SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1160, 11. jul 2008.


Novi ajfon u 70 zemalja
 

Nova verzija ajfona (iPhone) američke kompanije Epl, jednog od najprodavanijih mobilnih telefona prošle godine, naći će se na tržištu 11. jula u čak 70 zemalja.

Novi ajfon, koji izgleda gotovo identično kao stari, podržavaće 3G mrežu, koja omogućava brži protok podataka sa interneta, a biće upola jeftiniji od prethodnog modela. Kupci će tako model sa osam gigabajta memorije moći da kupe za 199 dolara, umesto 399 dolara koliko je koštao stari model.

Model od 16 gigabajta koštao će 299 dolara, što je takođe upola jeftinije od cene starog modela istog memorijskog kapaciteta. Sve cene važe isključivo uz postpejd ugovor od dve godine sa operatorom zemlje u kojoj telefon bude kupljen. Ajfon će ići uz postpejd tarifu koja obezbeđuje neograničeni internet protok.

Predsednik kompanije Epl Stiv Džobs najavio je da će te cene važiti za svih 70 država u kojima će se prodavati ajfon, što je velika novina s obzirom da se taj telefon do sada legalno prodavao u samo šest država, piše Asošijeted pres.

Među državama u kojima će se pojaviti novo Eplovo čudo za sada nema Srbije, jer ni jedna od domaćih mobilnih kompanija nije potpisala ugovor sa američkom kompanijom, ali će se do kraja godine prodavati na tržištu susedne Hrvatske, Mađarske i Rumunije.

Novina je i to što je Epl sada omogućio korisnicima da preko programa Aplstor (AppStore) mogu da instaliraju gomilu dodatnih programa koje će biti moguće skinuti sa interneta. Neke od tih programa biće moguće skinuti besplatno, dok će se oni bolji plaćati.

Originalni ajfon predstavljen je juna prošle godine i bio je dostupan samo preko post pejd ugovora sa američkim operaterom Ej Ti and Ti (AT&T). Za samo 30 sati prodaje, prodato je 270.000 telefona. Ali nije prošlo ni mesec dana, a hakeri širom sveta uspeli su da "otključaju" softer ajfona i tako omoguće njegovo korišćenje na mrežama svih operatera.

Analitičari procenjuju da je zahvaljujući hakerima gotovo polovina ajfonova prodata bez postpejd ugovora sa AT&T.

"Video sam šta sve može ta spravica preko interneta i morao sam da je kupim", kaže vlasnik jednog restorana u Meksiku Ernesto Seivi, kojem je stari model telefona iz SAD doneo prijatelj plativši ga 500 dolara.

Sievi je morao da otključa telefon uz pomoć programa koji može slobodno da se skine sa interneta, kako bi mogao da ga koristi i Meksiku. Za manje od dva minuta, Sievi je otključao telefon koji je odmah potom bio spreman za korišćenje na meksičkim mrežama.

U Njujorku čak postoji kompanija Junikfons (Uniljuephones) koja je prodavala kodove za otključavanje ajfona, ali su u toj firmi morali da odustanu od prodaje kodova jer im je iz AT&T-a zaprećeno da će ih tužiti.

To, međutim, nije sprečilo hakere da postave na internet softver koji kupcima ajfona omogućava da uz malo znanja otključaju svoj uređaj i da ga zatim koriste u svojim državama.

Sve to bilo je moguće zahvaljujući neuobičajenom ugovoru između Epla i AT&T-a na osnovu kojeg je svaki kupac tog telefona mogao od kuće da aktivira post pejd ugovor preko interneta, a ne direktno u prodavnici, što je uobičajena procedura.

Ljudi su tako masovno kupovali telefone sa postpejd karticom AT&T-a, koji kod kuće nikada nisu morali da aktiviraju, jer su telefon otključavali i ubacivali kartice svojih mobilnih provajdera. Ta praksa biće sada onemogućena, jer će kupci morati da potpisuju postpejd ugovor na licu mesta u prodavnici gde budu kupili telefon.

Zanimljivo da američki federalni zakoni ne zabranjuju kupcima da otključavaju svoje telefone, ali zakon istovremeno ne dozvoljava da se to čini drugima ili da se takva usluga naplaćuje.

