|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1163, 1. avgust 2008.
| “Braniću se kao od elementarne nepogode” |
| |
Bivši lider Republike Srpske Radovan Karadžić je pred Haškim tribunalom rekao
da će se sam braniti tokom celog procesa, "bez obzira na to šta misli o ovoj
ustanovi".
"Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se braniti kao od svake elementarne
nepogode", rekao je Karadžić.
 Karadžić
je rekao da želi da obavesti sud o neregularnostima "procesne prirode", a
sudija Alfonso Ori ga je podučio da o tome treba da podnese podnesak sudu,
koji će to onda detaljno razmotriti.
"Neregularnosti se odnose na način na koji sam doveden ovde", rekao je
Karadžić i sudija mu je dozvolio da ukratko upozna sud sa tim.
Karadžić je rekao da je 1996. dobio ponudu od SAD (Ričard Holbruk) da se
povuče iz svakog javnog života i da ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma....
ali ga je sudija tada prekinuo rekavši da on "očigledno želi da privuče
pažnju na neke osobe" i ponovo ga uputio na pisani podnesak.
Karadžić je rekao da ne dovodi u pitanje Tribunal, nego da hoće da govori o
tome zašto se sada nalazi na tom sudu a ne 1996. ili 1997, rekavši da mu je
tada život bio u opasnosti.
"Celo vreme sam bio lovljen s namerom da budem likvidiran", rekao je
Karadžić i ponovo bio prekinut, uz primedbu da će imati mnogo prilike da
govori o tome.
Karadžić je onda rekao da je i u Beogradu bilo neregularnosti, da je bio
otet od civila za koje nije znao ko su, da je bio na mestu za koje nije znao
gde je i da nije mogao da telefonira. Rekao je da je posle 74 sata predat
Specijalnom sudu i da je od tada sve bilo regularno.
Sudija Alfonso Ori je takođe podučio Karadžića da sve to treba da iznese u
podnesku i da prvo pojavljivanje na sudu nije prilika za to.
Karadžić je insistirao na tome da odmah podnese pisani podnesak o tim
neregularnosti, napomenuvši da mu je "život u opasnosti" i da je zato važna
brzina. Sudija je insistirao na proceduri i zatražio da on podnesak podnese
naknadno.
Sudija Alfonso Tori je takođe rekao da brigu o bezbednosti takođe treba da
prosledi registratoru, koji će o tome obavestiti predsednika suda. |
| |
| |
|
|
| Karadžić se nije izjasnio o krivici |
| |
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nije želeo da se u prvom
pojavljivanju pred Haškim tribunalom izjasni o krivici po optužnici za
genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
 Karadžić
je iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana, u, kako je rekao,
iščekivanju nove, izmenjene optužnice.
Sudija Alfons Ori je, zatim, novo izjašnjavanje o krivici zakazao za 29.
avgust po podne. Glavni tužilac Serž Bramerc potvrdio je da radi na
izmenjenoj optužnici.
Bivši predsednik RS je u sudnici sugerisao da je 1995. godine imao sporazum
sa tadašnjim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom i vladom SAD da se
po-vuče iz javnog života i "ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma", a da će
zauzvrat SAD "ispuniti svoje obaveze".
Naznačio je i da je "1996,97, 98 bio ozbiljno spreman" da se pojavi pred
Tribunalom, ali da je tada "postojala ozbiljna opasnost da bude likvidiran".
Istovremeno, rekao je da sada "strahuje za svoj život", nagovestivši da
opasnost vidi u Holbruku.
"Ovde se radi o životu i smrti, ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali
što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me
njegova ruka i ovde stigne", kazao je Karadžić.
Karadžić je tvrdio i da je nelegalno uhapšen u Srbiji, tri dana pre nego što
je objavljeno i da je držan na nepoznatom mestu.
Sudija Ori uputio je Karadžića da o svemu tome sudskom veću podnese pisane
podneske.
Karadžić je optužen, po principu individualne i komandne odgovornosti, za
genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje
života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila
i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.
Prema optužnici, Karadžić je "delujući individualno i u saradnji s drugima,
između ostalih Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić", "planirao,
podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao planiranje,
pripremu i izvršenje uništenja, u celosti ili delimično", bosanskih
Muslimana i Hrvata kao nacionalnih i verskih grupa u opštinama: Bijeljina,
Bratunac, Bosanski Šamac, Brčko, Doboj, Foča, Ilijaš, Ključ, Kotor Varoš,
Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Višegrad, Vlasenica,
Zavidovići i Zvornik.
