|
|
Broj 1158, 20. jun 2008.
| Ceo zapadni Balkan i formalno u procesu
pridruživanja EU |
| |
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, BiH je načinila
prvi institucionalni korak ka kandidaturi i članstvu u EU, a proces
pridruživanja EU i formalno se proširio na čitav zapadni Balkan.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu,
EU je usvojila 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i
demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od tada pet država zapadnog
Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG).
 U
međuvremenu, EU je došla do granica zapadnog Balkana i punopravne članice
postale su Slovenija i Mađarska (2004) i Bugarska i Rumunija (2007).
Slovenija je 2007. ušla i u "evrozonu" a 1. januara ove godine, postala je
prva bivša komunistička zemlja koja je preuzela šestomesečno predsedavanje
Unijom.
Od zemalja obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja najdalje je
odmakla Hrvatska, dok su Srbija, a sada i BiH, na početku puta.
Hrvatska je Sporazum potpisala u oktobru 2001, u leto 2004. potvrđena joj je
kandidatura za članstvo, a u oktobru 2005, posle odlaganja od šest meseci
zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, počela je i pristupne
pregovore što je poslednja faza na putu do Brisela.
Makedonija je bila prva na Balkanu koja je potpisala Sporazum, u aprilu
2001. U decembru 2005. potvrđena joj je kandidatura za članstvo, ali još
nije dobila datum za početak pristupnih pregovora sa EU.
Albanija je pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju počela u
januaru 2003, Sporazum je parafiran u februaru 2006, a potpisan je 12. juna
2006.
Srbija i Crna Gora pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU
počele su zajedno, kao državna zajednica SCG, 10. oktobra 2005, ali su oni
suspendovani 3. maja 2006, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.
Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti, 26.
septembra 2006, a Sporazum je potpisan u martu 2007.
Beograd je nastavio pregovore sa Briselom 13. juna 2007, Sporazum je
parafiran 7. novembra iste godine, a potpisan 29. aprila 2008.
BiH je poslednja u regionu, 25. novembra 2005, počela proces stabilizacije i
pridruživanja EU i poslednja potpisala Sporazum, 16. juna 2008.
Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na
snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU.
Naredna faza u približavanju EU podrazumeva podnošenje kandidature za
članstvo, a ona se obično podnosi u toku sprovođenja Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju. |
| |
| |
|
| |
| Irsko NE zadaje probleme Evropi |
| |
Irski premijer Brajan Kauen zatražio je više vremena posle odbijanja Iraca na
referendumu Ugovora iz Lisabona i ocenio da je "suviše rano" za njega da
odmah predstavi rešenje za izlazak iz ćorsokaka.
 Šefovi
vlada i država EU sastaju se u Briselu da razmotre kako ići dalje posle
prošlonedeljnog irskog odbacivanja Ugovora, koji je trebalo da pojednostavi
odlučivanje među 27 člannica EU.
"Suviše je rano predstaviti moguća rešenja za izlazak iz krize", rekao je
Kauen posle sastanka sa predsedkikom Evropske komisije Žoseom Manuelom
Barozom uoči početka evropskog samita.
Barozo rekao je da su se on i irski premijer dogovorili da EU ne sme da
donosi prenaglašene rešavanje krize nastale irskim "ne".
Šef Evropske komisije je naglasio da bi sledeći samit EU u oktobru mogao da
pruži odgovarajuću priliku za razmatranje daljih koraka, u nagoveštaju da na
dvodnevnom sastanku u Briselu neće biti donete nikakve značajne odluke.
Kauen je rekao da je Irskoj potrebno više vremena da analizira rezultate
prošlonedeljnog glasanja i da je "suviše rano" da kaže da li će Irska možda
održati još jedan referendum.
Veliki broj evropskih zemalja vrši pritisak na Dablin da što pre predloži
neko rešenje. Među njima je nemačka kancelarka Angela Merkel koja smatra da
bi trebalo da znaju što pre šta dalje da bi se održali evropski izbori
zakazani za jun 2009 u regularnim uslovima.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni izrazio je nadu da će se ratifikacija
lisabonskog Ugovora nastaviti uprkos tome što taj dokument nije prošao u
Irskoj.
Berluskoni je rekao da će se Italija zalagati da 26 zemalja EU, koje
podržavaju Ugovor, nastave sa njegovom ratifikacijom, a da 27. zemlja, Irska,
treba sama da predloži neko rešenje.
Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero rekao je da Irska ne može da
blokira dokument iz Lisabona i da zemlje EU treba da nastave proces
ratifikacije.
Sapatero je rekao da uz "dužno poštovanje demokratskom procesu", Irska ne
treba da zaustavi "tako neophodan projekat" i pozvao institucije EU da nađu
rešenje.
Međutim, nisu svi tog mišljenja, i švedski premijer Fredrik Rajnfeld odbacio
je ideju da Irskoj treba nametnuti vremenski okvir za rešavanje krize
nastale njenim odbijanjem Ugovora iz Lisabona. |
| |
| |
|
| |
| Nestašica hrane ugrožava pet miliona ljudi u
Zimbabveu |
| |
Više od pet miliona ljudi u Zimbaveu moglo bi da ostane gladno zbog nestašice
hrane već početkom naredne godine, saopšteno je u izveštaju agencije UN za
hranu i poljoprivredu (FAO).
U tom izveštaju FAO, navodi se da nestašicu hrane, koja je dominantan
problem u Zimbabveu od 2001. godine, izaziva više faktora, među kojima su :
nepovoljni vremenski uslovi, nedostatak semena, visoke cene goriva, niske
otkupne cene žitarica, kao i politička situacija u toj zemlji.
 Takođe,
zvaničnici te agencije upozoravaju vlasti Zimbabvea, ali i međunarodnu
zajednicu, da na vreme obezbede humanitarnu pomoć u hrani za ovu zemlju.
Organizljacija FAO i svetski program za hranu procenjuju da će nestašica
hrane već u narednim mesecima pogoditi oko 2,4 miliona ljudi u Zimbabveu,
kao i da će vrhunac te krize biti između januara i marta 2009. godine.
Taj izveštaj takođe navodi da je tokom 2008. godine proizvodnja kukuruza
opala u odnosu na prošlu godinu za 28 odsto odnosno za 575.000 tona, dok je
proizvodnja žitarica opala za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno za
848.000 tona.
Zvaničnici FAO su optužili Harare da ugrožava svoj narod jer onemogućava rad
međunarodnim humanitarnim organizacijama koje pokušavaju da dostave dovoljnu
količinu hrane, zbog čega je više od milion stanovnika te zemlje potražilo
posao u inostranstvu.
Takođe, ta agencija ocenjuje da su realne potrebe žitarica u Zimbabveu na
godišnjem nivou oko 1,23 miliona tona, što znači da trenutni nepokriveni
deficit kukuruza iznosi oko 380.000 tona.
U Zimbabveu je, prema podacima Statističkog zavoda, u februaru ove godine
inflacija nastavila da raste u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši
rekordnih 164.900,3 odsto na godišnjem nivou.
Statistički zavod je precizirao da je to povećanje od 64.320,1 odsto u
odnosu na prošlu godinu.
Kako se navodi u saopštenju tog zavoda, inflacija je u poslednjih 12 meseci
rasla po stopi od 125,9 odsto.
Ovi podaci potvrđuju da je Zimbabve, gde nivo nezaposlenosti dostiže čak 80
odsto, neprikosnoveni svetski lider u pogledu hiperinflacije. |
| |
| |
|
| |
| Mlade Kineze interesuju posao, stan,
automobil... |
| |
Skoro dve decenije posle brutalnog gušenja prodemokratskih studentskih
demonstracija na Trgu Tjenanmen u Pekingu, mladi u Kini se danas mnogo više
interesuju za neke druge stvari, poput kupovine Aj poda (iPod) ili prvog
automobila, nego za političke reforme.
Danas ih najviše brine kako da nađu dobro plaćen posao kojim bi sebi mogli
da priušte kupovinu nečega što se do nedavno smatralo luksuzom.
 Većina
današnje mladeži nije se ni rodila 1989. godine kada je prethodna generacija
studenata, nezadovoljna stanjem u zemlji i političkim slobodama,
protestovala zahtevajući promene. Ta pobuna ugušena je u krvi juna 1989.
godine.
Današnje generacije, međutim, mnogo više brinu o svom napredovanju, nego o
reformskim programima i ekonomskoj politici Kine.
Današnji diplomci, najčešće prvi u porodici sa fakultetskom diplomom, imaju
velika očekivanja posle završetka studija, ali uprkos "bumu" kineske
privrede, događa se da se ona ne ostvare. Razlog je to što u Kini ima mnogo
više diplomaca, nego slobodnih radnih mesta.
