|
|
Broj 1162, 25. jul 2008.
| Karadžićev advokat ne zna da li se krio u
manastiru |
| |
Branilac haškog optuženika Radovana Karadžića advokat Svetozar Vujačić izjavio
je juče da je njegov klijent pet godina koristio identitet "Dragan Dabić",
ali da ne zna šta je radio pre toga.
Karadžić je, kako je advokat rekao novinarima ispred Specijalnog suda,
najmanje pet godina koristio identitet Dragana Dabića, bio je stručni
konsultant u tri privatne klinike, honorarno pisao za listove.
 Upitan
o navodima da se Karadžić pre toga krio u manastirima, Vujačić je kazao da
sa klijentom nije pričao gde je bio pre tog vremena.
Vujačić (desno) je kazao i da je Karadžić upoznat sa haškom optužnicom koja
ga tereti za genocid i ratne zločine i koja mu je uručena 22. jula, navodeći
da su to "tri optužnice za najteža krivična dela koja mogu da postoje kao da
je pobio pola sveta".
Prema njegovim rečima, Karadžić je pratio suđenje u Haškom tribunalu,
oduševljen je odbranom Šešelja, a pratio je suđenje Slobodanu Miloševiću.
On je ostao pri tvrdnji da će sutra u 19.55 podneti žalbu na rešenje o
ispunjenosti uslova za izručenje Karadžića i dodao da će ona biti odbijena
za tri sekunde i da će u roku od sat biti završen posao koji bi u normalnim
uslovima trajao mesec dana.
"Po Vekariću on će biti (izručen) za vikend, po Vukčeviću u ponedeljak ili
utorak, a po meni ni u ponedeljak ni u utorak nego malo kasnije", naveo je
on.
On je demantovao navode medija da je Karadžić krio identitet i priznao ga
tek posle DNK analize.
"Prva stvar koju je rekao bila je jedan sat posle ponoći istražnom sudiji,
na pitanje 'jeste li vi Radovan Karadžić', on je rekao 'jesam'", rekao je
Vujačić.
Dodao je da ne štrajkuje glađu, da se odlično oseća i izgleda dobro i da je
svestan da ne može da izbegne transfer u Hag.
Vujačić je ponovio tvrdnju da je "apsolutno tačno da je Karadžić imao
dogovor sa Holbrukom" da neće biti uhapšen ako napusti sve javne funkcije.
Vujačić je ponovio i tvrdnju da je Karadžić uhapšen u petak i kazao da su mu
se javila tri putnika iz autobusa koji mogu da posvedoče da je Karadžić
uhapšen 18. jula u autobusu 73, na liniji Novi Beograd-Batajnica, a ne u
ponedeljak 21. jula uveče kako je zvanično saopšteno.
Prema njegovim rečima, Karadžić je "kidnapovan" i držan tri dana nezakonito,
bez znanja i saglasnosti istražnog sudije.
Vujačić je rekao da mu je Karadžić tražio da podnese krivičnu prijavu protiv
NN lica koja su ga, kako tvrdi "kidnapovali 18. jula i držali ga, ne zna se
gde, nezakonito u pritvoru".
"To ne samo da tvrdi Karadžić već i tri putnika koji žive u Batajnici, vlast
ima milion razloga da tvrdi da je uhapšen u ponedeljak, jer im je trebalo
tri dana da organizuju obezbeđenje koje ni Bin Laden ne bi imao, a u
međuvremenu su prekinute i sednice republičkog i gradskog parlameta", rekao
je on.
Sednica republičkog parlamenta prekinuta je u petak 18. jula ujutro, dok je
gradski konstituisan u ponedeljak, 21. jula.
Vujačić je istakao da će neko morati da obrazloži zašto je govorio neistinu
o datumu hapšenja Karadžića svetskoj i domaćoj javnosti i ocenio da bi zbog
toga ostavku trebalo da podnese tužialc za ratne zločine Vladimir Vukčević. |
| |
| |
|
| |
| Pravi Dragan Dabić živi u Rumi |
| |
Čovek pod imenom Dragan Dabić (na slici dole) živi u Rumi i poseduje ličnu
kartu sa podacima potpuno identičnim onima koji se nalaze u ličnoj karti
pronađenoj kod haškog optuženika Radovana Karadžića.
