|
|
Broj 1160, 11. jul 2008.
Zemljotresi kao domine |
| |
Izvesno je da veoma snažni potresi, poput
zvučnog odjeka, izazivaju niz podrhatavanja tla širom sveta; za sada nema
dovoljno dokaza da pokreću druge jake trusove
Pustošni zemljotres u Indijskom okeanu koji je 2004. godine pokrenuo razorni
vodeni talas - cunami, usmrtivši više od 225.000 ljudi, izazvao je
podrhtavanje tla širom zemljinog šara.
I skorašnje razaranje u Kini (pokrajina Sečuan) se, nema sumnje, raširilo
nadaleko unaokolo, iako podaci još nisu pomno proučeni.
 Da
li je to bilo svojevrsno rušenje domina u prirodi?
Najnovije naučno proučavanje nagovešćuje da neobuzdani pir prirode
uobičajeno, poput zvučnog odjeka, pokrene niz manjih potresa, čak na
suprotnim stranama planete i u oblastima koje nisu tome predodređene.
Trusovi se svrstavaju u najrazornije prirodne udese na Zemlji: pomenuti
indijski, jačine u žarištu 9,3 stepenaMerkalijeve lestvice, oslobodio je
energiju od milijardu i 300 miliona tona eksploziva trinitrotoluola (TNT). A
to je jednako snazi 100.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu, što ga je
uvrstilo na drugo mesto u dosadašnjim merenjima.
I učinak takvih podzemnih pomeranja se oseti i nadaleko i naširoko: nedavni
sa epicentrom u Sečuanu, magnitude 7,9 stepeni, prodrmao je zgrade u gotovo
2.000 kilometara udaljenom megalopolisu Šangaju.
Naučnici dugo nisu pretpostavljali da veliki potresi uzrokuju niz manjih na
udaljenim mestima (naknadno podrhtavanje u istom žarištu je nešto drugo).
Tek 1992. zapazili su da je kalifornijski potres (jačina 7,3 stepena)
pokrenuo mnoštvo slabijih u Nacionalnom parku Jelouston.
Iako je to ukazivalo na vezu jednog jakog i nekoliko slabijih u blizini,
domet takvog drmusanja ostao je zagonetka. Nastavljajući da raščlanjuju
pojavu, istraživači su izučili 15 potresa magnitude sedam stepeni i veće
koji su su dogodili od 1990. godine, uključujući indijski i turski (Izmir
1999. sa 15.000 poginulih i pola miliona ostavljenih bez krova).
Proučavajući podzemnu tutnjavu pet sati pre i isto toliko posle najjačeg
udara - na osnovu merenja 500 stanica širom sveta - otkrili su da je 12
stvorilo površinske talase koji su se preobratili u podrhtavanje unaokolo
planete. Zemljotres u Indijskom okeanu, na primer, pokrenuo je manje čak na
Aljasci, u Kaliforniji i Ekvadoru.
 Svakih
pet minuta na zemlji se zabaleži 600 skromnijih seizmičkih događaja, posle
jednog snažnog taj broj se, u proseku, udvostručio! Indijski je izazvao,
otprilike. 2.400 više od uobičajenih.
Zanimljivo je da površinski valovi najčešće uzrokuju trusove magnitude
četiri stepena i slabije.
Dotični talasi pojavljuju se u dva vida: kružni (Rejlijevi) i poprečni (Laveovi)
praveći dodatnu zbrku u mekanim slojevima. Svaki prolazak, naime, može da
promeni tok vode u rasedima umnožavajući broj kanala za oticanje, što
uzrokuje da oni klize. Ujedno pojačavaju ili oslabljuju naprezanje između
samih raseda, zbog čega nastaju prerano pucanje ili smicanje.
Posle sečuanskog razaranja seizmolozi u SAD su razmotrili podatke iz više od
300 mernih stanica koji nisu obelodanili povećan broj podrhtavanja.A da li su snažni zemljotresi u stanju da okinu druge jake potrese?
Po svemu sudeći, odgovor je odričan, naglašava seizmolog Aron Velasko sa
Univerziteta Teksas (SAD). Ali neophodno je proučiti sva kretanja i
pomeranja, da bi se potpuno razumelo da li ih izazivaju ili ne. "Domino
učinak" je potanko razmotran ovih dana u članku objavljenom u časopisu "Geonauke",
koji izlazi pod okriljem čuvene "Prirode" (Nature).