Iako kineska ekonomija iz godine u godinu beleži dvocifreni rast, vlasti i
dalje ne mogu da obezbede posao rastućem broju diplomaca. Prošlog leta na
tržište rada stigao je talas od pet miliona diplomaca, a ove godine će više
od 5,6 miliona mladih sa diplomom krenuti u potragu za prvim poslom.
"Postoji izreka, 'Kad završiš fakultet postaješ nezaposlen' ", kaže Sja Ding
koji je diplomirao 2007. godine, ali kako nije uspeo da nađe posao, rešio je
da upiše postdiplomske studije.
Jedan od razloga za veliki broj studenata poslednjih godina je i to što je
tokom 1950-ih i 1960-tih godina u Kini bio "bejbi bum" - veoma visok
prirodni priraštaj. Deca rođena u to vreme sada su odrasli ljudi koji imaju
svoje potomstvo.
"Sada je drugi talas, stigla su deca onih iz 'bejbi bum generacije'. Ta deca
su sada u dvadesetim godinama života i mnogi su na studijama", kaže za
Rojters glavni ekonomista u korporaciji Čajna internešenal kepitol, Ha
Điming.
Zbog toga će, tvrdi Điming, Kina sve do 2015. godine imati višak radne snage.
Korenite ekonomske reforme koje se sprovode poslednjih 30 godina, otvorile
su kineskoj deci mogućnost da se opredeljuju za studije, a ne za poslove u
fabrikama gde nije potrebna stručna kvalifikacija.
Ministarstvo obrazovanja pokušava da za veliki broj studenata koji traže
posao, omogući da do njega i dođu kroz sajmove zapošljavanja koji se
organizuju i preko interneta.
Starije generacje studenata, međutim, nisu imale takvih teškoća. Sistem je
njima garantovao da će, po završetku studija, imati obezbeđen posao.
To je često značilo da će biti poslati u sela, gde postoji upražnjeno mesto
i potreba za kadrovima. Samo oni koji su imali dobre veze, uspevali su da se
nađu u gradskim sredinama. Ta praksa napuštena je tek krajem 1990-ih godina.
U današnjem mešovitom ekonomskom sistemu Kine, sve veći broj diplomaca znači
i sve manju početnu platu, tako da mnoge muči da li će ikada biti u stanju
da obezbede sebi dom.
Reforma svojinskog vlasništva sprovedena krajem 1990 -ih godina, značajno je
podigla cene nekretnina što je omogućilo mnogim Kinezima zaradu od prodaje.
S druge strane, rast cena nekretnina učinio je da stan za mladog Kineza
postane sve dalji od realnosti.
"Danas je veliki je pritisak na diplomce", kaže zabrinuto Sjiova majka i
dodaje da će njen sin morati da nađe posao s platom od najmanje 720 dolara
mesečno jer je to minimum koji traže banke za odobravanje stambenog kredita.
"Oni moraju da imaju stan i automobil, inače kako drugačije da se ožene". |
| |
| |
|
| |
| Litar benzina uskoro 1,60 evra |
| |
Litar benzina u Nemačkoj mogao bi uskoro da dostigne cenu od 1,60 evra,
ocenili su ekonomski stručnjaci.
Ovih dana litar supera na benzinskim stanicama u proseku je koštao 1,56 evra
što je najveća ikada zabeležena cena u Nemačkoj.Litar dizela bio je samo
neznatno jeftiniji i koštao 1,52 evra.
 Ekonomski
stručnjak osiguravajućeg koncerna "Alijanc" Mihael Hajze je u izjavi za
dnevnik "Bild" predvideo da će tokom letnjih odmora cena benzina porasti na
više od 1,60 evra.
Kao jedan od ključnih razloga naveo je to što se veliki broj investitora
bavi terminskom kupovinom nafte.
Stručnjak za energetiku Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DINj),
Klaudija Kemfert takođe smatra da još "ima prostora da cena benzina raste".
Prema njenoj proceni, "kapaciteti rafinerija širom sveta su premali" i "sa
početkom godišnjih odmora situacija bi mogla dalje da se zaoštri i cena
benzina skoči za još nekoliko centi".
Drastičan skok cena nafte biće i jedna od tema samita šefova država ili
vlada Evropske unije (EU) koji danas počinje u Briselu.
U nacrtu stava državnika EU o tome izražava se zabrinutost zbog stalnog
rasta cena nafte i navodi da bi "zato trebalo da budu dopuštene mere koje će
umanjiti uticaj visokih cena nafte na standard siromašnijih slojeva
stanovništva".
