|
|
Broj 1157, 13. jun 2008.
| Irci na referendumu o Sporazumu iz Lisabona |
| |
Oko 2,8 miliona građana s pravom glasa u Irskoj juče su na referendumu
odlučivali o tome da li će njihova zemlja ratifikovati Sporazum iz Lisabona
iz 2007. godine kojim se na novim osnovama uređuju odnosi u okviru Evropske
unije (EU).
 Ishod
referenduma, za koji mediji navode da bi mogao u mnogome da odredi sudbinu
EU, za sada je neizvestan jer se prognozira da će približno isti broj birača
glasati i za i protiv Lisabonskog sporazuma.
Irska je ujedno i jedina zemlja EU u kojoj će se o Sporazumu iz Lisabona
izjašnjavaju sami birači na referendumima, dok je kod većine država bila
dovoljna saglasnost nacionalnih parlamenata.
Eventualno irsko "Ne" Lisabonskom sporazumu, moglo da potkopa napore
Evropljana da, posle neuspeha prethodnog pokušaja donošenja Evropskog ustava
na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine, konačno dobiju
dokument koji bi uredio oblik i funkcionisanje zajednice od 27 država sa
ukupno 495 miliona ljudi, ocenjuje Asošijeted pres (AP).
Konačni rezultati referenduma biće poznati danas posle podne, a prva
predviđanja ukazuju da je prektično nemoguće prognozirati ishod jer je sve
neizvesno.
Da bi Sporazum iz Lisabona stupio na snagu neophodno je da ga ratifikuju sve
zemlje članice EU, što je do sada učinilo 18 država, uključujući Finsku,
Estoniju i Grčku.
Irska vlada, kao i sve veće opozicione stranke, sprovele su uoči glasanja
kampanju kako bi animirali birače da glasaju za Lisabonski sporazum,
naglašavajući da je Irska imala velike koristi od 35-godišnjeg članstva u
Uniji.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da bi, ukoliko
Sporazum bude ratifikovan u svim državama, to dozvolilo da se "otvori
institucionalno poglavlje i da se 100 odsto napora uloži u očekivanja
Evropljana".
Birači u Irskoj međutim, žale se da je uvećanje EU od 2004. godine dovelo do
novih izazova u zemlji, jer je oko 200.000 ljudi mahom iz Poljske i
Baltičkih zemalja došlo u Irsku u potrazi za novim poslovima.
Irci ističu da se zbog toga sve više osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji
i strahuju da bi nova proširenja Unije, što će biti moguće prema sporaumu iz
Lisabona, učinila da situacija postane još gora.
Mnogi od njih koji će glasati protiv Sporazuma iz Lisabona navode da taj
dokument u osnovi sadrži iste odredbe kao i ranije odbačeni Ustav,
izražavajući solidarnost s biračima u Francuskoj i Holandiji koji su ga
ranije odbacili.
Ima međutim i onih koji ne pridaju veliku važnost samom referendumu. U
jednoj kladionici u centru Dablina većina mušterija nestrpljivo očekuje
početak konjske trke u Vusteru, javlja Bi-Bi-Si (BBC).
Referendum o Lisabonskom ugovoru, uprkos činjenici da je glasanje pred
vratima, njima nije ni na kraj pameti, a na pitanje kako će glasati,
odgovaraju da ne znaju baš mnogo o tome - kao ni o čemu se na referendumu
zapravo odlučuje. |
| |
| |
|
| |
| Mediteranska kuhinja pod zaštitom UNESKO-a |
| |
Španska vlada, uverena da je ono što zovu mediteranskom kuhinjom tako dobro i
zdravo da ga treba promovisati širom sveta, pokrenula je zajedno sa Italijom,
Grčkom i Marokom, akciju da ubedi UNESKO da mediteransku ishranu stavi na
listu svetskog nasleđa.
 Ukoliko
uspe, mediteranski način ishrane naći će se među kulturnim nasleđem sveta na
listi sa, npr, kambodžanskim Rojal baletom. To će svakako doprineti i boljoj
prodaji španskih proizvoda, uključujući maslinovo ulje, šunku i vino.