Šef sektora mobilne telefonije AT&T-a Ralf de la Vega izjavio je da ta kompanija zajedno sa Eplom radi na uvođenju kazni za kupce koji u roku od 30 dana ne budu aktivirali svoj postpejd ugovor pri kupovinu ajfona. Kupci koji više puta budu kupili ajfon a ne budu aktivirali ugovor, biće kažnjeni.

Hakeri sigurno neće odustati od pokušaja da otključaju i prodaju novu verziju ajfona, posebno u Evropi. To je i razumljivo, obzirom da otključani telefon daje mogućnost korisnicima da upotrebljavaju kartice koje oni žele. To može biti daleko jeftinije za korisnike koji često putuju iz jedne u drugu zemlju, jer će tako plaćati jeftinije usluge izbegavajući roming.

Nema sumnje da će se hakeri i preprodavci naći na novom iskušenju izlaskom unapređene verzije ajfona. Ostaje da se vidi koliko će Epl i mobilni provajderi uspeti da se zaštite od novih pokušaja otljučavanja ajfona, što direktno utiče na njihove prihode.

 
   
Izabrana nova Vlada Srbije
 
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su, u ponedeljak, novu republičku vladu na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković i koja ima 27 članova, odnosno 24 ministarstva...
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su, u ponedeljak, novu republičku vladu na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković i koja ima 27 članova, odnosno 24 ministarstva.

Za izbor vlade glasalo je 127 poslanika liste Za evropsku Srbiju, koalicije SPS-PUPS-JS, Bošnjačke liste za evropski Sandžak i Mađarske koalicije. Protiv je glasalo 27, uzdržanih nije bilo, a nije glasalo 10 poslanika, od ukupno 164 koliko je bilo u sali.

Posle izbora članovi vlade su položili zakletvu pred poslanicima, a tom činu nisu prisustvovali poslanici Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije.

Tekst zakletve koji su izgovorili novi premijer i ministri glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću se obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano, i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".

Vlada ima 27 članova od kojih DS ima premijera i još 12 mesta, G17 plus šest, SPS četiri, a PUPS, Sandžačka demokratska partija, Srpski pokret obnove i Stranka demokratske akcije Sandžaka po jednog.

U Cvetkovićevom kabinetu su prvi potpredsednik, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić (SPS), potpredsednik i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić (DS), potpredsednik i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić (G17 plus) i potpredsednik Jovan Krkobabić (PUPS).

U vladi su i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić (DS) ministar odbrane Dragan Šutanovac (DS), ministarka finansija Diana Dragutinović (DS), ministarka pravde Snežana Malović (DS), ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin (DS), ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić (SPS), ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić (SPS), ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković (DS).

U Cvetkovićevom kabinetu su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević (DS), ministar prosvete Žarko Obradović (SPS), ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić-Marković (G17 plus) ministar zdravlja Tomica Milosavljević (G17 plus), ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić (G17 plus), ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić (SDP), ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić (DS), ministar za kulturu Nebojša Bradić (G17 plus).

Ministarka za Nacionalni investicioni plan je Verica Kalanović (G17 plus), ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović (DS), ministar vera Bogoljub Šijaković (DS), ministar za dijasporu Srđan Srećković (SPO), ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić (DS) i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin (SDA Sandžaka).

U ekspozeu koji je Cvetković izložio pred poslanicima Skupštine Srbije navodi se da će ciljevi rada nove vlade biti ostvarenje evropske budućnosti Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti vlade, oštrija borba protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnog prava.

U ekspozeu u Skupštini Srbije, on je dodao da će jedan od prvih poteza vlade biti upućivanje parlamentu na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU.

Biće nastavljene aktivnosti kako bi što manje zemalja priznalo Kosovo, a biće inicirani i pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca uz tesnu saradnju sa Rusijom u realizaciji tih diplomatskih inicijativa.

Predstavnici opozicije u parlamentu kritikovali su ekspoze premijera Mirka Cvetkovića navodeći da vlada neće imati jasne ciljeve, da se neće efikasno boriti protiv kriminala i zalagati za očuvanje Kosova i Metohije kao i zbog toga što je kabinet, kako su tvrdili, plod velikih kompromisa i ustupaka.

