|
|
Broj 1161, 18. jul 2008.
| Uvođenje evra ne bi bio dobar potez |
| |
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić, na slici dole, odbacio je
ideju o uvođenju evra umesto dinara pošto to ne bi rešilo monetarne i
ekonomske probleme Srbije.
 Jelašić
je na okruglom stolu u Novosadskoj novinarskoj školi kazao da uvođenje evra
ne bi uticalo na smanjenje inflacije.
Primer za to je Crna Gora gde je inflacija dostigla 9,6 odsto iako se kao
valuta koristi evro, istakao je guverner i dodao da bi jedina korist od
uvođenja evra u Srbiji bila valutna stabilanost.
Jelašić je naveo da politička dešavanja u Srbiji utiču i na ponudu i
potražnju na deviznom tržištu, a samim tim i na formiranje kursa dinara
prema evru. Logično je da tržište reaguje, istakao je, u zavisnosti od toga
koja politička opcija pobedi na izborima.
"Tržište će reagovati ako pobedi jedna ili druga stranka, dakle u zavisnosti
od toga da li će pobediti liberalna ili recimo socijalna opcija, opcija koja
je više za otvorenu ili je više za zatvorenu ekonomiju", kazao je guverner
NBS.
Prema njegovim rečima, političari će naravno objašnjavati kako tržište ne
reaguje na politička zbivanja. "Oni će reći da, naravno, kurs zavisi od
prosečne temperature Dunava, ili od toga koliko je ljudi bilo na Egzitu",
kazao je Jelašić.
On je pokazao grafikone iz kojih se vidi da je dinar slabio prema evru kada
god su bile najave da će Vladu Srbije formirati radikali, narodnjaci i
socijalisti, dok je dinar jačao kada su se pojavile najave o formiranju
proevropske vlade.
Guverner je dbacio optužbe da NBS često interveniše u formiranju kursa
dinara prema evru i dodao da se to desilo jedino u novembru prošle godine,
kada je centralna banka prodala oko 45 miliona evra, kako bi zaustavila
dalji pad dinara.
Jelašić je uputio i kritike političarima u Srbiji zbog toga što ne
preduzimaju mere da se smanji javna potrošnja koja, kako je istakao, raste
mnogo brže od bruto domaćeg proizvoda.
Prema njegovim rečima, i u ovoj godini, umesto da se smanji, povećan je broj
zaposlenih u javnim preduzećima.
Jelašić izjavio je da prijem Kosova u članstvo Međunarodnog monetarnog fonda
(MMF) neće imati negativnih ekonomskih posledica po Srbiju.
"Ekonomskog uticaja nema na Srbiju, jer naša kvota ostaje. To znači da sa
stanovišta eventualne potrebe da se povlače sredstva, situacija ostaje
nepromenjena", rekao je Jelašić na okruglom stolu u Novosadskoj novinarskoj
školi.
Dodao je da glas Srbije u MMF-u, kao dela "švajcarske konstituence", ostaje
isti, odnosno Srbija tu ostaje na drugom mestu.
"Sada je samo pitanje šta će se, sa stanovišta politike, uraditi kada su u
pitanju odnosi sa MMF-om i Svetskom bankom. Taj odnos je do sada bio jako
dobar i ja se iskreno nadam da će tako i ostati", kazao je Jelašić
Dodao je da za sada nema reči o tome da bi Srbija mogla da raskine odnose sa
MMF-om i sa Svetskom bankom zbog Kosova.
Jelašić je kritikovao vlasti u Srbiji zato što još ništa nije urađeno na
restrukturiranju javnog sektora u Srbiji, što je bila jedna od preporuka MMF-a. |
| |
| |
|
| |
| Lavrov i Jeremić potvrdili spremnost za
energetsku saradnju |
| |
Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Vuk Jeremić i Sergej Lavrov
potvrdili su spremnost Beograda i Moskve da se u punoj meri realizuju
bilateralni sporazumi u oblasti naftne i gasne industrije.
Lavrov i Jeremić su takođe potvrdili spremnost Rusije i Srbije da tesno
sarađuju na međunarodnom planu, posebno kada je reč o Kosovu.