Samo su neupućeni i neobavešteni iznenađeni zemljotresima, jednom od
najvećih kobi čovečanstva. Zemlja se trese od samog postanka, gotovo četiri
i po milijarde godina. U tom dugom razdoblju očvrsnula je samo pola odsto.
Pod tankom pokoricom koja je opasuje, ostala je, uglavnom, žitka i usijana
masa koja se neprestano pomera.
Dakle, nema nikakvih izgleda da dočekamo da se naša planeta smiri. Seizmički
uređaji zabeleže i do 100.000 manjih i većih podrhtavanja tla. Čak 300
podrhtavanja na sat, malo li je!
S. Stojiljković |
| |
| |
|
| |
| Prekrivena okeanom |
| |
Najmanja do sada otkrivena planeta izvan
Sunčeve porodice kruži oko najmanje zvezde, a od Zemlje je udaljena 3.000
svetlosnih godina, što nije toliko daleko
u kosmičkim razmerama. Od naše je tri puta krupnija
Novu planetu prekrivenu dubokim okeanom nedavno su otkrili američki
astronomi. Najmanje nebesko telo do sada izvan Sunčeve porodice (ekstrasolrna)
koje kruži oko uobičajene zvezde. Iako su sve prethodne bile krupnije,
novoopažena trostruko nadmašuje Zemlju u veličini.
Za sada je nazvana MOA-2007-BLG-192Lb, obleće oko istoimene matične zvezde,
a od naših očiju udaljena je 3.000 svetlosnih godina, što nije toliko daleko
u kosmičkim razmerama. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost,
putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana;
to je 9,46 hiljada milijardi kilometara).
A to nije jedino iznenađenje: zvezda oko koje se vrti dostiže jedva
šest-osam odsto Sunčeve mase, što je manje od potrebne da se održi
sagorevanje vodonika u središtu. S razlogom se pretpostavlja da predstavlja
smeđeg patuljka. Smeđi patuljci su, obično, masivniji od planeta, ali nemaju
dovoljnu masu da podrže nuklerane reakcije u svojem jezgru poput uobičajenih
zvezda.
Na šta to ukazuje?
Opažanje nagovešćuje da su čak i sunca male mase u stanju da sačuvaju
planete u svojoj blizini, objašnjava Dejvid Benet sa Univerziteta Notrdam
(SAD). Nijedna ranije nije pronađena oko zvezde čija je masa iznosila manje
od petine Sunčeve. I povrh toga: moguće je očekivati planete Zemljinih
razmera oko malenih zvezda.
Dotična planeta obigrava oko svoje zvezde na istoj razdaljini kao Venera oko
Sunca. Imajući u vidu da je ova zvezda slabija 3.000 do milion puta od naše,
veruje se da je u najvišim slojevima omotača planete hladnije nego na
Plutonu.
Astronomi zamišljaju, na osnovu teorijskih razmatranja, da je sastavljena
većinom od stena i leda i da ima veoma tanku atmosferu, što je posledica
skromnog zagrevanja iz utrobe izazvanog radiokativnim raspadom. Iz toga je
proistekla pretpostavka da je cela površina prekrivena okeanom.
 Viđena
je zahvaljujući neobičnoj pojavi nazvanoj "gravitacino sočivo" koja
omogućuje - prema nalazima Opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna - da
se posmastraju veoma udaljena tela. Odsjaj planete se savija i pojačava zbog
privlačenja (gravitacija) zvezde koja se nalazi ispred, a to znači bliže
posmatraču.
Manje zvezde pružaju jasniji pogled na prolazak planete ispred,
što poboljšava tačnost merenja hemijskog sastava atmosfere - ključnog
zadatka u traganju za životom.
Takva osmatranja su izuzetno teška i složena, a moguća su zahvaljujući
ostetljivosti teleskopa MOA II (Microlensing Observations in Astrophysics)
na Novom Zelandu. Otkriće je, inače, potvrđeno sa Veoma velikog teleskopa (VLT)
u Čileu.
Veličina pomenute zvezde najavljuje da će svemirski teleskop "Džejms Veb",
koji će NASA odaslati 2013. godine da kruži oko Zemlje, moći da snimi slične
planetarne porodice pronađene bliže nama i znatno olakšati potragu za
vanzemaljskim životom.