Opsada Sarajeva tokom koje su snaga VRS, po optužnici, 44 me-seca granatama
i snajperskom vatrom ubile i ranile "na hiljade civila oba pola i svih
životnih dobi", Karadžiću se stavlja na teret kao krivično delo "protivpravnog
terorisanja civila".
Prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske Ratka
Mladića, podignutu u leto 1995., a dopunjenu genocidom u Srebrenici u jesen
iste godine, glavna tužiteljka Karla Del Ponte razdvojila je i izmenila u
maju 2000.
Haško tužilaštvo nagovestilo je, posle Karadžićevog hapšenja, da namerava da
optužnicu izmeni i uskladi je sa sudskom praksom u proteklih osam godina.
Vlasti Srbije saopštile su da su Karadžića uhapsile u ponedeljak, 21. jula,
u okolini Beograda. Karadžićev advokat Svetozar Vujačić tvrdi, međutim, da
je on uhapšen u petak, 18. jula, uveče i da je tri dana držan na nepoznatom
mestu.
Iz Beograda, Karadžić je prebačen specijalnim avionom na roterdamski radio,
a zatim helikopterom u pritvor Tribunala u Sheveningenu. |
| |
| |
|
|
| Završen upis besplatnih akcija u Srbiji |
| |
U Srbiji je juče završen upis besplatnih akcija javnih preduzeća. Kako je
agenciji Beta rečeno u Javnom preduzeću PTT Srbija, do 15.30 besplatne
akcije upisalo je 5.047.442 građana.
Podatke o tome koliko se građana ukupno prijavilo saopštiće danas u 11.00 na
konferenciji za novinare u Vladi Srbije državni sekretar u Ministarstvu
ekonomije Nebojša Ćirić i generalni direktor PTT Srbije Goran Ćirić.
Prvobitna procena je bila da oko četiri miliona građana ima pravo na
besplatne akcije.
Predviđeno je da građani dobiju akcije Elektroprivrede Srbije, Naftne
industrije Srbije, Galenike, Telekoma, Aerodroma "Nikola Tesla" i Jat
ervejza.
 Pravo
na besplatne akcije imaju svi građani koji su bili punoletni do 31. decembra
2007. i upisani su u birački spisak, zatim da su na dan 3. januara 2008.
bili državljani Srbije, a na dan 30. juna 2007. imali prebivaliste na
teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i
Metohije, kao i da nisu već ostvarili pravo na besplatne akcije.
Zaposleni i bivši zaposleni šest javnih preduzeća, čije će akcije biti
podeljene, prijavljivali su se u filijalama Nacionalne službe za
zapošljavanje.
Agencija za privatizaciju je obavezna da sve građane koji su se prijavili za
besplatne akcije obavesti o njihovom statusu do kraja godine. To se odnosi
na potvrdu o ostvarenom pravu na besplatne akcije, ali i na eventualne
dopune prijave.
Očekuje se da će isplata novčane naknade iz privatizacionog registra početi
u prvom kvartalu 2009. godine, a besplatne akcije dodeljivaće se sukcesivno
do kraja 2010. godine.
Raspodela besplatnih akcija javnih preduzeca obavljaće se posle njihove
privatizacije, a najkasnije u roku od šest meseci. |
| |
| |
|
|
| Automobili-zamke za hvatanje lopova |
| |
U Sjedinjenim Američkim Državama svakih 26 sekundi ukrade se po jedan
automobil, pa su brojni gradovi odlučili da se sa lopovima obračunaju uz
pomoć vozila-zamki, koja "zarobljavaju" kradljivce.
 Zlonamernici
koji uđu u takav automobil iz njega potom ne mogu da izađu pošto se vrata
blokiraju a motor isključi.
"Pametna" vozila postavljena su u problematičnim četvrtima i na parkinzima
na kojima su krađe česte, prenosi agencija Frans pres.
Čim lopovi obiju vrata, uključuju se kamere. Alarm je do tada već obavestio
policijsku stanicu a sistem GPS-a policajcima šsalje podatke o tačnoj
lokaciji vozila.
Lopovima tada ne preostaje ništa drugo nego da sačekaju hapšenje. Uz video
snimak provale kao dokaz, teško je poreći krivično delo.
