|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1159, 27. jun 2008.
| Rus u Holivudu |
| |
Ruski reditelj Timur Bekmambetov je svojim visokobudžetnim trilerima napunio
ruske bioskope, a sada namerava da osvoji i svet novim ostvarenjem "Wanted"
s Andželinom Džoli u glavnoj ženskoj ulozi.
Bekmambetov, autor tri najgledanija filma u Rusiji od 2004. godine, među
kojima je "Noćna straža", prvi je ruski sineasta koji je snimio dugometražni
film na engleskom jeziku a sa holivudskim zvezdama u glumačkoj ekipi.
Među njima su, pored Andželine Džoli, i Morgan Friman, Terens Stamp i Džejms
Makavoj.
Budžet njegovog novog filma "Wanted" iznosio je čak 150 miliona dolara,
navodi Frans pres. To ostvarenje predstavljeno je nedavno ruskoj publici u
Moskvi, a biće prikazano u oko 5.000 bioskopa u SAD i 850 sala Rusije.
"To je ruski film koji se umnogome razlikuje od američkih produkcija,
posebno zbog samoironije koju smo nasledili iz naše prošlosti koja nije bila
nimalo laka", izjavio je 47-godišnji Bekmambetov, i sam "iznenađen" odlukom
američkih producenata da mu daju punu slobodu u snimanju.
Film govori o činovniku premorenom svakodnevnom rutinom, koji sreće mladu
ženu - tumači je Andželina Džoli - koja ga uvlači u tajno bratstvo. Članovi
bratstva ga, bez njegovog znanja, biraju za izvršioca ubistva njegovog oca i
junak se suočava sa potragom za sopstvenim identitetom.
 Andželina
Džoli, koja u jednoj sceni izvodi napad na voz u staroj "ladi", "učinila je
sve da ovaj film ne liči na neku američku produkciju", kaže reditelj.
Muzika Denija Elfmana, inspirisana delima Sergeja Prokofjeva i Dmitrija
Šostakoviča, takođe je "potpuno ruska".
"Američki gledaoci iznenadiće se kada prvi put budu pogledali film snimljen
po holivudskom receptu ali sa ruskom dušom", kaže asistent režije Dmitrij
Kiseljev.
Reditelj je kroz priču filma provukao brojne elemente koje je koristio u
prethodnim ostvarenjima "Noćna straža" i nastavku "Dnevna straža", počev od
specijalnih efekata koje je uradila ista ruska ekipa, pa do njegovog
omiljenog ruskog glumca Konstantina Habenskog.
Habenski u filmu "Njanted" tumači jedinog pravog prijatelja američkog junaka
kojeg pokušava da spase.
"Moj cilj je da američkim novcem snimim ruske filmove za rusku publiku",
objasnio je reditelj ruskim novinarima putem videokonferencije iz Los
Anđelesa, gde je sredinom prošle nedelje predstavio svoj novi film.
Bekmambetov, koji je rediteljsku karijeru počeo snimanjem reklama, potpisao
je ugovor sa holivudskim studiom Juniversal prema kojem "godišnje treba da
stvori tri ili četiri filma koje će režirati ruski režiseri".
"Amerikanci shvataju da Rusi više vole ruske filmove", objasnio je reditelj
"najruskijeg holivudskog filma".
Posle raspada Sovjetskog Saveza i propasti njegovog sistema za distribuciju
filmova, što je dovelo do desetogodišnjeg odsustva publike iz bioskopskih
sala, ruski gledaoci ponovo su počeli da posećuju bioskope.
Veliki ruski blokbasteri, među kojima su Bekmambetovljeve "Noćna straža" -
prvi komercijalni hit sa 16 miliona dolara zarade 2004 - i "Ironija sudbine
2" sa 55 miliona dolara zarade ove godine, uspešniji su na blagajnama od
holivudskih produkcija.
Trećina zarade od prikazivanja u ruskim bioskopima trenutno potiče od ruskih
filmova.
