|
|
Broj 1162, 25. jul 2008.
| Karadžić je bio naivan lider |
| |
Izgleda da je (Radovan) Karadžić bio "naivan" lider koga su vodili njegovi
savetnici, izjavio je povodom hapšenje haškog optuženika i bivšeg lidera
bosanskih Srba bivši (prvi) komandant mirovnih snaga (Unprofor) u Sarajevu,
kanadski general Luis Mekenzi (Lenjis MacKenzie).
"Naravno, Karadžića treba smatrati odgovornim ako se utvrdi da je kriv",
dodao je Mekenzi u izjavi najvećoj nacionalnoj TV-mreži Si-Ti -Vi (CTV).
 "On
(Karadžić) nije bio general na bojištu, ali je svakako bio onaj koji se
pitao. Voleo on to ili ne, on je bio predsednik (bosanskih) Srba",
zaključiio je Mekenzi.
On je naveo i da se seća Karadžića kao "psihijatra prvoligaškog fudbalskog
kluba i samoproklamovanog, ali vrlo uspešnog pesnika".
General Luis Mekenzi (68) bio je komandant glavnog štaba Unprofora u
Sarajevu od maja 1992. do marta 1993.
Za naročite zasluge, otvaranje sarajevskog aerodroma za humanitarnu pomoć u
jeku ratnih dejstava, odlikovan je drugi put Krstom za zasluge u službi (Meritorius
Service Cross). Takvo ponovljeno priznanje nikada nije odato nijednom
Kanađaninu, vojnom ili civilnom licu.
Luis Mekenzi je i počasni doktor nekoliko kanadskih univerziteta.
Od 1993. je u penziji, ali je vrlo aktivan u kanadskom javnom i medijskom
životu, pre svega kao cenjeni vojni ekspert.
Tokom 36-godišnje vojne karijere službovao je u devet mirovnih misija na
šest lokacija: pojas Gaze, Kipar, Vijetnam, Kairo, Centralna Amerika i
Sarajevo.
Objavio je knjigu "Mirovnjak: Put za Sarajevo" (Peacekeeper: Road to
Sarajevo), koja je 1993. bila kanadski bestseler.
Ta knjiga bila je scenaristički predložak za dokumentarni TV film čiji je "voditelj"
bio sam general Mekenzi. Film je nagrađen na Njujorškom festivalu 1997.
godine.
Luisa Mekenzija, naročito po okončanju vojne karijere, (ne samo) bosanski i
kanadski Srbi smatraju svojim prijateljem. Čest je gost na emigrntskim
srpskim manifestacijama, od ekspertskih diskusija do narodnih sabora kakav
je bio nedavni, tradicionalni vidovdanski na Nijagarinim vodopadima.
U takvim prilikama, ali i u izjavama za kanadske medije Mekenzi se zalaže za
uravnoteženiji pristup i ocenu sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ne smatrajući
Srbe isključivim krivcima.
On se 1999. protivio NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore, a u proleće ove
godine kritikovao je kanadsku vladu zbog priznanja jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova. |
| |
| |
|
| |
| Pecivo i margarin još uvek dalje sa štetnim
masnoćama |
| |
Fondacija za srčani i moždani udar založila se da se propisima kontroliše nivo
trans-masti u pecivu i margarinu. Seli Braun, izvršni rukovodilac Fondacije,
naglašava da nema opravdanja za povišene vrednosti štetnih masnoća u
margarinu, jer se radi samo o nedostatku volje, a ne sposobnosti.
 Otava
je prošle godine preporučila da štetne masnoće u jestivom ulju i margarinu
ne bi trebalo da prelaz dva odsto od ukupnog sadržaja masti, ali su do sada
tek pojedini proizvođači postupili u skladu sa preporukom. Braun upozorava
da je njihovim programom za praćenje štetnih masnoća ustanovljeno da
pojedini margarini sadrže čak 17 grama transmasti, da u čokoladnim krofnama
u vodećim lancima kafea, kao što su Cofee Time, Dunkin' Donuts, Krispy Kreme
i Tim Horton, masnoće dostižu i 56 odsto.
Unošenje prevelikih količina transmasnoća može, povećavajući štetni, na
račun dobrog holesterola, povećati opasnost od srčanih bolesti. One se mogu
nalaziti u pojedinim vrstama mesa, ali i dodavati prehrambenim proizvodima
da bi se produžio rok trajanja. Napominje se da je jedan gram ovih masnoća
deset puta štetniji od jednog grama zasićenih masnoća.
Fondacija, stoga, preporučuje potrošačima da ograniče unošenje prerađene
hrane i da unose što je moguće više svežih namirnica. Oni takođe insistiraju
da se nastavi praćenje proizvoda u restoranima za brzu hranu, koji su
napravili značajan pomak u odnosu na prethodni izveštaj, iz decembra prošle
godine. |
| |
| |
|
| |
| Najveći skok inflacije od uragana Katrina |
| |
Troškovi života u Kanadi prošlog meseca porasli su iznad uobičajenih vrednosti,
prvenstveno zbog skoka cena goriva i hrane.
