|
Broj 1160, 11. jul 2008.
Finiš priprema za otvaranje Olimpijade |
|
Kina
ništa ne prepušta slučaju svesna da će oči celog sveta ovog leta biti uprte
u Peking. Do početka Olimpijskih igara ostalo je manje od mesec dana.Nakon
sedmogodišnjih priprema, Kina može samouvereno da poruči da je u osnovi sve
gotovo za Igre koje počinju 8. i trajaće do 24. avgusta.
Završena je izgradnja monumentalnih sportskih zdanja, pre svega glavnog
stadiona, popularnog "ptičijeg gnjezda", nacionalnog centra za sportove na
vodi u obliku vodene kocke, olimpijskog sela.
Već je otvoren glavni pres-centar, koji će ugostiti 21.600 akreditovanih
novinara.Kineski građani, posebno Pekinžani, pokazali su izuzetan
entuzijazam. Organizatori su raspisali konkurs za oko 70.000 volontera a
prijavilo se više od milion ljudi.
Stanovnici grada se užurbano pripremaju za najveći sportski događaj ove
godine u svetu, prenosi Rojters.Hiljade radnika izvodi završne radove vredne
40 milijardi dolara. Postavljaju se barikade uz puteve, kako bi olimpijska
vozila mogla nesmetano da prolaze, sadi na stotine hiljada raznog cveća na
ulicama i trgovima.
"Želela bih da Olimpijske igre počnu što pre, ali i da se brzo završe, jer
smo do sada imali mnogo inspekcija i pod velikim smo pritiskom. Ipak, srećna
sam što se Igre održavaju u našem gradu. Svi smo veoma ponosni", rekla je
jedna čistačica na ulicama Pekinga.
Funkcioneri Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) su posetili Peking, kako
bi se uverili kojim tempom teče završnica. "Vreme priprema je prošlo, sada
je vreme da se svaki projekat sprovede u delo", rekao je glavni inspektor
MOK-a Hajn Ferbrugen.
Uprkos svemu, kritičati Igara u Pekingu kažu da Kina nije uspela da ispuni
sve standarde koje je obećala kad je konkurisala za dobijanje Olimpijade.To
se pre svega odnosi na međunarodne standarde kvaliteta vazduha, koje
propisuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Ekipa
"Bi-Bi-Sija" je testirala vazduh ručnim detektorom i dobila rezultat koji
nikako ne ispunjava standarde SZO. Za zagađenje vazduha u Pekingu najveći
krivci su saobraćaj, građevinski radovi i fabrike.
Organizatori Igara uveravaju da će se vazduh na vreme pročistiti. Krajem
ovog meseca prekinuće se građevinski radovi i saobraćaj će biti restriktivno
puštan. Kini se takođe zamera da sprečava slobodu medija. Uniformisano
obezbeđenje je ovih dana zabranilo prikazivanje priloga koji je nemačka
televizija ZDF htela da emituje uživo sa Kineskog zida.
"Nemam mnogo informacija, ali moram da naglasim da se organizatori trude da
obezbede novinarima maksimalne uslove za rad", rekao je portparol
organizacionog komiteta Igara Sun Vejde.
Poneki sportista već je stigao u Peking, ali se očekuje da će većina doći
poslednjeg trenutka, pred sam početak Igara. Olimpijsko selo se otvara 27.
jula. |
|
|
|
|
Stogodišnjica Tunguške katastrofe |
|
Pre sto godina, 30. juna, u Krasnojarskom kraju u istočnom Sibiru
dogodila se Tunguška katastrofa - jedina kosmička katastrofa koja se po
razmerama i posledicama može porediti s nuklearnom eksplozijom.
U
basenu reke Podkamena Tunguška, nedaleko od sadašnjeg sela Vanavara u
istočnom Sibiru, 30. juna 1908. godine, dogodila se velika ekslozija,
verovatna izazvana sagorevanjem i padom velikog meterorita ili dela komete.