Oko 15 miliona Rusa starosti između 15 i 35 godina, od ukupno 142 miliona
stanovnika te zemlje, redovno ide u bioskop. |
| |
| |
|
|
| Srbija dvanaesta među zemljama u tranziciji |
| |
Zemlje Balkana beleže napredak koji obećava u sprovođenju demokratije, a
privlačnost evropskih ideja i izgledi članstva u EU i dalje su snažne
pozitivne sile u regionu, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju nevladine
organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji.
U izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja istočne Evrope i Evroazije,
Srbija se po razvoju demokratije nalazi na 12. mestu, iza 10 novih članica
EU i Hrvatske, a ima isti rejting (3,79) kao i Crna Gora.
U izvestaju Fridom hausa za svaku zemlju prate se pokazatelji za izborni
proces, civilno društvo, nacionalno i lokalno upravljanje, pravosuđe i
korupciju, čiji prosek daje ocenu demokratskog razvoja na lestvici od jedan
(1) do sedam (7), pri čemu je jedan najbolja ocena.
 Među
29 zemalja obuhvaćenih izveštajem, na prvom mestu je Slovenija, s ocenom
1,86, a slede Estonija, Letonija, Češka i Mađarska.
Poslednji je Turkmenistan s ocenom 6,93, a pri dnu liste je, uz Uzbekistan,
Belorusiju i Azerbejdžan, i Rusija sa ocenom 5,96.
Srbija je na 12. mestu sa ocenom 3,79, iza 10 istočnoevropskih članica EU i
Hrvatske. Crna Gora beleži isti skor - 3,79; Albanija 3,82; Makedonija 3,86;
BiH 4,11; Kosovo 5,21.
U delu koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da proces demokratizacije u
zemlji i dalje nailazi na izazove dok je politička rešenost da se
konsoliduju ranija dostignuća još slaba.
U poređenju sa prethodnom godinom, kada je imala ocenu 3,68, Srbija je
zabelželila blagi pad. Za većinu od posmatranih parametara dobila je iste
ocene, ali po rejtingu za nezavisnost medija, demokratsko upravljanje i
sudstvo beleži blagi pad.
Iako je od 2000. do danas Srbija, prema podacima Fridom hausa, ostvarila
značajan napredak po svim kriterijumima po kojima se meri razvoj demokratije,
u izveštaju za 2008. ocenjena je neznatno bolje nego 2004, a nešto slabije
nego 2005, 2006. i 2007.
Najbolje ocene Srbija beleži u civilnom društvu (2,75), a najgore u
korupciji i sudstvu (4,50). Ocena za nezavisnost medija je 3,75.
U izveštaju Fridom hausa Kosovo je obrađeno posebno i po svim parametrima
demokratskog razvoja, s ocenom 5,21, znatno je ispod proseka čitavog regiona
i svih zemalja u tranziciji.
Frudom haus ocenjuje da se Kosovo suočava s nizom prepreka u sprovođenju
teških reformi.
Prosečna ocena za sve zemlje u tranziciji je 4,19. Zemlje u tranziciji koje
su članice EU dobile su prosečnu ocena 2,21, dok je prosek za zapadni Balkan
bez Kosova 4,00, a za bivši ŠSR, bez baltičkih zemalja, 5,75.
Generalno gledano najbolje ocene među pokazateljima demokratskog razvoja
beleži u proseku civilno društvo, dok su preostala postkonfliktna pitanja i
slabe institucije i dalje trajni izazov produbljenju demokratskih korena,
navodi Fridom haus.
Izveštaj "Zemlje u tranziciji 2008" ukazuje na sve veće razlike u
demokratskoj praksi među zemljama bivšeg SSSR i bivše SFRJ, jačanje
autoritarnosti u zemljama bogatim naftom i na "reformski zamor" u novim
članicama EU.
"Gotovo dve decenije posle pada Berlinskog zida, vizija proširene Evrope 'celovite
i slobodne' ostaje neostvarena. Veliki delovi Evroazije i dalje nisu
slobodni, a njihovim stanovnicima uskraćuju se demokratske težnje koje su u
temeljima evropske zajednice država", ističe se u izveštaju.
Na prostorima bivšeg SSSR-a i satelitskih država, te zemalja bivše
Jugoslavije postoji "jasna i rastuća razlika u sprovođenju demokratije",
navodi Fridom haus.
