|
|
Broj 1160, 11. jul 2008.
Orden Reda Kanade dodeljen
Morgentaleru |
| |
Odavno jedno odlikovanje nije izazvalo toliko
oprečnih komentara kao dodeljivanje ordena Reda Kanade, najvišeg državnog
odlikovanja, poznatom borcu za legalizaciju abortusa dr Henriju Morgentaleru.
On sam kaže da se oseća počastvovanim što se njegovo ime našlo među
pripadnicima Reda, ali veruje i da mu je tu i mesto, zbog svega što je
uradio za zdravlje žena u Kanadi. "Sada žene nisu ugrožene kada im se radi
abortus" ističe dr Morgentaler, čijom zaslugom su žene dobile pravo na
mogućnost da izaberu hoće ili neće da rode.
Brojne organizacije koje se zalažu za prava žena smatraju da je
dodeljivanjem odlikovanja dr Morgentaleru ispravljena skandalozna nepravda.
Feminstkinja Džudi Rebik, bivša predsednica Nacionalnog akcionog komiteta za
status žena, naglašava da je on heroj za milione kanadskih žena, čovek koji
je žrtvovao svoj život, slobodu i zdravlje u odbranu ženskog prava na izbor
kod rađanja.
 No,
odavanje priznanja dr Morgentaleru je po mišljenju zvaničnika Katoličke
crkve degradacija najvišeg državnog priznanja. Džoana Mekgeri, izvršni
direktor Katoličke lige za građanska prava, kao pobornik opcije za život,
smatra da je njegovo ime na listi nagrađenih 'nesrećni izbor', jer umesto da
se nagrađuju dobri primeri i vrednosti zajednički za sve Kanađane, u prvi
plan se ističe nešto što izaziva podele.
Najdrastičnije negodovanje iskazao je otac Lisijen Lar iz Vankuvera, koji je
pre 25 godina dobio orden Reda Knaade. On je rekao, insistirajući da govori
u svoje ime a ne u ime nadbiskupije u Vankuveru, da će radije vratiti orden
nego biti u istoj kategoriji sa osobom koja se zalaže za pravo na abortus.
I premijer Stiven Harper je izneo svoje nezadovoljstvo, jer bi više voelo da
Red Kanade bude nešto što spaja i ujedinjuje žitelje Kanade, umesto da unosi
razmirice.
Dr Morgentaler ističe da ga ne čudi najnovija negativna reakcija, budući da
je navikao na otpor ka onome za šta se već decenijama zalaže i što radi.
Kaže da je očekivao čak i žešće protivljenje.
On je odigrao ključnu ulogu prilikom izbacivanja odredbi o abortusu kao
krivičnom delu iz Krivičnog zakonika, 28. januara 1988. godine, čime je
Kanada postala jedina zapadna zemlja u kojoj abortus nije protivzakonit čin.
Tada je kao neustavan proglašen i zakon po kome je žena, u slučaju da želi
da prekine trudnoću, morala da podnosi molbu nadležnoj tročlanoj lekarskoj
komisiji.
Morgentaler, 85, koji je u Poljskoj preživeo holokaust, doselio se u
Montreal krajem rata. Po zanimanju porodični lekar, on je otvorio prvu
kliniku za abortuse 1969. godine, u vreme kada je to bilo protivzakonito i
izvršio na hiljade pobačaja. Iinsistirao je da je pravo na pobačaj osnovno
ljudsko pravo i da život žene ne bi trebalo da bude ugrožen kada se odluči
da prekine neželjenu trudnoću i kada taj zahvat radi nekvalifikovana osoba.
Njegove klinike su stalno bile na meti napada, a na jednu u Torontu bačena
je eksplozivna naprava. Više puta je hapšen i u zatvoru je proveo nekoliko
meseci, dok je na sudovima pokušavao da se izbori za priznavanje svog stava.
Uzgred, najviša državna odlikovanja se dodeljuju na osnovu preporuka
Savetodavnog odbora za Red Kanade, na čijem čelu je predsednik Vrhovnog suda
Kanade. Kancelarija premijera Stivena Harpera ogradila se od priznanja
Morgentaleru, navodeći da konzervativna vlada nije imala udela u dodeli. |
| |
| |
|
| |
| Večera na nebu za odabrane |
| |
Svetom kruži novi ekstremni koncept - Večera
na nebu. Autori su Belgijanci, a do sada su ljudi u 16 zemalja bili u
prilici da dožive to jedinstveno iskustvo.
