SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SPORT

    Broj 1159, 27. jun 2008.

Safinova lekcija Đokoviću
 
I u tome je neka neodoljiva posebna lepota Vimbldona što je Sveengleski kroket i teniski klub najsurovije čistilište "belog sporta". U njemu je čak i jedno igralište prozvano groblje favorita kao najsnažniji izraz za gorčinu poraza koju osete glavni pretendenti na presto. Velika očekivanja Novaka Đokovića da se i ove godine domogne najmanje polufinala sasečena su već u korenu. Najboljem teniseru današnjice švajcarcu Rožeu Federeru, ako nastavi da suvereno napreduje ka šestom uzastopnom trijumfu, protivnik u tom meču biće neko drugi. Možda čak to ne bude ni Rus Marat Safin čije igračko klatno ne prestaje da ide iz jednog krja u drugi, iznova probijajući granice svoje nepredvidljivosti.

Možda zbog toga svojevremeno prvi "reket" sveta poklekne već u trećem kolu, ali će njegov vimbldonski blesak da zaslepljuje našeg najboljeg tenisera bar do sledećeg turnira za "gren-slem". Safin mu je održao lekciju na glavnom stadionu, u najsvetijem među svetim hramovima teniskog sporta, igrajući kao u najboljim danima. Bilo je 6:4, 7:6 (7:3), 6:2, a idući suparnik, nesuđeni Đokovićev, biće mu najbolji italijanski igrač Andreas Sepi koji je u maratonskom duelu savladao Francuza Florana Seru sa 6:3, 6:7 (4:7), 6:2, 6:7 (5:7), 6:4.

Ovo je bio 60. meč našeg tenisera na četiri najveća turnira i 14. poraz. Stasiti Rus je stajao preko puta i kada je debitovao, pre tri godine, na Međunarodnom prvenstvu Australije. Od tog susreta u kojem je tada 17-godišnji Đoković, sputan značajem meča i preplašen veličinom rivala, lako poklekao sa 6:0, 6:2, 6:1, mnogo je vode prošlo Temzom.

Đoković je izrastao u svetskog asa i jednu od neraskidivih karika u lancu s Federerom i špancem Nadalom, a Safin više nikada nije zablistao kao onda do melburnskog prestola. Koliko je samo puta platio ceh tome što mu je vrhunski tenis otvorio vrata glamura. Ostao je nedorečeni teniski razarač, s izbledelom etiketom igrača koji je jedini mogao da učini Federerovo doba uzbljivijim.

Ono što se kod njega, međutim, ne gubi jeste sposobnost da se od bezvoljnika preobrati u vuka koji je juče promenio i dlaku i ćud. Na lice njegove igre se najčešće dugo čeka, a onda usledi briljantni povratak otpisanog, obično kratkog daha, na razočaranje poklonika njegove teniske akrobacije.

Uoči meča s Đokovićem, kome je širokogrudo dao ulogu favorita, Safin je pretpostavio da će njegove šanse da porastu ukoliko ga protivnik kojim slučajem potceni, a sebe preceni. Naš teniser je znao s kim će da ima posla i ni na kraj pameti mu nije bilo da u duel uđe nadmeno kao što može da se očekuje u susretu trećeplasiranog na svetskoj listi i tek 75.

Safin je jednostavno bio sjajan. Kontrolisao je razvoj događaja na terenu sve vreme, a bilo je očigledno da Đoković u svojoj nemoći diže ruke od svega u trećem setu. Ni kada je, međutim, Rus vodio s 2:0, nismo bili skloni da poverujemo da će naš teniser da se odrekne bitke za preokret. Pokriće za to su bile njegove ranije veličanstvene pobede na najvećim pozornicama, pa i na lanjskom Vimbldonu, a najsvežiji primer polufinalni duel s Nadalom na "Rolan Garosu".

Pošto je, mrzovoljan, prepustio "kralju šljake" podijum za ples na crvenoj zemlji u prva dva seta, u trećem mu je pružio žestok otpor pa je igran taj-brek. Posle Nadalove demonstracije sile protiv Federera u finalu ispostavilo se da je naš teniser bio i najbliži da španca osujeti da završi turnir bez izgubljenog seta, što je u Parizu pošlo za rukom samo jednom Nastaseu i dva puta Borgu.