Drugi važan zaključak izveštaja jeste da "energetske potrebe sve više
iskrivljuju odnose između demokratija koje troše naftu i plin i autoritarnih
država koje ih proizvode".
Evroatlantske demokratije tek treba da usaglase zajedničku strategiju koja
će podsticati i energetsku sigurnost i temeljne demokratske vrednosti.
Dok energetsko bogatstvo jača autoritarne vladare, čini se da su
evroatlantske demokratije izgubile odlučnost i osećaj zajedničke svrhe u
podsticanju demokratske prakse, ocenjuje se u izveštaju.
Treći zaključak govori da nove demokratije u srednjoj Evropi ostvaruju
napredak u učvršćivanju demokratskih promena, ali se i dalje suočavaju s
nesigurnom geopolitičkom situacijom koja može da omete dalju konsolidaciju
političkih reformi. |
| |
| |
|
|
| Auto na bateriju ili biogorivo |
| |
Sa cenom nafte od rekordnih 140 dolara za barel, vozači su počeli ozbiljno da
upiru pogled u drugačije gorivo za svoje automobile, kao i u nova,
električna vozila.
Stručnjaci, međutim, kažu da će biti potrebno pet do 10 godina da ove
alternative puste koren jer je to veliki proizvodni izazov za auto
industriju koja godišnje dodaje 65 miliona novih automobila postojećoj floti
od jedne milijarde u svetu.
 U
međuvremenu, fabrikanti motornih vozila i delova, naftne kompanije, pa i
prozvođači elektičnih uređaja, nagađaju kojim putem će vozači krenuti i koja
će tehnologija pobediti.
Analitičari, navodi Rojters, kažu da se još ne zna da li će pobediti
elektična tehnologija zasnovana na baterijama ili biogorivo.
Vozači će birati između elektičnih kola "na utičnicu", dugoprugaških
benzinsko-elektičnih "hibrida" ili štedljivijih i efikasnijih benzinskih i
dizel modela.
Vlade, zabrinute zbog globalnog zagrevanja i obezbeđenja sigurnog
snabdevanja naftom, daju, manje-više, podršku biogorivu.
Hibridni automobili koji imaju kombinaiju klasičnog motora na unutrašnje
sagorevanje, i električnog, na baterije, već su popularni. Japanska Tojota
je prodala 1,5 milion hibrida Prius od 1997. godine i planira da hibridi
dostignu desetinu ukupne prodaje do 2011.
U hibridu, elektro-motor automatski preuzima pogon pri manjim brzinama u
gradskoj vožnji, dok se benzinski motor većinom koristi pri dugim
putovanjima. Baterija - akumulator elektro-motora se puni pri kočenju i
tokom rada benzinskog motora. Zajedno, tokom gradske vožnje, kombinacija
motora značajno smanjuje potrošnju goriva i izbacivanje ugljendioksida.
 Hibridi
sad čine tri procenta godišnje prodaje automobila u SAD, a analitičari kažu
da će kroz pet godina biti "široko prisutni".
Drugi tvrde da će hibridi, kao što je Prius, biti brzo prevaziđeni hibridima
"na utičnicu" koji će moći da se napajaju iz elektične mreže.
Američki Dženeral Motrors planira da njegov hibrid Ševi Volt, stigne u
prodajne salone 2010. godine. Slična vozila planiraju rivalske, evropske
firme, uključujući Mercedes, Folksvagen i BMV, kao i japanska Honda.
Čist električni automobil nema motor sa unutrašnjim sagorevanjem i dugo se
borio da ukloni sliku o sebi kao eksperimentalnom vozilu basnoslovne cene
ili štedljivih "kolica za golf". Problem su bile i veoma teške i glomazne
baterije - akumulatori.
Tesla Motors iz Kalifornije, reklamira vozilo Roudster (Roadster) sa
maksimalnom brzinom od 200 kilometara na sat i radijusom kretanja od 320
kilometara. Ali, prvi kupci još čekaju na isporuku, dve godine pošto su
uplatili po 100.000 dolara za Rodster.
Za one koji ne mogu da čekaju, Venturi iz Monaka pravi električna kola za
460.000 dolara i najvećom brzinom od 160 kilometara na sat. Prodato je pet
modela, a Venturi očekuje 25 narudžbina.