Ako je neko osposobljen da pronađe planetu nalik novootkrivenoj, izvesno je
da će moći da sazna i šta taj daleki svet skriva. Što je manja zvezda ispred
koje prolazi, to se bolje vidi.
Do sada su astronomi uočili maltene 300 planeta izvan Sunčeve porodice
koristeći neznatno odstupanje u kretanju zvezde, izazvano privlačenjem
obližnjeg nebeskog tela.
Uglavnom su bile prilično velike, nalik Jupiteru,
ili manje u putanjama veoma blizu matične zvezde.
Pojedinosti u vezi sa ovim otkrićem biće objavljenje u septembarskom broju
poznatog "Astrofizičkog časopisa". |
| |
| |
|
| |
| Koža kao detektor laži |
| |
Iz vašeg znoja možete da otkrijete u kakvom je
stanju vaš organizam i od čega bolujete. Naučnici su otkrili da merenjem
posebnih zraka na vašoj koži može da se otkrije na kojim mestima i zašto se
znojite i koje oboljenje je uzročnik znojenja.
Ključ je u spiralnom obliku znojnih kanala, tvrde naučnici. Sićušne cevčice
koje povezuju znojne žlezde sa kožom spiralnog su oblika, kao šrafovi, ali i
pojedine antene.
- Pošto im je oblik sličan nekim antenama, rešili smo da izmerimo broj
prevoja znojnih kanala da bismo otkrili intenzitet talasa na koje bi te "antene"
na našoj koži mogle da reaguju. Talase koje smo otkrili svrstali smo u grupu
sub-teraherc ili sub-rendgenskih zraka.
 Pun rendgenski spektar T-zraka već
se koristi za otkrivanje falsifikovanih umetničkih dela ili skrivenog oružja,
a za razliku od svojih rođaka Dž-zraka potpuno su bezopasni - kaže fizičar
Juri Feldman sa Univerziteta u Jerusalimu.
Kreiranjem mašine koja generiše i detektuje sub-T zrake, naučnici će biti u
stanju da "komuniciraju" sa milionima antena koje se nalaze u našoj koži.
Oni kažu da se merenjem ovih talasa može utvrditi koliko se i na kojim
mestima osoba znoji, što je najbolji način da se otkrije uzrok, odnosno
oboljenje koje uzrokuje pojačano znojenje.
Znoj
se pojavljuje na različitim delovima tela i različitog je intenziteta. Tako
kada jedemo nešto ljuto najviše se znojimo na čelu, a za vreme sunčanja na
grudima. Tako i različita oboljenja aktiviraju znojne žlezde na različitim
delovima tela, istovremeno menjajući visinu pritiska i brzinu pulsa.
- To će nam omogućiti da napravimo takozvanu mapu znojenja, odnosno da
utvrdimo na kojim mestima se koliko i zašto znojimo. Tako ćemo u budućnosti
moći da dijagnostikujemo različita oboljenja koja se ispoljavaju kroz
promene ovih faktora - tvrde naučnici.
Tokom ovog istraživanja naučnici su takođe uspeli da izmere pritisak i puls
"na daljinu", bez korišćenja uobičajenih instrumenata. Oni su pratili
znojenje pacijenata koje je direktno povezano sa promenama u njihovom
pritisku i pulsu. Zahvaljujući ovom novootkrivenom sistemu, svi komplikovani
medicinski testovi moći će da se izvedu jednostavno i istovremeno, uz
konstantno praćenje rezultata. Do sada je, na primer, pacijent morao da bude
podvrgnut komplikovanom hirurškom zahvatu ugradnje monitora kako bi mu se
konituniurano pratio krvni pritisak, a da bi se izmerio intenzitet rada
znojnih žlezda morale su da mu se postave elektrode koje beleže količinu
znoja ali na maloj površini kože.
Ovaj sistem, ukoliko zaživi, lako će naći primenu kod sportista, u ranoj
medicinskoj dijagnostici, pa čak i bezbednosti, budući da funkcioniše i kao
detektor laži. Naime, kada osoba govori neistinu njen puls se ubrzava,
pritisak skače i znojenje postaje intenzivnije. Stari metod za detekciju
laži baziran je na poligrafskoj mašini koja mora biti fizički vezana za
osobu podvrgnutu ispitivanju, a iskusni profesionalci u stanju su da prevare
ovaj aparat. Novi sistem biće efikasniji samim tim što osoba nije ni svesna
činjenice da neko proverava istinitost njenih iskaza te ne mora ni da da
dozvolu. |
| |
| |
|
| |
| Lepljivi podsetnik |
| |
Želite da ostavite poruku ili da se podsetite
na neki neizostavni sastanak ili odlazak u prodavnicu? Ništa lakše od toga,
komadić papira sa lepljivom pozadinom zakačen na vidno mesto u kući rešiće
problem. Ovako jednostavan pronalazak, međutim, nije bilo lako stvoriti.
