|
|
Broj 1157, 13. jun 2008.
| Na mestu Zavojskog jezera bilo tropsko more |
| |
Na prostoru oko sadašnjeg Zavojskog jezera kraj Pirota, pre oko 200 miliona
godina nalazilo tropsko more. U okamenjenom drevnom morskom blatu i mulju
stručnjaci su pronašli fosile školjki, morskih glista i drugih životinja.
Istraživački tim Prirodno matematičkog fakulteta (PMF) u Nišu, sa profesorom
Pavlom Premovićem na čelu, došao je do otkrića značajnog ne samo za srpsku,
nego i evropsku nauku.
 "Otkrili
smo gliste koje su veće nego današnje. One su se krile u rupama da bi
opstale i tu su fosilizirane. Ovo stvrdnuto blato se pretvorilo u ploče.
Verujemo da je tu nekada bilo tropsko more - tetis", kaže Premović.
Prema njegovim rečima, to more je bilo bogato morskim krokodilima i psima,
raznim nemanima i školjkama. "Treba očekivati da pronađemo ostatke i
kopnenih biljaka i životinja".
Premović, redovni profesor na niškom PMF i profesor po pozivu na
Univerzitetu "Pjer i Marija Kiri" u Parizu, kaže da kad je prvi put došao na
obale jezera pomislio da je reč o velikom nalazištu fosila.
"Prepoznao sam da je to trijas, period od pre 250 do 100 miliona godina.
Kako paleobiologa u Srbiji nema, obratio sam se mom kolegi, profesoru
Egdailu sa Juta Univerziteta u Americi. On me uputio na profesora Tregena na
Univerzitetu Frajburg u Nemačkoj. Stupio sam s njim u kontakt. Tražio je
uzorke".
Poslali smo mu, priča profesor, šest kilograma kamenja sa ovog područja.
Tregen je utvrdio da je reč o gornjem trijasu, od pre 230 do 200 miliona
godina. Idetifikovao je i tipove fosila.
Član istraživačkog tima, inače asistent na Odseku za hemiju niškog PMF-a,
Dragan Đorđević priča da je sve počelo sasvim slučajno.
"Mislim da je bila neka proslava na fakultetu. Domar je tom prilikom rekao
da je prostor ispred svoje vikendice na Zavojskom jezeru popločao pločama,
metar sa pola metra, sa školjkicama koje su baš lepe".
"Nama se odmah upalila 'sijalica' i rešili smo da dođemo na jezero. Tako je
sve počelo. Prvi put kad smo sve to videli bili smo začuđeni. Nalazište smo
otkrili 2004. godine a godinu dana kasnije počeli smo istraživanja", kaže
Đorđević.
Profesor Premović dodaje da je trijas veoma interesantno razdoblje u kome je
bila vrlo niska koncentracija vazduha. "U daljim istraživanjima očekujemo da
otkrijemo kako je došlo do prelaska između geoloških razdoblja, trijasa i
jure".
Taj prelazak je vrlo interesantan jer se u njemu desila prirodna katastrofa
u kojoj je izumrlo i do 70 odsto živih vrsta i došlo do neverovatnih
tektonskih poremećaja.
"Na Staroj planini, po pričama meštana pojedinih sela, ima indicija da
postoje tragovi dinosaurusa iz trijasa, razdoblja koje je početak njihovog
razvoja", kaže profesor Premović.
"Idemo dalje sa istraživanjima jer smo kod Planinarskog doma na Staroj
planini, na nadmorskoj visini od 1.440 metara takode pronašli morske školjke.
I tu je, kao na Zavojskom jezeru koje se nalazi na 700 metara nadmorske
visine, došlo do jakih tektonskih poremećaja i verovatno su školjke izašle
na površinu", navodi Premović.
Prema njegovim rečima, ono što je posebno zanimljivo je da na obalama
Zavojskog jezera počinje proces formiranja geomorfoloških figura sličnih "Đavoljoj
varoši" kod Kuršumlije. "Ceo kompleks Stare planine sa Zavojskim jezerom je
vrednost koju treba čuvati i sačuvati", kaže Premović.
On veruje da zaštitom ovog područja veoma ozbiljno mora da se pozabavi
država kako se ubuduće ne bi dešavalo da vlasnici vikendica i meštani mnogih
sela fosile koriste za popločavanje svojih dvorišta i terasa. |
| |
| Zoran Panić |
|
| |
| Danas uručenje haške optužnice |
| |
Advokat haškog optuženika Stojana Župljanina, Igor Pantelić izjavio je da je
zvanično obavešten o rezultatima DNK analize, kao i određivanju pritvora za
njegovog branjenika.
Pantelić je rekao Agenciji Beta da će Župljaninu danas biti uručena haška
optužnica o kojoj bi trebalo da se izjasni. Advokat je dodao da je počeo
proces izručenja.
Haški optuženik Stojan Župljanin koji je bio u bekstvu, uhapšen je juče u
Pančevu, ali je negirao svoj identitet tvrdeći da se zove Branislav Vukadin
zbog čega je naložena provera identiteta, uključujući i analizu uzorka DNK.
Portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić nije
mogla da precizira kada će Župljanin biti izručen Tribunalu. "Istražni
sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti prepostavki za
predaju optuženika (Tribunalu), a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba
u roku od tri dana".
Župljanin je jedan od preostale četvorice optuženika koje potražuje haški
Tribunal zbog zločina tokom rata u SFRJ.
Župljanin je optužen za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Bosanskoj
krajini 1992. godine. Prema optužnici, on je, kao načelnik Centra službi
bezbednosti u Banjaluci, bio najviši policijski oficir u samoproglašenoj
Autonomnoj Regiji Krajina.
Optužen je u 12 tačaka za progon, istrebljenje i ubistvo, mučenje, okrutno
postupanje, nehumana dela, deportaciju, bezobzirno razaranje naselja i
verskih i kulturnih objekata. |
| |
| |
|
| |
| Pre devet godina okončano bombardovanje SRJ |
| |
U utorak 10. juna, navršilo se devet godina od prestanka NATO bombardovanja
tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu bombardovanja prethodilo je donošenje
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu
Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i
ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
 Kriza
je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom
misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije
Viktora Černomirdina.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna,
prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom
je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve
međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije 12. juna 1999.
godine.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega
30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu broj tih snaga je bitno
smanjen.
Vazduhoplovni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine nešto pre 20
časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera
Solane.
Vlada SRJ je te noći proglasila ratno stanje. U većini gradova u SRJ tada su
se prvi put posle Drugog svetskog rata oglasile sirene za vazdušnu opasnost,
a građani su odlazili u skloništa.
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema raznim procenama, poginulo
između 1.200 i 2.500 ljudi.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne
baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi
koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali
agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu,
održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura,
privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici
kulture.
O materijalnoj šteti nanetoj SRJ bombardovanjem izneti su različiti podaci.
Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i
zatražile od članica NATO-a da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je
procenila na 29,6 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Tadić dobio pismo Ban Ki Muna |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je pismo generalnog sekretara UN Ban
Ki-Muna o preustrojstvu misije UN na Kosovu, rečeno je agenciji Beta u
kabinetu predsednika Srbije.
Tadić će o sadržini Ban Ki-Munovog plana obavestiti javnost kada bude
odgovrio na pismo, rečeno je Beti.
Vlasti u Prištini potvrdile su ranije danas da su dobile pismo generalnog
sekretara UN, a premijer Kosova Hašim Tači najavio je preustrojstvo
međunarodnog prisustva na Kosovu posle 15. juna kada stupa na snagu Ustav
Kosova.
U Briselu još nije zvanično potvrđeno da je evropskim zvaničnicima stiglo
pismo koje je Ban Ki-Mun danas dostavio vlastima u Prištini i Beogradu.
Diplomatski izvori u Briselu su, međutim, potvrdili da je generalni sekretar
UN "na sve važne i neophodne adrese" uputio pismo u kojem predočava "nameru
da preoblikuje ustrojstvo misije UN na Kosovu", UNMIK, s ciljem da se
Euleksu, odnosno "Evropskoj uniji omogući da preuzme ojačanu operativnu
ulogu na Kosovu u saglasnosti s rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN".
Istovremeno je u Moskvi ministarstvo spoljnih poslova Rusije oštro
kritikovalo korake šefa UNMIk-a Joahima Rikera usmerene na povlačenje misije
UN sa Kosova, upozoravajući da bi zbog toga mogao biti opozvan sa te
dužnosti. |
| |
| |
|
| |
| Čvrsti dokazi o odvođenju otetih Srba u
Albaniju |
| |
Postoje čvrsti dokazi da je 400 ljudi, uglavnom Srba, koji su nestali posle
rata na Kosovu, prebačeno preko granice u Albaniju, rekao je u intervjuu za
današnje izdanje dnevnika "Junge velt" Fred Abrahams, šef grupe za krizna
područja organizacije za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" (HRW).
Razgovor sa Abrahamsom vođen je povodom navoda u knjizi "Lov" bivše
tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte prema kojima su posle ulaska
snaga NATO-a na Kosovo oteti mnogobrojni Srbi i Albanci i odvedeni u
Albaniju gde su im vađeni i potom prodavani organi.
 "Pošto
Karlu del Ponte cenim, pozabavio sam se njenim tvrdnjama i našao dokaze koje
ih potkrepljuju. Nije jasno da li je trgovine organima zaista bilo - dokazi
o tome su nepotpuni. Ali, mi znamo da je posle kraja rata nestalo 400 ljudi,
uglavnom Srba. Postoje i snažni dokazi da su ti ljudi odvedeni preko granice,
u Albaniju", rekao je Abrahams.
Funkcioner HRW-a je podsetio da je njegova organizacija zamolila premijere
Kosova i Albanije da započnu istragu na tu temu.
"Odgovor nismo dobili, ali su umesto toga obe vlade u medijima oštro napale
Karlu del Ponte i optužili je da laže. Ta reakcija me je podstakla da više
nego ikada verujem da je nužna istraga", naveo je Abrahams.