Specijazivani auto proizvođač Tink (Think), iz Osla, planira da napravi
8.000 čisto elektičnih vozila 2009. godine i da ih prodaje po ceni od samo
20.000 evra. A saveznički koncern Reno-Nisan namerava da počne prodaju
elektičnih automobila od 2010.
Razvoj elektičnog automobila zavisi od baterija koje moraju da budu lake,
ali da "spakuju" dovoljno snage za put duži od 160 kilometara. Prelazak
svetske auto flote na električnu alternativu mogao bi da potraje 30 godina,
kažu stručnjaci za razvoj litijumsko-jonskih baterija.
Na drugoj srani, moguće je zadržati postojeća kola a zameniti gorivo.
Biogorivo zasnovano na šećeru prednjači u Barazilu gde 90 odsto novih
autombila ima motore koji sagorevaju svaku mešavinu.
U SAD, poreske olakšice su pomogle da biogorivo iz kukuruza sad čini dva
odsto potrošnje na pumpama. Međutim, kukuruz kao gorivo nije, bar ne u
bližoj budućnosti, zamena za benzin.
Rezervoar standardnog američkog kukuruznog biogoriva, zvanog E10, ima
dovoljno kalorija da odraslog čoveka održi sitim 11 dana. To ukazuje na
problem korišćena hrane kao goriva za automobile, dok u svetu gladuje 850
miliona ljudi. |
| |
| |
|
|
| Dinamična kula visoka 420 metara... |
| |
Ultramoderna kula sa rotirajućim stanovima, čiji je projekat predstavljen u
Njujorku, omogućiće njenim stanovnicima da menjaju položaj stana pa samim
tim i pejsaž koji vide, ili da prate putanju Sunca.
Projekat italijanskog arhitekte Davida Fišera, namenjen je Dubaiju, a zgrada
će imati 80 spratova koji se okreću oko vertikalne ose.
Dinamična kula u Dubaiju, visoka 420 spratova, imaće luksuzne stanove
površine od 125 do 1.200 kvadratnih metara. Cena kvadrata je 30.000 dolara.
Na glasno izgovorenu naredbu, stan počinje da rotira po svojoj osi i za
jedan do tri sata obiđe pun krug.
Kula će biti "inteligentno" i "zeleno" zdanje sa najmodernijom stambenom
opremom i sopstvenim izvorom energije iz 79 uređaja na energiju vetra
horizontalno postavljenih između spratova.
Vlasnici stanova će, na primer, moći da doručkuju posmatrajući izlazak Sunca
i da, sa istog mesta gledaju i njegov zalazak dok večeraju. Njihovi gosti
moći će da uživaju u različiim pogledima na okolinu ne pomerajući se iz
fotelja.
Rotiranje stanova će menjati i izgled cele kule koja treba da bude završena
2010, dodao je Fišer i precizirao da bi gradnja trebalo da košta 700 miliona
dolara. |
| |
| |
|
|
| Potražnja za energentima 50 odsto veća do
2030. |
| |
Potražnja za energentima će porasti za 50 odsto u naredne dve decenije bez
obzira na visoke cene nafte, predviđa se u najnovijem izveštaju američke
vlade.
U izveštaju se dodaje da će se nastaviti velika svetska zavisnost od
fosilnih goriva, koji su problematični za životnu okolinu, a posebno od
uglja i nafte.
 Izveštaj
je izradila agencija za statistiku američkog ministarstva za energetiku.
U izveštaju se navodi da će, ako ne budu preduzete neophodne mere za
sprečavanje globalnog zagrevanja, ispuštanje ugljendioksida koji stvara
efekat staklene bašte 2030. godine biti 51 odsto veće nego pre tri godine.
U izveštaju se predviđa da će globalna upotreba energenata značajno da se
poveća i da bi 2030. godine cena nafte mogla da bude po nižem scenariju oko
113 dolara za barel ili, po višem scenariju, da dostigne 186 dolara za barel.
U izveštaju se precizira da prema sadašnjim cenama nafte izgleda verovatniji
scenario po kome će za 22 godine cena dostići 183 dolara po barelu.