I, mada definisati mediteransku kuhinju nije lako jer je čine i kebab u
Turskoj, kus-kus u Maroku i usoljeni bakalar u Španiji, eksperti za hranu
bostonskog Oldvejsa preporučuju je kao "zlatni standard za navike u ishrani
koje podstiču dug i zdrav život".
Ishrana koja se preporučuje bazirana je na onoj sa Krita, iz Grčke i južne
Italije iz 1960-tih, iz vremena kada su stope hroničnih bolesti tu bile me-đu
najnižim a očekivani životni vek odraslih među najdužim u svetu, iako su
medicinske usluge bile ograničene.
Oldvejs i druge organizacije promovišu mediteranski način ishrane ističući
da je bogat maslinovim uljem umesto buterom, da podrazumeva dosta povrća,
neprerađenih cerealija, ribu, umerenu količinu mlečnih proizvoda i mali
sadržaj mesa i šećera.
Međutim, u španskoj verziji mediteranske kuhinje tanjiri su puni mesa a
favoriti na meniju su pržene svinjske krmenadle, goveđi biftek ili pileće
grudi, obično servirani sa prženim krompirima i garnirani salatom. A riba se
češće služi pržena nego kuvana.
Na popularnom madridskom trgu Svete Ane ne stižu da turistima napune tanjire
listićima zrelog mančego (Manchego) sira, hladnog mesa, konzervisane šunke i,
naravno, kolutićima prženih lignji.
To što je u ponudi, posluženo sa krišakama belog bageta, nije baš privlačno
vegetarijancima i zagovornicima zdravog života koji nastoje da, po preporuci
nutricionista, svaki dan pojedu pet porcija voća i povrća.
"Volim hranu koja se ovde služi iako baš nije zdrava", kaže za Rojters
28-godišnja Britanka Suzi Gudal i dodaje da "kada želiš povrće u restoranima,
ono je prženo. Kada naručiš paradajz salatu, paradajz pliva u ulju".
Zato i Španija bije bitku sa gojaznošću. Stopa gojaznih odraslih je u
poslednjih deset go-dina udvostručena, na 14 odsto, dok je među decom svako
treće gojazno ili debelo, kao i u Ita-liji i Grčkoj, što su najviše stope u
zapadnoj Evropi.
Rast težine pripisuje se prejedanju, neaktivnom stilu života i uvođenju više
prerađevina i slatkiša u ishranu dece.
Vlasti na to reaguju i vlada je zatražila od restorana da potpišu
dobrovoljni kodeks da neće reklamirati džinovske porcije i tako podsticati
prejedanje.
Prošle godine socijalna služba na severu Španije oduzela je desetogodišnjeg
dečaka teškog 100 kilograma baki i dedi koji nisu mogli da prestanu da ga
kljukaju.
Problemi sa debljinom stanovništva ipak ne ometaju Španiju da traži
međunarodno priznanje njenog tradicionalnog načina ishrane.
Ministarka poljoprivrede Elena Espinoza ističe da se ma-rketinške kampanje
za mediteranske proizvode već vode u Španiji, EU i drugim delovima sveta. |
| |
| |
|
| |
| Kauboji imaju svoju crkvu |
| |
U mnogim ruralnim zajednicama u SAD kaubojske crkve privlače sve više ljudi
koji verovatno ne bi odlazili u tradicionalne hrišćanske crkve.
 Džef
Smit, sveštenik u jednoj takvoj crkvi u Šarlotsvilu, Severna Karolina, priča
da je nakon mnogo godina koje je proveo kao tradicionalni baptistički
propovednik, odlučio da osnuje kaubojsku crkvu nakon što je kupio konja.
Shvatio je, naime, da tradicionalne crvke jednostavno ne privlače njegove
poznanike koji takođe jašu konje, te takozvane moderne kauboje. Zato im je
ponudio da će, ako obećaju da će dolaziti na njegove propovedi, on osnovati
odgovarajuću crkvu.
