|
|
Broj 1163, 1. avgust 2008.
| Zimonjić i Nestor osvojili Toronto |
| |
Nenad Zimonjić i Daniel Nestor su se prošlog vikenda potrudili da ni
ovogodišnji Rodžers Kup ne prođe bez slavlja srpskih navijača.
Iako su sve oči javnosti bile uperene u našeg najboljeg singl igrača Novaka
Đokovića nakon njegovog iznenadnog poraza u polufinalu pažnju smo posvetili
Zimonjiću i Nestoru u igri parova. Momci nas nisu izneverili i briljantnom
igrom su stigli do pobede u finalu nad braćom Brajen te tako po prvi put
osvojili Rodžers Kup. Time su nastavili sjajnu seriju rezultata započetu
finalom Roland Garosa a nastavljenu pobedom na Vimbldonu.
Novak, sa druge strane, nije uspeo da odbrani trofej osvojen prošle godine u
Montrealu. Na veliku žalost naših navijača poražen je u četvrtfinalu od
Endija Mareja u dva seta.
Iako nije sve funkcionisalo kako treba u Novakovoj igri od samog početka
turnira nadali smo se da će nivo njegove igre rasti kako turnir odmiče. To
se međutim nije desilo te je Novak u svom trećem meču naleteo na odličnog
Skota Mareja koji je uspeo da iskoristi svoju šansu.
Marej je bio uporan, stizao nemoguće a istovremeno bio odlučan u fazi napada.
Novak se dosta nervirao i uz već poslovično loš prvi servis bilo je jako
teško da dobije ovaj meč. Novak nije uspeo da iskoristi set loptu za
izjednačenje u setovima, a zatim je i izgubio taj set u taj brejku.
Na konferenciji za štampu Novak je bio vidno razočaran, istakavši da ga
servis nije služio kao i da ritern nije bio na nivou.
Na pitanje da li su mu smetali brojni povici iz publike za vreme najbitnijih
poena, Novak je slegao ramenima i rekao kako navijači moraju da shvate da
takvi povici jako škode igračima i kvare im koncentraciju u odsudnim
trenutcima. Novak se nakon ovog poraza okreće turniru u Sinsinatiju i
Olimpijadi u Pekingu.
Novak je u više navrata isticao da mu je Olimpijada najvažniji turnir.
Nadamo se da ćemo iz Pekinga čuti lepe vesti.
Ostatak turnira u singlu je protekao u znaku Rafaela Nadala koji je igrao
fantastično, savladao Gaskea u sjajnom meču u četvrtfinalu, zatim Mareja u
još jednom odličnom meču u polufinalu, a zatim imao i najlakši posao u
finalu protiv Kifera. Bilo je uživanje gledati verovatno najboljeg tenisera
u ovom momentu kako kontroliše igru, osvaja poene i raduje se.
Nenad Zimonjić i Danijel Nestor (koji je isto tako poreklom iz naše zemlje)
oduševili su nas svojim nastupom u finalu protiv braće Brajan. Sjajno su se
dopunjavali Nenad i Danijel, kad jednom nije išlo, drugi je briljirao.
Do nedavno nepobedivi američki dubl je konačno dobio prave takmace i naš par
je sada veoma blizu mesta broj 1 na listi dublova. Nenad je pružio sjajnu
partiju iako već neko vreme igra sa bandažiranom levom rukom usled loma
zadobijenog na Vimbldonu.
Na konferenciji za štampu nakon meča Zimonjić se šaljivo osvrnuo na podršku
publike "timu Nestor" i poželeo da ih sledeće godine zovu "tim Nestor-Zimonjić".
Momci su bili jako zadovoljni pobedom i prijala im je podrška publike i
igranje na centralnom terenu tokom celog turnira.
Na pitanje kako će se prilagoditi igranju sa različitim partnerima na
olimpijadi, Nenad je odgovorio da je već imao priliku da igra sa Novakom 7
puta te da se njih dvojica jako dobro poznaju i da neće biti problema.
Istakao je da će olimpijski turnir biti veoma snažan i da je najvažnije
prebroditi prvu prepreku.