"Danas smo potvrdili potpunu privrženost punoj relizaciji sporazuma",
izjavio je Lavrov na konferenciji za štampu posle razgovora, dodajući da će
sporazumi dati strateški karakter ekonomskim odnosima i biti u interesu obe
zemlje.
Jeremić je kazao da "nema dileme" oko budućnosti tih sporazuma, da će oni
biti realizovani i da iza njih čvrsto stoji vlada Srbije. Po njegovim rečima,
jedan od spoljnopolitičkih prioriteta vlade Srbije je saradnja sa Rusijom,
te ratifikacija sporazuma zato ima strateški karakter.
Lavrov je kazao da je u razgovoru ocenjeno da proglašenje nezavisnosti
Kosova stvara sve veće probleme ne samo na Kosovu, već i oko njega, te da je
jedino dugoročno rešenje za Kosovo ono koje će odobriti obe strane i koje će
biti odobreno u Savetu bezbenosti. Po njegovim rečima, Beograd i Moskva "sa
punim razumevanjem" gledaju na želju EU da igra važniju ulogu na Kosovu, ali
smatraju da realizacija njenih namera mora biti odobrena Savetom bezbednosti
UN.
Rusija i Srbija su zabrinute pokušajima da se "demontiraju" postojeće pravne
strukure na Kosovu i smatraju da iza toga stoje namere da se legalizuju
strukture čiji je cilj, u suštini, realizacija plana Martija Ahtisarija,
naveo je Lavrov.
Lavrov i Jeremić su naveli da je u razgovoru ocenjeno da je promena
međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu moguća samo uz odobrenje Saveta
bezbednosti i uz poštovanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ruski ministr je kazao da je za Moskvu prihvatljivo bilo koje rešenje za
Kosovo, koje je prihvatljivo za Beograd i da je dogovoreno da Beogard i
Moskva i dalje tesno sarađuju u UN, kada je u pitanju Kosovo.
Lavrov je takođe rekao da Rusija "bezuslovno podržava Srbiju", u nameri da
podnese zahtev za ocenu proglašenja nezavisnosti Kosova u Međunarodnom sudu
pravde.
Lavrov i Jeremić su, takođe naveli da je u razgovoru ocenjeno da je promena
međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu moguća samo uz odobrenje Saveta
bezbednosti i uz poštovanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ministri su izrazili "veliko zadovoljstvo" današnjim razgovorom ocenjujući
da je bio veoma sadržajan i iskren inajavili dalji nastavak intenzivne
saradnje u svim oblastima.
Na pitanje da li će Rusija ukinuti vize za srpske državljane, Lavrov je
odgovorio neodređeno, navodeći da će međuvladina komisija pripremiti
sporazum o vizama.
Današnjim razgovorima u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije prisustvovao je
i ambašador Rusije u UN Vitalij Čurkin.
Tokom današnje radne posete, Jeremić će razgovarati i sa predstavnikom
Rusije za Centralni federalni orkug Georgijem Poltavčenkom i mitropolitom
Ruske pravoslavne crkve Kirilom. |
| |
| |
|
| |
| Šandor Egereši preuzeo dužnost od Bojana
Kostreša |
| |
Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je da će učiniti sve "da
evropska Vojvodina bude ojačana u Ustavu Srbije i da njena međunarodna
sradnja bude na još većem nivou".
"U interesu građana Vojvodine je da takozvana evropska Vojvodina u narednom
periodu nastavi da se gradi i ojača u Ustavu Srbije, a istovremeno moramo
voditi računa da naša međunarodna i međuregionalna saradnja bude na još
većem nivou", rekao je Egereši.
 Novi
predsednik Skupštine Vojvodine je prilikom primanja dužnosti da će mu jedan
od osnovnih ciljeva u radu biti i otvaranje kancelarije Vojvodine u Briselu.
"Brisel je za nas posebno značajan jer u njemu postoje predstavništva preko
250 evropskih regija. Vojvodina mora biti deo te Evrope, kako bi zajedno sa
Srbijom jednog dana postala članica Evropske unije", izjavio je Egereši.
On je rekao da mu je namera i da utiče da Vojvodina dobije evropski Statut,
u kojem se moraju ugraditi sve specifičnosti Vojvodine, interesi nacionalnih
zajednica koje žive u pokrajini, i ekonomski interesi Vojvodine.