Ali, razlika između tog meča i jučerašnjeg sa Safinom je ogromna. Đokoviću je i dalje dopušteno da izgubi od "kralja šljake" u njegovom ataru pa opuštenost u igri može i da urodi plodom. S druge strane, gledati porazu u oči već u drugom vimbldonskom kolu, makar i protiv tenisera s kojim je duel po sebi derbi, bila je čaša žuči koju je Đoković nevoljno prinosio ustima.

U tom grču i pod kanonadom koja nije posustajala s druge strane mreže, preporod je bio nemoguć. Safin se uzneo do pobede s velikom motivisanošću. Iako je pre meča s punim pravom ocenio da Đoković nema mane, ukazao je da je nepogrešiv i neponovljiv samo Federer.

Rus je na megdan našem teniseru izašao da pobedi, a to je u startu učinilo Đokovićeve šanse manjim. Jedina uteha može da mu bude što će, uprkos gubitku velikog broja poena, ostati treći na svetskoj listi, ali posle pet uzastopnih turnira za "gren-slem", od lanjskog "Rolan Garosa", velika trojka neće da bude zajedno u polufinalu.

Safin je lane ispao u trećem kolu protiv najboljeg Federera. Na najčuvenijoj teniskoj travi na svetu nikada nije učinio ni približno koliko u Melburnu 2005. ili na "Flašing Medouzu" 2000, a dešavalo se da pretrpi bolne poraze i kao drugi odnosno treći "reket" sveta. Tako ga je 2001. kao trećeplasiranog u četvrtfinalu, što mu je i najdalji domet, izbacio Hrvat Goran Ivanišević, tada kao tek 125. na listi senzacionalni pobednik i jedini na tronu u Londonu s takozvanim posebnim pozivom organizatora. Bilo je tada vimbldonsko polje čistilište za njega kao juče za Đokovića.

Bio je ovo zaista loš dan za mene. Ništa mi nije polazilo za rukom, a Safin je bio odličan u svim segmentima igre. Servirao je odlično i neprestano me napadao i ostalim udarcima. Nisam mogao da učinim ništa što bi ga poljuljalo. Načinio sam mnogo dvostrukih servis grešaka. Nije me služio prvi servis. Sve je išlo pravo njemu na reket, bez preciznosti, bez uglova terena...On je definitivno jedan od najboljih tenisera današnjice Đokovićev je utisak s meča, a naš je da se on mnogo bolje kreće na šljaci i tvrdoj podlozi, nego što ga noge slušaju na travi.

S obzirom na iskustva sa Safinom, osnovano je moglo da se očekuje da bes počne da iskaljuje na reketu, ali je ovaj put, i kada je početnički grešio, sačuvao savršenu pribranost.

Ovako dobro nisam igrao dugo. Pobediti Đokovića na glavnom terenu je velika stvar. Ako nastavim ovako, smatram da mogu daleko da doguram. Kada sam video da u drugom kolu igram s njim, nisam više gledao na žreb, ali sada ću ga detaljno proučiti. On je igrao pod velikim pritiskom, za razliku od mene. Svi su od njega očekivali pobedu i bili uvereni da će on i da pobedi. Od mene pobedu niko nije očekivao. Iako sam od kraja prošle godine bio zdrav i naporno sam trenirao, rezultati nisu dolazili, ali nisam klonuo duhom što mi je ojačalo mentalnu čvrstinu ukazao je Safin.
 
   
 
Sreća se osmehnula Ani Ivanović
 
Na najčuvenijoj teniskoj travi na svetu, ovoj vimbldonskoj, Ana Ivanović je osetila koliko je tanka linija između slave i kraha. U Sveengleskom kroket i tenis klubu, kroz čije je kapije prošla kao prvi "reket" sveta i veličanstvena pobednica "Rolan Garosa", bila je već na drugom meču na ivici poraza koji bi označio da prepušta svetski presto jednoj od najbližih pratilaca.

S tim bremenom mora neminovno da se nosi, ali je na njena leđa neočekivano natovaren teret i od beskompromisne igre Francuskinje Natali Deši. Ivanovićeva je gledala porazu u oči, dok je s njenih usana moglo da se nasluti da u pomoć priziva sreću, možda čak i boga.

Francuskoj teniserki, kojoj se karijera bliži kraju, senzacija je bila nadohvat ruke, a tako i značajnije mesto u najvrednijim teniskim svedočanstvima u kojima je ima kao u jednom trenutku 11. na svetskoj listi (2006) i polufinalistkinje Međunarodnog prvenstva Australije (2005). Uprkos svim naporima da slomi njen otpor, pod Ivanovićevom je led bio sve tanji.

