošto se završi,
osećati dobro. Ali znamo da ovakvi procesi imaju i isceljujuću komponentu",
rekao je La Form za Rojters.
On je dodao da ako sve bude išlo po planu "moći ćemo da kažemo da smo
pogledali zveri u oči, da smo se suočili sa strašnom prošlošću i da više
nećemo biti njeni taoci".
Mada Kanada godišnje troši oko 10 milijardi dolara na domorodačko
stanovništvo, mnogi ozbiljni problemi su i danas prisutni.
Indijanski lideri kažu da to destruktivno školsko nasleđe pomaže da se
objasne žalosni uslovi života, loše zdravlje i visoka stopa kriminala sa
kojima se mnogi pripadnici njihove populacije danas suočavaju.
"Mislim da će Kanađani bolje razumeti zašto smo postali tako lenji ili
gubitnici ili pijanice ili štagod. To proističe iz veoma destruktivne,
tiranske kolonizacije domorodačkog stanovništva", rekao je jedan od
indijanskih vođa, Robert Džozef.
Kritičari, koji ističu da Komisija neće imati moć da izvodi na sud, smatraju
da njen rad neće mnogo toga promeniti.
Roland Krisdžon sa Univerziteta Sent Tomas u Nju Bransviku smatra da Otava
mora prvo da prizna da oduzimanje dece od roditelja i davanje drugima
predstavlja akt genocida.
"Namera internata je bila da unište naš politički i religijski sistem, da
razore našu zajednicu, kulturu i način života... i u tome su u velikoj meri
uspeli", dodao je Krisdžon.
Crkve se, pak, kaju zbog svega. Poglavar kanadske Anglikanske crkve Fred
Hilc smatra da su verske vlasti pokušale "da socijalizuju i pokrste"
domorodačko stanovništvo. "Izneverili smo njih, same sebe, Boga. Izneverili
smo zbog našeg rasizma, iz uverenja da su belci superiorniji od domorodaca",
rekao je on.
Izvršni direktor Udruženja preživelih iz nacionalnih internata Ted Kjuvezans
ubeđen je, međutim, da će rad Komisije doprineti smirivanju tenzija i
pomirenju.
On je rekao da je tokom svog sedmogodišnjeg školovanja zlostavljan fizički i
seksualno. Na pitanje kako se nosi sa uspomenama, on je odgovorio: "Prosto
živite sa njima, to je sve".
Između skandala sa internatima u Kanadi i onim što se u isto vreme događalo
u Australiji, gde je iz raznih razloga najmanje 100.000 dece Aboridžina
odvojeno od roditelja, može se povući paralela.
Australijski premijer Kevin Rad izvinio se u februaru pripadnicima takozvane
"Ukradene generacije". Očekuje se da se i kanadski premijer Stiven Harper
formalno izvini preživelim školarcima na sednici parlamenta zakazanoj za 11.
juni. |
| |
| |
|
| |
| Kanada se izvinila starosedeocima zbog
nasilne asimilacije |
| |
Kanadski premijer Stiven Harper zvanično se u ime vlade izvinio starosedeocima
Kanade zbog prakse odvođenja dece domorodaca od njihovih porodica i
primoravanja da pohađaju državne škole u cilju asimilacije u kanadsko
društvo.
 Harper je govoreći u parlamentu rekao da je takvo postupanje prema deci
tužno poglavlje kanadske istorije.
"Žao nam je", rekao je kanadski premijer.
"Vlada Kanade sada priznaje da je pogrešno na silu odvoditi decu iz njihovih
domova i mi se izvinjavamo", rekao je Harper u govoru prenošenom na
televizijama širom Kanade.
Mnogo dece je bilo fizički, mentalno i seksualno zlostavljano. Više od
80.000 đaka koji su pohađali te škole i dalje je živo.
Stotine njih su pozvane u Otavu da prisustvuju onome što domorodački lideri
nazivaju ključnim trenutkom za jedan milion starosedeoca koji danas čine
najsiromasniju i najobespravljeniju društvenu grupu u Kanadi.
Izvinjenju u parlamentu prisustvovalo je u poslaničkim klupama 11 lidera
starosedelaca, dok je više štoina bilo u galeriji.
"Konačno, čuli smo da Kanada kaze da joj je žao", rekao je lider skupštine
prvih naroda Fil Fontejn koji je bio u kanadskom parlametu.
Izvinjenje Kanade je usledilo nekoliko meseci nakon što je australijski
premijer Kevin Rad učinio sličan gest takozvanoj Ukradenoj generacije -
hiljadama Aboridžina koji su kao deca silom odvedeni iz svojih porodica u
okviru politike asimlacije između 1910. i 1970. godine. |
| |
| |
|
| |
| Još jedan vladin službenik podneo ostavku
zbog fatalne Džuli |
| |
Sporna dešavanja oko Džuli Kuilard nikako da se stišaju.