Njihov odgovor je bio da će svi doći i dovesti svoje prijatelje. To je bilo
pre pet godina. Danas u SAD ima 45 kaubojskih crkava.
Smit ističe da su ljudi koji tu dolaze mahom jako veseli. Verska okupljanja
se najčešće održavaju radnim danima u vrlo ležernom okruženju.
"Stvari su ovde drugačije, jer je većina tradicionalnih crkava više
ritualnog i ceremonijalnog tipa. U kaubojskoj crkvi toga nema".
Smit misu drži u ovećoj staji na svom imanju.
Jedan od članova crkve, Garet Kluc, kaže da je to odgovarajuća lokacija. "Naša
crkva je u staji, a i Isus je rođen u staji. Osim toga, mislim da je ovako
zabavnije", ističe Kluc.
Džef Godvin, muzičar, kaže da on voli i tradicionalnu crkvu, ali da je u
kaubojskoj atmosfera jednostavno drugačija. Nema politike, ni sličnih stvari
na koje se često može naići u tradicionalnim crkvama.
On takođe veruje da je ova crkva postala tako popularna i zbog toga što
vernici dolaze odeveni onako kako žele.
Baš kao i sveštenik Smit, ljudi u ovoj crkvi su uglavnom obučeni kao kauboji,
što znači čizme, farmerice i karirane košulje.
"Pod kaubojem podrazumevam čitav niz ljudi - od onih koji spavaju u stajama,
do onih koji naiđu na dobar par kaubojskih čizama, obuju ih i kažu - ja sam
sada kauboj. I sve one koji spadaju negde između. Moj je cilj da doprem do
svih onih koje zanima ta kaubojska kultura", navodi Smit.
Smit je osnovao i "Udruženje kaubojskih crkava severne Amerike", s jednim
jednostavnim ciljem. "Naša osnovna namera je da unesemo reč Božju u
kaubojsku kulturu, tako što ćemo osnovati kaubojske crkve u svakoj zemlji".
S obzirom da se mise održavaju u objektima na kaubojskim rančevima ili na
stadionima za rodeo, i konji su deo ove priče.
Sa snopovima sena umesto crkvenih klupa, ovi moderni kauboji pronalaze
ispunjenje duhovnih potreba u sredini u kojoj se osećaju kao kod svoje kuće. |
| |
| |
|
| |
| Tokom devedesetih nestalo oko 40 hiljada
osoba |
| |
Direktor za odnose sa vladama Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP)
Džefri Buenger izjavio je danas da se na području bivše Jugoslavije još
traga za nekih 17 hiljada osoba.
 U
intervjuu agenciji Beta, Buenger je naveo da se na području bivše
Jugoslavije, nakon sukoba iz devedesetih godina, oko 40 hiljada osoba
smatralo nestalima, te da je od tog broja 30 hiljada osoba iz BiH.
Međunarodna komisija za nestale osobe osnovana je 1996. godine na samitu
zemalja G-7 u Lionu u Francuskoj, kako bi se bavila rešavanjem problema
nestalih na području bivše Jugoslavije iz devedesetih godina.
Sedište ICMP-a je u Sarajevu, sa regionalnim uredima u Hrvatskoj, Srbiji,
Crnoj Gori, i na Kosovu.
Buenger je rekao da se nakon dugogodišnjih identifikacija, od ukupno 40
hiljada nestalih, danas na području bivše Jugoslavije traži još oko 17
hiljada osoba.
Povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih, Buenger je rekao da Srbija
još traga za oko hiljadu osoba u Hrvatskoj koje se vode kao nestale iz 1995.
godine, te da je broj nestalih Srba na Kosovu oko 500.
Takođe, BiH traga za još oko 13.500 osoba nestalih tokom rata u toj državi.
Buenger je istakao da nije u potpunosti zadovoljan saradnjom sa vladama
država u kojima je ICMP prisutan i dodao da je politička volja izuzetno
značajna za proceš traženja nestalih.