U drugom setu su je pri 5:4 za Deši od poraza delile dve meč-lopte njene protivnice. Oni koji u takvim trenucima gube glavu, osete hladnoću tankog leda kada im srce siđe u pete. Naša teniserka, mada neizbežno uzrujana, odlučila se da u bezizlaznoj situaciji deluje odvažno. Njeni udarci nisu izgubili moć, jer joj ruka nije drhtala. Ivanoićeva je rizikovala jer nije imala izbora i to joj se isplatilo. Kažu da sreća prati hrabre, a sreća joj se i te kako osmehnula.

Drugu meč-loptu je spasila tako što se loptica odbila od mreže i pala u polje Francukinje praćena samo njenim nemoćnim pogledom. Od pobede su je delili centimetri, jer je loptica za toliko izazivački odskočila od aut-linije. Minut ranije, uzbuđenom stadionu se oteo dubok uzdah koji je srušio savršenu mirnoću, tako uzvišenu u najuzbudljivijim trenucima ovog 122. Vimbldona.

Prvi servis Ivanovićeve, koji joj sve vreme nije bio saveznik, završio je u mreži. Ostala joj je bila još jedna slamka spasa, u tenisu mnogo tanja. U tom drugom servisu se skupila sva nada na obe polovine travnatog terena, za Ivanovićevu izbavljenje ili druga strana šampionske slave. Iz tog drugog servisa se za nju ipak izrodio spas. Na samom kraju, dok je bat od kamena koji joj je pao sa srca odjekivao Vimbldonom, nije zaboravila da zahvali mraži. Sagla se i poljubila mesto na vrhu gde su uslišene njene molitve.

Kako ovaj meč, očekivan kao rutinska pobeda naše teniserke, a neočekivano je ispalo da je to jedna od vimbldonskih poema za pamćenje, ne bi podsetio na podvig Ivanovićeve s lanjskog turnira. Njoj nije svojstveno da kao Jelena Janković malo-malo pa nemoguće pretvara u moguće, ali njen podvig iz četvrtfinala protiv čehinje Nikol Vajdišove je bio ravan teniskoj magiji. Tada su je u odlučujućem, trećem setu od poraza delile tri meč-lopte njene suparnice, a onda su joj pripala sva tri sledeća gema za pobedu.

Kada je na volšeban način izjednačila protiv Deši, 97. na svetskoj listi, učinilo se da je njenim mukama kraj i da će Francuskinja, budući da joj se izmigoljio već viđeni plasman u treće kolo, posustati. Međutim, tek je postao nemerljiv njen doprinos jednom od najuzbudljivijih mečeva teniserki u vimbldonskoj istoriji koji je trajao tri časa i 24 minuta.

Deši nije odstupala ni za pedalj, iako bi propuštena velika šansa mnoge odavno poslala da pakuju kofere. što je njen otpor bio čvršći, to je i mentalna snaga Ivanovićeve bila jača, a to ju je i iznelo do pobede.

U sledećem kolu bi trebalo da ima duel za opuštanje. Protivnica joj je Kineskinja Đi Dženg (133. mesto).
 
   
 
Ujediniću navijače Partizana i Zvezde
 
"Borim se kao lav, radim od devet ujutru do devet uveče, ne samo posao vezan za A selekciju, ali se nadam da će se sve to vratiti kroz rezultate na terenu", ovim rečima je Dušan Ivković, selektor košarkaške reprezentacije Srbije, uputio jasnu poruku naciji i igračima, koje je svrstao na širi spisak uoči kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poljskoj.

Proslavljeni stručnjak je 10. juna otkrio karte na koga računa u budućnosti, a na koga ne. Kako u predstojećoj akciji, u kojoj, kako je obrazložio, ima želju da stvori pre svega snažan kolektiv čiji je cilj plasman na kontinentalni šampionat, tako i za Olimpijske igre 2012. u Londonu.

Trudite se da učestvujete u kompletnom radu Saveza, ali i jedva čekate početak priprema?

- Pokušavam da radim što je kvalitetnije moguće više poslova, želim da budem aktivan i u Upravnom odboru KSS, da pomognem koliko mogu, jer očigledno da nam je kao organizaciji potrebna pomoć. Odgovara mi da budem na svim prezentacijama vezanim za reprezentaciju, dogovore sa sponzorima, želim da nam ljudi veruju, jer naš narod nije izgubio veru u srpsku košarku.