U okrugu Arlington, u predgrađu Vašingtona, policija od 2002. godine
postavlja vozila-zamke. Broj krađa u tom gradu je sa 676, koliko ih je bilo
pre šest godina, 2007. opao na 302.
U 94 slučaja aktivirao se sistem za upozoravanje policije, a 92 osobe su
uhapšene, rekao je portparol policije tog okruga Džon Lajl.
"Postavljamo vozila čija je svrha da privuku lopove. Ali ne objavljujemo ni
o kom se tipu vozila radi, niti koliko ih imamo", dodao je on.
Automobili koji služe kao mamac uglavnom su polovne "honde sivik", "honde
akord" i "tojote kamri" - tri najčešće kradena vozila u SAD.
Osiguravajuća kompanija Nejšenvajd odlučila je da opremljene automobile-zamke
poklanja komesarijatima policije koji rade u rizičnim zonama.
"Poklonili smo 29 vozila i planiramo da damo još 23", kaže portparol te
kompanije Li Herman.
Vozila su poklonjena velikim gradovima kao što su Dalas, Hjuston, Detroit i
Majami.
Dalas je ovog meseca ponovo aktivirao program nakon njegove tromesečne
suspenzije pošto je vozilom-zamkom, koje je policija gonila pre nego što mu
se motor blokirao, oboren jedan 83-godišnji vozač koji je od povreda
preminuo.
Od uvođenja progama u Dalasu, 2004. godine, 245 kradljivaca je uhvaćeno.
Video snimci se često mogu naći na sajtu YouTube, kao i u rijaliti emisijama
o svakodnevnim obavezama policajaca.
I sama policija na svojim sajtovima ponekad objavljuje snimke na kojima se
mogu videti lopovi koji se prvo smeju - kada sednu za volan - a potom su u
suzama, kada shvate da su vrata blokirana i da su zarobljeni.
"Uhvatiti kradljivca automobila je dobro. Ali najbolja stvar je praviti
reklamu za vozila-zamke. To ima efekat zastrašivanja", kaže portparol
osiguravajuće kompanije Li Herman. |
| |
| |
|
|
| Gde završava izgubljeni prtljag? |
| |
Svakog dana se na aerodromima u svetu od 2,7 miliona komada pritljaga, izgubi
oko 80.000. Zato je realno očekivati da će se svaki putnik, kad-tad, "učlaniti
u klub tragača za izgublenim koferom".
Pošto je rizik svih koji putuju avionom da ostanu bez prtljaga prilično
veliki, čak i avio-kompanije savetuju da dokumenta, ključeve i novac putnici
uvek nose sa sobom.
 Najgori
je, kažu, londonski "Hitrou" koji, sa oko 70 miliona putnika godišnje i
najvećim brojem transfera, važi i za najzaposleniji evropski aerodrom, sa
475.000 letova godišnje.
"Britiš ervejz," na primer, godišnje ima po 202.280 letova prema 90
odredišta u svetu. To znači da na svakih 90 sekundi poleti jedan avion. Zbog
toga ne čudi da se na 1.000 putnika izgubi 28 kofera. U 98 odsto slučajeva,
prtljag se vrati putniku u roku od pet dana.
Šta se događa sa preostalim, zagubljenim i nepodignutim prtljagom? Onaj koji
su izgubili veliki američki avio-prevoznici prodaje se kompaniji iz
Skotsboroa u Alabami, nazvanoj Unclaimed Baggage Center (Centar za netraženi
prtljag).
Tamo se prtljag otvori, očisti, proveri ima li u njemu gotovine, pa se uz
slogan "Blago iz svih krajeva sveta" stavi na prodaju u prostranom magacinu.
Mesto je sad toliko krcato drangulijama da je postalo svojevrsna turistička
atrakcija.
Kad su nedavno pronašli plastičnu vrećicu sa misterioznim kamenčićem,
stručnjaci su utvrdili da je to vrlo vredan 40,95-karatni prirodni smaragd.
Niko ga nije tražio i sad se prodaje.
"Jedan pogled na Centar za netraženi ptljag dovoljan je da uveri čak i onog
putnika koji ima najveće poverenje u avionske kompanije, da se čvrsto drži
svega što može da ponese sa sobom u avion", piše "Vol Strit Žurnal".