Prvo je stigla vest da Ministarstvo za inostrane poslove nije obavešteno da
li su posle skandala, kojim je prekinuta njegova karijera u vladi, vraćena
sva poverljiva dokumenta koja je ministar Maksim Bernije mogao da koristi,
prenosi Toronto Star izjavu poverljivog izvora iz vlade.
 No,
federalna vlada i dalje odbija mogućnost da bi bezbednosna situacija mogla
biti sporna zbog afere Bernije, uprkos najnovijim saznanjima o susretu
Kuilardove sa osobom tesno povezanom sa kriminalnim grupama motorista 2006.
godine. To se dogodilo svega godinu dana pre nego što je počela da izlazi sa
tada već ministrom Maksimom Bernijeom. Takođe, saznaje se da je njena kuća
bila pod nadzorom RCMP-a 1998. godine. Opozicioni poslanici smatraju da bi
vlada trebalo da izvršava bezbednosnu proveru članova porodice i partnera
ministara u svom kabinetu, tvrdeći da bi, da je takva provera urađena na
vreme, ukazala na diskutabilne veze iz prošlosti Džuli Kuilard.
Povodom tog zahteva, RCMP je saopštila da je imala podatke o Džuli Kuilard
pre nego što je ona dospela u sve medije zbog sporne veze sa ministrom
Bernijeom. Na sednici parlamentarnog komiteta za bezbednost, međutim, nije
precizirano da li su oni preneli informacije vladinom kabinetu, niti da li
postoji istraga u vezi sa Kuilardovom. Rečeno je takođe da RCMP ne proverava
prijatelje, članove porodice ili saradnike vladinih ministara, što je
izazvalo komentare o dvostrukim standardima u proceduri za funkcionere i
zaposlene u javnim službama.
Potom se u medijima pojavila tvrdnja jednog montrealskog lista da je, marta
2007. godine, Džuli Kuilard dala hiljadu dolara konzervativnoj izbornoj
asocijaciji iz okoline Montreala, kada se razmatrala njena potencijalna
kandidatura za tu stranku.
A onda se ispostavilo da je još jedan član vlade bio u emotivnoj vezi sa
Džuli Kuilard, prošle godine, neposredno pre romanse sa Bernijeom. Radi se o
Bernardu Koteu, višem savetniku za Kvebek ministra za javne radove Mišela
Fortijea. Kada se saznalo za ovu vezu, Kote je odmah podneo ostavku ministru
Fortijeu. Njihova romantična priča navodi na sumnju da je postojao moguć
sukob interesa, budući da je Kuilardova povezana sa grupom Kevlar,
montrealskom firmom koja je otprilike u to vreme dobila makar jedan
višemilionski tender pri Ministarstvu za javne radove. |
| |
| |
|
| |
| Mržnja ne pokreće prečesto na zločin |
| |
Nova studija Statističke službe pokazuje da je u Kanadi svega oko jedan odsto
počinjenih krivičnih dela podstaknut mržnjom.
Od njih, tri petine dela ima rasnu ili etničku pozadinu, četvrtina je
motivisana religijom, a svaki deseti seksualnim opredeljenjem. Najčešće su
na meti osobe crne boje kože, čak u polovini svih napada, dok se u 13,
odnosno 12 odsto slučajeva radi o osobama poreklom sa jugoistoka Azije,
odnosno iz Arabije i iz zapadne Azije.
 Što
se religije tiče, najčešće su napadi upereni prema jevrejskoj veroispovesti,
skoro dve trećine, svaki peti izražava neslaganje sa muslimanskom religijom,
a u oko šest odsto slučajeva na meti je katoličanstvo.
Krivična dela koja su podstaknuta seksualnim opredeljenjem u najvećem broju
slučajeva u osnovi imaju netrpeljivost prema homoseksualcima i ogledaju se
kroz nasilje.
Polovina krivičnih dela podstaknutih mržnjom ogleda se u pričinjavanju štete
na objektima, dok jednu trećinu čine nasilna krivična dela, kao što su
fizički napadi, a muškarci su 2,5 puta češće nego žene žrtve ovih napada.
Najviše takvih krivičnih dela događa se u Kalgariju, a posle njega slede
četiri ontarijska grada, Kingston, Otava, London i Toronto. Kada se gleda po
provincijama, onda ih po glavi stanovnika najviše ima u Ontariju, pa u
Britanskoj Kolumbiji, pa u Kvebeku. |
| |
| |
|
| |
| Školovanje bez obzira na imigracioni status |
| |
Studija Pravo na učenje, koju je sačinio Savet za komunalno socijalno
planiranje Toronta, sugeriše da bi ontarijsko Ministarstvo obrazovanja
trebalo da usvoji politiku 'ne pitaj, ne pričaj', kako bi se omogućilo da se
nesmetano školuju deca migranata, koji su bez dokumenata zaposleni na sivom
tržištu rada.
