Broj 1158, 20. jun 2008.

Kako je nastao toster
Jede vam se prepečen hleb? Problem se lako rešava, pod uslovom da imate toster. Ubacite hleb isečen na kriške u električni uređaj i posle minut-dva iz njega "iskače" hrskav, ukusan i vruć tost. U milionima domova širom sveta, zahvaljujući tosteru, svakodnevno se pravi prepečen hleb. Potrebu za tostom ljudi su imali i nekoliko hiljada godina unazad. I tada su nalazili način da ispeku hleb, doduše mnogo primitivnije nego danas. U tu svrhu koristili su parče oštrog drveta ili gvozdenu šipku na kojoj su nabadali delove hleba, a zatim su ih jednostavno pekli iznad vatre. Doduše, ovaj postupak nije uvek završavao uspešno - dešavalo se da se hleb zajedno sa držačem, ukoliko je bio od drveta, zapali, ili da namirnica izgori do te mere da ne može da se jede. Prema nekim istorijskim podacima prepečen hleb bio je omiljena namirnica starih Rimljana. Sve do početka 20. stoleća ljudi su jeli tost koji su pekli iznad vatre, ili kasnije na plotni prvih šporeta na drva. Zahvaljujući otkriću električne energije mnogobrojni istraživači su se oprobali u pravljenju uređaja koji će omogućiti brzo i lako pečenje hleba. Ovaj zadatak je, kako se pokazalo, bio prilično težak. Za pravljenje tosta bilo je potrebno obezbediti visoku temperaturu u uređaju, a istr-aživači nisu mogli da savladaju problem preteranog zagrevanja naprave koje bi se obično završilo izbijanjem požara. Rešenje za ovu nevolju pronašao je 1905. godine inžinjer Albert Marš koji je otkrio da kombinacija nikla i hroma može da zaštiti žice u tosteru od preteranog zagrevanja. Ubrzo posle njegovog otkrića Džordž Šnider, radnik američke električne kompanije patentirao je svoju verziju električnog tostera. U godinama koje su usledile nekoliko pronalazača oprobalo se u stvaranju uređaja za pečenje hleba. Svi oni imali su nekoliko zajedničkih osobina - bili su preveliki u odnosu na današnji toster, delovali su nezgrapno, često su se kvarili i nisu bili bezbedni za upotrebu. U julu 1909. godine Frenk Šejlor je patentirao "D-12", uređaj za pečenje hleba koji se pokazao znatno uspešnijim od onih koji su mu prethodili. Četiri godine kasnije Lojd Koupmen je na nagovor svoje supruge Hejzel izmislio automatski toster, odnosno aparat koji sam okreće hleb. Ubrzo je nekoliko kompanija počelo da proizvodi tostere, a tokom decenija ovaj uređaj je sve više usavršavan. Prvo su mu smanjene dimenzije, zatim je umesto sa jedne, hleb u isto vreme počeo da se peče sa obe strane, a aparat je vremenom postao sve bezbedniji.

