|
|
Broj 1162, 25. jul 2008.
| O hapšenju Radovana Karadžića |
| |
Sve zemlje u okruženju pozdravile su hapšenje Radovana Karadžića uz najčešću
ocenu da to pokazuje evropski kapacitet nove vlade Srbije i evropsku
perespektivu celog regiona.
Najviše reagovanja, odmah po emitovanju vesti o hapšenju Karadžića, stigle
su iz BiH, u kojoj je nekadašnji lider bosanskih Srba živeo i politički
delovao sve do bekstva. Karadžić je optužen pred Haškim tribunalom za
genocid u BiH.
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je da će hapšenje
Radovana Karadžića rasteretiti RS, odnosno da će prestati pritisci koji su
godinama u vezi s njegovim hapšenjem vršeni na vlasti tog entiteta BiH.
 Dodik
je novinarima rekao da je Srbija "na dobar način" ispunila svoju obavezu
prema Haškom tribunalu, otvarajući sebi vrata prema evropskim integracijama,
što i treba da joj bude primarni cilj.
Predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić ocenio je da hapšenje
Karadžića "potvrđuje evropsku budućnost i perspektivu regiona".
"Hapšenje Karadžića ne sme značiti napuštanje ili pak negaciju Dejtonskog
mirovnog sporazuma, već njegovu sve čvršću realizaciju", rekao je Špirić i
pozvao sve institucije vlasti u BiH da rade u skladu sa Ustavom i zakonima.
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić izjavio je da je hapšenje
Karadžića "barem neka satisfakcija za porodice žrtava".
"Cela međunarodna zajednica ima obavezu da izbriše posledice genocida u BiH,
a ne samo da uhapsi Karadžića i Mladića", rekao je Silajdžić.
"Ovo je veliki dan za BiH i veliki dan za pravdu", kazao je agenciji Beta
član Predsedništva BiH Željko Komšić.
Crnogorski premijer Milo Đukanović pozdravio je hapšenje bivšeg lidera
bosanskih Srba Radovana Karadžića ocenjujući da će to biti korisno za Srbiju
i za celi region.
"Veoma je dobro što je Karadžić uhapšen iz dva razloga. Verujem da se na
ovaj način pravi značajan korak da bi se dosledno utvrdila odgovornost za
eventuane počinjene ratne zločine, a samim tim obnovu poljuljanog poverenja.
Drugi razlog je što hapšenje Karadžića predstavalja ubedljivu poruku našim
evropskim partnerima da je Vlada u Beogradu spremna na saradanju sa Haškim
sudom", kazao je Đukanović novinarima u Podgorici.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je za Hrvatski radio da je hapšenje
najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića veliki iskorak za aktuelnu
vlast u Srbiji.
Mesić je kazao da će Haški tribunal utvrditi sve ono što je Karadžić činio i
sve ono za šta je kriv. Hrvatski predsednik je dodao da su očito mnogi znali
da se Karadžić krije u Beogradu, ocenivši da je imao pomagače u skrivanju.
Mesić je dodao da je tako "nastradao i Karađorđe".
Potpredsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da je hapšenje
nekadašnjeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića "odlična vest" i da
pokazuje odlučnost nove Vlade Srbije da sarađuje sa Haškim tribunalom, ali i
da nastavi put ka Evropskoj uniji.
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju Jelko
Kacin pozdravio je hapšenje Karadžića i čestitao na tome srpskim vlastima i
snagama bezbednosti.
"Hapšenje jednog od najtraženijih ratnih zločinaca na području bivše
Jugoslavije još jedan je dokaz da je Srbija u stanju da pronađe i uhvati sve
ratne zločince", navodi se u saopštenju Kacinovog kabineta.
Slovenački premijer Janez Janša takođe je pozdravio je hapšenje Karadžića,
navodeći da je reč o važnom koraku u zatvaranju tragičnog perioda bliske
istorije zapadnog Balkana.
"Dugo očekivano hapšenje, kojem mora slediti pravedno suđenje u Hagu, važan
je korak u zatvaranju tragičnog perioda bliske istorije zapadnog Balkana",
saopštio je Janša. |
| |
| |
|
| |
| Hapšenje Karadžića rasteretiće RS |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je da će hapšenje Radovana
Karadžića rasteretiti RS, odnosno da će prestati pritisci koji su godinama u
vezi s njegovim hapšenjem vršeni na vlasti tog entiteta BiH.
