|
|
Broj 1159, 27. jun 2008.
| Robert Mugabe - od borca za slobodu do
diktatora |
| |
Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe je u svom dugom životu prošao put od borca
za slobodu i nezavisnost, preko jednog od lidera nesvrstanih u vreme dok je
taj pokret nešto značio na međunarodnoj sceni, do diktatora koji je zemlju
doveo u tešku političku u ekonomsku krizu.
 Ni
danas, kada ima 84 godine a na vlasti je punih 28, ne želi da napusti
fotelju i ne bira sredstva da u njoj ostane, rizikujući da haos u Zimbabveu
destabilizuje čitav jug Afrike.
Uzalud je i Savet bezbednosti UN oštro kritikovao vlasti u Zimbabveu. Svih
15 članica Saveta se složilo da je zbog nasilja kojem su izloženi pripadnici
opozicije nemoguće održati slobodno i pošteno glasanje u drugom krugu
predsedničkih izbora, zakazano za petak, 27. jun.
SAD i EU su takođe optužile Mugabea da gura zemlju u građanski rat, dok su
uticajne zemlje juga Afrike pozvale na pronalaženje kompromisnog rešenja.
Mugabe je na sve to izjavio da će drugi krug biti održan kako je planirano i
upozorio da će se odupreti svakom mešanju sa strane, odnosno da neće predati
vlast suparniku koga "podržava Zapad".
"Zimbabve je zbacio kolonijalnu vlast u gerilskom ratu i neće dozvoliti da
prozapadni opozicioni Pokret za demokratske promene (MDC), čiji je lider
Morgan Cvangiraj, preuzme vlast", rekao je Mugabe.
Tako je još neizvesno šta će se u Zimbabveu dogoditi sutra, pošto je
Cvangiraj, koji je u prvom krugu predsedničkih izbora pobedio ali bez
dovoljno glasova da bi bio i izabran, saopštio da se povlači. Prema njegovim
rečima, slobodni i fer izbori nisu mogući u atmosferi nasilja, napada i
hapšenja pristalica opozicije. |
| |
| |
|
| |
| Rumunija i Bugarska najsiromašniji Luksemburg
najbogatiji |
| |
Najnovije članice EU, Bugarska i Rumunija, jesu i najsiromašnije u zajednici,
dok su Luksemburg i Irska najbogatije, prenosi rumunska štampa podatke
Eurostata.
Bugarska ima najnižu kvotu bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika od 38
jedinica, dok Rumuniji kvota iznosi 42 jedinice.
Eurostat navodi da je u Luksemburgu dohodak po stanovniku, od 276 jedinica,
tri puta veći od proseka Evropske unije. U Irskoj je 146 jedinica, Holandiji
131, a u Austriji, koja zauzima četvrto mesto, 128 jedinica.
Nemačka je kotirana sa 113 jedinica, Francuska sa 111, Španija sa 107, a
Italija sa 101. |
| |
| |
|
| |
| Blizu 600 miliona mobilnih telefona u Kini |
| |
Brzi rast broja mobilnih tefona u Kini uvećan je za preko osam odsto od
početka godine, na 592 miliona, dok je potražnja za tradicionalnim fiksnim
telefonskim servisom u padu, saopštila je zvanična agencija Sinhua.
 Brojke
odražavaju sve jači trend građana Kine da se oslone isključivo na mobilne
usluge. Zaokret je teško pogodio fiksne telefonske kompanije i primorao
vladu da pokrene veliku reorganiaciju telefonske industije da bi oživela
konkurenciju.
Broj mobilnih telefona u Kini samo u maju je povećan za 44,8 miliona. Sinhua
navodi da je istovremeno u fiksnoj telefoniji broj pretplatnika pao za 6,5
miliona, na 358 miliona.
Kina, bez premca, ima najveći broj korisnika mobilnih telefona, a Čajna
Mobil (China Mobile) je najveća telefonska kompanija na svetu sa više od 400
miliona pretplatnika. |
| |
| |
|
| |
| Pronađeni oslikani antički kovčezi |
| |
Tim egipatskih arheologa pronašao je oslikane kovčege od drveta, od kojih neki
potiču iz doba faraona Ramzesa Drugog (13. vek p.n.e.), saopštili su danas
egipatski zvaničnici.
"Kovčezi su pronađeni u grobnicama visokih zvaničnika 18. i 19. dinastije",
u blizini Sakare nedaleko od Kaira, rekao je čelnik egipatskog vrhovnog
saveta za antikvitete Zahi Havas.
Prema njegovim rečima, neki od zapečaćenih kovčega potiču iz 6. veka pre
nove ere a neki iz doba Ramzesa Drugog, koji je vladao od 1279. do 1213.
godine pre nove ere.
Na istom mestu pronađene su i statue koje predstavljaju vlasnike kovčega. |
| |
| |
|
| |
| Moguće odlaganje meričkog raketnog štita u
Evropi |
| |
Američki planovi za postavljanje antiraketnog štita u Evropi mogli bi da budu
odloženi za dosta posle 2013. za kada je planirano da sistem proradi, zbog
nalaza američkih stručnjaka da rakete-presretači u tom sistemu nisu prošli
potrebne testove.
U izveštaju koji je sastavilo jedno odelenje američkog ministarstva odbrane
još prošlog oktobra, a u koji je agencija Ašosiejted pres (AP) imala uvid,
utvrđeno je da bar još tri probe treba da budu izvršene da bi se znalo da li
evropski sistem može da radi.
Pošto je u proceduri u Kongresu nacrt zakona koji zahteva nove testove,
američka administracija, koja je prvobitno ignorisala nalaze i ubeđivala
kongresmene da će sistem raditi, sada je promenila odluku i planira da obavi
tri probe, što bi moglo da traje godinama, navodi AP.