Kako je nastao bicikl
Gotovo da nema mesta na našoj planeti gde se ne vozi bicikl. On služi za rekreaciju, takmičenje, ali i kao prevozno sredstvo do posla, škole, pijace... Danas ih ima najraznovrsnijih, od klasičnih do onih sportskih sa izuzetno tankim gumama, menjačima i brzinama. Najbrži su bicikli sa punim točkovima i ravnim okvirima, koji funkcionišu kao jedra na jedrenjaku. Uz brzo okretanje pedala, što je glavni uslov za kretanje, vozač ovog dvotčkaša ima i pomoć u vetru koji gura bicikl napred. Poslednjih godina usavršeni su i bicikli za vožnju po neravnom, kamenitom i brdovitom terenu koji imaju čvrst okvir i posebne točkove sa ispupčenjima koje sprečava klizanje po pesku ili vlažnom tlu. Neki istorijski podaci ukazuju na činjenicu da su drevni Egipćani posedovali napravu na dva točka koja je ličila na današnji bicikl. Ipak, tvorcem prvog bicikla smatra se Nemac baron fon Dres. On je 1817. godine osmislio "mašinu" koja se sastojala od dva točka spojena drvenom šipkom, i nazvao je dresina. Ova dresina funkcionisala je tako što se vozač gornjim delom tela delimično oslanjao na drveni oslonac za ruke, a nogama se odbacivao od zemlje na jednu i drugu stranu, pošto nije imala pedale. Škotlanđanin Makmilan je oko 1840. godine, iskoristivši dresinu, na zadnji točak namestio "koleno" koje je spojio polugom sa pedalama. Na ovoj napravi Makmilan se vozio toliko brzo da su ga uhapsili zbog "besne vožnje". Naziv bicikl prvi put je upotrebljen 1865. godine kada je Francuz Lalman pričvrstio "koleno" i pedale na prednji točak vozila koje je podsećalo na dresinu. Ovakav bicikl je nazvan "truckalo" jer je imao drveni okvir i gvozdene točkove. Tri godine kasnije počeli su da se upotrebljavaju metalni točkovi sa žicama i tvrdim gumama. U godinama koje su usledile pojavio se bicikl drugačijeg izgleda - sa prednjim točkom koji je bio znatno veći od zadnjeg. Ovakva naprava bila je znatno viša od dotadašnjeg bicikla, i zahtevala je pravu veštinu vozača da bi se vozila. Oko 1885. godine ovaj dvotočkaš konačno dobija izgled kakav i danas ima. Bicikl je od tada do danas po izgledu ostao skoro isti, ali su pronalazači u međuvremenu mnogo radili na njegovoj brzini i lakšem upravljanju. Osim bicikla koje danas koristimo, postoje i naprave sa više točkova postavljenih u nizu koje mogu ođednom da voze nekoliko vozača. Tako je u Belgiji proizveden najduži bicikl na svetu koji je imao sedišta i pedale za 35 osoba. Iako je delovao simpatično, bilo je gotovo nemoguće voziti ga jer vozači nisu mogli da usklade ravnotežu.