Let tunguškog nebeskog tela mogao je da se vidi na ogromnoj teritoriji
istočnog Sibira u međurečju reka Lene i Podkamene Tunguške. Zona vidljivosti
bolida bila je oko 600 kilometara.
Očevici tog leta bili su užasnuti od zaslepljujućeg svetla i prodornog
zvuka. Na više od hiljadu kilometara razdaljine čuli su se zvuci poput udara
groma ili artiljeriske paljbe. U kućama su se tresla prozorska okna i padali
viseći predmeti.
Prasak je bio takav da se na Tranšibirskoj magistrali blizu Kanska zaustavio
voz jer je mašinovoda bio uveren da je na njegovoj kompoziciji doslo do
eksplozije.
Let bolida završen je velikom eksplozijom nad nenaseljenom tajgom na visini
od oko 7-10km. Eksplozija je izazvala zemljotres čija se magnituda
procenjuje na 4,7 do pet stepeni Rihtera. Eksplozija je bila ekvivalentna
eksploziji 10-40 megatona trotila - procenjuje se da je snaga bila 1.000
puta veća od nuklearne bombe bačene na Hirošimu.
Eksplozija je u potpunosti uništila šumu na ogromnoj teritoriji od 2.150
kvadratnih kolometara, sama eksplozija je sagorela šumu površine 200
kvadratnih kilometara, ali i izazvala ogroman šumski požar.
Prvih dana nakon katastrofe na čitavoj severnoj hemisferi, od obale
Atlantika do Krasnojarska događale su se neobične pojave - neobičan jarko
obojeni sumrak, noćno blistanje neba, jarkosrebrni oblaci, dnevni optički
efekti, prstenovi oko Sunca... Očevici su zadobili slabe opekotine, čak i
oni udaljeni nekoliko stotina kilometara od epicentra eksplozije.
Neposredno u rejonu pada nije bilo ljudi - da je nebesko telo palo na
naseljeni kraj, broj žrtava merio bi se milionima.
Let meteorita izazvao je paniku medu ruskim stanovništvom u selima oko Donje
Tunguške i Angare. Priroda nebeskog tela koje je palo u sibirskoj tajgi još
nije u potpunosti ispitana. Spekuliše da je u pitanju meteorit ili deo
komete.
Interesovanje za ovu kastrofu i dalje postoji budući da proučavanje Tunguške
katastrofe omogućava da se sagledaju moguće ekološke i geofizičke posledice
pada nebeskog tela na Zemlju. |
|
|
|
|
Neobične sahrane postaju pravilo |
|
Razni narodi se od svojih pokojnika opraštaju na različite načine, često,
međutim, i bizarne. Obožavanje neba, zemlje, vatre i vode potiče od samih
početaka ljudske vrste, pa su ovi elementi zauzeli važno mesto i u pogrebnim
običajima.
U
Mongoliji se pokojnik postavlja u položaj fetusa, muškarci na desnu, a žene
na levu stranu, i jedni i drugi s rukom ispod glave.
Telo se iznosi kroz prozor ili rupu u zidu, da bi se sprečio ulazak zlih
duhova kroz otvorena vrata. Telo se zatim polaže na tlo i oko njega se
poslaže kamenje, pa se seoski psi koji nisu jeli danima, puste da obave
svoje. Kameni "okvir" ostaje kao uspomena na pokojnika.
Slične običaje imaju i Tibetanci, koji svoje pokojnike ostavljaju na
otvorenom, divljim zverima i pticama na milost. Oni veruju da je telo
prazna, bezvredna ljuštura, nakon što ga napusti duša.
Pripadnici grupe plemena američkih Indijanaca porodice Skitagetan svoje
pokojnike jednostavno bace u otvorenu jamu iza sela, ali ne i tela poglavice
i ratnike. Njih nabijaju palicama dok ne uspeju da ih strpaju u drveni
kovčeg veličine prosečnog prtljaga, koji zatim polože pored totemskog stuba.