 "Utvrdili
smo da su svi podaci u ličnoj karti građanina Dragana Dabića, počev od
matičnog i serijskog broja do datuma izdavanja identični kao u ličnoj karti
koju je koristio Karadžić. Te se dve lične karte razlikuju samo u
fotografiji", izjavio je agenciji Beta predsednik Nacionalnog tima za
saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
Isprava je izdata 20. aprila 1999. u Rumi a pravi Dragan Dabić rođen je u
Han Pijesku.
"Veštačenjem lične karte i obrazaca na osnovu kojih je izdata ustanovićemo
da li je u pitanju falsifikat ili je u policiji u Rumi izdat falsifikat",
kazao je Ljajić.
Haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen je u ponedeljak 21. jula.
Prethodnih godina Karadžić se predstavljao kao doktor Dragan Dabić i
prilikom hapšenja je posedovao dokumenta na to ime. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić uz lažni identitet imao i lažnu
suprugu |
| |
Haški optuženik Radovan Karadžić živeo je u zgradi u Ulici Jurija Gagarina
267, a osim lažnog identiteta imao je i "lažnu suprugu", piše beogradska
štampa.
Misteriozna Mila, sredovečna crnka, kako navodi "Blic", pratila ga je na
svim putovanjima i svim predavanjima gde je držao lekcije o bioenergiji i
zdravom životu. Karadžić ju je predstavljao kao svoju suprugu.
 Proteklih
godinu dana bio je čest gost kafane "Luda kuća" u Novom Beogradu, gde pio
šljivovicu i svirao gusle. U kafani je praktično guslao ispod svoje i slike
bivšeg komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića koje se nalaze iznad šanka.
U lokalnoj prodavnici u Novom Beogradu pamte ga kao čoveka koji nije trošio
mnogo para, ali je imao običaj da uvek kada svrati uzme balon od pet litara
vode, voće i povrće.
Svoj neobičan izgled, gustu belu bradu, brkove i punđu iznad čela pravdao je
pozivom. Govorio je da mu kosa i brada služe da kroz njih prima energiju,
piše dnevni list "Alo".
Poznanici kojima se predstavljao kao Dragan David Dabić nisu znali detalje o
njegovom životu. Karadžić im je samo govorio da ima sinove i unuke, ali nije
želeo da otkrije gde se školovao i na kojim je klinikama ranije radio.
Njegovi poznanici takođe tvrde da je Dabić, odnosno Karadžić, bio prijatan,
šarmantan, kulturan i inteligentan čovek, te im nije ni na kraj pameti palo
da se iza velikih naočara i guste brade krije haški optuženik.
Dovoljno rečit i obrazovan, uspeo je da ih ubedi da je lekar, a da im pritom
nije pokazivao diplomu. Pravdao se da je diploma kod njegove bivše žene u
Americi, koja ju je konfiskovala posle razvoda.
Beogradska štampa piše da je Karadžić uhapšen u autobusu 73, u Batajnici.
Međutim, spekuliše se i da je uhapšen u svom stanu u Novom Beogradu. Prema
jednoj verziji, Karadžić je krenuo na more, a prema drugoj u banju Vrdnik.
Kao povod za njegovo lociranje i hapšenje navodi se spontani telefonski
razgovor koji je Karadžić imao sa svojim sinom, a koji su "ulovile" službe
bezbednosti, odnosno BIA.
Karadžić je imao imidž boema. Radio je kao nadrilekar, a deviza njegove
ordinacije bila je "Uvek ima pomoći".
Imao je svoju Internet stranicu na kojoj je delio savete mladima,
biznismenima, trudnicama i ostalim kategorijama koje bi mogle biti predmet
lečenja bioenergijom, piše list "Danas".
U ordinaciji se bavio podmlađivanjem i prolepšavanjem putem kvantne
energo-kozmetike. |
| |
| |
|
| |
| Holandija možda ulaže veto na privilegije
Srbiji |
| |
Holandija bi u Evropskoj uniji (EU) mogla vetom sprečiti primenu sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom zato što smatra da puna saradnja
Beograda sa Haškim tribunalom podrazumeva i hapšenje Ratka Mladića, piše
holandski dnevnik "Folkskrant".
Prema listu, većina u parlamentu u Hagu podržava stav vlade da za
približavanje Srbije EU nije dovoljno ovonedeljno hapšenja Radovana
Karadžića.
"Folkskrant" ocenjuje da Holandija, po tom pitanju, "ide ka konfrontaciji sa
drugim članicama EU, koje veruju da Srbiju valja nagraditi za hapšenje
bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića".