Naš prvi odgovor sponzorima sa kojima smo sklapali saradnju bio je da moramo obezbediti normalan rad 13 selekcija, međutim, svuda su nam govorili - sačekajte izbore, pa formiranje vlade... Uspeli smo, ipak, da napravimo dobru saradnju sa pojedinim sponzorima, našli zajednički jezik, a mi ćemo da im na najbolji način uzvratimo - rezultatima. Zato jedva čekam da počne rad sa igračima - kaže Ivković.

Dočekani ste kao spasilac naše košarke?

- Ne želim tako da me smatraju. Imam poverenje u tim, tražim strpljenje i očekujem veliku podršku navijača, pun "Pionir" u kvalifikacionim utakmicama, gde očekujem da se beogradska publika, navijači Partizana i Crvene zvezde - ujedine. Igrači su ti koji će kroz atmosferu reprezentaciji vratiti kult, pa tako idemo od akcije do akcije.

Tvrdite da ste na dobrom putu?

- Tako je, imam poverenje u saradnike, očekujem dobar timski rad, a kroz statut KSS trebalo bi da podignemo individualnu odgovornost. Nema više organizovane odgovornosti, ja sam prvi preuzeo odgovornost na sebe. Nije alibi, ali teško je, recimo, ponoviti rezultate mlađih kategorija od prošle godine, međutim, moramo se fokusirati na rad sa njima.

Izostavili ste Rakočevića, Jarića, Stojakovića, Radmanovića i Pavlovića?

- Sa svima njima sam u kontaktu, oni su mnogo dali našoj košarci, ali kad postoje dva asa na istoj poziciji, onda je sve uprto u njih, a ja ću pokušati da napravim nešto novo na toj poziciji. Želimo da budemo korak ispred ostalih i da ponovo imamo reprezentaciju koja će stvarati asove.

Trenerski seminar "Košarkaška klinika" održaće se 28. i 29. juna po sedmi put u našoj zemlji, sada u Beogradu?

- "Klinika" ima dobru saradnju sa KSS, međutim, potrebna nam je određena pomoć gradskih vlasti, oko mesta održavanja, ozvučenja i pratećih uslova. U vreme embarga imali smo preko 1.000 ljudi na takvim skupovima, nismo imali adekvatna ozvučenja, pa smo po ćoškovima imali simultane prevodioce. E, to je sada stvar organizacije i logistike. Sa svima sam u kontaktu, kada je "Klinika" u pitanju, i kao predsednik Svetskog udruženja košarkaških trenera.

Trebalo bi da imamo direktora, koji će biti posvećen samo "Klinici", jer su sadašnje obaveze preveliko opterećenje za sve nas članove UO. Da se razumemo, nije mi teško, ali kada počnu pripreme reprezentacije, imaćemo sve više i više obaveza.

Predavači će biti Toni Benet, Garsija Aito i Aco Petrović?

- Benet je sa Vašington Stejt univerziteta iz NCAA, trener godine u Americi, mlad je i ambiciozan. Bio je u Beogradu, oduševljen je gradom, talentima, radom trenera. Moj prijatelj Greg Popovič mi je rekao: "Ništa ne brini, ja ću da vam odredim trenera, kontaktirao sam s Benetom".

Odgovorio sam: "Ako ne uradiš to kako treba, ti ćeš opet da budeš predavač u Beogradu". Na kraju, Benet je oduševljeno prihvatio poziv, iako baš tada ima svoj kamp na fakultetu. Međutim, kada je video materijale kojima raspolažemo, odlučio je da dođe.

Drugi je Aito, koji je konačno razuverio neverne Tome i pokazao kvalitet, ne samo plasiranjem dva najtalentovanija španska igrača Rudija Fernandeza i Rubija već i osvajanjem ULEB kupa sa Huventudom, i dobijanjem nove funkcije - selektora Španije.

Tu je i Petrović, koji je stekao punu trenersku afirmaciju, dugo je član Stručnog saveta i zaslužio je da bude naš predavač - tvrdi Ivković.

Marjanović je čudo Na vašem spisku je i mladi centar Boban Marjanović iz Hemofarma?

- Smatram da je moj potez potpuno ispravan.