"Iskreno volim Vojvodinu celim srcem, ne zbog funkcije koju obavljam, nego
zato što sam u Vojvodini rođen i u njoj sam odrastao", rekao je Egereši i
dodao da mu je velika čast što je u proteklom mandatu kao potpredsednik
Skupštine sarađivao sa Bojanom Kostrešom.
On je istakao da želi da što pre uspostavi dobre odnose sa predsednicom
Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović i predsednikom Srbije Borisom
Tadićem, kao i sa Vladom Srbije i Izvršnim većem Vojvodine.
Kostreš je rekao da Vojvodina nije mogla da dobije boljeg predsednika
Skupštine od Egerešija koji je u protekla dva mandata obaljao
potpredsedničku funkciju, a peti put uzastopno je biran za poslanika.
"Egereši je čovek sa ogromnim iskustvom i znanjem u radu i mislim da će biti
najbolji predsednik Skupštine Vojvodine do sada", rekao je Kostreš i dodao
da potpuno stoji iza svega za šta je novi predsdnik rekao da će se zalagati. |
| |
| |
|
| |
| Brdo koje je rešilo da uđe u kuću |
| |
Porodica Jović iz Banje Koviljače više od tri godine se bori sa brdom koje je
"rešilo" da joj uđe u kuću.
U prizemnoj kući sa tri prostorije žive Slobodan Jović (54) sa majkom
Stanojkom, ćerkom Milevom i unukom Bogdanom.
Kuću Straži, delu Koviljače, ugrožava klizište koje je pro-radilo marta
2005. godine. Porodica se od tada bori da prebrodi teško stanje i svaku noć
dočekuje sa zebnjom.
Slobodan se ovih dana obratio za pomoć Opštinskom veću, kako bi nastavio
izradu podzide dugačke 25 metara i visoke 1,80. Izgradnja je započeta još
pre tri godine.
U međuvremenu erozija se nastavila i zemlja je prešla preko dosad podignute
podzide visoke svega osamdeset centimetara zbog čega je neophodno da ona
bude povišena. Prema predračunu, samo za nabavku materijala - bez plaćanja
radne snage - potrebno je oko 100.000 dinara.
Jovići su najpre u avgustu 2005. godine od opštine kao pomoć dobili 10.000
dinara, a krajem decembra 2007. godine još 50.000 dinara.
To, međutim, nije dovoljno jer niskim i neredovnim porodičnim primanjima ne
mogu da obezbede novac za potpuno saniranje kližista koje preti da sruši
kuću.
Ugrožena porodica prihvata i mogućnost da opština uplati sav potreban novac
na račun neke firme koja bi izvela radove.
Slobodan apeluje na opštinske strukture da što hitnije pomognu, kako bi
radovi bili okončani do zime. |
| |
| Tomislav Živanović |
|
| |
| Zrenjanin drugi po uslovima poslovanja |
| |
Zrenjanin, slika dole, je drugi na listi Svetske banke o uslovima poslovanja
na Zapadnom Balkanu, a Beograd je zauzeo 13. mesto od ukupno 22 grada šest
zemalja, saopšteno je.
Kruševac je zauzeo 5. mesto, Užice 10, a Vranje 14. mesto na regionalnoj
listi o uslovima poslovanja (Doing business) koja je predstavljena u
makedonskom gradu Bitolju, proglašenom za grad Zapadnog Balkana sa najboljim
uslovima poslovanja.
Na listi se nalaze i Prizren na 8. mestu i Priština na 12. mestu. Poslednje
mesto na listi zauzeo je Mostar.
 Beograd
se nalazi pri samom dnu među srpskim gradovima, ali je među prestonicama
Zapadnog Balkana u gornjoj polovini - iza Tirane i Skoplja ali ispred
Zagreba, Sarajeva i Podgorice.
Jedan od autora izveštaja i direktor za investicionu klimu Svetske banke
Pjer Gislen kazao je da je uobičajeno da se presto-nice po pokazateljima
investicione klime lošije kotiraju od ostalih gradova, pošto su veći, imaju
glomazniju birokratiju i skuplji su.
