|
Broj 1159, 27. jun 2008.
Džuli Kuilard ne želi da priča, već da piše
knjigu |
|
Biografija Džuli Kuilard, žene zbog koje je ministar za inostrane poslove
Maksim Bernije krajem maja podneo ostavku, izaći će iz štampe ove jeseni.
U najavi knjige, izdavač Mekkliland i Stjuart kažu da će u njoj biti sećanja
koja se protežu od skromnog početka u radničkom naselju u Montrealu, pa do
spektakularnog dospevanja u žižu nacionalnog interesovanja, maja ove godine.
Izdanje
za Kvebek prirediće Les Editions de l'Homme.
Interesantno je da knjige najavljena svega nekoliko dana posle njenog
odbijanja da svedoči pred parlamentarnom komisijom, koja ispituje moguće
rizike koje bi po nacionalnu bezbednost moglo imati sve što je prethodilo
ostavci Bernijea. Jedan od navedenih razloga pri odbijanju svedočenja bile
su moguće predrasude koje bi se mogle javiti, što se, po rečima liberalnog
poslanika Udžala Dosandža, sada potpuno kosi sa najavom objavljivanja
detalja iz njene priče.
Maksim Bernije je, pak, u svom prvom javnom istupu u poslednjih preko mesec
dana, do koga je došlo u njegovom rodnom Sen-Žorž-d-Bosu, rekao da mu
njegova bivša devojka Džuli Kuilard nije ništa pričala o svojim prošlim i
kriminalnim vezama, ali niti da mu iko drugi na to skrenuo pažnju. On
naglašava da je o tome saznao 20. aprila, nekoliko nedelja pre nego što je
javno objavljeno, i to u vreme kada se njih dvoje već nisu više viđali.
Bernije je izjavio i da je o zaboravljenim dokumentima saznao 25. maja, a
sutradan je podneo ostavku. U svom obraćanju, Bernije se izvinio svojoj
porodici i bliskim prijateljima u čije živote je sva ova buka unela pometnju,
ali je i naglasio da je i pored svega, on ostao pošten i isti kao što je
bio.
Ni Bernije nije do sada dao izjavu pred parlamentarnom komisijom. |
|
|
|
|
Otac završio na sudu jer nije pustio ćerku na
ekskurziju |
|
U Gatinou, ali i u ostalim delovima zemlje, među roditeljima i stručnjacima
podjednako, veliko iznenađenje izazvala je odluka sudije Vrhovnog suda Suzan
Tezije da u sporu između oca i ćerke, zbog zabrane odlaska na ekskurziju,
stane na stranu dvanaestogodišnje devojčice.
No,
da bi se procenilo ko je u pravu treba znati čitavu priču. U osnovi svega je
da je razvedeni otac, kome je sud dodelio starateljstvo nad ćerkom,
devojčici zabranio da odlazi na pojedine internet sajtove, a kada ga nije
poslušala, potpuno joj je ukinuo internet.
Ona je potom iskoristila internet priključak kod drugarice i poslala u etar
svoje nedolične fotografije. Kada je otac otkrio šta se dogodilo, uskratio
joj je odlazak na ekskurziju.
Verovatno ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj da se detetu nešto uskraćuje
zbog neposlušnosti, ali mediji se ne bi ni interesovali toliko da se tu
stalo. Besnoj ćerki to je bio dovoljan razlog da se preseli kod majke, kod
koje je naišla na više razumevanja. Majka nije imala ništa protiv odlaska na
ekskurziju, međutim, ispostavilo se da je u školi bio potreban pristanak oba
roditelja. Pošto očev pristanak nije imala, devojčica ipak nije mogla da ode
na tu trodnevnu ekskurziju.
To je nateralo devojčicu, da uz zdušnu majčinu podršku, podnese tužbu sudu
protiv oca.
Sudija Tezije smatrala je da je zabrana odlaska na ekskurziju preozbiljna
kazna za ćerkinu neposlušnost, pa je presudila u njenu korist.
Nezadovoljni otac odmah je podneo žalbu. On, takođe, odbija da ponovo
preuzme starateljstvo nad devojčicom zato što kaže da je izgubio autoritet
kod nje.