Marjanović sa visinom od 222 centimetra već sve razume, bori se ravnopravno sa Nikolom Pekovićem, dominantan je u skoku. Porede ga sa Krešimirom Ćosićem? Ćosić je bio drugačiji, ali videćemo...
 
   
 
Superliga ostaje s 12 klubova
 
I u narednoj sezoni Superliga, srpsko elitno fudbalsko takmičenje, imaće 12 učesnika, pošto je u utorak Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije odbio predlog Zajednice superligaša za proširenje na 16 i potvrdio da će elitno takmičenje kao što je i ranije odlučeno biti uvećano za četiri kluba u takmičarskoj 2009/2010.

Treće srpsko državno prvenstvo trebalo bi da u oba savezna ranga takmičenja, kao i srpskim ligama, počne 16. avgusta i završi se 30. maja 2009. Za ovakvu odluku glasalo je 15 članova IO FŠ. Samo je potpredsednik Dragan Đorđević bio uzdržan, a četvorica nisu prisustvovala sednici. Doduše i dalje postoji mogućnost da, ukoliko na prevremenim izborima pobedi "Pokret za promene", pitanje proširenja elite bude ponovo pokrenuto, mada za to ima malo vremena.

Posle diskusije u kojoj su svi učestvovali stavili smo tačku i odlučili da zahtev Zajednice ne bude prihvaćen. Đorđević je bio uzdržan zbog zaključaka Fudbalskog saveza istočne Srbije, čiji je predsednik.

Treba istaći da ovde nema pobednika, ni poraženih, jer ovo rešenje nije pravo, a ni dugoročno, pošto će već od sledeće sezone Superliga da ima 16 članova rekao je Tomislav Karadžić, potpredsednik FSS.

On je dodao da oba predloga imaju prednosti i nedostatke, da u ligi sa 12 klubova mladi sporije ulaze u timove zbog takmičarskog naboja, da u ovom trenutku nemamo 16 kvalitetnih klubova koji imaju uslove za takmičenje. Naglasio je da je za odbijanje predloga Zajednice glasao i njen predsednik Dragan Bulić:

Posle razgovora i diskusija Bulić je prihvatio "situaciju". Niko nije bio protiv odluke, mada nije isključeno da kada se izabere novo rukovodstvo Zajednica ponovo pokrene ovo pitanje.

Karadžić je istakao da je rukovodstvo čiji mandat uskoro ističe, posle odlaska predsednika FSS Zvezdana Terzića i hapšenja potpredsednika Dragana Džajića, bilo izloženo rafalnim kritikama, ali da je ipak takmičenje završeno i da će novi Izvršni odbor doneti dugoročna rešenja.

Sednica izborne Skupštine nacionalnog saveza zakazana je za 15. jul u 12 časova u zgradi Privredne komore Srbije.

Do 5. jula biće završeni izbori u regionima i već od narednog dana tražiće se najbolja rešenja. želim da dodam da nemamo ambicije da se borimo za fotelje. Radujem se kraju rukovođenja na ovaj način i nadam se da će novo rukovodstvo da bude i bolje izjavio je Karadžić.

Na pitanje da li to znači da se neće kandidovati i da neće biti u novom rukovodstvu, potpredsednik FŠ i predsednik Partizana je rekao:

Ne mislim da će doći ljudi sa Marsa. Pozvao sam sve da regrutujemo najbolje, a u ovom trenutku ne znam ko će to biti. Generalni sekretar FSS Zoran Laković je informisao predstavnike medija da su usvojeni izveštaji o učinku nacionalnih selekcija i planu i programu priprema olimpijske reprezentacije, izveštaji takmičarskih organa saveznih liga, domaćeg kupa, mlađih kategorija, ženskog i malog fudbala, izveštaji sudijske komisije, kao i da su utvrđene propozicije za sva takmičenja za sezonu 2008/2009.

Dakle, i u narednoj sezoni u Superligi igraće se po trokružnom bod-sistemu (33. kola), s tim da će ispasti samo najslabiji tim. Pet najboljih od 18 prvoligaša ući će u Superligu.

Iz Prve lige ispašće dva poslednjeplasirana kluba, a umesto njih će pored prvaka Srpskih liga doći i dva pobednika baraža u kome će učestvovati drugoplasirani iz četiri Srpske lige. Laković je saopštio i da su pooštreni kriterijumi za dobijanje licenci za Superligu (pre svih finansijski), kao i da je rok za dobijanje dozvola pomeren za 15. jul.
 