"Hapšenjem Radovana Karadžića pritisak koji je na vlasti RS vršen godinama
skinut je sa dnevnog reda i ne treba očekivati da se, kako su to neki
saopštili posle vesti o njegovom hapšenju, preko ovog hapšenja obračunaju sa
RS, jer Karadžić ima pojedinačnu odgovornost", kazao je Dodik novinarima u
Banjaluci.
 On
je podsetio na zvanični stav RS da svi koji su optuženi za ratne zločine
treba da odgovaraju, dodajući da je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba i
predsednika RS pokazalo da on nije bio u tom entitetu BiH.
"Svi oni koji su to godinama tvrdili, vršeći na pritisak na RS i
kažnjavajući je, mogli da vide da ona i nije mogla da ga uhapsi, jer
naprosto nije bio ovde", rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, Srbija je "na dobar način" ispunila svoju obavezu
prema Haškom tribunalu, otvarajući sebi vrata prema evropskim integracijama,
što i treba da joj bude primarni cilj.
Dodik je još kazao da bi, kako je to ranije i saopšteno iz Haškog tribunala,
i sam bošnjački lider Alija Izetbegović, da nije preminuo, bio u Tribunalu,
što "govori da je zločina bilo na svim stranama".
On smatra da će u BiH "večno ostati različiti aršini pravde".
Premijer RS je izrazio uverenje da će se "sve ovo brzo završiti", kako bi RS
mogla da se posveti nekim drugim stvarima.
"RS nastavlja da ispunjava svoju ekonomsku i socijalnu ulogu. Ona nije
nastala delovanjem pojedinaca, pa ni samog Karadžića, a oni koji su u ime RS
činili ono što nije dozvoljeno zakonom, neka odgovaraju pred Haškim ili
nekim drugim sudom", istakao je Dodik.
On je naglasio da se "zbog delovanja pojedinaca u ime kolektiviteta ne može
suditi kolektivitetu". |
| |
| |
|
| |
| Hapšenjem Karadžića opada pritisak na RS |
| |
Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić ocenio je da će
nakon hapšenja Radovana Karadžića pritisak na Republiku Srpsku (RS) značajno
opasti, jer joj se "nema šta više prigovarati".
"Poslednji prigovor da RS ne sarađuje sa Hagom, pokazao se veštačkim, jer
većina onih koji su se dobrovoljno predali Hagu ili su uhapšeni, nisu ni
bili u RS", kazao je Ivanić novinarima u Zvorniku.
On je kritikovao pojedine političara BiH koji svojim izjavama "nastoje da
suđenje Radovanu Karadžiću, pretvore u suđenje RS".
"RS je potvrđena Dejtonskim mirovnim sporazumom iza kojeg stoje velike
međunarodne sile i više niko ozbiljan u svetu nema nameru da od BiH pravi
neke nove eksperimente", poručio je Ivanić.
On je naglasio da se u RS umesto krupnih političkih tema, sada treba
okrenuti razvoju ekonomije i drugim pitanjima od interesa za njene građane. |
| |
| |
|
| |
| Vlada RS očekuje da OHR vrati Karadžićima
putne isprave |
| |
Vlada RS očekuje da OHR odmah vrati putne isprave članovima porodice Radovana
Karadžića kako bi oni mogli da ga posete u pritvorskoj jedinici u Beogradu.
Šef vladinog Biroa za odnose s javnošću Vera Sajić rekla je novinarima da
Vlada RS "ceni da su se stekli uslovi da se stave van snage i drugi nalozi
za oduzimanje putnih isprava ostalim osobama, a po osnovu sumnje da
pripadaju mreži poma-gača Radovana Karadžića".
Nalog za oduzimanje putnih isprava osobama za koje se sumnjalo da čine mrežu
podrške haškim beguncima, među kojima su i članovi porodice Karadžić, donet
je u januaru ove godine.
Portparol banjalučke kancelarije OHR-a Ljiljana Radetić ranije rekla je
agenciji Beta da se visoki predstavnik još konsultuje o mogućnosti da
porodici Karadžić vrati putne isprave kako bi mogli da otputuju u Beograd. |
| |
| |
|
| |
| Poziv za optužnice protiv bošnjačkog ratnog
vrha |
| |
Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske (RS) Branislav Dukić pozvao je
Tužilaštvo BiH da što pre podigne optužnice protiv članova bošnjačkog
političkog i vojnog vrha tokom rata u BiH.
