|
|
Broj 1157, 13. jun 2008.
| Crna Gora i BiH za lakši prelazak granice |
| |
Procedura prelaska granice između Crne Gore i Bosne i Hercegovine u vreme
turističke sezone biće maksimalno pojednostavljena, dogovorili su
predstavnici parlamenata i policija dve zemlje.
Na sastanku Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore i zajedničke
Komisije za odbranu i sigurnost parlamenta BiH na graničnom prelazu Sitnica,
ocenjeno je da granične policije dve zemlje spremno docekuju turističku
sezonu. Dogovorili su se da pojednostave proceduru prelaska granice.
 Pomoćnik
direktora crnogorske Uprave policije za pogranične poslove Veselin
Vukadinović naglasio je, međutim, da neće biti zanemaren bezbednosni aspekt.
On je istakao da će prioritet biti dat turističkim autobusima i da će biti
pojednostavljena procedura prelaska granice za porodice.
Crna Gora je pre nekoliko dana dobila "mapu puta" za liberalizaciju viznog
režima, kojom se od granične policije zahteva da zadovolji bezbednosne
standarde, kazao je Vukadinović.
On je podsetio da je na ovom graničnom prelazu i prošle godine bilo hapšenja
zbog ilegalnih prelazaka i falsifikovanja isprava.
Uz konstataciju da već postoji dobra saradnja sa crnogorskom policijom,
direktor granične policije BiH Vinko Dumančić je najavio potpisivanje
protokola o zajedničkim patrolama, prelasku granice službenim vozilima, i
slanju oficira za vezu.
Sastanku na Sitnici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva unutrašnjih
poslova i javne uprave Crne Gore, Ministarstva bezbednosti BiH, Uprave
policije Crne Gore i Granične policije BiH.
Preko graničnog prelaza Sitnica 2007 godine je prešlo 190.000 vozila i više
od 600.000 putnika. U maju je taj granicni prelaz preslo 17.220 putnika i
42.000 vozila što je znatno više nego u istom periodu 2007. godine i
najavljuje povećan promet i u predstojećoj turističkoj sezoni.
Od ove godine novina će biti i plaćanje putarina za deonicu Petijevići -
Meljine, i ekološke takse za vozila koja ulaze u Crnu Goru. |
| |
| |
|
| |
| Novi predlog zakona o svojinskim odnosima |
| |
Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog zakona o svojinsko-pravnim odnosima kojim
su propisani izuzeci - kada strani državljani ne mogu biti vlasnici
nekretnina.
"Zakonom je predloženo da strana pravna i fizička lica ne mogu steći svojinu
nad zemljištem koje je javna svojina u opštoj upotrebi, poljoprivrednim,
šumskim i parcelama proglašenim za posebne prostorne celine zbog bezbednosti",
rekao je ministar finansija Igor Lukšić.
Stranci mogu uzeti te parcele u zakup najviše na 30 godina, uz dozvolu
resornih ministarstava.
"Kako bismo omogućili prodaju kuća za odmor sa okućnico, zakonom smo
propisali da se mogu strancima prodavati poljoprivredne i šumske parcele do
pet hektara površine, odnosno 50.000 kvadratnih metara, ukoliko je na njima
zgrada koja je predmet prodaje", rekao je Lukšić.
Ministar je naglasio da očekuje da će Skupština prihvatiti predlog zakona.
Ovo je drugi put da Vlada predlaže taj zakon kojim je prvobitno bilo
predviđeno da stranci bez ikakvih izuzetaka imaju ista prava kao i
državljani Crne Gore u sticanju vlasništva nad nekretninama.
Pošto je za taj zakon potrebna dvotrećinska većina, parlament ga je vratio
Vladi, a potom je organizovana javna rasprava koja je trajala do aprila. |
| |
| |
|
| |
| Muzej ratne fotografije |
| |
U Dubrovniku već pet godina postoji jedinstveni Muzej ratne fotografije, koji
vodi Novozelanđanin Vejd Godard , bivši ratni fotoreporter Rojtersa, Njujork
Tajmsa i Njuzvika.
 Godard,
na slici desno, kaže da je glavni razlog postojanja muzeja da pokaže ratove
i sukobe onakvima kakvi zaista jesu.
"Želimo da razobličimo tu holivudsku verziju rata, percepciju u kojoj dobri
momci uvek pobeđuju a loši momci stradaju. U stvarnosti to nikada nije
slučaj. U ratu svi stradaju i teško pate, bilo da su vojnici ili civili.
Zato nema ni pobednika ni heroja", kaže Godard.