Iz izveštaja proizilazi da Srbija investitorima nudi dobre uslove u domenu
upisa imovine i izvršenja ugovora, ali da je po izdavanju građevinskih
dozvola gora od većine drugih zemalja Zapadnog Balkana.
U Zrenjaninu investitori mogu najefikasnije da reše spor i obezbede
izvršenje ugovora, za to im je potrebno 300 dana, što je u rangu sa
Sjedinjenim Američkim Državama. Za tu proceduru treba da izdvoje 25,7 odsto
vrednosti koja je predmet spora.
Kruševac je po ovom kriterijumu na drugom mestu, Užice na 4, Beograd na 10,
a Vranje na 11. mestu.
Po tom pokazatelju najgori je bosanski grad Banjaluka, u kojem procedura
traje 1.480 dana i košta 41,1 odsto vrednosti koja je predmet spora.
Srpski gradovi su na pozicijama od 2. do 7. mesta po efikasnosti upisa
imovine, pri čemu procedura traje od 74 do 111 dana, a troškovi se kreću od
2,8 do 2,9 odsto imovine koja se upisuje.
Srpski gradovi su pri samom dnu po efikasnosti izdavanja građevinskih
dozvola za skladište - Zrenjanin je na 13. mestu, Beograd na 16, Kruševac na
19, Vranje na 20, a Užice na 21. mestu.
U Srbiji dobijanje dozvola obuhvata od 17 do 20 procedura koje ukupno traju
od 183 do 414 dana, a troškovi izdavanja dozvole i povezivanja sa
infrastrukturom u Beogradu su viši nego u svim drugim gradovima koji su
uvršteni na listu.
Grad koji bi objedinio najbolju poslovnu praksu na Zapadnom Balkanu bi na
listi o uslovima poslovanja, koja rangira 178 privreda, zauzeo 9. mesto i
bio u rangu Kanade i Irske.
To prema rečima Pjera Gislena iz Svetske banke pokazuje zemlje Zapadnog
Balkana primere dobre prakse mogu da nađu u regionu. Taj grad, u izveštaju
nazvan Zlatnik, trebalo bi da usvoji praksu izvešenja ugovora od Zrenjanina,
trajanje upisa vlasniš-tva od Pljevalja, način pokretanja poslovanja od
albanskih gradova Skadar i Vlora, jednostavnost dobijanja građevinskih
dozvola od Osijeka i cenovnik za dozvole od Tirane.
Na listi zemalja po jednostavnosti uslova za početak i razvoj poslovanja
Srbija sena kraju 2007. godine nalazila na 86. mestu od 178. |
| |
| |
|
| |
| Tužilaštvo traži istragu protiv Limaja i još
27 osoba |
| |
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage
protiv Fatmira Limaja i još 27 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)
zbog sumnje da su počinili zločin nad civilima na Kosovu i Metohiji, 1998.
godine.
U zahtevu koji je tužilaštvo podnelo istražnom sudiji Veća za ratne zločine
Okružnog suda u Beogradu navodi se da se Limaj i ostali pripadnici OVK
sumnjiče da su počinili zločin nad 22 civila srpske i albanske nacionalnosti
na području opština Lipljane, Štimlje i Glogovac.
Oni su, kako se navodi u saopštenju, delujući u sastavu tada formirane 121.
brigade, zatvorili 35 civila od kojih su 22 ubili, a ta dela, kako se dodaje
nisu obuhvaćena optužnicom protiv Limaja i drugih pred Haškim tribunalom.
Haški tribunal oslobodio je krajem 2005. godine Limaja krivice za zločine
nad civilima u logoru Lapušnik.
U istom procesu koji se vodio pred tim sudom krivice je oslobođen i Isak
Musliu, dok je Haradin Baljaj osuđen na 13 godina zatvora.
Tužilaštvo navodi da su trojica od 28 osumnjičenih Azem Sulja, Šukri Bija i
Ramiz Ćerići, od 2001. do 2007. godine pomagali Limaju i ostalima da ne budu
otkriveni kao izvršioci ratnih zločina u postupku koji se protiv njih vodio
pred Tribunalom u Hagu.
Zbog toga Tužilaštvo predlaže da se oni pozovu, ispitaju i da im se odredi
pritvor. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