Na kraju se može zaključiti da je ovaj Rodžers Kup protekao uz veliko
prisustvo naše zajdnice, srpske zastave su se mogle sresti na svakom koraku
a srpski jezik se čuo i za vreme mečeva. Imali smo priliku uživati u igri
istinskih asova i radovati se pobedi naših tenisera. Nadamo se lepim vestima
i tokom olimpijskog turnira. |
| |
| Velibor Mandić |
|
| |
| Poverljivi podaci iz ordinacije na privatni
faks |
| |
Lični i poverljivi zdravstveni podaci o pacijentima iz lekarskih ordinacija,
bolnica i laboratorija, već četiri godine stižu na kućni faks Nese
Premakumaran, iako je ona u nekoliko navrata intervenisala.
Broj njenog faksa sličan je onome koji ima klinika za rehabilitaciju i veoma
često se dešava greška pri biranju broja. Premakumaran naglašava da dobijene
papire uništava kad god ima vremena, kako ne bi dospeli u pogrešne ruke.
Frenklin Vork, komesar za privatnost, ponovo će se založiti da se ovaj
problem zaista napokon reši.
 Ali,
dr Vafa Jusef, iz porodične klinike Medoulark, jedne od onih čiji pošiljke
greškom dolaze na broj Premakumaranove, kaže da je gotovo nemoguće da njeni
zaposleni proveravaju svaki faks i to da li je on dospeo na pravu adresu.
Ona naglašava da je mnogo bitnije da oni, umesto na faks, svoje vreme i
energiju koriste na brigu o pacijentima. Dr Jusuf objašnjava da na njihovim
faksovima obavezno stoji naznačeno da im se pošalje informacija ukoliko je
faks pogrešno prosleđen, te da veruju da će tako i biti urađeno.
Ministar zdravlja Ron Lieper ističe da se od zdravstvenih institucija
očekuje da budu veoma obazrivi pri radu sa poverljivim podacima iz
zdravstvenih kartona, počevši od toga da je neophodno preduzeti sve mere da
oni stignu na pravu adresu, a potom i da odatle stigne povratna informacija
o prijemu.
U praksi je, međutim, to teško izvodljivo. Dr Jusuf kaže da su, i inače, svi
zaposleni pretrpani poslom i da bi im ovakav dodatni zadatak teško pao. |
| |
| |
|
| |
| Klimatske promene utiču na sve |
| |
 Kako
prenosi Kanadijen Pres, nedavno završena studija Ministarstva zdravlja
predviđa da će zbog klimatskih promena, odnosno zbog sve ekstremnijih
vremenskih prilika, uz sve ostale neprilike koje stižu sa njima, postojati i
sve veći rizik od povreda, bolesti i stresnih poremećaja. Što se bolesti
tiče, uglavnom će se povećati broj oboljenja vezanih za toplotu, odnosno
hladnoću, kao i respiratorne i kardiovaskularne smetnje.
Stres će se javljati kao posledica katastrofa, i imaće veze i sa društvenim
i sa mentalnim stanjem. Uticaj klimatskih promena na socio-ekonomski aspekt
odraziće se kroz smanjeni dohodak i produktivnost, društvena previranja,
smanjeni kvalitet života i povećane troškove zdravstvene zaštite.
Starija lica, deca, stanovništvo starosedelačkog porekla, kao i osobe sa
nižim primanjima biće posebno osetljive kategorije i kod njih će to biti
najizraženije.
Direktne posledice biće primetne i u oštećenoj infrastrukturi, raseljavanju
stanovništva, a u funkcionisanju mnogih službi, pa i zdravstvene, pojaviće
se najraznovrsniji problemi. |
| |
| |
|
| |
| Palice opasnije od tejzera |
| |
Dok se po čitavoj zemlji rasplamsava rasprava o bezbednosti i svrsishodnosti
upotrebe tejzera, najnovija studija nacionalnog Policijskog istraživačkog
centra pokazuje da su policijske palice češći uzrok povreda nego ostala
pomagala koja se koriste prilikom hapšenja.