"Očekuje se da će fosilna goriva i dalje da se koriste za proizvodnju
energije u svetu", navodi se u izveštaju i dodaje da će upotreba fosilnih
goriva nastaviti da raste iako se razvijaju obnovljivi izvori energije kao
što su vetar i biogoriva.
Očekivan porast potražnje za energentima biće naročito naglašen u zemljama u
razvoju, sa Kinom na čelu, za koje se očekuje da će nastaviti sa snažnim
ekonomskim rastom u naredne dve decenije.
Na primer, upotreba uglja širom sveta će rasti, prema izveštaju, po stopi od
dva odsto godišnje. Tri četvrtine povećanje upotrebe uglja će otpasti samo
na Kinu, precizira se u izveštaju.
 Svetska
potražnja za tečnim gorivima, uglavnom za naftom, nastaviće da raste i
dostići će 113 miliona barela dnevno do 2030. godine, što je skoro za
trećinu više nego što se troši danas.
Upotreba nekonvencionalne nafte kao što su naftni šrkiljci ili etanol
trebalo bi da poraste na 10 odsto od ukupne potrošnje tečnih goriva.
Sa daljom potražnjom za konvencionalnom naftom, očekuje se da će zemlje
Organizacije proizvođača nafte (OPEK) povećati proizvodnju za toliko da mogu
da zadrže svoj udeo od 40 odsto tržista, predviđa se u izveštaju.
Izveštaj takođe predviđa da će proizvodnja električne energije iz nuklearnih
centrala da poraste za jednu trećinu, i da će biti izgrađene 124 nove
nuklearne centrale do 2030. od čega 45 u Kini, 17 u Indiji, 18 u Rusiji i 15
u SAD.
Takođe će porasti potražnja za plinom koji će zameniti naftu gde god je to
moguće zato što ima manje štetan efekat na prirodnu sredinu.
Izveštaj još predviđa i godišnje povećanje od 2,1 odsto u korišćenju
obnovljive energije za proizvodnju struje, uglavnom zbog povećane upotrebe
hidroelektrične energije u zemljama u razvoju. |
| |
| |
|
|
| Žene troše četiri miliona evra po utakmici |
| |
Žene će potrošiti oko 140 miliona evra, u proseku četiri miliona po utakmici,
za vreme Evropskog prvenstva u fudbalu u Austriji i Švajcarskoj, navodi se u
istraživanju zvaničnog sponzora šampionata "Master karda".
 Žene
će novac potrošiti na predmete vezane za fudbal, suvenire, hranu, piće,
smeštaj, prevoz i televizore, ali više novca nego obično će dati i na stvari
koje nisu vezane za fudbal, jer će ići na "šoping terapiju", odmore i zabave
za vreme trajanja Evropskog prvenstva.
Žene će učestvovati sa oko 10 odsto u ukupnoj zaradi od prvenstva, koja bi
trebalo da bude najmanje 1,4 milijarde evra.
U istraživanju se navodi da je ovakav uticaj žena delimično rezultat
činjenice da je fudbalska industrija sve više svesna komercijalnog
potencijala navijačica. Žene koje zanima fudbal, pre nego muškarci, kupiće
dresove omiljenih timova, postere i časopise posvećene fudbalerima i
njihovom privatnom životu.
Jedan od vodećih eksperata za biznis u sportu, Sajmon Čedvik, ocenio je da
žene imaju sve jači finansijski uticaj u fudbalskoj industriji.
"Bilo da su one posvećeni navijači ili da troše novac na drugim mestima
tokom velikih mečeva ovog leta, pripadnice lepšeg pola daju značajan
ekonomski doprinos. Fudbalska industrija se okreće kupovnoj moći ženskih
potrošača i ubrzano prilagođava svoje proizvode njihovom ukusu", kaže Čedvik.
Pre četiri godine, za vreme Evropskog prvenstva u Portugalu, najviše novca
potrošeno je na ulaznice, hranu, smeštaj i transport.
Najnovija istraživanja pokazala su da ovoj listi treba dodati šoping, kao i
posete turističkim znamenitostima u gradovima domaćinima EP, prvenstveno
zahvaljujući većem ženskom učešću na velikim fudbalskim turnirima.