Budućnost sistema raketne odbrane je već dovedena u pitanje zato što SAD ne
mogu da se dogovore sa Poljskom o postavljanju svojih raketnih presretača i
još uvek raspravljaju oko nivoa vojne pomoći.
SAD planiraju da postave 10 raketnih presretača u Poljskoj i radarske
sisteme u Češkoj kojima je cilj da sruši rakete koje bi eventualno ispalio
Iran na Evropu i SAD. Plan je da sistemi budu u funkciji do 2013. godine.
Rusija se odlično protivi tome da se antiraketni sistem postavi u blizini
njenih granica, smatrajući da je ona njegov pravi cilj, što SAD odbacuju.
Pred Kongresom i Senatom nalazi se nacrt zakona u kome se zabranjuje
ministarstvu odbrane da nastavi sa postavljanjem sistema odbrane dok se novi
testovi ne sprovedu.
Očekujući da će zakon biti usvojen, vladina agencija koja je zadužena za
izgradnju sistema prihvatila je da sprovede tri probe i pokušaće da ih
završi do kraja 2010. ali, pošto je poznata po kašnjenju projekata, nije
sigurno da će uspeti da ispuni taj rok, navodi AP. |
| |
| |
|
| |
| Najviše penzije u Sloveniji, najniže u
Makedoniji |
| |
U zemljama bivše Jugoslavije najviša prosečna penzija je u Sloveniji 530 evra,
dok je najniža u Makedoniji gde iznosi 144,2 evra.
Kako javljaju dopisnici Bete, prosečna penzija u Makedoniji iznosi 65 odsto
od prosečne plate, koja je oko 244 evra.
 Prosečna
penzija u Republici Srpskoj iznosi oko 150 evra, što 38,5 odsto od prosečne
februarske plate, koja je bila 360 evra.
Prema rečima predstavnika Fonda PIO RS, odnos prema prosečnoj plati varira i
on se kreće od 36 do 41 odsto.
Penzije u RS su u maju povećane za 9,9 odsto i na taj način usklađene na
nivou 2006. godine, na bazi neto plata iz 2006. godine.
Prosečna penzija u Sloveniji je oko 530 evra, a prosečna neto plata 869,24
evra.
Sistem usklađivanja penzija u Sloveniji je namenjen održavanju odnosno
uzdržavanju realne vrednosti penzija u poređenju sa godišnjim rastom plata,
kako ne bi došlo do zaostajanja penzija za rastom plata.
Prosečna penzija u Hrvatskoj u januaru ove godine iznosila je oko 276 evra,
što je 38,92 posto iznosa prosečne plate. Prema najavama, tokom ove godine
prosečna penzija trebalo bi da se zadrži na nivou 40 odsto iznosa prosečne
plate.
Penzije se usklađuju prema tzv. modifikovanoj švajčarskoj formuli, koja
uzima u obzir rast plata i rast cena na malo, a zbir se deli.
U Crnoj Gori prosečna penzija oznosi oko 198,6 evra, što je 40 odsto od
prosečne plate, koja je u maju iznosila 411,8 evra. U toj zemlji 90.000
građana prima penziju, a obračunava se po švajcarskom modelu.
U Rumuniji prosečna penzija je oko 156 evra, što je 36,3 odsto plate.
Penzije se usklađuju sa troškovima života, uz posebne mere socijalne zaštite
kao što su pomoć za grejanje preko zime i tiketi za besplatno putovanje
železnicom.
Prosečna penzija u Federaciji BiH iznosi oko 165 evra i iznosi oko 40 odsto
prosečne plate. U Federaciji BIH ima 333.580 penzionera, koji predstavljaju
jednu od najsiromašnijih kategorija stanovništva.
Za utvrđivanje penzijskog osnova u Federaciji BiH, uzima se prosečna mesečna
plata koju je osiguranik ostvario u punom radnom vremenu. Starosna penzija
usklađuje se sa procentom prosečne plate u prethodnoj godini.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje osiguravaju se iz doprinosa i
drugih izvora. Zakonom je predviđeno i da se 20 procenata od gotovinskih
sredstava od privatizacije preduzeća mora uplaćivati u penzioni fond.
Prema statistickim podacima u Srbiji ima 1,6 miliona penzionera koji
prosečno primaju 19.024 dinara, odnosno 239 evra, ali 60 odsto njih prima
penziju manju od proseka. Penzija iznosi 60 odsto prosečne zarade.
Najniža starosna i invalidska penzija Fonda za penzijsko i invalidsko
osiguranje u aprilu je iznosila 9.715,44 dinara, odnosno 122 evra. |
| |
| |
|
| |
| Globalno zagrevanje utiče i na bezbednost SAD |
| |
Globalno zagrevanje će najverovatnije doprineti povećanju imigracije,
humanitarnih katastrofa i destabilizacije vlasti u kriznim regionima, što
sve može uticati na američku nacionalnu bezbednost, rezultat je zajedničkog
istraživanja obaveštajnih službi SAD.
U izveštaju "Uticaj globalnog zagrevanja do 2030. godine", koji će na
sednici pred američkim Kongresom, predstaviti zamenik direktora za analitiku
Centralne obaveštajne agencije (CIA) Tom Finger, piše da su subsaharski
region Afrike, Bliski Istok, kao i centralna i jugoistočna Azija
najugroženiji posledicama globalnog zagrevanja.
Taj izveštaj je zajednički zaključak svih 16 američkih obaveštajnih agencija
o spoljnoj politici, bezbednosti i globalnim ekonomskim pitanjima koji je
američki Kongres zatražio prošle godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