Iako na pomen vikinških sahrana svi odmah imaju sliku pokojnika položenog na
palubu broda koji plovi ka pučini, stvari nisu izgledale tako.
Takva sahrana je naime bila skupa, pa su Vikinzi svoje pokojnike
sahranjivali u grobove u obliku broda, koji bi 'iscrtali' kamenjem. S njima
su pokopavali hranu i pokojnikove omiljene stvari.
Na ostrvu Kiribati, par meseci nakon sahrane telo se iskopa i lobanja
odvoji, zatim se naulji i izglanca pre nego joj se ponude duvan i hrana.
Nakon toga se telo vraća u grob, a lobanja smešta na počasno mesto u kući.
Na Baliju, vatra je put u novi život. Telo pokojnika se prvo opere i položi
na sto s hranom, neophodnom za put u drugi svet. Pokojnik se zatim polaže u
masovnu grobnicu zajedno s ostalim preminulim seljanima dok ih se ne skupi
dovoljan broj i organizuje zajedničko kremiranje u središtu sela.
Tradicionalna havajska sahrana odvija se u pećinama, gde se polaže telo
pokojnika u položaju fetusa, svezanih ruku i nogu, a zatim se pokrije
tkaninom napravljenom od kore duda. Ponekad se odstrane unutarnji organi i
telo napuni solju kako bi se sačuvalo. Kosti se smatraju svetima pa se i
danas nalaze u mnogim pećinama na Havajima.
Sahrana na moru bila je vekovima uobičajena praksa za mornare. Pokojnik se
položi u običnu jutenu vreću za teret, koja se na kraju zašije i oteža
kamenjem pre nego što se baci u more. U britanskoj mornarici zadnji šav na
vreći morao je da prođe kroz pokojnikovu usnu kako bi se potvrdilo da je on
zaista mrtav.
Danas se pojavljuju neki novi običaji: novine su pisale da je u Evropu iz
Kolumbije jednom prilikom stigla urna sa pepelom pokojnika pomešanim sa
kokainom. Nemica Uta Miler iz Berlina, poštujući poslednju volju svog
supruga, platila je 10.000 evra d bi njegov pepeo jedna ruska raketa ponela
u svemir.
Neobične sahrane sve više postaju pravilo. U grobnicama pokojnici imaju
televizore, tuš kade ili čajne kuhinje. Cinici bi rekli - ništa novo.
Faraoni su imali još mnogo više. |
|
|
|
|
Polovina stanovnika EU očekuje pogoršanje
života |
|
Četiri petine anketiranih stanovnika Evropske unije (EU) očekuje duži staž za
penzionisanje, a gotovo dve trećine smatra da čak ni dobro obrazovanje neće
kroz 20 godina biti garancija dobrog posla, pokazalo je istraživanje
statističke službe EU Eurobarometar.
Upitani
kako vide život kroz 20 godina, 2028. godine, polovina građana EU smatra da
će biti gore, a suprotno misli samo 38 odsto anketiranih. Istraživanje je
obavljeno među 25.000 ljudi u svih 27 zemalja-članica EU.
Velika većina, 81 odsto, smatra da će kroz 2028. godine jaz između bogatih i
siromašnih u Evropi biti još veći, a 70 odsto očekuje da tada mnogi neće
biti u stanju da plate lečenje i stanovanje.
Više od polovine, 61 odsto, predviđa dalje slabljenje porodičnih veza, a
svega 37 odsto smatra da će ljudi imati više vremena jedni za druge.
Ukupna slika o kvalitetu života kroz 20 godina pozitivna je u svega dve
zemlje - Irskoj (67 odsto) i Švedskoj (57 odsto), dok u ostalim zemljama
anketirani predviđaju pogoršanje. Najveći pesimisiti su Nemci gde svega 20
odsto predviđa da će se 2028. godine živeti bolje nego danas.