"Vlada Holandije zahteva punu saradnju sa Haškim tribunalom, što znači da i
bivši general Ratko Mladić mora biti izručen. Holandija može uložiti veto na
dalekosežnu saradnju EU sa Srbijom, a diplomati očekuju da će to i učiniti",
naglašava list. Komesar za proširenje EU Oli Ren, na drugoj strani, veruje
da, posle hapšenja Karadžića, Srbija ima pravo da uživa prednosti Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju, potpisanog ovog proleća, uključujući
trgovinske olakšice predviđene za potencijalne članice Unije.
"Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen (Madžime Verhagen),
međutim, insistira na punoj saradnji s Haškim tribunalom pre nego što Srbiji
bude omogućeno da uživa privilegije iz sporazuma", navodi "Folkskrant",
dodajući da Ferhagen traži i da "Srbija uvede program za zaštitu svedoka,
kako bi oni mogli da slobodno svedoče pred Tribunalom". |
| |
| |
|
| |
| Mladić 13 godina van domašaja Haga |
| |
Danas se navršava 13 godina od kada je Tribunal u Hagu podigao optužnice
protiv bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića i bivšeg
komandanta Vojske RS (VRS) generala Ratka Mladića.
Karadžić je uhapšen 21. jula ove godine, a Ratko Mladić je i dalje u bekstvu.
 Prvu
optužnicu protiv njih Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid,
ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Četiri meseca kasnije taj sud podigao je drugu optužnicu za zločine u
Srebrenici, koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv
čovečnosti, počinjen pošto je VRS zauzela taj grad.
Optužnice protiv njih razdvojene su 14. oktobra 2002. kada je Tribunal
otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti
za genocid, saučesništvo u genocidu nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima
tokom rata u BiH i druge zločine.
U novembru te godine Haški tribunal objavio je izmenjenu i dopunjenu
optužnicu protiv Mladića, koja ga tereti za genocid nad bosanskim
Muslimanima i u kojoj su sažete dve optužnice koje su do tada postojale.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. Ratko Mladić je ukazom bivše
predsednice RS Biljane Plavšić u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti
komandanta VRS, a potom penzionisan.
Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Rojters 16. aprila 1999. da bi
odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža
Robertsona da je umešan u rat na Kosovu.
Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u
Beogradu, gde se pojavljivao i na nekim javnim mestima.
Prema izjavi predsednika Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa sudom u
Hagu Rasima Ljajića medijima u Beogradu, Mladić je do 2005. najvećim delom
bio u Srbiji.
Zbog nesaradnje RS s Haškim tribunalom i neizručenja optuženih za ratne
zločine, bivši visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun smenio je u junu 2004.
predsednika parlamenta Dragana Kalinića i ministra unutrašnjih poslova
Zorana Đerića i još oko 60 osoba sa dužnosti bu RS i SDS. Iz istih razloga
zabranjeno je finansiranje SDS iz državnog budžeta.
EU je porodicama dvojice najtraženijih haških begunaca i još jednom broju
osoba, među kojima je i vladika maleševski Filaret, zabranila ulazak u
zemlje Unije.
Na listi koju su iz istih razloga sačinile SAD nalazi se više od 150 osoba
kojima je zabranjen ulazak i bilo kakve komercijalne aktivnosti s tom
zemljom.
SAD su ponudile i novčanu nagradu do pet miliona dolara za pomoć da se pred
lice pravde izvedu optuženi za ratne zločine.
U cilju hapšenja haških begunaca Vlada Srbije je početkom 2006. izradila
Akcioni plan, a nekoliko meseci kasnije uhapšeno je više osumnjičenih za
skrivanje Ratka Mladića. |
| |
| |
|
| |
| Za upis besplatnih akcija još sedam dana |
| |
Agencija za privatizaciju podsetila je danas da rok za upis besplatnih akcija
ističe za sedam dana, 31. jula.
Upis besplatnih akcija i novačane nadoknade od prodaje akcija privatizovanih
društvenih preduzeća počeo je 28. januara ove godine i do sada se prijavilo
4.646.680 građana.
Prijavljivanje je omogućeno na posebnim šalterimna u svim filijalama pošta u
Srbiji, a zaposleni i bivši zaposleni šest javnih preduzeća, čije će akcije
biti podeljene, EPS, Telekom Srbije, JAT ervejz, NIS, Galenika, Aerodrom
"Nikola Tesla", prijavljuju se u filijalama Nacionalne službe za
zapošljavanje.