Nojeva barka na Mesecu
Bude li ljudska civilizacija izbrisana s lica Zemlje, spas može doći iz svemira. Nalik nedavno otvorenom "Nojevom kovčegu za seme" na Arktiku, priprema se "Nojeva barka sudnjeg dana" koja bi trebalo da olakša obnavljanje naše civilizacije. Mesečeva banka podataka čuvaće sve što je neophodno da se zna, a počeće da se koriosti u slučaju da našu planetu pohara udar asteroida ili sveopšti atomski rat. Uključujući ponovno uspostavljanje - ljudske rase. Na hard diskovima zapisaće se osnovne činjenice, kao što su odsečci DNK pojedinih vrsta, uputstva za topljenje metala ili saveti za sejanje useva. Nalaziće se u sefu zakopanom tik ispod površine Zemljinog prirodnog pratioca, odakle će odašiljači slati datosti na najbolje zaštićene prijemnike. Ako nijedan ne bude ispravan posle razaranja, odašiljanje će se nastaviti sve dok se ne naprave novi. Dotični kovčeg bi kasnije mogao da se proširi za smeštaj prirodnih materijala, kao što su mikrobi, zameci životinja i seme biljaka, čak umetnička dela koja bi bile višak u muzejskim magacinima. Da bi ustanovili hoće li organizmi preživeti u takvim uslovima, naučnici Evropske svemirske agencije (ESA) će u sledećoj deceniji sprovesti opite gajenja lala na Mesecu. Bernard Foing, šef istraživačkog odseka, kaže da će ogledi sa ovim cvećem ili biljkom arabidopsis, koja se često koristi u proučavanjima, početi između 2012. i 2015. godine. Na kraju biće nužno imati svojevrsnu "Nojevu barku na Mesecu" u kojoj bi se čuvala raznolikost vrsta iz Zemljinog života. Lale su maltene savršene za pomenuti poduhvat, zato što se smrznute prevoze na velike udaljenosti i veoma se lako uzgajaju. U spoju sa algama u zatvorenoj veštačkoj atmosferi i hemijski obogaćenom lunarnom tlu, stvoriće ekološki temelj budućeg živog sveta. Prvi ogledi obavljaće se u prozirnim biokuglama, ispunjenima mešavinom gasova, koji će oponašati atmosferu na našoj planeti. Ugljen-dioksid koji bi se oslobađao razgradnjom biljaka upijale bi alge koje bi fotosintezom stvarale kiseonik, i tako ukrug. U početku bazu podataka održavaće roboti kojima se radiovezom upravlja sa Zemlje, a slična velika s ljudskom posadom biće dovršena do kraja 21. veka. Veštačka barka morala bi da se ukopa u tle da bi štitila od surove temperature, zračenja i bezvazdušnog prostora (vakuuma) koji vladaju na Mesecu, a delimično će se napajati sunčevom energijom. Prva probna biće postavljena do 2020. godine, s vekom trajanje do tri decenije, a potpuna arhiva trebala bi da stigne do 2035. Podaci će se sačuvati na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. Ukoliko Zemlja bude, zaista, pogođena asteroidom ili atomskim ratom, kasnije će se ponovo naseliti kao što je, prema predanju, uradio Noje. Ispitivanje uslova za zanimljivo pregnuće povereno je evropskoj letelici SMART-1 (Small Missions for Advanced Research and Technology), čiji su zadaci provera solarno-električnog pogona i drugih svemirskih tehnologija za daleka putovanja. Pored ostalog, proučiće poreklo Meseca i tražiti led u kraterima na južnom polu. Svemirska letelica uključuje nekoliko tehnoloških prodora, a jedna od najvećih novina jeste novi jonski raketni motor. SMART-1 je prva iz flote robotskih sondi koje bi trebale da posluže u izgradnji mesečeve kolonije. Proslavljeni Stiven Hoking je pre par godine upozorio: ukoliko želi da opstane, čovečanstvo mora da napusti matičnu planetu. Kao u osvajanju Amerike, isprva će se odabrani pojedinci otisnuti da potraže i uspostave novo kosmičko prebivalište? Preteča kosmonautike, Konstantin Eduardovič Ciolkovski iz Rusije, odavno je predskazao da ljudski rod ne može zauvek ostati u svojoj kolevci - Zemlji. Zamislite samo: kad se slegne prašina trećeg ili devetog svetskog rata, ljudi će ponovo želeti da gaje ananas, pirinač, kafu i ostale biljke. "Savez za spasavanje civilizacije" svojevremeno je predložio da se u svemirskoj stanici ili na Mesecu sačuvaju DNK uzorci svekolikog zemaljskog života i kratak pregled sveukupnog ljudskog znanja, konačno skladište za našu vrstu. Ako jednog dana, ne daj bože, sve ode dođavola, preživeli stanari svemirske stanice ili iseljenici na Mesecu odigraće ulogu novog Adama i Eve i iz zamrznutih jajašca i spermatozoida ponovo stvoriti ljudski rod.