Kako su preneli banjalučki mediji, Dukić je zatražio podizanje optužnica
protiv Harisa Silajdžića, Ejupa Ganića, Sakiba Mahmuljina, Atifa Dudakovića
i Selima Bešlagića.
On je naveo da je bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte
obavestila delegaciju Saveza logoraša RS, prilikom njihovog susreta u Hagu
31. maja 2005. godine, da već duže vreme traju istražne radnje i da se
priprema optužnica protiv ovih osoba pod sumnjom da su počinili ratne
zločine nad Srbima u BiH.
"Tu informaciju potvrdio nam je u martu i novi glavni tužilac Serž Bramerc
tokom susreta sa delegacijom Saveza logoraša RS", istakao je Dukić.
Prema njegovim rečima, postoje brojni dokazi o umešanosti ovih osoba u ratne
zločine počinjene nad Srbima. |
| |
| |
|
| |
| Mediji u BiH prenose sve detalje o životu
Karadžića |
| |
Javnost u BiH zapanjena je saznanjem da je optuženi za ratne zločine Radovan
Karadžić bio dostupan medijima i javnosti, te da je putovao i održavao javna
predavanja.
 Mediji
u BiH i na naslovnim stranama objavljuju fotografije Radovana Karadžića, i
navode detalje iz njegovog "novog života".
Svaka nova informacija o životu Radovana Karadžića, kao i fotografija sa
sadašnjim izgledom, dočekuje se sa velikom pažnjom.
Mediji navode sve pojedinisti iz njegovog života do kojih mogu da dođu, a
među ostalima i da je "Bosanski kasapin bio zaljubljeni guru", te da je "ženu
sa imenom Mila, predstavljao kao ljubav svog života".
Ističe se da se Karadžić, vešto maskiran, izrugivao celom svetu, posebno jer
je imao i svoju internet stranicu, i bio u svakodnevnim kontaktima sa
desetinama osoba.
Sarajevsko "Oslobođenje" navodi da postoji "zebnja da bi novopečeni doktor
alternativne medicine, kog niko nije prepoznao, mogao od svog suđenja
praviti farsu, poput Miloševića, ili Šešelja", ali da se "nada da je
Tribunal, ipak, naučio lekciju iz proteklih neuspjeha". |
| |
| |
|
| |
| Firme čiji su vlasnici stranci mogu da
upisuju vlasništvo |
| |
Crnogorska vlada usvojila je izmenu uredbe, čime je omogućila firmama koje su
stranci registrovali u Crnoj Gori da bez problema knjiže kupljeno zemljište.
Ove izmene omogućavaju da strani investitor bude tretiran kao domaći, rekao
je nakon sednice Vlade ministar finansija Igor Lukšić.
Strani investitor, čija firma posluje u Crnoj Gori, istakao je Lukšić, je
poreski rezident, jer ovde posluje, stiče dobit i plaća porez.
"Bilo bi apsurdno da kao strance tretiramo Podgoričku, Montenegro i
Crnogorsku komercijalnu banku, Kombinat aluminijuma, Pivaru Trebjesa,
Telekom ili Jugopetrol", rekao je Lukšić.
Usvojenim izmenama Uredbe, ističe, rešava se problem tretmana tih kompanija,
jer je, sticajem okolnosti, stvorena apsurdna situacija u kojoj se poreski
rezidenti Crne Gore mogu tretirati kao stranci.
"Strani ulagači, u skladu sa postojećim zakonima o svojini, stranim
ulaganjima i privrednim društvima dobijaju nacionalni tretman. Tako će biti
definisano i novim predlogom zakona o svojinsko pravnim odnosima, koji je u
skupštinskoj proceduri", objasnio je Lukšić.
Istakao je da izmenjena uredba onemogućava eventualne manipulacije, odnosno
uvođenje stečaja radi prenošenja imovine sa preduzeća na vlasnika, jer
stranci ne mogu da upišu zemljište na svoje ime dok ne bude usvojen novi
zakon o svojinsko pravnim odnosima.