Mandat Vlade Srbije počeo je polaganjem zakletve i trajaće do isteka mandata skupštine koja ju je izabrala.
 
   
Fudbal nam je dobro živ, ko ga je sve vodio...
 
Ne znam da li ste videli ili pročitali negde neku drugu moju izjavu vezanu za fudbalske izbore u Srbiji osim da podržavam Iliju Petkovića, zato što smatram da je pošten čovek i zato što verujem da će, ukoliko postane predsednik Fudbalskog saveza Srbije, doneti nešto novo - ovim rečima, nakon regionalnih izbora i sedam dana uoči izbora u srpskoj kući fudbala, počeo je Vladimir Jugović priču.

Da li ste pratili izbore u republičkim savezima? - Nisam, šta se desilo?

Pokušavate da budete po strani iako vas Pokret za promene svrstava u svoje redove? - Oduvek sam, još kao igrač, nastupao kao Vladimir Jugović i nisam bio ničiji. Smatram da kao čovek fudbala imam pravo na svoje mišljenje, a uveren sam i da bi nešto trebalo da se promeni. Ne znam zašto se toliko polemiše oko toga ko je na čijoj strani i ne mogu da se upuštam u te priče. A to što se moja želja poklopila sa još nečijom, bože moj, dešava se.

U slučaju da pobedi opcija koja se zalaže za promene, namenjena vam je funkcija direktora u Savezu? - Ako u trci pobedi Ilija Petković, neka pravi ekipu kakvu on hoće. Na kraju, to pravo ima svaki predsednik. što se mene tiče, dovoljno sam mlad da u budućnosti budem neko i nešto u srpskom fudbalu i kao funkcioner. Nisam od onih koji moraju u ovom trenutku po svaku cenu da budu deo Saveza i smatram da tako razmišlja svaki normalan čovek. Ne znam zašto se ljudi grabe toliko za funkcije.

Možda zato što donosi neke privilegije? - Ponoviću po ko zna koji put da sam dovoljno novca zaradio u fudbalu, i to ne u srpskom. Osvojio sam sa stipendijskim ugovorom Kup šampiona i Interkontinentalni kup, posle godinu i po dana Crvena zvezda i nacionalni savez su na meni mnogo zaradili, kao i na mnogim drugim igračima, tako da ja ne treba nikome da se pravdam. Ne želim ni da se vraćam unazad, osvojio sad dve Lige šampiona, jednu izgubio u finalu, ali što je sad to bitno. Treba da razmišljamo o budućnosti.

Druga strana tvrdi da se pojedinci kriju iza vašeg imena, Milovan Đorić vas je nekoliko puta spominjao?

- U prethodnom periodu čitao sam i slušao razne gluposti, gde je spominjano moje ime. Dotakao bih se samo tog gospodina, koji ne zaslužuje da mu pomenem ime, i rekao mu da ja nisam bio u Upravnom odboru Crvene zvezde da bih prodavao igrače, zbog transfera i provizija, jer ja nisam sitna duša. U životu se bavim samo krupnim stvarima. Hteo sam tada da pomognem mom klubu, iz svog džepa da platim igrača koji sada igra u Viganu i vredi 20 miliona funti, i nije Afrikanac nego Južnoamerikanac, reprezentativac Hondurasa.

Ne znam odakle pravo nekome ko ceo život živi na račun Saveza da mene stavlja u kontekst bilo koje priče. Podsetio bih još gospodina da se nije on mene svojevremeno odrekao zbog podmlađivanja reprezentacije, već me je u brazilskom restoranu u Milanu, u prisustvu još jednog čoveka, molio da se vratim, a ja sam se oprostio posle EP u Belgiji i Holandiji.

Voleo bih da ljudi barataju činjenicama i da govore istinu, a ne da se služe lažima. Moram da budem pošten pre svega prema sebi, a onda i prema porodici. Izvinjavam se ako to nisu principi koji se poštuju u srpskom fudbalu. Kad bolje razmislim, kakvi su ga ljudi vodili u prošlosti, i ne zaslužuje bolje od onih koji su ga doveli na ove grane - završio je Jugović.