 Ustanovljeno
je, naime, da je biber sprej najbezbednije sredstvo u slučajevima kada
dolazi do opiranja pri hapšenju, jer tu nije bio zabeležen ni jedan slučaj
bolničkog lečenja, a svega kod četiri odsto je bila prijavljena neka mala
ozleda. Što se tejzera tiče, policija ga je koristila u skoro polovini
hapšenja, a svega je jedan odsto osumnjičenih morao nakon toga da bude
hospitalizovan. Čak u 87 odsto slučajeva uopšte nije bilo nikakvih povreda,
ili su prijavljene manje ozlede.
Pri upotrebi palica, pak, manje od 39 odsto subjekata prošao je bez ozleda,
svakom četvrtom je morala biti pružena manja pomoć, dok je više od tri odsto
moralo da bude hospitalizovano.
Podaci za ovo istraživanje prikupljani su u Kalgariju dve godine, a obradio
ih je Policijski istraživački centar. Ukupno su obrađena 562 slučaja u
kojima je korišćeno neko pomoćno sredstvo. Ovo istrživanje samo je deo
velike nacionalne studije koja bi trebalo da bude završena iduće godine. |
| |
| |
|
| |
| Razloga za bes uvek ima, ali ih ne treba
skupljati |
| |
Sudeći po najnovijoj anketi Ipsos Rajda, koju su sproveli Kanvest Njuz Servis
i Global Televižn, 71 odsto Kanađana oseća gnev ili nezadovoljstvo zbog cena
goriva koje skaču velikom brzinom.
 No,
slika raspoloženja građana pokazuje i da je skoro dve trećine građana
nezadovoljno zbog toga što se ništa ne radi na zaštiti životne sredine, više
od polovine ljutito je zbog poreza, nešto manje zbog kriminala u svojoj
najbližoj okolini, a skoro svaki drugi anketirani izražava nezadovoljstvo
zbog kanadske misije u Avganistanu. Dok se odbrojavaju dani pred početak
Olimpijade u Pekingu, nešto preko dve petine građana kaže da je nezadovoljno
načinom na koji kineska vlada rešava stvari sa Tibetom.
Sve u svemu, više od polovine anketiranih ima neki razlog za nezadovoljstvo,
u poređenju sa jednom četvrtinom koja je zadovoljna, ili 18 odsto koji kažu
da nisu zadovoljni, već rezignirani zbog sadašnjeg stanja stvari.
Zanimljivo je pogledati i šta građani rade sa nakupljenim gnevom. Jedna
petina tvrdi da radi ili da planira da uradi nešto čime će izraziti svoje
nezadovoljstvo, dok druga, skoro dvostruko veća grupa, nakuplja bes zato što
smatraju da nije u njihovoj moći da išta urade.
Potpredsednik Ipsos Rajda Džon Rajt izražava zabrinutost što postoji ovoliko
velika grupa građana koji prikupljaju nezadovostvo, jer su oni kao gas koji
može da eksplodira neočekivano, pri pojavi neke varnice.
Psiholozi insistiraju na izražavanju osećanja u trenutku kada se ona jave,
zato što odlaganjem i gomilanjem ne dobijamo uvek pozitivan, već veoma često
negativan ishod.
Naime, ukoliko nakupljamo bes, onda će i naša reakcija biti zbirna reakcija,
njome nećemo rešiti situaciju kojom smo trenutno bili podstaknuti, već pre
otvoriti Pandorinu kutiju i na najbližoj osobi iskaliti sve akumulirano
nezadoljstvo.
I ako to ne budemo rekli, a još manje hteli da priznamo, biće tu besa i zbog
loših odnosa sa partnerom, problema sa decom, šefom, komšijama,
nezadovoljstva zbog ekonomske ili političke situacije, globalnog
otopljavanja i svega ostalog.