Dodao je da su tvrdnje Karle del Ponte "prve ozbiljne naznake da se u
Albaniji upražnjava trgovina organima", dok su pre toga "postojale samo
glasine".
"To se sada promenilo. Mi imamo dovoljno činjenica da bismo opravdali zahtev
za istragu", naveo je šef grupe za krizna područja HRW-a.
Na opasku da izveštaji svetskih tajnih službi potvrđuju da nekadašnje vođe
Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, Agim Čeku i Ramuš Haradinaj imaju
danas vodeću ulogu u organizovanom kriminalu i da je zato naivno očekivati
da će na Kosovu biti pokrenuta istraga o ovom slučaju, Abrahams je rekao da
"nema iluzija".
"To nije ni jednostavno, jer nema zaštite svedoka. Uprkos tome postoje dobri
ljudi koji ne žele da žive na Kosovu na kojem se prikrivaju zločini. Ako
nadležni na Kosovu ništa ne preduzmu, onda međunarodne institucije mogu da
preduzmu naredni korak. Ujedinjene nacije i Evropska unija imaće na Kosovu
moć da istraže teške zločine", ukazao je Abrahams.
Dodao je da su "moć i raširenost kriminalnih mreža na Kosovu ozbiljan
problem koji kao takav treba i da se shvati u zemljama EU". |
| |
| |
|
| |
| Usvojen operativni plan za obuku kosovskih
snaga |
| |
Ministri odbrane NATO juče su kao "novi zadatak" Kfora usvojili "operativni
plan" za obuku lako naoružanih "bezbednosnih snaga" Kosova, iako su na to
dosad imali primedbe Španija i druge članice NATO-a koje nisu priznale
jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Na ministarskom zasedanju NATO-u u Briselu kratko je saopšteno da je o tome
postignuta jednoglasnost i da je reč o oko 2.500 pripadnika tih snaga, kako
je precizirao portparol NATO-a Džejms Apaturaj.
Ministri odbrane raspravljaju o tome kako će se na misiju Kfora odraziti
namera vlasti u Prištini da 15. juna proglase Ustav kada se još ne zna tačno
koja ovlašćenja bi UNMIK mogao preneti na kosovsku vladu i misiju EU, Euleks,
posebno kad je reč o policiji i održavanju javnog reda i mira.
To su novinarima rekli zvaničnici u sedištu NATO-a u Briselu, naglasivši da
će ministri "ponoviti rešenost da se dugoročno obezbedi mir i sigurnost na
Kosovu".
Oni će takođe razmeniti i mišljenje o tome kako to Kfor može obezbediti "u
ovom osetljivom i izazovnom razdoblju" i kakvi će biti budući mehanizmi
saradnje sa UN i EU na Kosovu posle 15. juna. |
| |
| |
|
| |
| “Šta radiš kad si uplašen i zabrinut?” |
| |
Izdavačka kuća "Kreativni centar" iz Beograda objavila je vodič za decu "Šta
radiš kad si uplašen i zabrinut" Džejmsa Dž. Krista, s ilustracijama Nikole
Vitkovića, u okviru edicije "Mala psihologija".
Knjige iz biblioteke "Mala psihologija" upućuju decu kako da reše raznovrsne
probleme s kojima se suočavaju tokom odrastanja, dajući im jasna objašnjenja
i delotvorne savete pomoću kojih mogu da prebrode krizne situacije, piše u
saopštenju izdavača.
 Knjiga
"Šta radiš kad si uplašen i zabrinut" nudi tehnike koje deci mogu da pomognu
da se izbore sa strahovima i anksioznošću.
Jedan deo knjige opisuje veštine za savladavanje strahova, kao i vežbanja
koja se mogu raditi kod kuće, u školi ili na nekom drugom mestu, a autor
daje i odgovore na neka od najčešćih pitanja o stručnoj pomoći mladima.
Veoma je važno poglavlje koje se bavi brigama i strahovima s kojima dete
teže može samo da se izbori, kao što su fobije, separaciona anksioznost,
generalizovani anksiozni poremećaj, napadi panike, opsesivno-kompulzivni
poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
Na kraju knjige nalazi se poglavlje "Poruka odraslima" koje nudi dodatne
informacije, praktična rešenja i ideje o tome kako pomoći detetu koje se
bori sa strahovima.
Džejms Dž. Krist je klinički psiholog i savetnik za bolesti zavisnosti pri
Savetovalištu za dete i porodicu u Vudbridžu, u američkoj državi Virdžinija.
Radi s najrazličitijim pacijentima, uključujući decu, mlade, odrasle osobe,
parove i porodice. Specijalizovao se za rad u oblasti poremećaja pažnje,
depresije, bipolarnog poremećaja, anksioznih poremećaja i zloupotrebe
narkotika i alkohola.
Diplomirao je na Univerzitetu Severne Karoline u Čepel Hilu, na kojem je i
doktorirao na temi iz oblasti kliničke psihologije, a "Šta radiš kad si
uplašen i zabrinut" je njegova četvrta knjiga. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