Do sada su u muzeju izlagali mnogi poznati svetski ratni fotoreporteri, sa
temama iz rata na prostoru bivše Jugoslavije, sukoba između Izraelaca i
Palestinaca, rata u Libanu, Liberiji, Sijera Leoneu, zatim je bila izložba
žena ratnih fotoreportera kako bi se rat video kroz ženske, a ne samo kroz
muške oči...
Svaku izložbu uređuju sami fotoreporteri. Ratna fotografija, po Godardu,
pokazuje rat u svoj njegovoj nakaznosti, uprkos pokušaju mnogih svetskih
vlada da ga ublaže frazama poput "ograničena kolateralna šteta".
"Publika zapravo često i ne razume šta te fraze znače. A ograničena
kolateralna šteta zapravo znači poginule žene i decu. I ako prikažemo
publici ove fotografije, onda će sigurno mnogo bolje razumeti šta u stvari
znači ograničena kolateralna šteta", kaže Godard.
On ističe da je izabrao baš Dubrovnik jer je reč o utvrđenom gradu a utvrđen
je jer su se tu ratovi dešavali stotinama godina. Dubrovnik je takođe prošao
kroz zastrašujuće iskustvo rata 1991. i 1992. godine. I, na kraju, to je
grad u koji dolaze turisti i putnici iz celog sveta.
U muzeju je u toku i izložba "Krv i med", američkog ratnog fotoreportera
Rona Haviva, koja je pre sedam godina u Srbiji dočekana "na nož" i ocenjena
kao "antisrpska".
U Dubrovniku je bilo obrnutih komentara - da je postavka antihrvatska,
odnosno da je prosrpska, navodi Godard.
Prema njegovim rečima, Ron Haviv nije radio ovu izložbu kako bi pokazao da
su jedni dobri a drugi žrtve, već da bi govorio o aspektima rata: o strahu,
o agresiji, o patnji, o depresiji.
"Za ljude iz regiona osećanja u vezi sa ovim ratom očigledno su prejaka da
bi mogli da shvate kakvu je nameru autor imao. Jer, bol je još svež i još
veoma prisutan".
Baš kao i jedinstveni muzej, i Vejd Godard je veoma zanimljiva ličnost: u
Bosnu je došao 1992. godine, kada je počeo rat, sa 22 godine, bez ikakvog
iskustva.
Godard je radio i tokom rata na Kosovu, a potom se "penzionisao", po
sopstvenom priznanju, odlučio je da se ne vraća na prvu liniju jer više nije
mogao da gleda užase rata. |
| |
| Dinko Gruhonjić |
|
| |
| Vlada RS osniva tim za traženje nestalih |
| |
Vlada Republike Srpske donela je Odluku o osnivanju Operativnog tima RS za
traženje nestalih, čijim bi osnivanjem trebalo da se obezbedi viši stepen
kontrole u radu Instituta za nestale osobe BiH.
Formiranjem tima, biće omogućeno prikupljanje informacija i traženje
pojedinačnih i masovnih grobnica, a sačuvaće se i nužna autonomnost u ovom
osetljivom procesu, saopšteno je iz Vlade RS.
Poslove Operativnog tima RS za traženje nestalih obavljaće osam službenika,
koji su do 31. decembra prošle godine radili u Kancelariji za traženje
nestalih i zarobljenih osoba RS.
Za vršioca dužnosti rukovodioca Operativnog tima, Vlada je imenovala Gorana
Krčmara. |
| |
| |
|
| |
| Svi bi da ulažu u Telekom, Inu i
Energoprojekt |
| |
Velike kompanije, mahom one iz Hrvatske i Srbije bile su u žiži interesovanja
stotinak ulagača i fond-menadžera koji su se okupili u Zagrebu na prvom
Regionalnom skupu berzi (Regional SEE Capital Markets).
Najveće kompanije su upravo i najzanimljivije, kaže Gregor Grmek, fond
menadžer slovenačke Ilirike, iako sve predstavljene kompanije čine najbolje
ponude tržišta u jugoistočnoj Evropi, prenosi portal Biznis.hr.
On je precizirao da su u tom investicionom fondu zainteresovani za kontakte
sa niškom AIK bankom i sa beogradskim Energoprojektom.
Za investicioni fond Fima International iz Beograda među hrvatskim
kompanijama najzanimljivija je Atlantik grupa ali i naftna industrija Ina i
Hrvatski telekom (HT).
Da je zagrebački berzanski susret (road show) bio pun pogodak svedoči i
podatak da su na njemu učestvovale 24 najlikvidnije kompanije sa berzi u
Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skoplju. Tokom skupa
održano je oko 160 individualnih sastanaka ulagača i izdavaoca akcija.