Vladimir Jugović Rođen: 30. avgusta 1969. Reprezentacija: 41 utakmica/3gola. Klupska karijera: Rad, Crvena zvezda, Sampdorija, Juventus, Lacio, Atletiko M, Inter, Monako, Admira, Alen. Trofeji: Osvajač dve titule klupskog prvaka Evrope i jedne titule Interkontinentalnog kupa. Po završetku karijere jedno vreme bio član Upravnog odbora Crvene zvezde.
 
   
Kragujevac, grad na ceni
 
Kvadrat stambenog prostora u Kragujevcu poskupeo je u proseku 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se dodatno poskupljenje očekuje na jesen, kada u taj grad stignu investitori kao što su Fijat, "Plaza", porodica Đoković i Vlade Divac sa stambenim kompleksom "Belville".

U agencijama za prodaju nekretnina agenciji Beta je rečeno da kvadratni metar stana u Kragujevcu sada košta od 100 do 150 evra više nego prošle godine.

Za stan u centru grada, u kojem su potrebna dodatna ulaganja, treba platiti od 950 do 1.000 evra po kvadratu, a za stan u novogradnji od 1.200 do 1.300 evra, rečeno je u agenciji za promet nekretnina "Brković".

Nešto više od proseka poskupeli su stanovi u blizini mesta gde će biti izgrađen "Merkator" u centru grada, kao i u naselju Stara radnička kolonija gde će uskoro početi izgradnja izraelskog centra "Plaza".

Novi stan od 35 kvadrata na toj lokaciji prošle godine je koštao od 25.000 do 28.000 evra, a sada se prodaje najmanje za 33.000 evra, rečeno je Beti u agenciji za promet nekretnina "Milićević".

U Staroj radničkoj koloniji drastično je skočila cena stanova u drvenim barakama, koje su izgrađene početkom prošlog veka.

Takvi stanovi koštaju čak duplo više i prodaju se po ceni novih. Naime, zbog izgradnje "Plaze" barake su u programu za rušenje, a porodice će biti useljene u nove stanove koje je obezbedila gradska uprava i to po principu kvadrat za kvadrat. Sada mnogi pokušavaju da kupe barake i kao njihovi vlasnici dočekaju rušenje.
 
   
"Fast fud" bebe
 
Nerođena deca i odojčad majki koje uživaju u brzoj hrani mogu očekivati život pun zdravstvenih problema. Te majke će svojoj deci uz hamburger priuštiti rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa.

"Često se kaže: 'Ono si što jedeš'. A u stvari, moglo bi biti istinito 'Ono si što je majka pojela'", kaže doktor Stefan Bojl.

On je sa timom stručnjaka s britanskog kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj majčine ishrane na 150 tek rođenih miševa, a rezultati su, smatraju naučnici, primenjivi i na ljudima.

Njihov zaključak je bio: Žene koje jedu nezdravu "džank" hranu za vreme trudnoće mogle bi svojoj deci povećati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Naučnici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim šećerom i holesterolom.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Physiology" je pokazalo da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaj koji traje i nakon puberteta, čak i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istraživači su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudnoće i dojenja nezdravom hranom poput čipsa, krofni, kolača i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj srčanih oboljenja. Potomci su takođe imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istrazivanje je analiziralo miševe i posle adolescencije, sve do odraslog doba. Utvrđeno je da su miševi čije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudnoće i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa čije su se majke zdravo hranile.

Naučnici tvrde da, uprkos činjenici da je istraživanje rađeno na miševima, otkriće ima implikacije i na ljude. "Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se učinak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima", izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudnoće i dojenja vrlo važna za dugoročno zdravlje deteta.
 
   
Vijagra dozvoljena na Olimpijskim igrama
 
Bez straha da će biti optuženi za doping, sportisti će na pretstojećim Olimpijskim igrama u Pekingu moći da koriste vijagru jer još nije dokazano da "mala plava pilula" utiče na njihove rezultate.

Mnogi stručnjaci upozoravaju da se vijagra nalazi među sportistima, a Svetska anti-doping agencija NjADA tek proučava efekte, te još nije zabranila njenu upotrebu.