Eksperti za porodično pravo i dečju zaštitu bili su zaprepašćeni odlukom
sudije Tezije. Najčešće se u suštini osporavala potreba da se takav jedan
predmet uopšte nađe pred sudom. Mnogi su, posmatrajući slučaj sa
roditeljskog aspekta, izjavili da se radi o problemu u kome nije potrebno
tražiti intervenciju suda. Advokat Fred Kogan, otac šestoro dece, naglašava
da nikako ne bi želeo da sudija nadgleda sve što on radi, niti bi pak želeo
da njegova deca budu u mogućnosti da za svaku sitnicu odlaze kod sudije.
Drugi, pak, opravdavaju uključivanje suda u rešavanje ovog porodičnog
problema, jer smatraju da se tu radi o poremećenim odnosima koji kulminiraju
ovakvim ili sličnim incidentom.
Džoan Durant, specijalista za dečju kliničku psihologiju i profesor
porodičnih društvenih odnosa na Univerzitetu Manitoba, kaže da je sudija
dala pozitivan primer, za razliku od uobičajenih situacija u kojima sudovi
staju na stranu roditelja, čak i kada 'vaspitavanje' dece uključuje i
fizičko kažnjavanje.
Pažnju stručnjaka privlači i činjenica da je tužbu za zaštitu svojih prava
podnela dvanaestogodišnja devojčica. Mišel Piterson-Badali, specijalista za
dečja prava pri ontarijskom Institutu za proučavanje obrazovanja i
vaspitanja, naglašava da su deca predtinejdžerskog doba, baš u uzrastu od 12
godina, agresivnija u traženju svojih prava i to zato što ih ne razumeju u
potpunosti. Ona ističe da i deca i odrasli treba da budu bolje informisani o
svojim pravima i odgovornostima koje iz njih proističu.
No, kako napominje njen kolega Ron Stjuart, klinički socijalni radnik pri
Udruženju porodičnih terapeuta, kaže da deca za dobijanje informacija o
svojim pravima koriste jedan od najmoćnijih izvora - svoje vršnjake, što se
zbog njihove nedovoljne zrelosti može izroditi u situacije poput ove o kojoj
sada i novine pišu.
I za kraj, još jedno stručno mišljenje. Lisa Perent, koja je zastupala
interese dece kroz Kancelariju dečjeg advokata, naglašava da su deca sebična
i da žele da stvari budu onakve kakve oni žele da budu. Takođe, veruju da
pravosudni sistem može u tome da im pomogne, pa je to i objašnjenje zašto je
uopšte ova priča dospela pred sudiju, a potom i u novine. |
|
|
|
|
Visoke cene benzina i ljubav |
|
Visoke cene goriva nepovoljno se odražavaju na najrazličitije aspekte života.
Pored
evidentnog uticaja na inflaciju, o čemu ekonomski eksperti uredno
izveštavaju, primećuju se posledice pri svakodnevnim odlascima na posao,
potom u druženju i društvenim aktivnostima. Nedavno se pisalo o uticaju na
jelovnik i prelasku na namirnice koje se lokalno uzgajaju (što, uzgred budi
rečeno, eksperti za zdravu ishranu više nego preporučuju kroz slogan 'samo
što se može naći u krugu od 200 kilometara').
Pomenuti su i primeri da su ljudi zbog skupog goriva promenili i adresu
stanovanja ili posao koji obavljaju.
Najnovije je da povećanje cena goriva utiče nepovoljno i na ljubav, posebno
onih parova koji žive daleko jedan od drugoga. Ako treba da se putuje
kilometrima da bi se stiglo do voljene osobe i ako se svaki put novčanik sve
više prazni, nešto tu treba da se menja.
Vreme je, na žalost, takvo da relativno retke parove to inspiriše da svoju
vezu krunišu zajedničkim životom. Oni koji nisu spremni na takve, velike
korake, prorede svoja viđanja, a vremenom, neretko, odreknu se i svoje
ljubavi. Daleko od očiju, daleko od srca, davno je rečeno. |
|
|
|
|
Prodat kanadski pojas sa Titanika |
|
Na aukciji u kući Kristi prodat je pojas za spasavanje sa broda Titanik, jedan
od poznatih šest preostalih. Otišao je u ruke nepoznatog kupca.
Pojas, koji je pripadao porodici Mekkveri iz Nove Skošije, prodat je za
68.500 dolara, što je ih je učinilo veoma srećnima. Oni su još ranije novac
namenili za popravku svoje porodične vikendice u Skotsvilu, Nova Skošija, i
verovali su da će dobiti otprilike ovoliki iznos.