 Zajednički
cilj juče održanog skupa berzi u regionu je prezentacija tržišta i s tim u
vezi radi se na više zajedničkih projekata, rekao je predsednik uprave
Zagrebačke berze Roberto Motušić (desno).
On je dodao da je "dalek put do kapitalnog spajanja i trgovine na svim
berzama u regiji preko jednistvene platforme" jer "integracija berzi nije
jednostavan proces" jer postoje razne regulative i regulatori. No, i od
ovakve (trenutne) saradnje svi mogu nešto dobiti, zaključio je Motušić.
Beogradska berza biće odgovorna za konstrukciju i lansiranje dva berzanska
indeksa koja će uključivati izdanja (akcije) sa svih tržišta u regiji, od
kojih će jedan biti benčmark (benchmark), a drugi blu čip (bluechip) indeks.
Trenutno se radi na metodologiji, a u septembru ove godine trebali biti
vidljivi i prvi rezultati, potvrdili su predstavnici Beogradske berze.
Makedonska berza odgovorna je za projekt zajedničkog internet portala svih
berzi u regiji, a to je još jedan od projekata koji bi trebao biti gotov do
kraja ove godine.
Sledeći susret regionalnih berzi trebalo bi da bude održan za godinu dana u
Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Nova himna i grb RS |
| |
Narodna skupština Republike Srpske (RS) krajem juna trebalo bi da se izjasni o
predlogu za novu himnu i grb Republike Srpske (RS).
Komisija za simbole parlamenta RS je odlučila da pred poslanike uputi dva
predloga za himnu RS "Moja republika" autora Mladena Matovića i "Majko
zemljo" autora Dušana Šestića.
Komisija je utvrdila i predlog novog entitetskog grba - dvoglavi orao u
crvenom štitu, sa čuvarima štita sa strane, koji je kreirao Nenad Košanin.
Bošnjački član Komisije Šaban Sivić najavio je da će Bošnjački klub delegata
u Veću naroda RS pokrenuti pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa jer
se u predloženom rešenju za grb "vidi dominacija jednog u odnosu na druga
dva naroda".
Sivić je još kazao da ni usvojeni predlozi za himnu ne odgovaraju bošnjačkom
narodu, jer u oba predloga "ima nešto što RS čini državom".
Hrvatski članovi komisije nisu imali primedbe u vezi sa predlozima za himnu,
ali i dalje smatraju da bi najbolje rešenje za novi grb RS bio postojeći
amblem tog entiteta, koji je usvojen kao prelazno rešenje do utvrđivanja
novog grba.
Narodna skupština RS prvobitno je usvojila da instrumental ranije himne RS "Bože
pravde" bude nova entitetska himna, ali je odluku parlamenta poništio
Ustavni sud RS.
Ustavni sud BiH je u martu 2006. godine osporio simbole entiteta ocenjujući
da su diskriminatorski i da ne poštuju odluku o konstitutivnosti sva tri
naroda na teritoriji cele BiH. |
| |
| |
|
| |
| Protesti ako ne bude optužnice protiv
Dudakovića |
| |
Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske (RS) Branis-lav Dukić najavio je
proteste porodica srpskih žrtava ukoliko Tužilaštvo BiH uskoro ne podigne
optužnicu protiv bošnjačkog generala Atifa Dudakovicah za zločine nad Srbima
u Bosanskoj Krajini.
Dukić je pozvao porodice čije su članove ubili pripadnici Petog korpusa
Armije BiH kojim je komandovao Dudaković, da upute žalbu Visokom sudskom i
tužilačkom savetu BiH na rad Tužilaštva BiH "zbog ignorantskog odnosa u
predmetu protiv Dudakovića".
On je novinarima rekao da će protesti ispred Suda i Tužila-štva BiH u
Sarajevu skrenuti pažnju domaće i međunarodne javnosti na to da u BiH "nema
prava i pravde, i da je Tužilaštvo BiH selektivno, i da su ga ispolitizovale
bošnjačke strukture iz Federacije BiH".
Premijer RS Milorad Dodik i bivši predsednik RS Dragan Čavić su pre dve
godine podneli Tužilaštvu BiH krivične prijave protiv Dudakovića, tereteći
ga za zločine nad Srbima u Bosanskoj Krajini 1995. godine.
Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu protiv Dudakovića pre godinu dana, kada
su objavljeni snimci pogubljenja srpskih zarobljenika i njegova komanda da
se spale srpske kuće na području Bosanskog Petrovca tokom akcije "Sana" u
jesen 1995. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