Statistička služba izveštava da je stopa inflacije u junu iznosila 3,1 odsto,
kada se preračuna na godišnjem nivou, što nije zabeleženo u poslednje tri
godine, tačnije od uragana Katrina. U odnosu na jun prethodne godine, gorivo
je skuplje za 26,9 odsto, a od hrane najveći skok zabeležili su pekarski i
mlečni proizvodi. Proizvodi od testenine skuplji su za 35,9 odsto, belo
brašano čak 44,5 odsto, a hleb je u proseku skuplji za 17,7 odsto.
 Kako
se ističe, da nije poskupelo gorivo, inflacija bi bila u uobičajenim
granicama, negde oko 1,8 odsto. Cene hrane, pak, prate dešavanja u svetu
delimično i stoga što kanadski dolar više ne raste, pa nema uticaja na cenu
uvozne robe. Predviđanja govore da bi cene hrane mogle i dalje nastaviti da
rastu.
Od ostalih poskupljenja, treba pomenuti hipotekarne troškove, kao i cene u
aviosaobraćaju.
Pojeftinili su automobili, kupovina i izjmljivanje, potom kompjuterska
oprema i delovi, knjige, odeća i nameštaj.
Po regionima, najveća inflacija je na Ostrvo princa Edvarda, 4,7 odsto,
potom Alberta, 4,4, dok je najniža u Nju Brunsviku, 2,1, i Manitobi, 2,4
odsto.
Nacionalna banka prognozira da će biti nastavljen rast inflacije i u drugoj
polovini godine, a da će najveću vrednost od 4,3 odsto dostići u prvom
kvartalu naredne godine.
Kanadski dolar zabeležio je pad u odnosu na američku valutu, zbog slabljenja
domaće i svetske privrede, slabije maloprodaje od očekivane, razočaravajućih
prihoda dve nacionalne železničke kompanije, pada cene nafte i drugih
sirovina. |
| |
| |
|
| |
| Slike sa cigareta niko ne primećuje |
| |
Slike na kutijama cigareta, koje su tu stavljene kako bi služile kao stalno
podsećanje pušačima na opasnost od ove navike, nisu dali očekivane rezultate,
ustanovilo je nedavno istraživanje Ministarstva zdravlja.
 U
poslednjih pet godina porastao je procenat pušača koji tvrde da slika nema
efekta. Gotovo tri petine anketiranih, ili pet odsto više nego pre pet
godina, kaže da upozorenje sa slike na njih ne deluje. I među potencijalnim
kandidatima za prestanak pušenja tri odsto je više onih koji tvrde da
kampanja ima malo ili ni malo efekta na njih.
Jedan broj pušača i onih koji žele da prestanu da puše i dalje smatra da
kampanja deluje, ali očigledno nedovoljno čim i dalje puše.
Kanada je 2001. godine bila prva zemlja u svetu koja je obavezala
proizvođače cigareta da na paklice stave slike pluća i usta obolelih od raka,
kao i obolelog srca, uz tekst koji objašnjava da cigarete izazivaju ta
oboljenja. Obaveza je takođe da tekst i slika moraju da pokriju pola paklice
i sa prednje i sa zadnje strane. Međutim, od tada ništa nije promenjeno, pa
se to neminovno odrazilo i u rezultatima ove ankete. Stručnjaci za
marketing, ali i za borbu protiv pušenja, naglašavaju da ni jedna kompanija
ne bi zadržala istu reklamu sedam godina, kao što je ovde slučaj. Ljudi
jednostavno više ne primećuju ni sliku, niti pak tekst upozoravajuće poruke
i oni su naprosto izgubili svoju svrhu.
Analitičar pri Ministarstvu Rob Kaningem kaže da oni rade na
osavremenjavanju kampanje, ali ne veruje da će bilo šta biti promenjeno pre
2010. godine, jer je za sve što se radi potrebno imati i odgovarajući
zakonsku regulativu. |
| |
| |
|
| |
| Kanadsku zastavu će nositi van Keverden |
| |
Kanadski olimpijski komitet doneo je odluku da kajakaš iz Oukvila, Adam van
Keverden bude na čelu nacionalnog tima i nosi kanadsku zastavu na ceremoniji
otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, 8. avgusta.
 U
timu će biti ukupno 331 član.
Van Keverden je aktuelni svetski i olimpijski šampion, a ujedno i najveća
nada za osvajanje medalje. On je imao čast da zastavu nosi na zatvaranju
Olimpijade u Atini, gde je osvojio zlatnu i bronzanu medalju. U Svetskom
kupu, on je osvojio do sada 21 zlatnu medalju, od toga pet ove sezone. Za
sportistu godine proglašen je 2004. godine.
Uzbuđen i počastvovan zbog izuzetnog priznanja koju mu je ukazao KOK, van
Keverden je rekao da se on tu ne oseća kao lider, već pre kao predstavnik
svih koji zajedno nastupaju u timu eksperata od kojih je svako lider u
svojoj oblasti.