Pojas je na obali u Kejp Bretonu pronašao njihov predak Danbar, koji je
pomagao u raščišćavanju ostataka broda i stradalih putnika, u tragediji koja
je odnela 1.500 života. Interesantno je da dugo nisu ni bili svesni da se
radi o vrednom istorijskom predmetu, i generacijama dece u porodici služio
je kao igračka.
Prošle godine je Kristi iz Londona prodao takođe jedan pojas sa Titanika,
ali je taj ostvario višu cenu jer je pripadao poznatom vlasniku i iza sebe
imao priču o pokušaju podmićivanja. |
|
|
|
|
Tehnološko skidanje na međunarodnom aerodromu |
|
Putnici koji prolaze kroz Međunarodni aerodrom u Kelovni moći će da učestvuju
u sedmodnevnom pilot projektu i prođu kroz tehnološko skeniranje koje
omogućava pograničnim službenicima da ’vide’ kroz odeću, u potrazi za
oružjem ili eksplozivom.
Ovaj aerodrom će biti prvi u Kanadi na kome će se proveravati nova
tehnologija, kao i prvi na kontinentu gde će ovakav pregled biti u
kombinaciji sa detektorom za metal. Naglašava se da odabran upravo ovaj
aerodrom zato što je na njemu deo za polaske nedavno modernizovan, a i stara
zona sigurnosti mogla se lako pregraditi za potrebe ovog pilot projekta.
Slični aparati već postoje na pojedinim američkim aerodromima, kao što su
oni u Los Anđelesu, Njujorku i Feniksu, kao i u Moskvi, Osaki i Amsterdamu.
Službe za obezbeđenje naglašavaju da se ovo može smatrati za revolucionarni
pomak ka sigurnijem putovanju i kraćim redovima i daleko efikasnijem
pregledu putnika, ali jedna grupa za građanska prava ovu napravu je
okarakterisala kao ’virtuelno skidanje do gole kože’.
Međutim, predstavnici aerodromskih vlasti kažu da slike ne otkrivaju baš sve,
tako da nema razloga za zabrinutost. Donji veš se ocrtava, pa osoba ne
deluje potpuno ogoljeno. Činjenica da će se osoba koja gleda snimke nalaziti
u drugoj prostoriji dodatno ublažava moguću neprijatnost. Ukoliko bude
primećeno nešto sumnjivo, radio vezom će obaveštenje biti preneto drugoj
osobi koja se nalazi na licu mesta, kod putnika, tako da će informacija tu
moći da se proveri.
Takođe, naglašava se da se slike brišu odmah čim putnik prođe kontrolni
punkt, tako da nema čuvanja, štampanja ili slanja slika.
Iako je naglašeno da je konsultovana i kancelarija komesara za privatnost, i
da je odakle stiglo zeleno svetlo za početak pilot projekta, demanti
pokazuje da do zvaničnog odobravanja nije došlo. En-Mari Hejden, portparol
kancelarije, istakla je da u ovoj fazi projekta nema dovoljno informacija
koje bi pomogle da se on preporuči, te da će oni pratiti dalji razvoj
situacije kako bi mogli da odluče.
Ipak, istini za volju, ovaj aparat otkriva neke operacije koje je putnik
eventualno imao, poput od vazektomije ili mastektomije, ugrađivanje implanta,
prisustvo katetera i slično. |
|
|
|
|
Profesorka iz Vinipega istražuje u Sićevu |
|
Profesorka antropologije Mirjana Roksandić, sa Univerziteta Manitoba u
Vinipegu, učestvovala je u istraživanju pećine Mala Balanica, kod Sićeva,
Srbija, zajedno sa timom kolega sa Univerziteta u Beogradu, na čelu sa
profesorom Dušanom Mihajlovićem.
U nedavnom članku, objavljenom u Vinipeg Fri Presu, profesorka Roksandić
uzbuđeno priča o otkriću do kojeg su došli. Kako napominje, pronalazak
velikog broja ostataka materijalnog života, alatki, ljudskih i životinjskih
kostiju, ostataka ognjišta, može da izmeni mnoga dosadašnja ubeđenja
arheologa, koja se tiču postojanja, životnih navika i kulturnog identiteta
naših predaka iz ledenog doba. Ono što je možda i najinteresantnije, ako bi
se utvrdilo da je poslednji i najmlađi sloj, od pet koliko je sada otkriveno,
stariji od 40 hiljada godina, onda bi to moglo značiti da je u jednom
periodu neandertalski čovek živeo u praktičnoj kohabitaciji sa savremenim
čovekom.