Vijagra je razvijana kao lek za srce, a slučajno je otkriveno da može da se koristi za tretman erektilne disfunkcije.

Lek "radi" tako što povećava efekte azot-oksida koji širi krvne sudove. Vijagra treba da omogući da krv stigne do pluća sa mnogo više efekta, sa mnogo više kiseonika što bi moglo da poboljša srčanu funkciju.

Vijagra može da bude korisna i u tretmanu plućne hipertenzije, kada su krvi sudovi suženi, a lekari su koristili taj lek eksperimentalno kod žena u trudnoći koje su imale visok pritisak.

Da li vijagra čini i sportiste bržim ili jačim?

"Moguće je. Međutim, zato što neko ima više azot-oksida, to ne znači automatski da će biti bolji sportista", kaže za AP dr Entoni Buč, direktor Laboratorije za olimpijsku analizu, Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu. Neke studije su pokazale da se fizičke mogućnosti biciklista koji uzimaju vijagru povećavaju za više od 40 odsto.

"Ukoliko više kiseonika ide vašim mišićima, to znači sagorevanje više energije i učiniće vas boljim sportistom. Čak i ako daje samo 10 odsto, to može da bude dovoljno za pobedu", ističe dr Andrej Mekkalah iz Univerzitetske medicinske škole u Njujorku. Prema njegovim rečima, vijagra pomaže samo sportistima kojima je najvažnija brzina - trkačima, biciklistima ili skijašima. Kako ne ide direktno u mišiće, ne može učiniti nekoga jačim.

Sportisti često greše kada misle da će lek u njihovom telu imati isti efekat kao kod bolesnika. Na primer, ljudi koji imaju problema sa plućima uzimaju vijagru kako bi raširili krvne sudove i mogli da apsorbuju više kiseonika. Sportisti, međutim, uzimajući vijagru, očekuju da će lek proširiti njihove zdrave krvne sudove i da će im povećati kapacitet pluća. Ali, neki eksperti kažu da se to neće dogoditi.

Mada vijagra nekima daje nesportsku prednost, ona će biti dostupna na Olimpijskim igrama u Pekingu jer nije na listama zabranjenih lekova. Teorijski, uzimanje vijagre moglo bi da pomogne ljudima da lakše dišu u zagađenim gradovima, kao što je Peking.

Drugi lekari razmatraju hipotezu da je vijagra najpoznatija po efektima na seksualni život muškaraca i da osnovno objašnjenje povećanja sportskih mogućnosti treba tražiti u tome.

"Moglo bi da se dogodi da sportista uzme vijagru i ima snažnu seksualnu aktivnost. Ukoliko je sportista euforičan posle seksa sa vijagrom, možda je euforija ono što tražimo i što ga čini boljim sportistom", kaže dr Džerard Varlota, direktor instituta za rehabilitaciju Univerziteta u Njujorku, koji sumnja da vijagra sama po sebi može da poveća sposobnosti sportista.
 
   
Ko je Mile iz pesme Ide Mile lajkovačkom prugom
 
Mile iz poznate narodne pesme "Ide Mile lajkovačkom prugom" ponovo je zagolicao javnost. Valjevska revija "Kolubara" objavila je u najnovijem broju zanimljivu polemiku o tome ko je zapravo Mile iz čuvene pesme.

Povod za polemiku bila je tvrdnja književnika Mome Kapora da je Mile, "koji rizikuje da ga voz iz Valjeva zgazi k'o kišnu glistu", zapravo izvesni Mile Lazarević i da on nikada nije išao sam, već "sa jednim drugom", Milisavom Stojkovićem. Tu istinu Kaporu je, kako je naveo u svojoj kolumni, otkrio neimenovani "starac iz Lajkovca".

"Kod nas u Lajkovcu, nema mnogo svetla na banderama, a i blatnjav je put, pa je Mile (Lazarević), kad bi se nakresan vraćao svojoj dalekoj kući, išao prugom da ne zaluta po mraku. A nikada nije išao sam, već sa jednim drugom, Milisavom Stojkovićem...", preneo je Kapor starčevo svedočenje.