"Na četiri ogromna prodajna sprata može se naći sve, od bundi, preko štapova
za ribolov, do majica i fotoaparata. Mogu se naći i tosteri, šminka, losovi
rogovi, kasete sa mađarskom narodnom muzikom, čak i jedan mrtvački kovčeg".
Putnici imaju tri meseca da potražuju izgubljen prtljag pre no što bude
otpremljen u Centar.
"Iako avionske kompanije tvrde da ne mogu da nađu vlasnike predmeta poslatih
u Skotsboro, tamošnji službenici kažu da satima moraju da skidaju i gule
imena i adrese s robe pre nego što je stave u prodaju", navodi njujorški
dnevnik.
Udruženje svetskih avioprevoznoka IATA razvija novi standard za obeležavanje
prtljaga, u obliku RFD čipa. U čipovima će biti radio-lokatori, te bi se
koferi lako pronalazili. |
| |
| |
|
|
| Brenson najavio prvi komercijalni let u
svemir |
| |
Američki preduzetnik Ričard Brenson je noćas novinarima pokazao avion koji bi
trebalo da put svemira ponese svemirsku letelicu punu putnika koji će
platiti svoj prvi put u kosmos.
Brenson je maloj grupi novinara i pozvanim zvanicama letelicu "Uajt najt tu"
(White Knight Two "Beli vitez dva") pokazao u kalifornijskoj pustinji Mohave
gde je sedište firme za svemirske brodove "Skejld kompozits", u kojoj je ta
letelica izgrađena.
Letelica "Uajt najt tu" čiji je nadimak "Iv"po Brensonovoj majci,
projektovana je kao avion za velike visine koji će do ruba atmosfere podići
svemirski brod sa putnicima "Spejs šip tu".
Ona ima dva trupa i raspon krila od 43 metra, a nosiće "Spejs šip tu" ispod
središta svojih krila, između dva trupa.
Plan je da "Eva" ponese svemirski brod do visine od 15.240 metara, odakle će
on svojim raketnim motorom nastaviti dalje, u svemir.
Firma "Virdžin Glaktik", deo Brensonove kompanije za vazduhoplovstvo, odmor
i maloprodaju "Virdžin grup" se nada da će u roku od dve godine u svemir
otići prva grupa putnika koji će to zadovoljstvo platiti po 200.000 dolara.
Brenson je rekao da se 200 ljudi prijavilo za to vrhunsko razgledanje i da
očekuje da će u narednih pet godina cena karte opasti.
Očekuje se da među prvim putnicima u svemir budu fizičar Stiven Hoking,
glumica Viktorija Prinsipal (Victoria Principal) i dizajner Filip Stark .
"Virdžin Galaktik" je jedna od nekoliko kompanija koje se takmiče u novoj,
komercijalnoj svemirskoj trci.
Ostale su evropska "EADS Astrium", "Blue Origin" koju je pokrenuo osnivač
sajta "Amazon", Džef Bezos, zatim Korporacija za istraživanje svemirskih
tehnologija - "SpaceDž", "Rocketplane Kistler" i "Bigelonj Aerospace" koju
je osnovao hotelijer Robert Bigelou, a cilj mu je da gradi hotele u svemiru.
Lider u razvoju svemirskog turizma je kompanija iz Virdžinije "Svemirske
bečke avanture" (Space Adventures of Vienna) koja je započela još 2001.
godine kada je američkog biznismena Denisa Tita smestila u ruski "Sajuz" da
za 20 miliona dolara stigne na Međunarodnu svemirsku stanicu. |
| |
| |
|
|
| Da li su SAD spremne za crnca u Beloj kući |
| |
Pitanje rase u Beloj kući je neprekidno prisutno - na radio i tv talasima i u
novinama. S obzirom da je ovogodisnje nadmetanje istorijsko - uz očekivanu
nominaciju Baraka Obame za kandidata Demokratske stranke, ceo svet posmatra,
kaže radio Glas Amerike.
 Izbori
4. novembra će biti drugačiji od svih prethodnih. Prvi put će jedan od
kandidata, senator Barak Obama, imati drugu boju kože.
Istovremeno, sa izborom novog predsednika SAD neki birači će biti suočeni sa
sopstvenim rasnim predrasudama. Glas Amerike je pitao ljude širom zemlje da
li su spremni za crnog predsednika.