Dok Francuska već razmatra mogućnost smanjenja poreza na dodatnu vrednost da
bi se cena benzina zauzdala, nemačka vlada striktno odbija tu meru. |
| |
| |
|
| |
| U svetu 67 miliona izbeglica i raseljenih
lica |
| |
Broj izbeglica i raseljenih lica koji su napustili svoje zemlje ili domove
zbog ratnih sukoba ili prirodnih katastrofa, povećao se u svetu prošle
godine na ukupno 67 miliona osoba, saopštio je Visoki komesarijat UN za
izbeglice (UNHCR).
Broj izbeglica koje su napustile svoje zemlje zbog progona ili ratnih sukoba,
povećao se prošle godine na 11,4 miliona osoba, odnosno za 15,15 odsto u
odnosu na 2006. godinu kada je registrovano 9,9 miliona izbeglica, navodi se
u izveštaju UNHCR-a za 2007. godinu.
Broj interno raseljenih, unutar svojih zemalja, povećao se sa 24,2 miliona
2006, na 26 miliona 2007. godine, odnosno za 6,5 odsto. Pored toga, 25
miliona ostalo je bez domova prošle godine zbog prirodnih katastrofa.
Ukupnom broju izbeglica dodaje se i 4,6 miliona palestinskih izbeglica o
kojima se brine misija UN na području Bliskog istoka.
Ratovi u Avganistanu i Iraku izazivaju nove talase izbeglica koje su činile
gotovo polovinu onih o kojima se UNHCR starao 2007. godine.U izveštaju se
navodi i da je tri miliona Avganistanaca pobeglo u susedni Pakistan i Iran,
a oko dva miliona Iračana većinom u susednu Siriju i Jordan.
"Posle pet godina opadanja broja izbeglica, između 2001. i 2005. godine,
njih je već dve godine sve više, što je zabrinjavajuće", izjavio je visoki
komesar UN za izbeglice Antonio Guteres .Ukazujući da "složeni svetski
izazovi prete povećanjem raseljavanja u budućnosti", Guteres je naveo da
upropašćavanje prirode i rast cena hrane izazivaju nestabilnost u mnogim
zemljama. |
| |
| |
|
| |
| EU je antidemokratska tvorevina |
| |
Odnos vodećih zemalja Evropske unije prema Irskoj zbog odbacivanja Lisabonskog
ugovora pokazuje da EU nije samo nedemokratska već antidemokratska tvorevina,
piše londonski dnevnik "Dejli telegraf" .
 List
ukazuje na neuvažavanje na koje je među vodećim članicama EU, pre svega u
Nemačkoj i Francuskoj, naišla odluka irskih građana na referendumu da odbace
taj ugovor, kao i na dvosmislen stav Velike Britanije.
Berlin i Pariz su već stavili do znanja "prilično eksplicitno" da će
nezahvalna Irska biti potisnuta na rubove EU zbog svoje odluke da odbaci
ugovor koji predviđa reformu evropskih institucija.
List ocenjuje da takvo "nasilništvo predstavlja novu mrlju na Evropskoj
uniji" i podseća da je, kada su Francuska i Holandija odbacile novi evropski
ustav 2005. godine na referendumima, to odmah bilo prihvaćeno bez "zlokobnog
glupiranja" kao sada.
"Sada se čuje neukusna poruka da će, ako velike zemlje daju neugodnu
demokratsku presudu, ona biti prihvaćena, ali ako to učini mala zemlja, biće
ignorisana, zaobiđena, podrivana", piše list.
"Dejli telegraf" upozorava evropske lidere da se pripaze, jer raspoloženje
za pobunu raste koje neće biti ublaženo tako što će se građanima uskratiti
demokratsko pravo da se izjasne.
Dnevnik ostro kritikuje zvaničnike britanske vlade koji su prvo podržali
odluku irskih glasaca da bi potom saopštili da će Lisabonski ugovor u
Britaniji biti ratifikovan, a da Ircima preostaje da se sami snalaze.
"Dejli telegraf" poručio je članovima Gornjeg doma britanskog parlamenta da
budu solidarni sa Irskom i da ne ratifikuju Lisabonski ugovor. |
| |
| |
|
| |
| Nuklearna crna berza |
| |
Vlada SAD ne čini dovoljno da kupi uranijum i plutonijum na crnom tržištu kako
bi ga držala van domašaja terorista, kriminalaca i nepoćudnih država,
izjavio je visoki obaveštajni zvaničnik američkog ministarstva za energetiku
Rolf Movat-Larsen .