Pronađen je, naime, deo donje vilične kosti, za koji se veruje da su
najstariji ostaci čoveka, iako jakog primitivnog, u balkanskoj kotlini.
Sićevačka klisura kod Niša bila je i jedini kopneni put kojim je moglo da
stigne iz Afrike i Azije u Evropu.
Sićevačko arheološko nalazište, koje se ovim svrstava među nalazišta prvog
ranga, zbog sadržaja i očuvane celovitosti slojeva, tek treba da pruži
odgovore na brojna pitanja koja se otvaraju. Naučnici veruju da bi
istraživanja mogla potrajati decenijama.
Profesorka Roksandić kaže da su profeosr Mihajlović i ona imali teoretsku
pretpostavku o mogućoj migraciji kroz ovu oblast, ali da je ovo što je sada
pronađeno pružilo i fizički dokaz o prisustvu čoveka u tako davnom periodu.
Kako kaže, ovo bi moglo biti i ostvarenje njenog životnog sna. |
|
|
|
|
Flaširanu vodu izbacuju iz škola |
|
Flaširana voda mogla bi naredne godine biti ’proterana’ iz škola koje
potpadaju pod nadležnost odbora za regione Toronto i Otava-Karlton, zbog
njihove želje da smanje posledice koje po okruženje ostavlja ogroman broj
flašica razbacanih van kanti za reciklažu.
Odbori će se izjasniti ove godine, a primer za ovu inicijativu dao je Savet
regiona Voterlu, mada su i pojedini univerziteti već proglašeni za ’zone bez
flašica’.
Kako se ističe, flašice će učenici i dalje moći da ponesu od kuće, jedina
promena će biti to što se one više neće moći da kupe u školskim automatima.
Uslov će, takođe, morati da bude i obezbeđivanje čiste pijaće vode u školi u
fontanama ili kulerima.
Uzgred, i statističari ovih dana upozoravaju na rastući trend upotrebe
flaširane vode u kanadskim domaćinstvima, u odnosu na vodu iz gradskog
vodovoda. Količina ispijene flaširane vode udvostručila se u svega tri
godine, od 2000. do 2003. godine, a po podacima za 2006. godinu, u skoro
svakom trećem domaćinstvu pili su isključivo flaširanu vodu. Treba pomenuti
da se flaširana voda najmanje koristi kod fakultetski obrazovanih, gde tri
četvrtine pije vodu sa česme, kao i kod starijih građana, gde svega 17 odsto
koristi flaširanu vodu. |
|
|
|
|
Vrtoglave cene stanova u Kalgariju |
|
Kuća u Kresent Hajtsu, sa šest spavaćih soba, foajeom sa staklenom kupolom,
opremljenom kuhinjom, terasom na kojoj je ugrađena kada za kupanje, sa
pogledom na planine, prodata je u petak za rekordnih 7,5 miliona dolara, što
je najviša cena postignuta za kuću u Kalgariju. Nisu otkrivena imena kupca
niti prodavca, ali je agent za nekretnine izjavio da se radi o izuzetnoj
kući.
Samo nekoliko dana pošto je postavljen, ovaj rekord je oboren. Ne radi se
istina o kući, već je u pitanju luksuzni dvoetažni stan u naselju Beltlajn,
u izgradnji, na vrhu zgrade, od 4.400 kvadratnih stopa, koji je dostigao
neverovatnu cenu od 10 miliona dolara i samo još više pokazao kuda idu cene
na izuzetno uzavrelom kalgarijskom tržištu nekretnina. Detalji o luksuzu –
mermer, abonos, kristalni lusteri, prozori sa lukovima od devet metara,
vinski podrum, bioskop za stanare i slično.
To je ujedno i najskuplja ikad prodata nekretnina u Alberti. Što se Kanade
tiče, svega dva stana koštala su više, jedan torontski koji je prodat za 25,
i jedan u Vankuveru za 18 miliona dolara.
Prethodni rekord je bio 4,55 miliona i bio je postavljen aprila 2005. godine.
Uz tu kuću išlo je i 16 hektara imanja. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|