"Mislim da smo spremni. Nadam se da smo spremni."
"Slušam komentare. To će biti pravi dan - kad crnac počne da nam vodi zemlju."
"Nisam siguran. Zaista nisam siguran," glase neki odgovori.
Poglede iznose i politički analitičari. Profesor Lari Sabato, sa
Virdžinijskog univerziteta, kaze da će boja Obamine kože biti neizbežan
faktor u novembru.
"Ne budimo naivni. I dalje postoje rasne predrasude i to ne samo na jugu i u
graničnim državama. To je realan problem za Obamu, i to problem koji nije
lako rešiti.
Što se više priča o rasi, više ljudi će o tome da razmišlja. A ipak, ako se
ne bude govorio o tome, problem bi mogao da bude još veći," kaže Sabato.
Očekuje se da će nominacija Baraka Obame probiti ogromnu barijeru, mada on
nije prva osoba crne boje koja se kandidovala za Belu kucu.
Demokratska članica Predstavničkog doma iz Njujorka, Širli Čizolm, 1972.
godine je tražila nominaciju svoje stranke, ali je nije dobila.
Kada je prethodno, 1968, goidne postala prva crna žena izabrana u
Predstavnički dom, zemlja je izlazila iz perioda marševa za građanska prava
i protesta protiv rasnih podela i diskriminacije na jugu.
Sve je kulminiralo aprila 1968. godine ubistvom vođe pokreta za građanska
prava Martina Lutera Kinga. Crnački bes i nezadovoljstvo prelili su se na
ulice američkih gradova.
Šesnaest godina kasnije, Džesi Džekson je poveo kampanju za demokratsku
predsednicku nominaciju na izborima 1984. Na primarnim izborima svoje
stranke, uspeo je da osvoji oko tri i po miliona glasova.
U drugom takode neuspesnom pokušaju, 1988, osvojio je dvostruko više.
Barak Obama se predstavlja drugačije, kaze Tomas Man, iz Instituta Brukings
u Vašingtonu.
"Obama predstavlja novi naraštaj manjinskih kandidata. On ne pripada
generaciji građanskih prava. On se ne konfrontira. I ne vodi kampanju kao
Afroamerikanac. On se kandiduje kao Barak Obama," kaže Man.
Obama je tokom kampanje pridobio podršku belaca, latinosa i Ame-rikanaca
azijskog porekla, zajedno sa Afroamerikancima.
Ulio je mladima novu energiju u meri koja nije zapamćena od 1972. godine,
kada je glasačko pravo dato 18-godišnjacima.
Na prvi pogled, moglo bi da se pretpostavi da će široka podrška i rezultati
anketa dobro da posluže Obami na dan izbora.Ali, istraživačica Vesla Viver,
sa Virdžinijskog univerziteta, kaže da to može da bude zamka.
Na predhodnim izborima, ukazuje ona, crni kandidati su doživljavali
neprijatna iznenadenja.
"Reč o tome da ljudi ulaze u glasačku kabinu i rade jednu stvar, a onda
izađu i kažu da su uradili nešto drugo. Ne mali deo toga je posledica rasne
pristrasnosti."
Gradonacelnik Los Andelesa, Tom Bredli, je 1982. godine prema svim anketama
vodio u trci za guvernera Kalifornije. Ali, kada su glasovi prebrojani,
izgubio je.
Na guvernerskim izborima u Virdžiniji, 1989. godine, crni kandidat Daglas
Vajlder je u anketama pred izbore imao prednost od 10 odsto. Pobedio je sa
manje od jednog procenta.
Politički analitičari nazivaju to "Bredlijevim efektom." Kažu da je on i
dalje u igri.
Na pitanje da li su spremni da glasaju za crnog predsednika, mnogi ljudi iz
različitih delova SAD, starosnih grupa i prihoda, su odgovorili pozitivno.
Međutim, nije mali ni broj onih koji su rekli da nisu sigurni. |
| |
| |
|
|
| Danas totalno pomračenje Sunca |
| |
Totalno pomračenje Sunca moći će da se vidi samo iz najudaljenijih delova
zemljine kugle: sa severoistočnog oboda Kanade i gornjih delova Grenlanda,
iz delova Rusije, Kine i Mongolije, uključujući i pustinju Gobi.
Pomračenje će, kako astronomi najavljuju, trajati dva minuta i 27 sekundi.