   
 
Sumnjao sam u sebe kada sam došao u Mančester
 
Štoper Mančester Junajteda Nemanja Vidić izjavio je da, kada je dolazio u engleski klub, nije bio siguran da li će uopšte uspeti da se izbori za status prvotimca.

Vidić je u Mančester došao krajem 2005. godine iz moskovskog Spartaka za sumu od 8,9 miliona evra i posle samo šest meseci izborio je mesto u odbrani slavnog engleskog kluba.

"Da budem iskren, kada sam došao u klub, bilo mi je veoma teško. Nisam bio siguran da li ću uspeti da uđem u startnu postavu. Zapitao sam se da li mogu da uspem u jakoj ligi kao što je engleska. Da bi uspeo, morao sam da prilagodim svoj stil igre ovdašnjem fudbalu", rekao je Vidić u izjavi za zvanični sajt Mančestera.

Srpski reprezentativac je rekao da se sada navikao na engleski fudbal, koji je fizički mnogo zahtevniji od svih ostalih liga u Evropi.

"Nije lako doći u Englesku i odmah zagrati na vrhunskom nivou. Potrebno je nekoliko meseci da se naviknete, a ja sam danas ponosan što igram redovno za Mančester i osvajam trofeje", zaključio je Vidić.

Reprezentativac Srbije do sada je za Mančester odigrao 68 utakmica i postigao četiri gola. Vidić je sa Junajtedom osvojio dve titule prvaka Engleske, jedan Liga kup i evropsku Ligu šampiona.
 
   
 
Divac zvanično postao član humanitarne Kuće slavnih
 
Košarkaški velikan iz Srbije Vlade Divac postao je rano zvanično član "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih" u gradu Bojsi u američkoj državi Ajdaho.

"Ovo priznanje predstavlja veliku čast za mene, moju porodicu i sve ljude koji su učestvovali u našim humanitarnim projektima. Sjajno je dobiti priznanje za dela učinjena u proteklih 15 godina i biti primer onima koji ostaju iza nas", rekao je Divac na svečanoj ceremoniji.

U ovoj generaciji nalaze se i igrač američkog fudbala Vorik Dan i bivši skijaš Džimi Heuga.

U obrazloženju na zvaničnom sajtu "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih" navodi se da je Divac tokom igračke karijere, kroz dečiju fondaciju "Grupa 7", aktivno učestvovao u humanitarnim aktivnostima kojima je prikupljeno više od devet miliona dolara.

Ta sredstva uložena su u programe pomoći deci u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, SAD, Indoneziji, Etiopiji i Kini. Istaknuto je i da Divac sada vodi "Humanitarnu organizaciju Divac", koja kroz akciju "Možeš i Ti", uspešno prikuplja sredstva za rešenje stambenog pitanja izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Srbije.

"Svetska sportska humanitarna kuća slavnih" bira pojedince i organzacije iz oblasti amaterskog i profesionalnog sporta koji su se istakli svojim humanitarnim radom.

Do sada je ovu počast zaslužilo više od 35 pojedinaca i organizacija.

Među njim su košarkaši Dejvid Robinson, Ej Si Grin, Dikembe Mutombo, Kevin Džonson, Džulijus Irving, Stiv Smit, teniser Artur Eš, jedan od pionira američke bejzbol lige Džeki Robinson, hokejaški trener Tom Lendri, fudbalska legenda Pele, kao i tim Harlem Globtrotersa.
 
   
 
Mark Gasol želi u NBA ligu
 
Španski košarkaš, mlađi brat čuvenog Pola Gasola, Mark igraće naredne sezone u Američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi (NBA), saopštili su mediji u Španiji.

Mark Gasol, čiju su registraciju za NBA ligu blokirali Memfis Grizlis, protekle dve godine igrao je za špansku Đironu.

"Sada ću dobiti pravu priliku i uzbuđen sam zbog toga. U Americi se, ipak, igra drugačija košarka, tamo igraju najbolji centri. Jednostavno, tamo je drugačiji ritam igre i ritam života", rekao je Gasol novinskoj agenciji "Evropa pres".

Košarkaški klubovi Real Madrid i Barselona su zainteresovani za angažovanje mladog Španca, ali Gasol je odlučio da zaigra u NBA ligi ukoliko Memfis odluči da ga prosledi drugoj ekipi.