Očekuje se i dalji rast komercijalne potrošnje prilikom prodaje robe i
usluga sponzora, oglašavanja u elektronskim i štampanim medijima, pružanja
telekomunikacijskih i usluga novih medija, prodaja sportske odeće i obuće,
časopisa i novina, suvenira, a predviđa se veća poseta kladionicama i
kockarnicama.
Podsticanje trgovine imaće uticaj i u samoj fudbalskoj industriji. Ojačaće
takođe imidž nacija i organizacija uključenih u takmičenje, povećaće se i
snaga navijačkog duha i emotivna vezanost za svoj tim, kao i opšti osećaj
dobre volje i međusobnog poštovanja na međunarodnom nivou, navodi se u
istraživanju.
Direktor u kompaniji "Master kard" Pol Meulendijk ističe da će UEFA još
jednom pokazati da je fudbal univerzalni sport koji prate i muškarci i žene
širom Evrope i sveta.
"Pokazalo se da žene daju značajan ekonomski doprinos sa više od četiri
miliona evra po utakmici Evropskog prvenstva. Na širem planu, postoji veliko
interesovanje na stadionima, u 'fan zonama' u svakom gradu, u barovima i
restoranima u Austriji i Švajcarskoj, ali i povećano interesovanje širom
Evrope za kupovinom televizora, hrane i pića", rekao je Meulendijk.
Žene daju svoj doprinos ukupnoj zaradi od prvenstva koja je procenjena na
više od 1,4 milijarde evra. |
| |
| |
|
|
| Život na prodaju |
| |
Kako bi okrenuo novi list u životu, jedan Britanac ponudio je na prodaju na
internetu svu svoju imovinu i prijatelje, privukavši brojne ponude
zainteresovanih za njegovu kuću i posao.
 Ijan
Ašer (Ian Usher), 44-godišnji britanski imigrant u Australiji, koji je na tu
ideju došao posle rastanka od žene, očekuje da će sakupiti blizu 500.000
australijskih dolara (477.000 američkih).
Nedugo po početku sedmodnevne aukcije u nedelju, na sajt eBay stigla je prva
ponuda od 300.100 dolara. Krajem poslepodneva, zabeleženo je četrdesetak
ponuda, a poslednja je iznosila 650.000 australijskih dolara.
"Otvorio sam šampanjac u 15 sati, kada je pređen prag od 400.000 dolara",
kazao je Ašer australijskoj agenciji AAP.
Ašer, koji živi u Pertu, obećao je onome ko kupi njegov život da će ga
upoznati sa svojim prijateljima, pokloniti mu kuću vrednu 420.000
australijskih dolara i s njim podeliti svoje hobije. Onaj ko najviše ponudi
dobiće i njegovo radno mesto u prodavnici tepiha, u prvo vreme na dve
sedmice, a stalno zaposlenje ako se šefovi slože.
Od prošlog života sačuvaće samo pasoš, novčanik i odeću koju nosi na sebi.
Ašer je kazao da još ne zna šta će raditi po okončanju aukcije. |
| |
| |
|
|
| Izrada novih pasoša moguća od sredine jula |
| |
Direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca Ljubiša Vuletić izjavio je
da bi polovinom jula mogla da počne masovna izrada novih, biometrijskih
pasoša ali da je realan rok za to septembar ove godine.
On je na konferenciji za novinare rekao da je zavod tek 17. januara dobio
konačnu specifikaciju izgleda pasoša, kao i da je minimalan rok za izradu
takvog dokumenta devet meseci.
 Vuletić
je rekao da su nerealni rokovi koje su političari postavili za izradu pasoša,
kao i da je prosečan rok za izradu dokumenta sa takvim stepenom za-štite oko
dve godine.
On je naveo da je najveći problem sa izradom obrazaca za pasoše zbog
kašnjenje u isporuci polikarbonata koji se koristi za izradu stranice sa
podacima i slike građana.
Vuletić je dodao da je Centar za personalizaciju pasoša postavljen u
Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da bi mogao da počne da radi kada
dobije prve obrasce za pasoše i specimene, odnosno uzorke pasoša.