Jedno od malobrojnih pitanja na koje je većina odgovora bila pozitivna je o
položaju žena - tri četvrtine anketiranih smatra da će žene biti ravnopravne
u zapošljavanju, a ravno 70 odsto da će muškraci 2028. godine ravnopravno
učestvovati u obavljanju svakodnevnih kućnih poslova. |
|
|
|
|
Cena kukuruza rekordna zbog poplave u SAD |
|
Već mesec dana poplavljen, ravničarski centralni deo SAD - najveći svetski
prozivođač i izvoznik kukuruza, noćas i dalje natapa jaka oluja,
ugrožavajući raskvašene nasipe i odlažući otklanjanje štete koja se meri
milijardama dolara.
Na
Čikaškoj berzi cena kukuruza skočila na 8,22 dolara za bušel (jedan bušel =
35,2 litra) sto je dvostuko više od 40-godišnjeg proseka cene kukuruza.
Dok gradovi u poplavljenom području traže šatore za smeštaj stanovnika koji
su ostali bez krova nad glavom, prve procene ukazuju da će obnavljanje
uništenog samo u saveznoj džrzavi Ajovi, najteže pogođenoj poplavom, koštati
više od 5,7 milijardi dolara koliko je potrošeno posle prethodne velike
poplave 1993. godine.
Još šest milijardi dolara je procena vrednosti izgubljenih useva u Ajovi,
Ilinoisu, Indijani, Mizuriju i Nebraski, saopštilo je udruženje
poljoprivrednika SAD, strahujući da su kukuruz i soja sasvim propali na dva
miliona hektara.
Skok cene kukuruza pogađa stočarstvo, proizvodnju bio-dizela i stotina
drugih prehrambenih i industrijskih vrsta robe. Dok uporedo skače cena nafte
i drugih energenata, raste zabrinutost da će doći do nestašice osnovnih
vrsta hrane i stročne hrane, uz nagla poskupljenja namirnica.
To je i razlog zbog kojeg Savezne rezerve SAD (centralna banka) nisu u
četvrtak promenile kamate, već izrazile bojazan od rasta inflacije u SAD.
Od oluja i poplave u centralnim delovima SAD za mesec dana su poginula 24
čoveka, više od 38.000 je raseljeno jer je ostalo bez krova nad glavom, a 83
od 99 okruga zahvaćenih nevremenom su proglašeni za uništeno područje koje
ima poseban tretman u pružanju pomoći. |
|
|
|
|
Uskoro venčanja u svemiru |
|
Bogati zaljubljeni parovi uskoro će moći da se venčavaju u svemiru, a to će im
omogućiti jedna japanska kompanija.
Ferst
advantidž (First Advantage) od danas nudi rezervacije za buduće supružnike
koji su spremni da ulože oko 240 miliona jena (1,45 miliona evra) kako bi
spejs šatlom uzleteli do visine od 100 kilometara.
Tokom jednočasovnog leta, par će provesti nekoliko minuta u bestežinskom
stanju i za to vreme reći sudbonosno "da". Do tri gosta mogu da se pridruže
mladencima kako bi prisustvovali venčanju.
Formalnosti oko ceremonije biće održane pre poletanja, kako bi parovi tokom
većeg dela leta mogli da uživaju u posmatranju Zemlje kroz prozor šatla.
Šatlovi će uzletati sa privatnog aerodroma u američkoj državi Oklahomi.
Japanska kompanija očekuje da će najviše mušterija imati iz Kine i arapskih
zemalja Persijskog zaliva.
Prvi svemirski turista bio je američki milioner Denis Tajto, koji je 2001.
godine ruskoj kosmičkoj agenciji platio 20 miliona dolara kako bi nedelju
dana proveo u svemiru. |
|
|
|
|
Lubenica može da ima slične efekte kao
vijagra |
|
Jedna hladna i sveža kriška lubenica može da ima slične efekte kao vijagra,
lek protiv muške impotencije, saopštili su američki naucnici.