On smatra da je na ovaj način uklonjena jedna od najvećih biznis barijera u
Crnoj Gori.
Ovom je uredbom oborena odluka direktora Uprave za nekretnine Mića Orlandića,
prema kojoj stranci bilo da su fizička lica, ili imaju kompanije u Crnoj
Gori, ne mogu biti vlasnici zemljišta.
Iz Uprave je nedavno naređeno katastrima da traže potvrde da će firma, koja
je kupila zemljište, graditi nešto na njemu. Ministarstvo finansija odbilo
je da izdaje takve po-tvrde firmama registrovanim u Crnoj Gori, bez obzira
na to da li su im vlasnici stranci ili domaći građani.
Pun naziv dokumenta glasi: "Uredbe o određivanju organa državne uprave
nadležnih za davanje objašnjenja i mišljenja u postupku sticanja prava
svojine na nepokretnostima stranaca koji posluju u Crnoj Gori". |
| |
| |
|
| |
| Policija pretresla kafanu Kula Karadžića |
| |
Crnogorska policija saopštila je da je pretresla ugosteteljski objekat "Kula
Karadžića" u Podgorici i tom prilikom kod jedne osobe pronašla hladno oružje.
Kako je saopštila Uprava policije Crne Gore, prilikom racije u kafani, kod
R. K. su pronađena tri noža, metalni bokser i metalna šipka. Policija je te
predmete oduzela.
Policija je raciju sprovela istog dana kada je u Beogradu uhapšen haški
optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić.
Kafana "Kula Karadžića" u vlasništvu je brata Radovana Karadžića, koji je i
sam poreklom iz Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Hrvatska traži od Srbije obustavu primene
Uredbe |
| |
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija uputilo je
protestnu notu ambasadi Srbije u Zagrebu zbog Uredbe vlade Srbije o izmenama
i dopunama uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na
prostoru bivših republika SFRJ.
U protestnoj noti se traži obustava primene Uredbe, saopštilo je
Ministarstvo.
 Naglašeno
je da je za Hrvatsku neprihvatljivo da se posle potpisivanja i stupanja na
snagu Ugovora o pitanjima sukcesije donose propisi kojima se sprečava
njegova primena.
Zbog toga je Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija pozvalo
da se u očekivanju rešenja preostalih imovinsko-pravnih pitanja između
država naslednica bivše Jugoslavije Srbija "suzdrži od radnji koje bi
otežale konačno rešavanje navedenog pitanja".
Od Srbije je zatraženo da obustavi primenu Uredbe o izmenama i dopunama
Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na prostoru bivših
jugoslovenskih republika.
Protestna nota uručena je otpravniku poslova ambasade Srbije u Zagrebu, koji
je pozvan u Ministarstvo.
Prema navodima medija, spornu Uredbu donela je tehnička Vlada Srbije 19.
juna, a njome se određuje da se vlasnička prava nad zemljištima koja su
nacionalizovana nakon raspada bivše Jugoslavije automatski pripisuju
preduzećima koja ih sada koriste.
Protestnu notu zbog te uredbe uputila je i Vlada Slovenije. |
| |
| |
|
| |
| Kosovski problem zahteva pregovore |
| |
Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II ocenio je da "kosovski problem
zahteva rešenje kojim bi "obe strane" na Kosovu bile zadovoljne i založio se
za povratak pregovorima.
Aleksej II je u intervjuu podgoričkom "Danu" kazao da su države "koje su
podržale cepanje Srbije, tim činom pokazale da im je nepoznat dobar deo
istorije evropskog kontinenta, koji je tesno povezan sa hrišćanstvom".
"Nezainteresovanost za sudbinu pravoslavnih svetinja Kosova predstavlja
njihov kulturni sunovrat", ocenio je patrijarh moskovski i cele Rusije i
dodao da "ako ta tendencija prevlada, onda će Evropa biti osuđena na haos i
konflikte".
Prema njegovim rečima, izlaz iz postojeće situacije je u odustajanju od
jezika prisile i diktata i u neophodnom povratku obe strane pregovorima.
Aleksej II je kazao da "treba brižljivo čuvati jedinstvo crkve Svetog Save"
koje "ne sme biti podrivano političkim ili ideološkim podelama".