Fotoaparat od 50 kilograma
Mali, veliki, jednostavni za upotrebu ili profesionalni, oni na kojima se fotografija, ukoliko vam se ne sviđa, izbriše za sekundu, lagani ili sa čitavom hrpom dodatne opreme - to su današnji fotoaparati. U naše vreme ovi uređaji se, zahvaljujući modernoj tehnologiji, lako povezuju sa računarima, pa željenu fotografiju možete sačuvati gde god hoćete. Za one nepoverljive i verne starijim modelima tu su i dalje aparati sa kasetama za film koji se kasnije izrađuje, opet najčešće, kompjuterski. Ipak, ma koliko slikanje fotoaparatom danas izgledalo jednostavno, u decenijama i stolećima koji su iza nas fotografisanje je predstavljalo mukotrpan posao. Mnogobrojni pronalazači učestvovali su u usavršavanju uređaja za slikanje, a bilo je potrebno da prođe mnogo vremena da bi se napravio fotoaparat koji se sada najčešće koristi.. Francuz Žozef Nips nap-ravio je prvu fotografiju 1826. godine. Njena izrada trajala je čak osam sati, odnosno toliko je bilo potrebno da se na tankoj daščici na kojoj je bio nanet sloj emulzije pojavi fotografija koja je prikazivala pogled sa Nipsovog prozora. Uređaj kojim je Nips snimio ovu fotografiju kasnije je počeo serijski da se proizvodi, bio je težak oko 50 kilograma i prodavao se po ceni od 400 francuskih franaka. Prvi fotoaparati nisu ličili na današnje - podsećali su na ogromne kutije a rukovanje njima ponekad je bilo i opasno za onog ko je pravio sliku. Ostalo je nepoznato ko se više mučio da bi se došlo do željene uspomene - fotograf, ili oni koji su slikani. Jer, svako fotografisanje tokom 19. veka zahtevalo je dugotrajno čekanje i strpljivost. Zbog toga se na fotografijama iz ovog perioda mogu najčešće videti osobe koje sede. Budući da su ljudi bili primorani da više sati budu nepomični, stolice i fotelje bile su obavezni rekviziti prilikom fotografisanja. Prvi blic bio je odvojen od aparata, i trebalo je uskladiti snimanje fotografije sa obasjavanjem svetlošću onih koji su slikani. Osamdesetih godina 19. veka pojavio se i prvi fotoaparat manjih dimenzija, koji je mogao da se obuhvati rukama, dok je početkom prošlog stoleća, tačnije 1903. godine, u Parizu prvi put predstavljen džepni fotoaparat. Pola veka kasnije, u Americi su se pojavili prvi polaroid uređaji - koji su "izbacivali" fotografiju samo nekoliko minuta posle snimanja. Ovo je, naravno, bio pravi hit, i polaroid-kamere su ubrzo osvojile svet. Fotoaparat u kojem se bez teškoća može zameniti film pojavio se 1956. godine, a uređaj koji je u sebi imao ugrađen električni motor i blic stvoren je 1964. godine. U godinama koje su usledile velike kompanije su se utrkivale u pravljenju i predstavljanju novih fotoaparata, tako da ih danas na tržištu ima najrazličitijih.

Geometrijske note
Dmitrij Timoško s Prinstonskog univerziteta, uz podršku još dvojice profesora muzike, smislio je novi postupak proučavanja i razvrstavanja tonskih zapisa koji se koristi složenom matematikom što ih dubinski prožima Vekovima je veza između muzike i matematike očaravala naučnike. Pre više od 2.600 godina zagonetni Pitagora navodno je ustanovio da se prijatni muzički intervali mogu dočarati jednostavnim odnosima ili srazmerama. Prvi koji je za sebe rekao da nije mudrac, već prijatelj mudrosti (na starogrčkom: philos-prijatelj, sophia-mudrost), smatrao je, uostalom, da su brojevi suština svega. U srednjem veku se pojavila "muzika sfera" ili "univerzalna muzika" (musica universalis) kao filozofska zamisao koja sklad u kretanju nebeskih tela - Sunca, Meseca i planeta - posmatra kao nečujni ali savršeno skladan muzički oblik. Posle nekoliko stotina godina istom matematičkom stazom zaputio se Dmitrij Timoško s Prinstonskog univerziteta. Uz podršku još dvojice profesora muzike - Kliftona Kalendera sa Univerziteta Florida i Jana Kvina sa Univerziteta Jejl - smislio je novi postupak proučavanja i razvrstavanja tonskih zapisa koji se koristi složenom matematikom što ih dubinski prožima. Pišući nedavno u uglednom časopisu "Nauka" (Science), oni su svoj pristup nazvali "geometrijska muzička teorija", koja muziku prevodi u geometriju. Uzeli su nizove nota, poput akorda, ritmova i skala, i svrstali ih u svojevrsne "porodice". I tada su zapazili da dodeljivanjem matematičkih vrednosti mogu da ih predstave tačkama u složenom geometrijskom prostoru, kao što koordinate iks i ipsilon odgovaraju tačkama na dvodimenzionalnoj ravni. Svako ređanje urodilo je drugačijim geometrijskim rasporedom, odslikavajući različite vidove poimanja muzike među muzičarima tokom stoleća. Ovo saznanje, kako se očekuje, olakašaće istraživačima da dublje proniknu i bolje razumeju tajne nota. Pokušaj predstavlja krupak iskorak u naporima da se brojčano dočaraju muzička ostvarenja, naglašava Rejčel Vels Hol sa Odseka za matematičke i računarske nauke Univerziteta Sent Džozef u Filadelfiji. U pratećem članku u istom broju časopisa "Nauka" ona piše da pokušaj trojice istraživača ističe i širinu muzičke upletenosti i dubinu matematičkog značenja. Dotični naučni trojac naglašava da je na osnovu ovog uvida u stanju da upoređuje i izučava mnoge vrste zapadnjačke, a možda i nezapadnjačke, muzike, iako se pretežno usredsredio na akorde i slične pojmove koji nisu sveopšti. I povrh toga: da negdašnje teorijske nacrte prevede u matematički jezik. "Muzika sfera" nije metafora - pojedini muzički prostori su, zaista, sfere, smatra Dmitrij Timoško. "Jedina svrha dočaravanja geometrijskih prostora ogleda se u tome da se bolje shvati muzika. S novom alatkom možete da osmislite nove vrste muzičkih instrumenata ili drugih igračaka - zamislite samo da ste na koncertu klasične muzike na kojem su zvuci prikazani u vidu slika! Možemo uvideti logičke veze između raznovrsnih muzičkih pojmova". Istorija muzike je, na neki način, višemilinijumsko proučavanje različitih simetrija i geometrija. Najnovija "geometrijska muzička teorija" oličava vrhunac dugotrajnih nastojanja da se muzika i matematika uteraju u brak. Kada se note jednom preobrate u brojeve (i potom u jezik geometrije), nastaje obilje geometrijskih prostora, svaki nastanjen različnim geometrijskim oblicima. Posle svih matematičkih radnji, u samom vrhu trougla ostaju akordi od tri note. Na grafičkom prikazu koji objavljujemo "geometrijska muzička teorija" predstavlja vrste akorda od četiri note - zbirka nota obrazuje tetraedar (telo ograničeno s četiri podudarana ravnostrana trougla; jedno od pet pravilnih geometrijskih): crvena loptica na vrhu piramide je umanjeni sedmi akord, omiljen u 19. veku, u čijoj blizini su najčešći akordi zapadnjačke muzike.