Među kanadskim reprezentativcima su i džokej Ijan Milar iz Perta, kome je to
deveto učešće na Olimpijadi, kao i veslač Lesli Tompson Vili i strelac Suzan
Natras, koji se po šesti put nadmeću, i takmičar u brzom hodalju Tim Beret i
kajakaš Dejvid Ford, peti put na najvećem sportskom takmičenju. |
| |
| |
|
| |
| Razgradnja kesa za tri meseca |
| |
Denijel Berd, 17, učenik Voterlu Koledžijat Instituta dobio je prvu nagradu na
nacionalnom Sajmu nauke u Otavi za svoj revolucionarni projekat razlaganja
plastičnih kesa, procesom koji traje svega nekoliko meseci.
 U
vreme kada je čitav svet izuzetno zabrinut zbog narastajućeg problema koji
stvaraju kese nagomilane na deponijama, i kada se zna da period njihovog
rasadanja može potrajati i čitavih hiljadu godina, pronalazak mladog Berda
još više dobija na značenju. Ovaj skromni mladić kaže da mu je ideja
naprosto sinula jednog dana, kada su mu se, kada je trebalo da pomogne majci
u kućnim poslovima, po ko zna koji put plastične kese sručile na glavu sa
kuhinjske police. Pozabavio se malo problemom, saznao je da se godišnje
upotrebi oko 500 milijardi kesa u svetu i da milijarde završe u okeanima gde
živi svet umire kada ih greškom pojede.
Ovi podaci su ga potpuno ubedili da nešto treba da se uradi da se spasi
čovečanstvo. Pošao je od pretpostavke da, pošto se kese ipak razlože jednog
dana, to znači da postoje mikroorganizmi koji rade na tome. Ideja je da se
oni izoluju i da se na taj način čitav proces ubrza.
Mladić je uzeo nekoliko uzoraka sa lokalne doponije, pomešao ih sa
polietilenom, koji se upotrebljava za pravljenje plastičnih kesa i dodao
rastvor za pospešivanje razmnožavanja bakterija. Koncentrovanu bakterijsku
kulturu, najefikasniju ukoliko je sastavljena od sfingomonasa i pseudomonasa,
stavio je na polietilenske trake i posle šest nedelja ustanovio da čak do 43
odsto količine traka biva razgrađeno u odnosu na kontrolnu gomilu, odnosno
da bi otprilike bila dovoljna tri meseca da za potpunu razgradnju.
Mladi Berd veruje da bi njegovo otkriće moglo dati značajno uticati na
količinu otpada na deponijama, ali i u okeanima i na ulicama, posebno ako bi
uveli kontejeri za preradu plastičnih kesa.
Očigledno je da je slično mislila i komisija za dodelu nagrada na Sajmu,
pošto su mu dodelili najviše priznanje. Kao nagradu, Berd je između ostalog
dobio i besplatnu školarinu za nekoliko fakulteta. Dok se ne odluči koji će
upisati, namerava da usavršava svoj pronalazak. Ideje mu, očigledno, ne
nedostaju. |
| |
| |
|
| |
| Po kriminalu, Toronto prvi put poslednji |
| |
Što se kriminala tiče, region Toronto je po prvi put najbezbedniji među
velikim kanadskim gradskim sredinama, tvrdi se u izveštaju Statističke
službe o kriminalu. Izveštaj je sačinjen na osnovu policijskih podataka, a
objedinio ga je Centar za statistiku u pravosuđu.
 Podaci
su za prošlu godinu i pokazuju da je stopa kriminala u najvećem kanadskom
gradu smanjena za 11 odsto u odnosu na prethodnu, 2006. godinu, i da su
građani prijavili manje prekršaja po glavi stanovnika nego bilo koji grad u
zemlji sa populacijom preko 500 hiljada. Šef policije za Toronto Bil Bler
smatra da su bolja i organizovanija policijska služba i rad zajednica
doprineli smanjenju kriminala u gradu.
Najveća stopa kriminala zabeležena je u Vinipegu, a za njim sledi Edmonton.
U Kanadi su prošle godine počinjena 594 ubistva, od toga oko jedne petine u
Torontu. To je podatak koji upozorava, tim više što se zna da ovoliko
ubistava nije bilo u poslednjih 15 godina. Sa druge strane, u provinciji
Kvebek nije izvršeno ni jedno ubistvo, što je prvi put od 1981. godine, od
kada se prate podaci.
Kriminolog Nil Bojd, profesor na Univerzitetu Sajmon Frejzer, kaže da
starenje populacije ostaje najvažniji razlog za smanjenje stope najtežeg
kriminala u poslednjih 30 godina.
Ovih dana Toronto Star objavljuje rezultate svog istraživanja, po kome je
skoro deset odsto odraslih osoba došlo u sukob sa zakonom. Od toga, dve
trećine ima belu boju kože, starosedelačkog porekla je svaka šesta osoba,
afričkog porekla je 6,6 odsto, azijskog 4,3, dok ostatak čini kategorija -
ostali. Taj realni prikaz razlikuje se umnogome od predubeđenja da su
pripadnici manjina najčešće povezani sa kriminalnim radnjama, koje su za
list izneli anketirani građani. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