O tome ko je Mile iz pesme o lajkovačkoj pruzi, u svojoj knjizi uspomena "Železnički čvor Lajkovac i Lajkovčani", piše i Božidar Radojičić (1926), koji tvrdi da je u pitanju doktor Miodrag Mile Banković, dugogodišnji lajkovački lekar.

Navode Mome Kapora su osporili i književnik Rodoljub Stepanović, rodom iz mioničkog sela Rakari, i elektroinženjer Aleksandar M. Milovanović, poreklom Ljižanin.Oni kažu da je za kolubarske seljake pruga bila "spas od blata iz kojih se ni zaprege nisu lako čupale", kao i da je "sem istine da Srbi u tom kraju jedu ribu samo kad poste, a to čine retko, sve drugo šegačenje sa Kolubarcima i seljacima".

"Mile je išao prugom, kao i svi mi iz kolubarskog kraja, jer smo bežali iz blata na taj kameni nasip, pa je Mile u pesmi predstavnik kolubarskog seljaka i Kolubaraca", smatra Stepanović.

On podseća da je reč o "pruzi uskog koloseka od Beograda, preko Užica do Sarajeva, a odande i do mora. Taj austrijski izum, železna nit provrzena kroz planine, klisure, varoši i palanke, kroz oranice oko Kolubare i kroz Lajkovac, stvorila je od njega veliko železničko raskršće".

O tome kako je pesma "Ide Mile lajkovačkom prugom" postala hit svedoči Tomislav Bajić, jedan od dvojice interpretatora narodnih pesama poznatijih kao "braća Bajić", rodom iz lajkovačkog sela Jabučje.

Tomislav je tu pesmu "lansirao" na ploči snimljenoj 1981. godine.

"Pesma je nastala između 1908, kada je proradila lajkovačka pruga uskog koloseka, i 1954. kada sam je prvi put čuo", kaže Bajić i navodi da je ta pesma snimljena po nagovoru operskog pevača Živana Saramandića, sa kojim se Tomislav znao iz gimnazijskih dana u Aranđelovcu, odakle je Saramandić.

Dodatnom "glancu" pesme, sa refrenom "suvo seno košeno...", docnije je doprineo Predrag Živković Tozovac, koji se "tada družio sa poznatim političarem Dražom Markovićem, pa je i zbog toga, pored dobrog pevanja, bio miljenik RTV stanica".

"Pesma 'Ide Mile lajkovačkom prugom' bila je veoma zastupljena u radio i TV programima i popularna među slušaocima i gledaocima", svedoči Bajić. Bilo kako bilo, o Lajkovcu i lajkovačkoj pruzi se, zahvaljujući pesmi "Ide Mile...", čulo i u Australiji, Americi, na Novom Zelandu...

U svojoj pesmi nabrajalici Lajkovac pominje i Goran Bregović, a roman "Lajkovačka pruga" napisao je "srpski Gogolj", lajkovački književnik Radovan Beli Marković.

Branko Vićentijević,
Valjevo
 
   
Stadion u Šerbruku imenovan po Veliboru Laliću
 
Od 28 juna 2008 fudbalski teren u parku Bureau u gradu Šerbruku nosi ime po jednom našem čoveku. Gradske vlasti u Šerbruku su prihvatile zahtev Udruženja Srba da se taj fudbalski teren nazove po Veliboru Laliću.

Velibor Lalić je rođen u Zadru 1975 godine, kao i mnogi naši morao je napustiti Hrvatsku za vreme rata. Svoju sreću je došao potražiti u Kanadi, tačnije u provinciji Kvebek 1998.

Velibor Lalić, naš sunarodnik, mlada osoba, sportista i volonter, tek diplomirao na Univerzitetu Bišops (Bishops) veoma uključen u različite kulturne, sportske i poslovne aktivnosti, iznenadno je preminuo tokom fudbalskog meča odigranog u okviru Fudbalske seniorske lige Estrija, tačno prije pet godina, 28 juna 2003 na Vidovdan.

Otkrivanju komemorativne ploče u parku Bure u Šerbruku prisustvovali su zvaničnici grada, rodbina, prijatelji, otac, majka i dva Veliborova sina.