Alkoholna pića
Ne postoje dokazi koji bi potkrepili verovanje da je viski izmislio sv. Patrik, zaštitnik Irske. Još je tajna kad je počela proizvodnja viskija (od galske reči uiskebeta - "voda života") na Smaragdnom ostrvu, ali se to verovatno nije dogodilo pre srednjeg veka, kad je destilovanje počelo da se primenjuje u Evropi. Izgleda da su prvi evropski alkohol destilovali lekari iz Salerna na Siciliji, u 12. veku, isključivo za medicinske svrhe. Sicilijanci su umetnost destilovanja naučili od Arapa, koji su taj proces koristili od 9. veka za pravljenje parfema. U stvari, reč alkohol i dolazi od arapskog al-kohl. I mada su Arapi prvi počeli da primenjuju destilaciju nikad je nisu koristili za proizvodnju alkoholnih pića. Sve do nedavno se verovalo da se destilovanje alkohola razvilo na Siciliji, ali se sada zna da je u svom primitivnom obliku, bez pomoći kazana, koristilo u Centralnoj Aziji hiljadu godina ranije. Na severnim granicama Kine, nomadski narodi su otkrili da od vina može da se dobije jače piće. Kineski pisac Čang Hua je, oko 290. godine, zabeležio efekte ovog sirovog pića u "Beleškama o istraživanju stvari": "Zapadne oblasti imaju vino napravljeno od grožđa koje će ostati dobro i do deset godina, kako kažu, a ako ga čovek popije, danima se ne trezni." Kinezi su počeli da destiluju brendi tokom šestog veka, zagrevanjem vina. Pošto alkoholni deo vina ima najnižu tačku ključanja, on može da ispari grejanjem a zatim da se kondenzuje hlađenjem. Otuda su Kinezi svoj brendi nazvali "izgorelo vino". U stvari, možda su umetnost destilovanja brendija doneli holandski mornari iz Kine u Evropu. Kinezi su već u sedmom veku destilisali viski od fermentisane kaše od cerealija. Tradicionalno potcenjivanje kineske destilacije verovatno potiče i od činjenice da se o njoj u to vreme malo znalo zbog toga što je pečenje i fermentisanje pod strogom kontrolom držao car Vang Mang (9-23. godine), koji je oformio "vlasništvo fermentisanih pića", a da bi se postupak destilacije sačuvao u tajnosti, ljubomorno se čuvala tehnika proizvodnje. Državni monopol je bio jasno određen. Tako je u petom veku bila uvedena smrtna kazna za privatne proizvođače alkoholnih pića i prve krijumčare alkohola. S pronalaskom destilacije, izmišljeni su mnogi nazivi za alkoholna pića kao što su "dostojanstven" ili "mudar". U Kini u 11. veku gosti i posetioci mogli su da budu ponuđeni "supom mudrosti". Izgleda da je destilacija nezavisno otkrivena i u Novom svetu. Kad su Španci stigli u Meksiko, videli su da Asteci destiluju tekilu od fermentisanog soka kaktusa u kazanima od pečene gline. Španski kralj Karlos Peti pokušao je da zabrani proizvodnju tekile 1529. ali mu to nije uspelo.