O čemu se zapravo radi?
 Kako
samo ime kaže, obeduje se za stolom koji lebdi nad gradom. Čitava
konstrukcija sa stolom i stolicama zakačena je za kran, gosti su privezani
sigurnosnim pojasevima za stolice, a tu je i relativno ograničen prostor za
kuvara i dvojicu pomoćnika. Svuda naokolo puca pogled na grad, iznad koga se
ta konstrukcija sve vreme njiše, na visini od otprilike pedesetak metara.
Prvih dana jula su znatiželjnici, a i ostali, i u Torontu mogli da uživaju u
ambijentu jedinstvenom za restoran - iznad trga Jong i Dandas. Ameriken
ekspres doveo je ovu svojevrsnu atrakciju u grad, uz pomoć Žan-Fransoa
Grenijera iz Montreala, čoveka koji se već iskazao u neobičnostima.
Sve počinje jednim pićem pred ukrcavanje, ali i ostavljanjem nepotrebnih
stvari u poseban, za to obezbeđen prostor, i odlaskom u toalet, pošto u
narednih sat vremena, koliko traje obrok na nebu, nema mogućnosti za to.
Potom sledi vezivanje i polazak u avanturu pomešanih osećanja i čula.
Jelovnik je, razume se, poseban, brižljivo odabran.
Oni koji su okušali obrok na nebu, preporučuju ga svakome ko želi da običan
obrok ili sastanak za 22 osobe pretvori u izuzetan događaj koji će svi
prisutni dugo pamtiti i prepričavati.
Interesantno je da u ponudi stoji da konstrukcija, ili ovaj neobičan
restoran, može da ode gde god zainteresovani požele, i da se može izabrati
doručak, ručak, večera, sastanak, po želji. Magazin Forbs je ovaj restoran
uvrstio među deset najneobičnijih restorana u svetu.
U Torontu je obrokom na ovom ekskluzivnom mestu počela je i godišnja
manifestacija promocije torontskih restorana Summerlicious. |
| |
| |
|
| |
| Na Vidovdan |
| |
Od 28 juna 2008 fudbalski teren u parku Bureau
u gradu Šerbruku nosi ime po jednom našem čoveku. Gradske vlasti u Šerbruku
su prihvatile zahtev Udruženja Srba da se taj fudbalski teren nazove po
Veliboru Laliću.
Velibor Lalić je rođen u Zadru 1975 godine, kao i mnogi naši morao je
napustiti Hrvatsku za vreme rata. Svoju sreću je došao potražiti u Kanadi,
tačnije u provinciji Ljuébec 1998.
Velibor Lalić, naš sunarodnik, mlada osoba, sportista i volonter, tek
diplomirao na Univerzitetu Bishops, veoma uključen u različite kulturne,
sportske i poslovne aktivnosti, iznenadno je preminuo tokom fudbalskog meča
odigranog u okviru Fudbalske seniorske lige Estrija, tačno prije pet godina,
28 juna 2003 na Vidovdan.
 Jučerašnjem
otkrivanju komemorativne ploče u parku Bureau u Šerbruku prisustvovali su
zvaničnici grada, rodbina, prijatelji, otac, majka i dva Veliborova sina.
Stariji Aleksa star 7 godina i mlađi Luka rođen te iste 2003 godine, 5
meseci nakon smrti svoga oca. Sve prisutne pozdravili su Louida Broću ispred
grada, Branka Grgurević ispred Udruženja Srba "Vuk Karadžić" i prijatelj
Veliborov, Neđo Kuljić koji je ovom prilikom rekao:
- Sastali smo se danas ovde da još jednom izrazimo poštovanje našem Veli.
Ovde smo da odamo poštu njegovoj svestranosti, optimizmu ali prije svega
njegovoj istrajnosti.