 Za
građane u inostranstvu bilo je omogućeno prijavljivanje u
diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Za sve građane koji nisu u
mogućnosti da se prijave omogućen dolazak posebne komisije.
Za prijavljivanje je potrebna lična karta i broj dinarskog računa u banci.
Građani koji nemaju otvoren račun u banci u pošti mogu da ga besplatno
otvore.
Zaposleni i bivši zaposleni šest javnih preduzeća uz ta dokumenta moraju da
prilože i potvrdu o ostvarenom radnom stažu u javnom preduzeću za čije se
besplatne akcije prijavljuju, fotokopiju radne knjižice i uverenje o
državljanstvu koje nije starije od šest meseci.
Pravo na besplatne akcije imaju svi građani koji su bili punoletni do 31.
decembra 2007. i upisani su u birački spisak, zatim da su na dan 3. januara
2008. bili državljani Srbije, a na dan 30. juna 2007. imali prebivaliste na
teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i
Metohije, kao i da nisu već ostvarili pravo na besplatne akcije.
Građanima koji su ostvarili pravo na besplatne akcije preduzeća u kojem su
radili, a koje su male vrednosti ili su bezvredne jer je preduzeće u stečaju,
od 14. aprila ove godine je omogućeno je da se odreknu tih akcija.
Uslovi za odricanje su da građani tim akcijama nisu raspolagali i da nisu
ostvarili pravo na dividendu, odnosno dobit ili na deo stečajne ili
likvidacione mase po osnovu tih akcija.
Do sada je zahteve za odricanje od akcija podnelo 117.102 građana, a
poništena je 281 potvrda o pravu na besplatne akcije.
Upis u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije obustavljen je, na
zahtev građana, u 924 slucaja. Za besplatne akcije, kako je navela Agencija
za privatizaciju, prijavilo se 1.670 maloletnika.
Agencija je obavezna da sve građane koji su se prijavili za besplatne akcije
obavesti o njihovom statusu do kraja godine. To se odnosi na potvrdu o
ostvarenom pravu na besplatne akcije, ali i na eventualne dopune prijave.
Očekuje se da će isplata novčane naknade iz privatizacionog registra početi
u prvom kvartalu 2009. godine, a besplatne akcije dodeljivaće se sukcesivno
do kraja 2010. godine.
Raspodela besplatnih akcija javnih preduzeca obavljaće se posle njihove
privatizacije, a najkasnije u roku od šest meseci. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji ima pet internet parkova |
| |
U Srbiji je do sada otvoreno pet Internet parkova u kojima će građani tokom
leta moći da koriste brzi bežični Internet sa protokom 1,8 megabita u
sekundi.
U Dunavskom parku u Novom Sadu i u parku Vojvode Bojovića u Nišu postavljene
su i klupe sa USB modemima i predajnici za bežični Internet, a u Kraljevu i
Kragujevcu instalirani su samo predajnici.
 Prvi
Internet park u Srbiji otvoren je u Beogradu 11. juna ove godine i imao je
dva USB modema i predajnik, ali je u roku od pet dana ukradena sva oprema.
Beogradski Internet park na Studentskom trgu ipak radi, zahvaljujući
predajniku koji je postavljen na obližnjoj zgradi, kažu u Telenoru i ističu
da je Telenor u saradnji sa Gradskim zelenilom dodatno uredio park i
postavio rasvetu da bi građani Internet mogli da koriste i noću preko svojih
prenosivih računara i drugih uređaja.
Iz Telenora je saopšteno da je park u Kragujevcu i Kraljevu otvoren na
inicijativu stanovnika tih gradova, koji su se javljali Telenoru i tražili
uvođenje usluge koju već koriste Beograđani, Novosađani i Nišlije.
Prema podacima srpske Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel), u
Srbiji je 2007. godine bilo 583.109 pretplatnika na brzi širokopojasni
pristup Internetu, što je 7,75 odsto građana, pri čemu su u širokopojasni
pristup uvršteni ADSL, kablovski, bežični, lokalne mreže eternet i Internet
treće generacije UMTS
Srpska domaćinstva koja imaju brzi pristup Internetu za telekomunikacione
usluge treba da izdvoje do 40 evra mesečno, što je oko 10 odsto prosečne
srpske plate, kažu u Ratelu.
Pristup preko telefonskog modema na kraju prošle godine imalo je 685.397
građana.
Telenor je sedmi po veličini mobilni operater u svetu sa 147 miliona
korisnika, od čega u Srbiji ima skoro tri miliona. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