Gotovo svi ilegalno kopiraju muziku s interneta - anketa
Gotovo svi mlađi britanski ljubitelji muzike ilegalno presnimavaju pesme s interneta, navodi se u najnovijem istraživanju čiji zaključak objavljuje britanska muzička štampa. U anketi Britiš mjuzik rajtsa (British Music rights), koji zastupa prava muzičkih stvaralaca i diskografskih kuća, navodi se da 96 odsto od 1.100 ispitanika starih između 14 i 24 godine ilegalno kopira muziku s interneta. Prosečan broj numera ilegalno "skinutih" s interneta koje se nalaze u muzičkim kolekcijama ispitanika jeste 842, a MP3 plejeri anketiranih sadrže u proseku oko 1.770 pesama, piše na sajtu magazina "Nju mjuzikal ekspres" (Nenj Musical Edžpress). Ispitanici koji su kopirali najviše pesama s interneta, "skidali" su do 5.000 numera mesečno.

Ejmi Vajnhaus ostaje u bolnici radi daljih analiza
Britanska pevačica Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) ostaće u bolnici, gde ju je otac dovezao kada se u ponedeljak onesvestila u svom domu, izjavio je njen predstavnik za štampu. "Za sada ostaje ovde. Još nisu potpuno sigurni šta se dogodilo, a analize nisu pokazale uzrok", kazao je pevačicin portparol. Ejmi Vajnhaus (24), o čijim problemima sa drogom i ličnom životu mediji opširno pišu poslednjih meseci, ostaće u privatnoj klinici radi daljih analiza, dodao je. Pevačica, koja je u februaru dobila pet Greminagrada i postigla veliki komercijalni uspeh albumom "Back to Black", napravila je prošle godine pauzu u živim nastupima, a mediji su izvestili da je hospitalizovana zbog velikog premora.

Robert Dauni mlađi u filmu o kaubojima i vanzemaljcima
Američki glumac Robert Dauni Mlađi pregovara o ulozi u filmu "Cowboys & Aliens", spoju naučne fantastike i vesterna koji će snimiti studiji Drimvorks i Juniversal . Film je priča o borbi između Apača i naseljenika na Divljem zapadu, navodi "Holivud riporter". Sukob se prekida kada se svemirski brod sruši u preriji nedaleko od Silver Sitija u Arizoni. Dauni će igrati revolveraša Zika Džeksona . Film povlači paralelu između želje američkih imperijalista da pokore "divlje" Indijance svojom naprednom tehnologijom i napada vanzemaljaca na stanovnike Zemlje koji moraju da se udruže kako bi se odbranili.

Kevin Spejsi psihijatar u novom filmu
Američki glumac Kevin Spejsi (Spacey) biće junak drame "Shrink", koju će Džonas Pejt (Jonas Pate) snimiti u Los Anđelesu, piše dnevnik "Varajeti" (Variety). Spejsi, koji je nedavno dovršio filmove "Vrhunska igra" i "Recount", igraće psihijatra slavnih. Robin Vilijams (Williams), Gor Vidal, Safron Barouz (Saffron Burrows), Džek Hjuston biće među holivudskim imenima koja su njegovi klijenti. Nemoćan da se izbori sa skorašnjom ličnom tragedijom, psihijatar postaje hroničan zavisnik od marihuane koji više ne vodi računa o fizičkom izgledu i gubi veru u svoju sposobnost da pomogne pacijentima.