 "Moramo
hitno delovati da pre terorista pokupimo svaki nuklerni materijal koji je
van držvne kontrole", rekao je sinoć Movat-Larsen u govoru na Vašingtonskom
institutu.
Od 1993. godine, zabeleženo je 1.300 krijumčarenja nuklearnog materijala,
navodi Međunarodna atomska agencija. U 19 slučajeva radilo se o prenosu
obogaćenog uranijuma ili plutonijuma koji se mogao upotrebiti za punjenje
atomskih bojevih glava ili kao eksploziov u bombi za širenje radijacije.
"Nastavak krijumačarnja nuklearnog materijala znači da kolektivno nismo
učinili dovoljno da držimo materijal van ruku terorista," rekao je Movat-Larsen.
Samo nekoliko kilograma plutonijuma je dovoljno da se napravi primitivno
atomsko oružje, a plutonijum je teško otkriti u tranzitu jer emituje niski
nivo radijacije, kažu stručnjaci.
Količine nuklearnog materijala koje su do sad kupili agenti SAD na crnom
tržištu nisu poznate. Movat-Larsen kaže da američka vlada smatra da
teroristi ili zemlje u razvoju mogu sami da nabave ili naprave atomsku bombu. |
| |
| |
|
| |
| Ajron men zaradio više od 300 miliona |
| |
Adaptacija Marvelovog stripa "Ajron men" prvi je film koji je ove godine
zaradio preko 300 miliona dolara u severnoameričkim bioskopima, piše "Holivud
riporter" .
Sonijev "Spajdermen 3", koji je 2007. zaradio 336,5 miliona dolara, bio je
prvi film koji je prešao prag od 300 miliona dolara, i to za samo 23 dana od
pojave u bioskopima 4. maja te godine.
Iako je "Ajron menu", sa Robertom Daunijem Mlađim, bio potreban 51 dan za
isti uspeh, taj podvig nije bio očekivan pre pojave u bioskopima 1. maja.
U maju 2007. u bioskope su stigla još dva filma koja su zaradila preko 300
miliona dolara - "Šrek 3" (322,7 miliona dolara) i "Pirati sa Kariba: Na
kraju sveta" (309,4 miliona dolara).
Sličan uspeh ovog leta očekuje se od filma "Indijana Džons i kraljevstvo
kristalne lobanje", koji je u Severnoj Americi do sada zaradio oko 280
miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
| U Japanu u 2007. više od 33.000 ljudi
izvršilo samoubistvo |
| |
Više od 33.000 ljudi oduzelo je sebi život u Japanu prošle godine, uprkos
naporima vlasti da smanje stopu samoubistava u toj zemlji.
Prema podacima Nacionalne policijske agencije, 33.093 ljudi izvršilo je
samoubistvo tokom 2007. godine, najčešće zbog dugova, porodičnih problema,
depresije ili drugih zdravstvenih problema.
Stepen samoubistava starijih od 60 godina porastao je prošle godine za devet
odsto, dok je broj tinejdžera koji su se odlučivali na taj korak bio nešto
manji nego ranije.
Rekordni broj samoubistava u Japanu zabeležen je 2003, kada je 34.427 osoba
sebi oduzelo život.
U Japanu je broj samoubistava naglo porastao posle 1980-tih, kada su mnogi
zbog tadašnje ekonomske situacije ostali bez posla. |
| |
| |
|
| |
| Počinje leto na severnoj hemisferi |
| |
Leto na severnoj hemisferi počinje u subotu, 21. juna u 01.59 sati po
centralnoevropskom vremenu, kada za stanovnike južne zemljine polulopte
počinje zima.
Leto će trajati do 22. septembra kada počinje jesen. Na dan početka leta
obdanica je najduža i trajaće 15 i po sati. Sunce će u Beogradu će Sunce
izaći u 04.54, a zaći u 20.26. Noć je najkraća u godini i trajaće osam i po
sati.
Proleće je na severnoj polulopti počelo 20. marta u 6.48 i do kraja veka
proleće u Evropi počinjaće 20. marta, a ne 21. marta kao u prethodnom veku. |
| |
| |
|
| |
| Najbolji američki filmovi po žanrovima |
| |
Američki institut za film (AFI) sastavio je listu najboljih filmovima po
žanrovima, a među pobednicima su Snežana, Mala Skitnica Čarlija Čaplina i
Kum Marlona Branda.
AFI je birao filmove u 10 žanrova među kojima su i trileri, vesterni,
sportske priče i drame u sudnici.