Stoga, sve što može da se kaže, recite odmah, reagujete odmah. U toj prvoj
fazi, normalna komunikacija je veoma bitna i moguća, kasnije sve može biti
mnogo komplikovanije. |
| |
| |
|
| |
| Prijavljen rekordan broj NLO-a |
| |
 Kanađani
iz četiri provincije, Nju Brunsvik, Nova Skotija, Ontario i Kvebek,
prijavili su da su prošle godine videli već i broj NLO-a nego ikada ranije
sudeći po objedinjenim podacima Instituta za istraživanja u oblasti
ufologije.
Iako je Britanska Kolumbija tradicionalno provincija u kojoj se prijavljuje
najveći broj neidentifikovanih letećih objekata, prošle godine su primat
preuzeli žitelji ove četiri provincije. Među osobama koje tvrde da su videle
leteće tanjire ima od radnika na farmi pa do pilota, nastavnika i policajaca.
Kris Rutkovski, astronom i vodeći istraživač, kaže da je njegov tim
okarakterisao svega jednu šestinu prijava kao neobjašnjive i skrenuo pažnju
da skoro sa potpunom sigurnošću može da tvrdi nije bilo naznaka kontakata sa
vanzemaljcima.
Inače, Institut sarađuje sa Noradom, NASA-om, Ministarstvom za saobraćaj i
drugim organizacijama, kako bi mogao da ustanovi za koje se sve predmete zna
da se nalaze na nebu i odakle su i i u kom trenutku vidljivi. |
| |
| |
|
| |
| Kanađani ponosni zbog slobode, društva i
lepote |
| |
Anketa Kanadijen Presa Haris Desima pokazuje da su Kanađani, u proseku ocenom
8,85, od mogućih 10, ocenili količinu ponosa koju osećaju za Kanadu.
Žene su blago ponosnije od muškaraca, a po provincijama, žitelji Alberte
imaju najjače osećanje ponosa - 9,43, a sunarodnici u Kvebeku najslabije -
7,82.
 Predsednik
kompanije Haris Desima Brus Anderson, kaže da iako rezultati ankete nisu
tako naglašeno patriotski kao kod suseda Amerikanaca, ipak navode na
zaključak da u čitavoj zemlji postoji veoma jako pozitivno osećanje prema
Kanadi. Posebno treba primetiti da preko dve trećine građana kaže da
godinama nisu menjali svoj stav po tom pitanju, a da podjenako, po 15 odsto
priznaje da je njihov ponos sada veći, odnosno manji nego što je ranije bio.
Najbitnija stvar koja građane čini ponosnima je sloboda koju osećaju u
zemlji, za šta se izjasnilo nešto ispod trećine anketiranih, a daleko
zaostaju, mada se ističu zdravstvo, raznolikost, lepota i okruženje, kao i
način života. |
| |
| |
|
| |
| Od oktobra bez telemarketera |
| |
 Građani
će od 30. septembra moći da se prijave da im imena budu stavljena na liste
onih koji ne žele da im telemaketeri nude robu putem telefona.
Ovo je najavila Nacionalna komisija za radio-televiziju i telekomunikacije
dve i po godine nakon što je formalno otpočela proces oko stvaranja registra.
Kako se napominje, građanima se neće naplaćivati zahtevi da njihov broj bude
nedostupan telemarketerima. Ističe se, međutim, da pozivi neće prestati
istog momenta, pošto će ti svojevrsni 'pozivari' imati rok od mesec dana da
usaglase svoje liste sa novouspostavljenim registrom. Ukoliko se, međutim,
pozivi i dalje nastave, onda će građanin moći da se žali nacionalnom
operatoru za registar, odnosno Belu Kanada.
Građani će moći da se registruju preko veb-sajta ili telefona. |
| |
| |
|
| |
| Mobilni telefon spasio život brodolomcu |
| |
 Ovih
dana mnogo se govori i piše o štetnosti mobilnih telefona, naročito na mladi
dečji organizam. Ali, ima i drugačijih priča, koje pokazuju drugu stranu
ovih naprava bez kojih, očigledno, više ne umemo da funkcionišemo.