Okitio se nakitom i pobegao iz zlatare
Prodavac jedne kanadske zlatare naučio je na sopstvenoj koži da mušterijama ne treba davati da probaju više od jednog komada nakita. Muškarac koji je ušetao u zlataru u kanadskom gradu Edmontonu zatražio je od prodavca da pogleda nekoliko prstenova i ogrlica. Kada se okitio nakitom vrednim više hiljada dolara, pobegao je iz zlatare. Dozvoliti mušteriji da se ogleda sa svim tim nakitom "definitivno nije nešto što bismo preporučili pošto je ispalo loše po zlataru", rekao je portparol policije Edmontona.

Novi album "Metalike" zvaće se "Death Magnetic"
Američki hevi metal bend "Metalika" (Metallica) u septembru će izdati novi album koji će se zvati "Death Magnetic", piše britanska muzička štampa. Sastav nije svirao nijednu numeru sa novog albuma na nedavno održanim koncertima, ali su novinari imali uvid u remikse šest novih pesama. Neke od numera duže su od sedam minuta, navodi se na sajtu muzičkog magazina "Nju mjuzikal ekspres" (New Musical Express). Bend će krajem jula nastupati na muzičkim festivalima u Evropi.

Njujork kao pešačka zona
Jedanaest kilometara njujorških avenija biće tokom tri dana avgusta pretvoreno u pešačku zonu u okviru akcije "Letnje ulice" (Summer Streats), najavio je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg . Pešačka zona povezivaće Bruklinski most na jugu grada i Central park u srcu Njujorka, i taj deo grada biće zatvoren za saobraćaj 9, 16. i 23. avgusta. Pod sloganom "igra, trčanje, hodanje, vožnja bicikla i disanje", brojne fizičke aktivnosti će biti ponuđene duž trase, a među njima su joga, gimnastika i ples. Akcija će gradske vlasti koštati 300.000 dolara dnevno, rekao je Frans presu iz kancelarije za transport Set Solomonou

Karabinjer ne sme da ima ljubavnicu
Karabinjeri ne smeju da imaju ljubavnice pošto uvek moraju da imaju "uzorno ponašanje", odlučio je Kasacioni sud Italije, prenosi italijanska štampa. Tom odlukom potvrđena je četvoromesečna kazna zatvora jednom vodniku koji je vređao i pretio pretpostavljenom jer mu je ovaj tražio da prestane da se viđa sa ljubavnicom. Vodnik koji je oženjen, imao je stabilnu vezu sa ljubavnicom koja je takođe u braku i živi nedaleko od Salerna, na jugu Italije. Pretpostavljenog je nazvao "lažljivcem i lopovom" i hteo je da na njega baci pisaći sto kada mu je rečeno da treba da okonča vezu vanbračnu vezu. Vojni apelacioni sud u Napulju izrekao mu je četvoromesečnu kaznu zatvora zbog uvreda i pretnji. Presudu je potvrdio Kasacioni sud koji je naveo da vodnik treba da ima "uzorno ponašanje" i da njegovi pretpostavljeni moraju da se postaraju da vanbračne veze ne ukaljaju ugled brigade.

Luksuzni salon u japanskom bioskopu za 180 evra
U centru Tokija u julu će biti otvoren renovirani bioskop u kojem će se nalaziti i dva privatna salona za parove, čije će iznajmljivanje koštati 180 evra po projekciji. Novi luksuzni koncept, jedinstven u svetu, nudiće bioskop Šinđuku Pikadili u centru Tokija. Bioskop Šinđuku Pikadili sagrađen je 1958. godine a 2006. je počelo njegovo renoviranje. Otvaranje je najavljeno za 19. jul, a bioskop će biti u potpunosti modernizovan. Parovi koji budu iznajmljivali privatne salone zvane "platinasta soba", imaće poseban tretman pre, za vreme i posle seanse. Neće stajati u redu već će početak projekcije čekati u posebnim odajama gde će moći da se opuste uz magazine, knjige o filmu i gde će im biti ponuđen šampanjac, renomirano crno vino ili neko drugo skupoceno piće.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"