Mark Gasol, koji je mlađi brat košarkaša Los Anđeles Lejkersa Pola Gasola, biće deveti Španac u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.

On je bio član španske reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2006. godine, kada je "crvena furija" prvi put osvojila taj turnir.

Prava na draft za mlađeg Gasola Lejkersi su u februaru prosledili Memfisu kao deo dogovora za dovođenje Pola Gasola u tim iz Los Anđelesa.
 
   
 
Federer i Šarapova vratili Vimbldon u predratno doba
 
Vimbldon je kao najstariji i najsvetiji među četiri najveća teniska turnira oduvek bio i svojevrsna modna pista. Njegova neodoljiva privlačnost izazov je za tenisere i teniserke da se predstave u novom ruhu skrojenom po vimbldonskim standardima koji nalažu da najmanje osamdeset odsto opreme mora da bude bele boje.

Ove godine u eleganciji se iznad svih ističu prvi "reket" sveta švajcarac Rože Federer i Ruskinja Marija Šarapova. Oboje odećom u kojoj dolaze na meč izazivaju vremeplov u Sveengleskom teniskom klubu i vraćaju Vimbldon u doba između dva svetska rata.

Za domaćina to je nostalgični izlet u prošlost, u tridesete godine DžDž veka kada je Fred Peri osvojio tri titule uzastopce (1934-1936). Ko je tada među domaćim prefinjenim poklonicima "belog sporta" mogao i da zamisli da će to do dana današnjeg da bude i poslednji britanski igrač na vimbldonskom prestolu, a da će na njega i na vreme britanske teniske slave na najčuvenijoj travi na svetu da seća samo spomenik u Perijevu čast.

Federer je na meč prvog kola sa Slovakom Dominikom Hrbatijem došao u krem vunenom prsluku i u belim pantalonama, s kožnom torbom bež boje preko ramena, u stilu stare vimbldonske tradicije koju je začeo i razvio upravo Peri. Dobu sadašnjem pasovala je samo crvena sportska torba s "Vilsonovim" reketima.

Razmišljao sam da na Vimbldon treba doći različit od drugih. Među mnogim simpatičnim varijantama u prvom planu su bili prsluk i džemper. To je mnogo lepše i lakše nositi nego trenerku objasnio je Federer koji je u modnim detaljima prošlosti prednjačio i prethodne godine kada je nosio sako i pantalone.

Šarapova, na slici desno, je na megdan Francuskinji Stefani Fore izašla u belom kombinezonu, a igrala je u belom šortsu i majici bez rukava. Biće to prvi put da najbolja ruska tenisera nastupa u šortsu. Vimbldon za nju ima poseban značaj, s obzirom da je pre četiri godine postala prva Ruskinja na njegovom tronu i jedna od najmlađih pobednica u istoriji, s tek navršenih 17 leta.

I u potonjim sezonama na londonski turnir za "gren-slem" je dolazila u specijalno dizajniranoj opremi za zlatnim detaljima ili u kreaciji inspirisanoj baletom "Labudovo jezero".

Za Vimbldon je više od svega važno da oprema bude elegantna i klasična. Verovali ili ne, prvi put ću na turnirima za "gren-slem" da igram u šortsu. Gornji deo je jednostavan, a cela uniforma podseća na mušku kazala je Šarapova koja se neretko žalila organizatorima turnira kako joj fotoreporteri "zaviruju" pod suknjicu.

Britanska glumica Amanda Holden ne odobrava modni stil Šarapove.

Teniserke moraju da nose suknjice, a ne šorts. Mogu da igraju kao muškarci, ali ne mogu da budu obučene kao oni pobunila se ova umetnica koja je zastupajući svoje mišljenje uradila seriju provokativnih fotografija na kojima je ukazala koje su "prednosti" suknji kod teniserki. Uzor joj je bio čuveni avangardni poster "Teniserka" britanskog fotografa Martina Eliota iz septembra 1976.

Na njemu je ovekovečio svoju 18-godišnju devojku na teniskom terenu na univerzitetu u Birmingemu s reketom u jednoj ruci, dok je druga ruka na nagoj zadnjici ispod zadignute bele suknjice. Rasprodat je u dva miliona primeraka po ceni od dve funte. Prvi put je svetlo dana ugledao 1977. kao deo kalendara u čast srebrnog jubileja to jest 25-godišnjice od kada je Elizabeta Druga postala kraljica Velike Britanije i Komonvelta. Holdenova je na sesiji ipak nosila donje rublje.
 