Ljudi su se vekovima dovijali na razne načine da obeležavaju strane u knjizi,
ili da ostave važnu poruku, sve dok 1980. godine američki hemičar Artur Fraj
nije stvorio - "lepljivi podsetnik".
Dok bi pevao na probama u horu, što je bio njegov omiljeni hobi, Artur Fraj
bi se svaki put vidno iznervirao. Papirići, koji su u njegovoj knjizi sa
notama obeležavali strane na kojima su bile pesme namenjene za izvođenje
leteli bi na sve strane, što je Fraja svaki put potpuno dekoncentrisalo, a
kod ostalih članova hora izazivalo je smeh. Jednog dana, u vreme pauze
između dve probe, Fraju je sinula ideja da napravi papirić koji će ostati
baš tamo gde treba, zalepljen za podlogu, ali ne tako da je ošteti. Njegov
kolega u kompaniji "3M"iz Minesote dr Spens Silver izmislio je novi tip
lepka, koji nije bio baš toliko jak, pa nije mogao da uništi podlogu na koju
je nanet i nikad se nije sušio. Kada bi se ovim lepkom sastavila dva papira,
a zatim odvojila, sav lepak bi ostao na jednoj, ili drugoj strani.
 Tada
je Fraj rešio da iskoristi karakteristike pomenutog lepka i napravio je
prototip svojevrsnog notesa, odnosno gomile papira slepljenih jedan uz
drugog koji su lako mogli da se odvoje i opet zalepe na bilo koju površinu.
Na ovaj način Fraj je rešio svoj problem - svaki put je na probama u knjizi
pesama lako pronalazio one koje su bile obeležene papirićima i više se nije
dešavalo da ih skuplja po bini.
Međutim, ove lepljive papiriće Fraj nije koristio samo kao obeleživače
strana. Vrlo brzo je shvatio da ove lepljive "oznake" mogu da se koriste i
za druge stvari, pa je kompanija "3M" vrlo brzo kupcima ponudila nov
proizvod - lepljive papiriće koji su se prodavali u paketima različite
debljine.
U početku ljudi su bili skeptični prema ponuđenom proizvodu, ali
su njegova jednostavnost i mogućnost ostavljanja poruka bukvalno na svakom
mestu vrlo brzo probile put na tržištu. Tako je do 2006. godine kompanija
"3M" izvozila ove "lepljive podsetnike" u više od sto zemalja sveta.
Papirići za poruke ili podsetnici koji se mogu prilepiti na svaku površinu
za nekoliko godina postali su pravi hit u svetu biznisa, ali i u kućnoj
upotrebi. Danas gotovo da nema firme, prodavnice, škole ili bilo koje druge
ustanove u kojoj se ovakvi podsetnici ne koriste. |
| |
| |
|
| |
| Berberin i mušterija
podelili premiju |
| |
Dvojica sugrađana-dugogodišnjih poznanika
dobili su jednu od najvećih loto-premija u istoriji kanadske lutrije - 32
miliona dolara.
Oni su tiket uplatili u Otavi na dan izvlačenja, ali nisu igrali svoje
brojeve već one koje je na slučaj odredila lutrijska mašina.
Berberin-frizer Majk Detor (Dettore) (70) i njegova mušterija, parketar
Samir Hadard (Haddard) (57) od minule sedmice bogatiji su za po 16 miliona
dolara koje su osvojili igrajući zajednički loto 6 od 49 brojeva.
Njih dvojica čekali su na sreću duže od tri decenije, a mlađi dobitnik je
sve uplaćene tikete čuvao i odneo u Ontarijsku lutrijsku korporaciju u
Toronto da ih pokaže prilikom podizanja premijskog čeka.
 Kanadska
lutrijska pravila ne dozvoljavaju anonimnost dobitnika pa se tako zna i da
su od početka devedesetih godina prošlog veka, tri-četiri puta po nekoliko
miliona dolara dobili i iseljenici iz država bivše Jugoslavije.