Lubenica ima sastojak "citrulin", koji pospešuje proizvodnju hemikalija u
telu, a koje pomažu opuštanju krvnih sudova, kao što to čini vijagra, navodi
se u najnovijoj studiji naučnika iz Teksasa.
Citrulin, koji se nalazi u jestivom delu lubenice, reaguje zajedno sa
enzimima organizma. Oni se potom menjaju u arginin, amino kiselinu koja
blagotvorno utiče na srce, |
|
|
|
|
Barel nafte 1970. ni dva dolara, danas 140 |
|
Barel nafte juče je u Njujorku i Londonu premašio cenu od 140 dolara, dok je
1970. koštao manje od dva dolara.
Ključni datumi u četiri decenije rasta cena nafte :
- 1970: zvanična cena saudijske nafte utvrđena je na 1,80 dolara po barelu.
- 1974: cena barela nafte premašila je 10 dolara posle prve naftne krize
izazvane embargo Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) tokom
Jom-kipurskog rata 1973. godine između Izraela i koalicije arapskih zemalja
pod vođstvom Egipta i Sirije.
- 1979: Islamska revolucija u Iranu izazvala je drugu naftnu krizu. Barel
nafte je premašio 20 dolara.
- 1980: iransko-irački rat uticao je na skok cene nafte na 30 dolara, a
početkom naredne godine na 39 dolara.
- tokom 1983, barel lake sirove nafte počinje da se kotira na njujorškoj
berzi Nymeks.
- krajem septembra i početkom oktobra 1990: barel nafte košta nešto iznad 40
dolara uoči rata u Zalivu.
- septembar 2001: cena barela nafte je 30 dolara pre 11. septembra kada su
bili teroristički napadi u Njujorku i Vašingtonu, a na kraju te godine je
opala ispod 20 dolara.
- maj 2004: prag od 40 dolara po barelu je ponovo premašen.
- septembar 2004: 50 dolara za barel, a tržište je zabrinuto.
- jun 2005: barel je 60 dolara.
- kraj avgusta 2005: uragan "Ketrin" pogađa naftnu zonu Meksičkog zaliva.
Cena barela nafte premašuje 70 dolara.
- 12. septembar 2007: smanjenje zaliha nafte SAD izaziva skok cena - barel
nafte je iznad 80 dolara.
- 18. oktobar: 90 dolara.
- 31. oktobar: cena barela premašuje 95 dolara posle naglog smanjenja
američkih zaliha. Barel nafte 7. novembra dostiže 98 dolara.
- 21. novembar: cena barela nafte dostiže 99,29 dolara.
- 2. januar 2008: cena barela nafte dostiže psihološki prag od 100 dolara,
kao posledica nasilja u Nigeriji i straha od novog smanjenja zaliha SAD.
- mart 2008: cena barela nafte ponovo raste dok slabi dolar, i 13. marta
dostiže 111 dolara.
- april 2008: dalje smanjenje zaliha SAD, status kvo OPEK-a, kineski rast, a
posebno pad dolara koji vredi 1,60 u odnosu na evro, utiče da barel nafte
16. aprila dostiže 115 dolara, a potom se 22. aprila zaustavlja na 119
dolara.
- maj 2008: crno zlato postaje sve skuplje, posebno zbog poremećaja
proizvodnje u Nigeriji. Barel nafte 5. maja košta 120 dolara, 9. maja 125
dolara, 21. maja 130 dolara, a već sutradan 135 dolara.
- jun 2008: početkom meseca barel nafte je 139,12 dolara da bi već 16. juna
bio 139,89 dolara posle prekida proizvodnje u Norveškoj i novog pada
vrednosti dolara.
- 26. juna, predsednik OPEK-a prognozira da bi cena barela mogla da tokom
leta dostigne 170 dolara. Cena nafte je prvi put premašila 140 dolara po
barelu. |
|
|
|
|
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|