Savet preporučuje da školske vlasti ne traže podatke o imigrantskom statusu
učenika, ili njegovih roditelja ili staratelja, a u slučaju da znaju da su
bez legalnog statusa, da onda ne prijavljuju to vlastima ili imigracionoj
službi.
 Kako
se insistira, i u provincijskom Zakonu o obrazovanju stoji da sva deca u
Ontariju mogu da se upišu u školu bez obzira na imigracioni status. Navodi
se takođe, da je Savet škola regiona Toronto uveo prošle godine praksu o
neinsistiranju na pitanjima odgovorima o statusu, ali praksa pokazuje da se
od roditelja i dalje traži da pruže određene podatke i daju dokumentaciju na
uvid, pod izgovorom da je to potrebno za uključivanje u programe učenja
engleskog jezika i za precizno određivanje školarine.
Ova studija sačinjena je posle velike prašine koja se digla kada su aprila
2006. godine pripadnici pogranične službe na silu iz dve katoličke škole
odveli i priveli četvoro dece bez statusa. Za prikupljanje podataka
poslužilo je, između ostalog, lično iskustvo jednog istraživača, koji je
obilazio torontske škole kao osoba bez rešenih dokumenata i tražio gde bi
mogao da upiše svoje dete. Ispostavilo se da dete nije mogao da upiše u
nekoliko državnih i katoličkih škola, a u jednoj su od njega tražili prezime,
uz naznaku da bi mogli pozvati imigracionu službu.
Pored toga, korišćeni su i podaci iz razgovora sa 17 osoba bez dokumenata,
uglavnom osoba koje su prekoračile dužinu boravka odobrenog vizom ili nisu
uspeli da dobiju status izbeglice.
Od njih, četvoro roditelja kaže da njihovoj deci nije odobren upis zbog
imigracionog statusa, a u petnaest slučajeva je od njih zahtevano da podnesu
dokaze o legalnom statusu, poput pasoša, dokumenata o izbegličkom statusu,
vize ili slično.
Osam roditelja nije uopšte znalo da zakon omogućava da njihova deca
nesmetano pohađaju školu u Ontariju.
Ovaj izveštaj apeluje da Ministarstvo obezbedi upoznavanje zaposlenih i
javnosti sa zakonskim propisima, jasniju politiku, evaluaciju i praćenje
škola kako bi se izbeglo neprihvatanje učenika na osnovu imigracionog
statusa. Traži se takođe od sindikata nastavnika da upoznaju svoje članove
sa mogućnostima za školovanje učenika koji nemaju rešen status. |
| |
| |
|
| |
| Ishranom do boljih ocena |
| |
Kraj školske godine pokazuje da je vreme da se posle učenja deca okrenu drugim
stvarima. No, pre toga, dobro je ustanoviti šta je bilo dobro, a šta je
moglo biti bolje i na vreme utvrditi šta bi moglo pomoći da naredni
izveštaji budu još bolji.
Koliko god na prvi pogled čudno zvuči, možda treba razmisliti i o promeni
ishrane.
Naime, rezultati najnovijeg testiranja učenika trećeg razreda potvrđuju da
ishrana i fizička spremnost pomažu i u postizanju boljih rezultata u učenju.
U 33 ontarijske škole koje su obuhvaćene zdravim programom pod imenom Living
Schools, koji podrazumeva svakodnevne fizičke vežbe, dodatne sportske
aktivnosti i izbegavanje nezdrave hrane, učenici su za dve godine popravili
svoj uspeh iz matematike, pisanja i čitanja za 18 odsto, u poređenju sa
učenicima iz sličnih škola u okruženju koji su popravili uspeh za četiri
odsto.
Autorka studije Melani Gertin, nastavnik i savetnik u ontarijskom
Ministarstvu za decu i omladinu, radila je istraživanje za Asocijaciju
obrazovanja za fizičko zdravlje. Ona, ali i drugi stručnjaci primećuju da bi
to mogao biti dovoljan razlog da u školama shvate da će pospešiti
opismenjavanje učenika ako im pruže priliku da svakoga dana rade fizičke
vežbe u trajanju od 20 minuta.
Fizička aktivnost doprinosi dobrom zdravlju, dobrom uspehu u učenju, ali i
učenju socijalnih veština.
Interesantno je da direktori škola naglašavaju i da je u oglednim školama
manje tuča i manje bežanja sa časova.
Slične, primetno dobre rezultate ostvario je i jedan od najpoznatijih kuvara,
Džejmi Oliver, svojom izbalansiranom ishranom za decu u britanskim državnim
školama. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