On je rekao da je izrada novog pasoša investicija vredna oko 30 miliona evra,
kao i da se sve radi u saradnji sa konzorcijumom slovenačkih i nemačkih
firmi koje su taj posao dobile na tenderu.
Tokom pripreme za izradu novog pasoša urađeno je 18 razli-čitih verzija.
Ugovor sa pobednicima tendera Zavod je sklopio početkom februara ove godine,
ali su slovenačke i nemačke firme imale problem da dobiju kredit za
izvršenje posla zbog političke situacije u Srbiji posle jednostranog
proglašenja nezavisnosti Kosova.
Narodna banka Srbije je zbog toga izdala bankarsku garanciju od četiri i po
miliona evra za finansiranje tog posla kako bi počela priprema novih pasoša.
Vuletić je rekao da se Zavod nije ranije obratio javnosti sa informacijama o
rokovima za izradu novog pasoša pošto je tako bilo dogovoreno sa kabinetom
potpredsednika Vlade božidara Đelića i MUP Srbije.
Cena izrade jednog pašosa biće oko dve hiljade dinara, a Srbija godišnje
izda oko 500.000 pasoša. |
| |
| |
|
|
| Položen kamen temeljac za centar SPC u
Ljubljani |
| |
Slovenački premijer Janez Janša je na svečanosti polaganja kamena temeljca
kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne opštine u Ljubljani, rekao da
je reč o važnom događaju ne samo za srpsku zajednicu već i za celu Sloveniju.
 Svečanosti
pred pravoslavnom crkvom Ćirila i Metodija je u ime predsednika Srbija
Borisa Tadića prisustvovao ministar finansija Mirko Cvetković.
Svečanosti su prisustvovali i premijer Republike Srpske Milorad Dodik,
apostolski nuncij u Ljubljani Santos Abril i Kastelo, gradonačelnik
Ljubljane Zoran Janković i dru-ge ugledne ličnosti.
Janša je na ceremoniji istakao da je Evropska unija 2008. godinu proglasila
godinom međukulturnog dijaloga u Evropi i godinom međukulturnog dijaloga
evropskih kultura i ostalih svetskih kultura.
Ističući da je Slovenija kao jedan od prioriteta predsedavanja EU postavila
upravo međukulturni dijalog, on je dodao da je zato veoma važno da bude ne
samo "mnogobrojnih susreta, konferencija i zaključa-ka", već i projekata kao
što je centar Srpske pravoslavne op-štine ili Evromediteranski univerzitet.
Janša je rekao da se takvim projektima nastavlja i viševekovna tradicija
saradnje između srpskog i slovenačkog naroda i dodao da se pritom "ne
zatvaraju oči pred činjenicom da je u vreme raspada Jugoslavije došlo i do
dubokih razilaženja, koja su srećom danas iza dva naroda".
Cvetković je izrazio zadovoljstvo zbog ostvarivanja projekta izgradnje
kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne opštine u Ljubljani i istakao
njegov praktični značaj, kao prostora u kome će biti smeštena biblioteka i
organizovani razni kutlurni sadržaji.
On je istakao i simboličan značaj tog projekta, koji, kako je naveo, "govori
o potrebi i mogućnostima saradnje između različitih kultura i vera, o
toleranciji i razlikama, koje spajaju".
Ministar finansija Srbije je dodao da su upravo to "elementi na kojima
počiva politika srpske vlade u kretanju ka EU".
Na današnjoj svečanosti je mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije
Jovan pojedincima, koji su najviše doprineli projektu, dodelio najviše
priznanje Mitropolije - orden Katarine Kantakuzine Branković Prvog reda.
Projekat izgradnje kulturno-pastoralnog centra u Ljubjani, u okviru crkve
Ćirila i Metodija, koštaće tri miliona evra, a biće finansiran donacijama
slovenačkih predu-zeća Gorenje, Istrabenc, Krka i drugih, kao i doprinosima
pojedinaca.
Centar će se prostirati na 1.769 kvadratnih metara namenjenog pastoralnim
aktivnstima, obrazovanju i kulturnim događajima.
Ideja o izgradnji centra potiče još iz 1936. godine. |
| |
| |
|
| |
|
|