Jedan tridesetogodišnjak iz Vankuvera čiji čamac je potonuo, pa je on plutao
oko 12 kilometara zapadno od ostrva Bauen, uspeo je nekim čudom da sačuva da
mu mobilni telefon ostane suv. Pozvao je službu 911 i polako im objašnjavao
gde se nalazi. Koordinate su određivane na osnovu plovila koja je imao u
svom vidokrugu. Obalska služba je ustanovila koji su brodovi u blizini i
jednog od njih je polako navodila da mu priđu i izvuku ga iz vode.
Brodolomac je na sebi je imao i prsluk za spasavanje, koji mu je takođe
pomogao da preživi. Na obali je odmah dobio terapiju zbog blage hipotermije. |
| |
| |
|
| |
| Osamnaestoro dece za 24 godine |
| |
Ovih dana, rođenjem ćerke Ebigejl, Livija, 44, i njen suprug Aleksandar, 51,
Jons postali su roditelji po osamnaesti put i tako postavili rekord po broju
dece u Britanskoj Kolumbiji.
Kako oboje tvrde, može se dogoditi da se kolevka još koji put zanjiše.
Kada su se venčali pre 24 godine u rodnoj Rumuniji, nisu planirali koliko
dece će imati, nego su prepustili da slučaj odredi.
Njihova najstarija ćerka Joana rođena je pre 23 godine. Nije bilo blizanaca
i samo je četvorogodišnji Filip rođen carskim rezom - svi ostali porođaji su
bili normalni.
Od osamnaestoro dece, deset su devojčice, a osam dečaci. Verovali su da će
ova tek rođena beba biti dečak, kako bi bio izjednačen broj, ali su
devojčice sada u velikoj prednosti.
Poslove dele, iako majka Livija nosi najveći deo tereta oko kuvanja i pranja.
Dele sobe, nemaju televizor pa vreme provode družeći se. |
| |
| |
|
| |
| Gljiva srušila veliki hrast u torontskom
parku |
| |
U torontskom Haj Parku ove nedelje se jedan veliki, višedecenijski hrast
iznenada srušio na penjalicu u Igralištu avantura. Pošto se to dogodilo u
vreme kada je u parku bilo na stotine dece i njihovih roditelja, moglo se
desiti da bude mnogo više i ozbiljnije povređenih, međutim samo je jednoj
ženi polomljena ruka, dok je njen desetogodišnji unuk zadobio lakše povrede.
Din Hart, direktor službe za održavanje gradskog zelenila rekao je da stablo,
koje je spolja delovalo sasvim normalno, iznutra bilo uništeno gljivom koja
ga je polako, dugi niz godina, nagrizala. On je rekao da je pronađeno još
jedno stablo u parku sa istim problemom i da se planira njegovo uklanjanje.
Interesantno je da su novinari Toronto Stara pronašli da je još Ernest
Hemingvej, pod pseudonimom Piter Džekson, davne 1923. godine u tadašnjem
Toronto Dejli Staru, pisao upravo o hrastovima u Haj Parku koje ugrožavavaju
grad, saobraćaj i gljive. Ni posle 85 godina, tekst nije izgubio ništa na
aktelnosti. |
| |
| |
|
| |
| Rekordno kišni jul u Torontu |
| |
Sa jučerašnjih 11 milimetara kiša, u Torontu je postavljen novi rekord po
količini padavina. Ovog meseca palo je ukupno 193,2 litra kiše po kvadratnom
metru, što je najviše za jul mesec od 1937. godine, od kada se beleže
vremenske prilike.
Poznati meteorolog Dejv Filips kaže da je posle ovoga moguće da bude oboren
i dosadašnji rekord za najkišnije leto. Od početka juna do sada palo je
303,9 milimetara kiše, što uz prosečne padavine za avgust zasigurno prelazi
dosadašnji rekord iz 1986. godine.
On, međutim, naglašava da se količina padavina uveliko razlikuje od jednog
do drugog dela regiona i da ovi pominjani rekordi važe za Toronto, a mereni
su na aerodromu Pirson.
Nasuprot ovdašnjem potopu, u Vankuveru je ovog meseca palo tek 13,6
milimetara kiše, a u tom delu zemlje i rekordne padavine idu tek do 89,6
litara po kvadratnom metru. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