Upitani kako, kao novopečeni bogataši, planiraju budućnost, oba dobitnika su
se dvostruko složila - prestaće da rade redovne poslove i nagradiće članove
porodica i prijatelje.
Berberin-frizer, rođeni Kanađanin, šiša i brije duže od četiri decenije, a
skoro 40 godina njegova redovna mušterija je parketar-imigrant libanskog
porekla.
Odmah po podizanju premije berberin-frizer objavio je da će svoju radnju
ustupiti besplatno onome ko želi da nastavi njegov (životni) posao.
Parketar je svoju sreću prokomentarisao rečima da "nije toliko važno što će
sad moći da kupi šta hoće ili da putuje gde poželi već što će moći da se
odmori " (od stalne trke za dolarom).
Loto šest od 49 igra se širom Kanade od 1982. godine, u novije vreme sredom
i subotom. Jedna kombinacija staje dva dolara, najmanja premija je oko
4.000.000 dolara, a šansa da se ona osvoji 1:14.000.000.
Često se događa da niko ne pogodi svih šest brojeva pa premija iz kola u
kolo raste. Rekordna (54,3 miliona dolara) izvučena je u provinciji Alberta
26. oktobra 2005, ali je nju tada podelilo 17 grupnih igrača - radnika na
naftonosnim poljima.
Za razliku od SAD gde i trećina nagrade ode na poreze u Kanadi dobitnici na
igrama koje organizuju državne lutrijske korporacije, ali takođe i oni koji
igraju "grebe" i druge igre raznih organizatora zadržavaju (neoporezovan)
pun iznos dobitka.
Mnogobrojne igre na sreću su u Kanadi ogroman biznis - u tom sektoru koji
zapošljava 270.000 ljudi ostvaren je pre dve godine prihod od 15 milijardi
dolara od čega je gotovo 9 milijardi izdvojeno za dobrotvorne svrhe i slične,
vladinim aktivnostima regulisane namene. |
| |
| |
|
| |
| "Portished" planira četvrti
album |
|
|
 Britanski
bend "Portished" objavio je da planira da počne da radi na
novom albumu, zbog čega neće uživo nastupati do kraja godine, objavljuje na
svom sajtu muzički magazin "Nju mjuzikal ekspres" .
Gitarista Adrijan Atli rekao je radiju Bi-Bi-Si 6 mjuzik (BBC
6 Music) da obožavaoci grupe neće morati da novi album čekaju onoliko dugo
kao prethodne albume benda.
"Smišljamo novi album. To je jedan od razloga zbog kojih nemamo mnogo
koncerata jer smo tako cele 1998. godine imali nastupe i to nas je smrvilo.
Posle toga uopšte nismo želeli da se viđamo", objasnio je Atli. |
| |
| |
|
| |
| Karla Bruni o karijerama
supruga predsednika |
|
|
 Prva
dama Francuske, Karla Bruni-Sarkozi smatra da ni druge
predsedničke supruge - kao uostalom i "obične" supruge - ne bi trebalo da
zapostave svoju profesiju kad se udaju.
Nekadašnji manekenka koja se posvetila pevačkoj karijeri izjavila je u
intervjuu radiju Frans-enter da nije ni pomislila da napusti
muzičku karijeru kad se u februarau udala za Nikolu Sarkozija.
Žene u 2008. godini, čak i one čiji su muževi značajne ličnosti, "imaju
pravo da rade", rekla je ona. Ranije je navela da ipak, dokle god je njen
suprug u Jelisejskoj palati, ona neće nastupati na koncertima.
U petak u Francuskoj izlazi njen treći album pesama u stilu folka i bluza. |
| |
| |
|
| |
| Tarantino snima akcioni film
o Drugom svetskom ratu |
|
|
 Scenarista
i režiser Kventin Tarantino priprema akcioni film o grupi vojnika
koji u Drugom svetskom ratu dobijaju zadatak da prodru iza neprijateljskih
položaja.
"Holivud riporter" objavljuje na svom sajtu da će
naslov filma biti "Inglorious Bastards", a grupa vojnika podseća na junake
filma "Dvanaest žigosanih".
Snimaće se u Evropi ubrzanim tempom kako bi film bio spreman za filmski
festival u Kanu, u maju 2009. godine.