Za njega u životu kao i u fudbalskoj igri nije bilo izgubljene lopte. Pored
velikih porodičnih i poslovnih obaveza nalazio je Vele vremena i za fudbal,
pecanje a sumnjam da je propustio i jedno od srpskih druženja u Šerbruku.
Veliki Njegoš je rekao: "Blago onom ko dovijek živi imao se rašta i roditi".
Tako će i Vele sa ovim stadionom, sa kojeg je nebu poletela njegova
plemenita duša, živeti večno i kada tu više ne bude nas koji smo ga
poznavali. Neka se hiljade dečaka i devojčica bezbrižno igra na ovom terenu
i da se više ni jedna utakmica ne završi na ovakav način.
Na kraju se odigrao prijateljski fudbalski meč između ekipe "Vuk Karadžić" i
selekcije Fudbalske lige Estrija.
Pobednički pehar zasluženo primili su fudbaleri selekcije fudbalske lige
Estrija. Pehare su uručili Gospodin Pierre Boisvert ispred grada i otac
Veliborov, Gospodin Čedomir Lalić koji je rekao da je ovo za nas Srbe u
Šerbruku istorijski dan.
Branka Grgurević Udruženje Srba "VukKaradžić" Šerbruk |
| |
| |
|
| |
| Hitna pomoć za pčele |
| |
Kamion koji je prevozio košnice sa 12 miliona
pčela prevrnuo se krajem juna na transkanadskom autoputu na severozapadu Nju
Brunsvika i postojala je opasnost da se pčele razlete po čitavoj oblasti.
 Vozač
na sreću nije bio povređen, a nekoliko eksperata za pčele hitno je pozvano
da pomogne u rešavanju neobičnog problema, koji je pretio je da izazove
brojne neprijatnosti.
Pozvani pčelari su odlučili da se oštećeni kamion prebaci u manje naseljenu
oblast, i da se tamo dalje vidi šta će dalje da se radi, kako pčele ne bi
izazvale dodatne zdravstvene probleme kod građana, zbog izazivanja
eventualne alergije od uboda.
Policija je, međutim, saopštila da je kiša sprečila da se pčele previše
rasture po okolini.
Ipak, pčelarima je bilo potrebno nekoliko sati da prikupe pčele i da košnice
pretovare u drugi kamion. Računa se da je svega par stotina hiljada pčela
stradalo ili odletelo.
Zvaničnici kažu da su ove pčele bile uključene u akciju oprašivanja zasada
borovnica na severoistoku provincije. |
| |
| |
|
| |
| Dečja depresija ima ime -
afluenca |
| |
Eksperti za mentalno zdravlje sve češće
upotrebljavaju izraz 'afluenca' za novoustanovljeni uzrok depresije kod dece
i omladine, čulo se na konferenciji Pedijatrijskog društva Kanade.
Psihijatar Džejn Garland objašnjava da se izraz odnosi na one koji imaju sve
u materijalnom smislu, pa postavljaju sebi nerealne ciljeve i imaju
perfekcionistička očekivanja.
To čini da ne znaju kako da stignu do svojih zacrtanih ciljeva, a kada omanu,
nemaju dovoljno razvijenu sposobnost prihvatanja i tolerancije u neprijatnim
situacijama. Ona kaže da deci treba reći da mogu sve da postignu i da mogu
da ostvare svoje snove onda kada stvari ne idu željenim tokom, jer im to
može povratiti samopouzdanje.
 U
faktore rizika za pojavu depresije u detinjstvu spadaju povreda mozga,
hronična anksioznost, bolest, zlostavljanje, zanemarivanje, poremećaji
učenja, genetika, kao i društveni razlozi, koje Garland podvodi pod 'afluencu'.
Obično su oni podstaknuti industrijalizacijom i urbanizacijom, ali i
imigracija je veoma bitan uzrok, zbog preseljenja i cepanja porodice.
Pedijatrijsko društvo upozorava da se predviđa porast javljanja mentalnih
problema za oko 50 odsto u narednih deset godina. Već sada otprilike svaki
peti tinejdžer je bar jednom imao neki problem sa depresijom, koji je trajao
bar dve nedelje, a zabrinjava to što se epizode sa depresijom vraćaju.