 U
kategoriji najboljeg crtanog filma, na prvom mestu je "Snežana i sedam
patuljaka", u žanru fantazija za najbolji je proglašen "Čarobnjak iz Oza"
čiji su junaci Doroti i njen psić, a u selekciji naučna fantastika, pobedila
je "2001: Odiseja u svemiru" sa kompjuterom HAL-om koji se oteo kontroli.
Najbolja romantična komedija je, po mišljenju glasača AFI-ja, Čaplinova "Svetlosti
velegrada", dok je u kategoriji gangsterskih filmova na prvom mestu "Kum",
prvi deo.
Među vesternima, za najbolji je proglašen film "Tragači", za sportske priče
"Razjareni bik", drame u u sudnici "Ubiti pticu rugalicu", za epsku priču "Lorens
od Arabije" a u žanru misterija "Vrtoglavica".
Alfred Hičkok dominira u kategoriji misterija. Uz "Vrtoglavicu" on ima još
tri filma uvrštena u 10 najboljih: "Prozor u dvorište" (treće mesto),
"Sever-severozapad" (sedmi) i "Pozovi M radi ubistva" (deveto mesto).
"Svetlosti velegrada" iz 1931. je samo jedan od dva nema filma na žanrovskoj
listi AFI-ja, a dobio je više glasova od popularnih modernih romansi kao što
su "Eni Hol" (na drugom mestu), "Kad je Hari sreo Seli" (šesto mesto) i "Besani
u Sijetlu" (deseto mesto).
Za pobednike su glasali glumci, sineasti kritičari i drugi filmski
profesionalci, a u svakoj kategoriji AFI je predložio po 50 filmova.
Institut je do sada pravio liste 100 najboljim američkih komedija, ljubavnih
priča, glumaca i nezaboravnih citata.
U kategoriji crtanih filmova, najčešće se javlja ime Volta Diznija (Njalt
Disney): uz "Snežanu", prvi dugometražni animirani film, u prvih pet su se
našli "Pinokio", "Bambi", "Lavlji kralj" i "Fantazija".
Neki sineasti su birani u usko specijalizovanom žanru, kao Hičkok sa
misterijama i Džon Ford (John) sa vesternima, ali neka druga imena se
pojavljuju u više kategorija.
Stiven Spilberg (Steven Spielberg) je na trećem i osmom mestu u žanru epskih
priča s ostvarenjima "Šindlerova lista" i "Spasavanje redova Rajana", i na
trećem u katerogiji naučne fantastike sa "I Tijem vanzemaljcem".
Ime Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick) figurira takođe u dva žanra: uz
"2001" na vrhu liste u naučnoj fantastici, tu je četvrtom mestu "Paklena
pomorandža" a u kategoriji epskih priča na petoj poziciji je njegov "Spartakus".
Uz "Razjarenog bika" Martin Skorseze (Scorsese) je i u kategoriji
gansterskih filmova sa "Dobrim momcima" koji su na drugom mestu.
I imena glumaca se pojavljuju u različitim žanrovima: Džejm Stjuart (James
Stenjart) je u četiri kategorije: "Život je divan" koji je na trećem mestu a
"Harvi" na sedmom među fantazijama i "Filadelfijska priča" koja je peta u
žanru romantične komedije.
Stjuart je igrao i u "Anatomiji jednog ubistva" koja je rangirana kao sedma
u žanru drame u sudnici, kao i u dva Hičkokova hita, "Vrtoglavici" i "Prozoru
u dvorište". |
| |
| |
|
| |
| Poljubac Danijela Krejga vredi 19.000 funti |
| |
Producentkinja filmova o Džejmsu Bondu Barbara Brokoli platiće 19.000 funti
(24.500 evra) za poljubac glumca Danijela Krejga, koji igra britanskog
tajnog agenta na velikom platnu.
 Barbara
Brokoli dobiće poljupce i od britanskih glumaca Hjua Granta i Robija
Koltrejna, kao nagradu osvojenu licitiranjem na dobrotvornoj aukciji za
britansku Nacionalnu filmsku i televizijsku školu.
Bondov smoking iz filma "Kazino Rojal" prodat je na istoj aukciji za 9.500
funti (12.300 evra).
Sam Krejg platio je 18.000 funti (23.250 evra) za nelekturisanu verziju
prvog romana o Hariju Poteru "Hari Poter i Kamen mudrosti".
Na aukciji je za filmsku školu prikupljeno ukupno 400.000 funti (800.000
dolara). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