Za sada zvanično nije saopštena podela uloga, ali se pominje Bred Pit,
navodi "Holivud riporter". Na sajtu imdb.com, posvećenom svetu filma, navodi
se da su uloge u Tarantinovom ostvarenju dodeljene Timu Rotu i
Majklu Madsenu. |
| |
| |
|
| |
| Maraja Keri o teškim i
srećnim trenucima u životu |
|
|
 Pre
nego što je upoznala sadašnjeg muža Nika Kenona, američka
pevačica Maraja Keri bila je u toliko lošoj fazi da je žudela
da je neko "kidnapuje" iz sopstvenog života.
"Uvek kada sam bila nesrećna u životu... želela sam da me kidnapuju. Želela
sam izlaz, ali ga nisam imala", ispričala je pevačica magazinu "El".
Deset godina posle rastanka od bivšeg muža Tomija Motole,
Kenon je ušao u njen život i počeli su strasnu vezu.
"Vezu smo držali u tajnosti", kazala je Maraja Keri o kratkom zabavljaju i
venčanju u tajnosti. "Nismo želeli da ljudima damo priliku da kažu: 'Šta
radite? O čemu pričate? Ovo je toliko brzo... Jesi li sigurna?'", dodala je. |
| |
| |
|
| |
| Britni Spirs virtuelno sa
Madonom |
|
|
 Pop
pevačica Britni Spirs na virtuelan način će se pridružiti
Madoni na njenoj predstojećoj turneji "Sticky and Snjeet".
"Britni će u narednih nedelju dana snimiti nešto za Madonin nastup", rekla
je tabloidu "Pipl" Madonina predstavnica za medije Liz Rozenberg
.
Na pitanje o čemu se tačno radi i gde će prilog biti snimljen, Madonina
predstavnica je odgovorila da ne zna.
"To je tajna", rekla je, a prenosi
list na svom sajtu.
Madonina turneja počeće idućeg meseca u Velsu, dok je početak američkog dela
turneje najavljen za 4. oktobar, koncertom u Nju Džersiju. |
| |
| |
|
| |
| U Pamploni povređeno 13
ljudi |
| |
Najmanje 13 ljudi povređeno je danas u
tradicionalnoj jurnjavi sa bikovima ulicama španskog grada Pamplone, rekli
su zvaničnici.
Sprint dugačak 850 metara na kaldrmi pretvorio se u haos kada je nekoliko
bikovi skrenulo s glavne rute i uletelo u masu.
Španski Crveni krst je saopštio da 13 ljudi ima povrede glave, rebara ili
drugih delova tela kada su pali ili pregaženi. Niko od povređenih nije
probijen rogovima.
Šest povređenih su Španci, dok su ostali iz SAD, Australije, Novog Zelanda,
Velike Britanije, Rumunije i Južne Koreje.Cela trka je trajala oko četri muinuta što je manje nego obično tokom Fieste
de San Fermin, kako se naziva taj festival.
Današnja jurnjava sa bikovima je prva od osam zakazanih. Najveća gužva se
ocekuje sledeće nedelje.
Ta vrsta zabave je postala poznata iz romana Ernesta Hemingveja "Sunce se
ponovo rađa" iz 1926. godine. Od 1924. godine, od kada se beleže podaci, u
trkama s bikovima u Pamploni je poginulo 14 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Više od 20 kilograma kokaina
u policijskom vozilu |
| |
Policajci Dalasa nisu morali mnogo da se
pomuče da bi pronašli kokain vredan 400.000 dolara, pošto su ga otkrili u
vozilu bez oznaka, koje su koristili za tajne zadatke.
Policajac koji je čistio vozilo u stanici pronašao je gotovo 23 kilograma
kokaina pažljivo sakrivenog u odeljcima koji se otvaraju na hidarulični
pogon."Ovi odeljci postaju sve popularniji", rekao je komandir odeljenja za
narkotike Džulijam Bernal.
Policija Dalasa je u maju počela da koristi vozilo crne boje, sa dvoja vrata,
koje je početkom godine zaplenila u jednoj kući u kojoj je otkrivena droga.
Uz to vozilo, pronađeno je još jedno koje je potom prodato na aukciji. Prema
Bernalovim rečima, oba vozila su pregledana i u njima nije pronađeno ništa
sumnjivo.
Policija nastoji da pronađe vlasnika kokaina koji su policajci vozili ne
znajući da je sakriven u automobilu, kao i kupca drugog vozila kako bi
utvrdili da li je i u njemu bilo droge. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