"Informacije o masovnim grobnicama još su nedovoljne, a zna se da postoje
ljudi u nekim vladama koji bi mogli dati takve informacije. Kada bi svi
političari u regionu imali volju da se to pitanje okonča, onda bi se nestali
mogli pronaći vrlo brzo", izjavio je on.
Buenger je nazvao "odvratnim činom" manipulacije brojem žrtava u političke
svrhe, i dodao da se ICMP suprostavlja tome.
Odgovarajući na pitanje koja država u regionu, odnosno vlada, ostvaruje
najbolju saradnju sa ICMP-om, Buenger je rekao da se ta organizacija susreće
sa poteškoćama u celom regionu, ali da ne može precizirati koja najbolje ili
najlošije sarađuje u prosecu traženja nestalih osoba.
"Stoga je i glavni zadatak saradnja sa onim vladinim predstavnicima koji
razumeju koliko je važan ovaj problem i sa kojima možemo da utičemo na
države da obezbede odgovore porodicama nestalih" rekao je Buenger. |
| |
| |
|
| |
| Jačanje dolara snizilo cenu nafte |
| |
 Cene
nafte pale su pošto je dolar ojačao, ali trgovci očekuju nova poskupljenja
zbog strahovanja oko količine isporuka.
Laka američka nafta za julske isporuke jeftinija je za 1,75 dolar i danas
košta 134,45 dolara za barel.
Nafta je oštro poskupela u sredu - na rekordnih 138,30 dolara - kada je
ministarstvo energetike SAD objavilo da su zalihe u rafinerijama pale tokom
prošle sedmice za 4,6 miliona barela.
U Londonu, cena nafte tipa Brent je pala za 43 centa, na 134,59 dolarala
barel. |
| |
| |
|
| |
| Mašina za pranje bez vode |
| |
Mašina za veš koja koristi tek čašu vode za jedno pranje mogla bi da krene u
prodaju u Velikoj Britaniji iduće godine.
Kompanija Kseros (Džeros Ltd.) - potekla sa univerziteta u Lidsu da bi
iznela na tržiste novu tehnologiju - saopštila je danas da će njihova mašina
trošiti manje od dva procenta vode i energije u odnosu na postojeće.
Za uklanjanje prljavštine i mrlja nova mašina koristi plastične komadiće, a
energiju dodatno štedi jer nema potrebe za sušenjem posle programa pranja,
navodi kompanija.
Očekuje se da se cena nove mašine "neće bitnije razlikovati od cene
konvencionalnih mašina za pranje", koje troše oko 35 litara vode za svaki
kilogram veša.
U Britanji se godišnje proda više od dva miliona mašina za pranje u
vrednosti od oko milijardu funti, navodi Kseros. |
| |
| |
|
| |
| Rekordan deficit u federalnom budžetu SAD |
| |
Ministarstvo finansija SAD saopštilo je danas da je u maju ostvaren rekordan
deficit u federalnom budžetu od 165,9 milijardi dolara, dok su Federalne
rezerve ocenile da američka ekonomija "generalno slaba" ulazi u leto.
Minstarstvo je u današnjem izveštaju navelo da je majski deficit duplo veći
nego prošle godine.
Sadašnji deficit rezultat je 48 milijardi dolara isplata koje su deo plana
da se 168 milijardi dolara ubrizga za pokretanje ekonomije i sprečavanja da
zemlja uđe u recesiju.
U prvih osam meseca ove budžetske godine, ukupan deficit je 319,4 milijardi
dolara, što je nešto manje od rekorda iz 2004. godine kada je za isti period
bio 346 milijardi dolara.
Federalne rezerve SAD saopštile su danas da američka privreda "generalno
slaba" ulazi u leto, dok visoke cene energije i hrane odbijaju potrošače, a
neke kompanije istovremeno povećavaju cene proizvoda.
U novom izveštaju centralne banke podvlače se dve velike osetljive tačke za
SAD: slaba ekonomska aktivnost praćena visokim cenama energije i hrane.
Visoke cene povećavaju i opasnost od rasta inflacije i stvaranja novih
prepreka za ukupan ekonomski rast. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