Stariji Aleksa star 7 godina i mlađi Luka rođen te iste 2003 godine, 5 meseci nakon smrti svoga oca. Sve prisutne pozdravili su Louida Brochu ispred grada, Branka Grgurević ispred Udruženja Srba "Vuk Karadžić" i prijatelj Veliborov, Neđo Kuljić koji je ovom prilikom rekao:

- Sastali smo se danas ovde da još jednom izrazimo poštovanje našem Veli. Ovde smo da odamo poštu njegovoj svestranosti, optimizmu ali prije svega njegovoj istrajnosti.

Za njega u životu kao i u fudbalskoj igri nije bilo izgubljene lopte. Pored velikih porodičnih i poslovnih obaveza nalazio je Vele vremena i za fudbal, pecanje a sumnjam da je propustio i jedno od srpskih druženja u Šerbruku.

Veliki Njegoš je rekao: "Blago onom ko dovijek živi imao se zašta i roditi". Tako će i Vele sa ovim stadionom, sa kojeg je nebu poletela njegova plemenita duša, živeti večno i kada tu više ne bude nas koji smo ga poznavali.

Neka se hiljade dečaka i devojčica bezbrižno igra na ovom terenu i da se više ni jedna utakmica ne završi na ovakav način.

Na kraju se odigrao prijateljski fudbalski meč između ekipe "Vuk Karadžić" i selekcije Fudbalske lige Estrija.

Pobednički pehar zasluženo primili su fudbaleri selekcije fudbalske lige Estrija. Pehare su uručili Gospodin Pierre Boisvert ispred grada i otac Veliborov, Gospodin Čedomir Lalić koji je rekao da je ovo za nas Srbe u Šerbruku istorijski dan.

Branka Grgurević
Udruženje Srba "VukKaradžić" Šerbruk
 
   
Pčele nestaju, hrana poskupljuje
 
Ukoliko se ne reši misteriozno nestajanje pčela, hrana će još više poskupeti, ukazali su predstavnici poljoprivrednika i industrijalaca u Kongresu SAD.

"Nema pčela - nema berbe", rekao je povrtar Robert Edvards na zasedanju Potkomiteta za poljoprivredu Predstavničkog doma Kongresa SAD. Edvardse je ispričao kako je morao da prepolovi proizvodnju krastavaca jer nije mogao da nađe i iznajmi košnice sa pčelama za oprašivanje cveta.

Oko tri četvrtine biljaka-cvetnica oprašuju ptice i pčele, a samo doprinos pčela američkoj poljoprivrednoj proizvodnji je procenjen na 15 milijardi dolara.

Pre dve godine, 2006, pčelari su počeli da prijavljuju gubitak 30 do 90 odsto pčela iz košnica i ta pojava je nazvana "Poremećaj kolapsa kolonija" (Colony Collapse Disorder). Naučnici ne znaju koliko je pčela uginulo, a ove godine pčelari su izgubili 36 odsto rojeva, pet odsto više nego prošle.

"Bez pčela nema načina za proizvodnju visokokvalitetne hrane na kojoj se zasniva naša zemlja", rekao je na sastanku poslanik Denis Kadroza iz Kalifornije i ukazao: "Ovu krizu ne smemo ignorisati".

Po podacima Svetske banke, cena hrane je za samo tri godine skočila 83 dosto. Proizvođač američkih borovnica Edvard Flanagan je rekao na sednici da će morati da poveća cenu za deset puta ili preore voćnjak ako se pčele uskoro ne vrate.

Moguća objašnjenja nestajanja pčela su primena pesticida, pojava nekog parazita ili mikroorganizma koji uništava pčele, kao i kombinacija faktora: opadanje njihovog imuniteta zbog loše ishrane, nedostatka ili zagađenja vode i potreba za sve dalju sezonsku seobu košnica.

Proizvođači sladoleda "Hagen-dac" (Haagen-Dazs) i prirodnih proizvoda za ličnu negu "Barts biz" (Burt's Bees) su obećali novac za istraživanje i pružaju drugu pomoć za opstanak pčela.

Fianansijski odbor Predstavničkog doma Kongresa SAD je u četvrtak odobrio isplatu 780 hiljada dolara za istraživanje poremećaja rojeva i deset miliona dolara za istraživanje života pčela. Tu odluku treba da potvrde oba doma Kongresa SAD.
 
   


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"