Govoreći o crkvenom sporu u Crnoj Gori, patrijarh moskovski i cele Rusije je
kazao da " nekanonska grupacija Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) postoji
samo da bi se izvlačila korist iz političkih podela u društvu".
Aleksjej II je mišljenja da su "državni funkcioneri" u Crnoj Gori "dužni da
znaju da unošenje političke stihije u crkveni život ne može doneti narodu
nikakvu blagodet".
"Poštovanje kanonskih osnova i principa crkvenog poretka od strane svetovne
vlasti jedan je od najvažnijih uslova očuvanja harmonije u društvu",
zaključio je patrijarsh moskovski. |
| |
| |
|
| |
| Dobre veze kosovsko-albanske mafije u
slovačkom pravosuđu |
| |
Kosovsko-albanska mafija u Slovačkoj je za razliku od slovačkog podzemlja
uspela da se sprijatelji sa sudijama, policajcima i političarima kako bi
izbegla krivično gonjenje i deportacije, piše slovački dnevnik "SME".
Povod za temu albanske mafije je pripremano izručenje makedonskog Albanca
Rešada Krasnićija da u domovini odsedi ostatak kazne od 12 godina zatvora za
šverc droga.
Izručenje je odobrio ministar pravde Štefan Harabin oko koga ne jenjava
afera zbog njegovog prijateljstva, iz vremena kada je bio predsednik
Najvišeg suda, s kosovskim Albancem Bakijem Sadikijem.
 Švajcarska
policija pre 15 godina predala je Slovačkoj informacije da je Sadiki jedan
od bosova heroinske mafije.
Iako je slovačka policija tada izdvojila posebnu jedinicu za Sadikija, a,
između ostalih dokaza, imala je prepis telefonskih razgovora Sadikija s
njegovim saučesnicima u inostranstvu koje je obezbedila švajcarska policija.
Najviši sud, tada na čelu sa Harabinom, naredio je da istraga ponovo sasluša
i svedoke u inostranstvu.
Svedoci u Švajcarskoj i saučesnik u Poljskoj tajanstveno su umrli, istraga
je bez rezultata okončana, a Sadiki je odgovarao pred sudom samo za
posedovanje nelegalnog oružja. Za drugu aferu kada je u njegovoj kući nađen
heroin, odgovornost je preuzeo Sadikijev brat.
Neuobičajeno odobrenje da Rešad Krasnići bude izručen Makedoniji navelo je
bivšeg ministra pravde Danijela Lipšica da upozori da je dosadašnja praksa
bila da se kriminalci izručuju na izdržavanje kazne u domovinu samo sa
najbližim zemljama, poput Češke.
"To je vanredna okolnost. Ne sećam se nijednog izručenja u zemlje gde bi
vladale bilo kakve sumnje", kazao je Lipšic.
"Čekamo garancije od Makedonije. Ako ne budu dovoljno jake da će Krasnići
zaista izdržati do kraja kaznu, nećemo ga izručiti", odbacio je kontroverze
oko izurčenja portparol slovačkog Ministarstva pravde Mihal Jurči.
"SME" prema saznanjima slovačke policije, procenjuje da u Slovačkoj živi
doduše mala zajednica Albanca sa Kosova, Makedonije i same Albanije - oko
nekoliko stotina, ali da su, iako malobrojni, uspeli da uspostave dobre veze
sa slovačkim mafijaškim grupama, a za razliku od slovačkih mafija steknu i
zaštitnike među sudijama, policajcima ili političarima.
Slovački list kao tipičan, naveo je slučaj Ragipa K. zvanog Džeki koji je po
odluci slovačkog suda trebalo da bude deportovan još 1995. godine, a
slovačka policija ga je 2000. godine našla kako mirno živi u mestu Košice,
zahvaljujući tome što je sudija okružnog suda pet godina odbijao da ga
smesti u pritvor.
Iako prema saznanjima slovačke policije gotovo 100 odsto heroina u Slovačku
dolazi iz Avganistana balkanskom vezom preko Kosova, Makedonije i Albanije,
sami Albanci u Slovačkoj tvrde da nikakve njihove mafije tu nema.
"Albanci su suviše veliki individualisti da stvore neku organizovanu grupu.
Kod Albanaca je svako šef", kazao je dnevniku "SME" jedan od
makedonsko-albanskih privrednika u Slovačkoj. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