Neki od delova Zemlje, kao što je Arktik, na kojima će pomra-čenje najduže
trajati, međutim, imaju 75 odsto šanse lošeg vremena, kako predviđaju
meteorolozi što će otežati posmatranje te retke prirodne pojave.
Ali, oni koji ne budu bili u prilici da lično uživaju u totalnoj eklipsi,
moći će da je zahvaljujući NASI otprate preko interneta (http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEmono/TSE2008/TSE2008.html),
a i neki muzeji, kao što je Istraživački muzej u San Francisku, imaće
specijalne programe posvećene tom događaju.
Sledeće totalno pomračenje Sunca odigraće se 22. jula sledeće, 2009. godine
i biće vidljivo sa južnijih delova Zemlje . Takođe, to će biti najduže
pomračenje u 21. veku i trajaće čitavih šest minuta i 39 sekundi.
No, pošto će se ono desiti u periodu monsunskih kiša, moći će da se vidi
samo ako vreme to dozvoli, i to iz Indije, Nepala, Bangladeša, Butana, Kine
i sa Tihog okeana.
Totalno pomračenje Sunca dešava se kada Mesec, Zemlja i Sunce dođu u istu
liniju, te Mesec Zemlji zakloni Sunčevu svetlost. |
| |
| |
|
|
| Startovao konkurent Gugla |
| |
Startovao je novi internet veb-pretraživač pod nazivom "Kul" (Cuil) koji će,
smatra autor Ana Paterson ugroziti svetskog lidera "Gugl".
"Gugl" je 2004. godine kupio tu tehnologiju, ali ju je Paterson poboljšala i
sada ne namerava da proda novu verziju. Naprotiv, namerava da detronizira "Gugl"
koji je nezadovoljna sporim razvojem, napuistila 2006. godine da bi
napravila sveobuhvatniji i efikasniji veb-pretraživač.
 Rezultat
je "Kul" koji ima investicioni kapital od 33 miliona dolara.
Projekat je držan daleko od medija dok su Paterson, njen suprug Tom Kostelo
i još dva bivša "Guglova" inženjera - Rasel Pauer i Luis Monije, usavršavali
traganje po internetu.
"Kul" ima indeks od 120 milijardi veb-stranica što je, kaže Paterson, bar
tri puta više od "Guglovog" indeksa.
Nema načina da se to potvrdi jer je "Gugl" pre tri godine prestao da
objavljuje podatke o svom indeksu koji je tada sadržao 8,2 milijarde
veb-stranica.
Izbegavši da oponaša "Guglov" metod rangiranja količine i kvaliteta linkova
sa veb-sajtova, tehnologija "Kula" je drugačija: traga za sadržinom stranica,
kaže Paterson.
I rezultat se na "Kulu" prikazuje drugačije - u formi nalik novinskoj
stranici, umesto kolone naziva veb-linkova. Rezultati pretrage su na "Kulu"
prikazani uz više fotografija i sadrže "dugmad" na koja se može "kliknuti"
da bi se saznalo više o traženom pojmu.
"Kul" se nada da će privući korisnike i time što, kako obećava, neće
zadržavari podatke korisnika o pretrazi ili "surfovanju" po internetu što "Gugl"
čini izazivajući šokirajući time zaštinike prava na privatnost.
U prvim satima rada "Kula" serveri su zbog ogromnog interesovanja odgovarali
na upit za pretragu sa: "Nema podataka zbog visokog opterećenja" (No results
because of high load).
"Kul" je najnoviji na listi izazivača "Gugla", među kojima su "Teoma" čija
je tehnologija postala kičma "Ask.com", zatim "Vivisimo", "Snap", "Mahalo" i,
nedavno, "Pauerset" (Powerset) koji je ovog meseca kupio "Majkrosoft"
(Microsoft).
Uprkos investiranju stotina miliona dolara u istraživanje, "Majkrosoft" i "Jahu"
(Yahoo) gube teren pred "Guglom" koji drži 62 odsto tržišta pretraživača u
SAD, na kojem sledi "Jahu" sa 21 odsto i "Majkrosoft" sa 8,5.
"Kul" je prvi pretaživač koji je napravio bivši stručnjak svetskog lidera "Gugla",
a verovatno neće biti poslednji jer "Gugl" ima gotovo 20.000 zaposlenih. |
| |
| |
|
| |
|
|