Garland ističe kao pozitivnu stranu to što u otprilike polovini slučajeva
dolazi do spontanog poboljšanja, tako da preporučuje da se lekovi ne daju
ishitreno, već da se na takvu terapiju odlučuju u ozbiljnijim slučajevima.
Kako naglašava, tinejdžeri cene praktične savete koji čine da se oni osećaju
bolje, poput dodatnih fizičkih aktivnosti, boravka na suncu i razgovora sa
drugovima, uz izbegavanje droga i alkohola. Roditeljima se preporučuje da
svojoj deci naprave doručak bogat proteinima i omega uljima, kako ne bi išla
'praznog stomaka' i kako bi i unošenjem tih sastojaka sprečili pojavu ili
lečili depresiju.
Pri tretmanu depresije u dečjem dobu, potrebno je da bude uključena porodica,
ali i stručnjaci, timovi za grupnu terapiju, rodbina i zdravi drugovi kao
pozitivna podrška. |
| |
| |
|
| |
| U slavu provincije, umesto u
slavu grada |
| |
Specijalni broj poznatog francuskog magazina
Pari Mača, posvećen 400 godišnjici od osnivanja Kvebek Sitija, greškom je
posvećen provinciji, a ne gradu, zbog zabune oko imena.
Kako se ističe, ni jednom rečju ne pominje se jubilej grada.
 Na
slikama se uglavnom nalazi Montreal i njegovi žitelji i znamenitosti, što
podgreva poznati rivaliteta između ova dva grada. Glavni urednik Žil Marten-Šofije
priznaje da su pogrešili, ali objašnjava da su oni u suštini mislili da se
radi o datumu vezanom za provinciju. On ističe da su želeli u svom časopisu
da pokažu koliko je Francuskoj stalo do Kvebeka, ali da su kasno shvatili da
se radi o nesporazumu, tek kada su došli u provinciju da promovišu taj
specijalni broj.
Marten-Šofije primećuje da su im na grešku ukazivali podjednako i u
Montrealu i u Kvebek Sitiju. Verovatno se to može objasniti još jednom
zamerkom koja se stavlja na teret uredništva - od predstavljenih umetnika iz
Kvebeka, njih petnaestak fotografisano je ispred Ajfelove kule.
Federalni poslanik iz Kvebek Sitija Silven Leger iznenađen je što je jedan
tako renomirani časopis potpuno promašio temu proslave ne proverivši dobro o
čemu se tu zapravo radi.
Organizatori proslave 400-godišnjice Kvebek Sitija odbili su da daju
komentar o ovom gafu.
Uredništvo obećava da će dodatnim reportažama o gradu slavljeniku pokušati
da ispravi grešku, ali i napominje da je postignut osnovni cilj pokazivanja
jakih veza između Kvebeka i Francuske. |
| |
| |
|
| |
| Tražili marihuanu, pronašli
paradajz |
| |
Nedavna policijska akcija izazvala je najblaže
rečeno nedoumicu, kako kod samih policajaca, tako i kod osobe koja je
trebalo da bude okr-ivljena za nelegalnu rabotu.
Sve se dešavalo krajem juna, kada je petnaest policajaca, tragajući za
navodnim uzgajalištem marihuane upalo na posed Brusa Aleksića, u Princ
Rupertu, na severnoj obali Britanske Kolumbije, na kojem je ovaj ribar
uzgajao paradajz. On je proletos, posle loše sezone, odlučio da gaji
paradajz pod svetlom, ali je očigledno nekom ili nečijom greškom to
okarakterisano kao zasad droge.
Policija je oborila Aleksića, dvojicu zaposlenih i dvoje posetilaca na pod,
i držala ih tako, sa lisicama na rukama preko sat vremena. On objašnjava da
mu nije jasno kako je došlo do toga da i oružjem bude zaprećeno.
Aleksić bi želeo da od policije dobije neko objašnjenje i izvinjenje za
očiglednu grešku zbog koje, kako kaže, ljudi sada misle da je on ipak gajio
marihuanu.
Dvoje posetilaca koji su se tu slučajno zatekli su prijatelj iz Viktorije i
njegova devojka koji su bili zainteresovani za kupovinu placa. "Posle ovoga
što im se dogodilo, verovatno će odustati", kaže Aleksić. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