   
 
Klubovi koji duguju novac neće moći u Evropu!
 
Predsednik UEFA Mišel Platini planira da u narednom periodu lansira program koji bi počistio masivna dugovanja uglavnom vodećih evropskih klubova i ističe da će za tri do pet godina svi klubovi u Evropi biti licencirani.

Sistem licenciranja planira zabranu učešća u evro kupovima klubovima koji troše više novca nego što imaju. Iako su mnogi ovaj potez nekadašnjeg francuskog asa doživeli kao još jedan napad na engleske klubove, ne može se reći da Platini nije u pravu.

Poslednji izveštaji navode podatak da Mančester Junajted i Čelsi zajedno duguju oko milijardu i po funti (!). Platini ipak insistira da će uz Englesku, pod dodatnim pritiskom biti i Španija i Italija.

"Za tri do pet godina želim da rešim situaciju oko dugova, i to se ne odnosi samo na Englesku", kaže Platini. Mnogi veruju da je, na primer, slučaj Kristijana Ronalda dovoljan da se shvati koliko je besmisleno bacati toliko novca. Real Madrid je spreman da Mančesteru plati između 70 i 85 miliona funti, čime bi bio srušen rekord koji je postavio takođe "kraljevski klub" kada je za 46 miliona funti 2001. godine doveo Zinedina Zidana.

Zidan je tada izjavio da on jednostavno ne vredi toliko, a Real danas, iako želi Ronalda, duguje oko 400 miliona evra. Platini kaže da nema ništa protiv transfera, ali... "Ako Real hoće da plati 100 miliona funti za nekog fudbalera to je u redu ako imaju novca. Ali, ako nemaju, to je onda problem. Takve stvari me veoma brinu", zaključio je Platini.
 
   
 
Golman Ruštu završio reprezentativnu karijeru
 
Golman fudbalske reprezentacije Turske Rečber Ruštu saopštio je da je završio karijeru u nacionalnom timu.

Ruštu je sinoć u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Nemačke (2:3) odigrao poslednju, 118. utakmicu u reprezentativnoj karijeri.

"Završio sam sa reprezentacijom, za koju mi je bilo čast da nastupam u prethodnih 14 godina", izjavio je Ruštu.

Turski golman zahvalio je svima u reprezentaciji koji su mu pomogli i dodao da bi cela nacija trebalo da bude ponosna na rezultat nacionalnog tima na Evropskom prvenstvu u Austriji i Švajcarskoj.
 
   
 
Karlsen pobednik
 
Magnus Karlsen je ubedljivo pobedio (8 poena iz 11 partija) na šahovskom međunarodnom turniru "Aerosvit 2008" koji je odigran u Forosu (Krim-Ukrajina) od 7-og do 20-tog juna.

Na turniru su učestvovali:Karlsen Magnus (2765), Svidler Peter (2746), Ivancuk Vasilij (2740), Sirov Aleksej (2740), Karjakin Sergej (2732), Jakovenko Dimitrij (2711), Aleksejev Jevgenij (2711), Eljanov Pavel (2687), Volokitinn Andrej (2684), Nisipeanu Livie (2684), Van Veli Luk (2676), Oniscuk Aleksander (2664).

Prosečan rejting turnira je 2711.7.Tempo igre je bio : 90 minuta za prvih 40 poteza zatim 30 minuta do kraja partije sa dodatkom od 30 sekundi za svaki potez.

Tabela:

1.Karlsen 8.0
2.Ivancuk 6.5
3.Eljanov 6.0
4.Karjakin 6.0...itd.
 
   
 
Aronian pobednik
 
Na Memorijalnom šahovskom turniru "Karen Asrian", koji je završen 15-tog juna 2008. godine u Erevanu (Jermenija) pobednik je velemajstor Levon Aronian sa osvojenih 8.5 poena iz 14 partija. Na turniru su učestvovali: Aleksandar Morožević (2774)m, Peter Leko (2741), Levon Aronian (2763), Majkl Adams (2729), Boris Geljafand (2723), Gabriel Sargisian (2643), Bu Gziangi (2708) i Vladimir Akopjan (2673).

Tabela:

1.Aronian 8.5
2.Leko 8.0
3.Morožević 7.5
4.Geljfand 7.5
5.Gziangi 7.0
6.Sargisian 6...itd.
 
Nedeljko Đordan  
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"