|
|
Broj 1163, 1. avgust 2008.
| Biografija Radovana Karadžića |
| |
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od
Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.
U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i
1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao
psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim ameri-čkim državama,
gde je prou-čavao psihoterapiju i američku poeziju.
 U
vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa
krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a
potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u
Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je
ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vike-ndicu na Palama, 1.
novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u
nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog
pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždo-vcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se
pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj
klinici.
Prethodno su propali njego-vi pokušaji da dovede porodicu u Beograd. Supruga
Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu
zdravlja u Beogradu ali nije primljena.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku
demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika
stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221.
Bio je član Predsedništva BiH.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992,
koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao
njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992,
mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju
sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim
komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv
Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene
teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16.
novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za
genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i
ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo
predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić,
povukao se sa mesta predsednika SDS i iz ja-vnog života. Od tada se krije.
Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001.
usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima
protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su po-nudile novčanu nagradu od pet miliona dolara
licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a
četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se
poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu
optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je
ostala zapečaćena), koja je objedinja-vala prethodne dve i razdvojena je od
optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tača-ka, kojima se Karadžiću
stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv
čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na
Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005.
(bio u desetodnevnom pritvo-ru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je
Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u
ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005.
Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968.), "Pamtivek"
(1971.), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio
je nagradu "Staze detinjstva".
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je
predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u
martu 2004. u Beogradu knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom
sajmu "Čudesna hronika noći", čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji
ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama
"Pod levu sisu veka".
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su
njegovi "Intervjui i govori" čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu
Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje
Karadžićevih "Odabranih dela".
Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov
za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik
je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje,
za zbirku pesama "Slovenski gost".
Časopis "Zbilja" dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija
centru "Nagradu za životno delo", koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima
kćerku Sonju i sina Sašu. |
| |
| |
|
| |
| Karadžić se smatra državljaninom BiH, Crne
Gore i Srbije |
| |
Radovan Karadžić je u Haškom tribunalu izjavio se se smatra državljaninom
BiH-Republike Srpske, Crne Gore i Srbije.
Odgovarajući na pitanja sudije Alfonsa Orija da li su ga predstavnici tih
zemalja u Hagu kontaktirali, Karadžić je rekao da se na aerodromu (prilikom
izručenja Hagu), pozdravio sa ambasadorom BiH, kao i "predstavnikom Srbije".
Na pitanje sudije da li želi da se obaveste vlasti Crne Gore da je on u
Tribunalu, Karadžić je rekao da ako "oni ne znaju" da je on u Hagu, neka
budu obavešteni, dodajući da mu ne treba njihov predstavnik.
Karadžić je izneo i podatke o prebivalištu pre hapšenja i naveo kao adresu
Jurija Gagarina 267 u Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| Bramerc najavio izmenu optužnice |
| |
Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je pred Haškim tribunalom izmenu optužnice
protiv Radovana Karadžića, optuženog za ratne zločine i genocid tokom rata u
Bosni.
"Nameravamo da izmenimo optužnicu. Biće to u kratkom vremenu i biće podneto
sudu", rekao je Bramerc pred Tribunalom.
Karadžić je optužen, po principu individualne i komandne odgovornosti, za
genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje
života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila
i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95. |
| |
| |
|
| |
| Protest jevrejske zajednice zbog Šakićeve
sahrane |
| |
Jevrejska zajednica u Hrvatskoj Bet Izrael osudila je način na koji je
organizovana sahrana komandanta ustaškog logora u Jasenovcu Dinka Šakića,
javila je Hina.
 "Sahrana
komandanta logora Jasenovac Dinka Šakića u ustaškoj uniformi kao i govor
sveštenika Vjekoslava Lasića u kojem je istakao da je 'NDH temelj današnje
Domovine Hrvatske' podstakli su nas da javnosti i hrvatskoj vladi skrenemo
paznju da je sahrana javno okupljanje, a na toj sahrani učinjeno je više
prekršajnih dela", piše u saopštenju.
Potpredsednica jevrejske zajednice Jasminka Domas ocenila je da su "sramotni
događaji na sahrani Dinka Šakića u Zagrebu najdublja povreda pijeteta svih
žrtava zločinačkog ustaškog režima ali i povreda ugleda Republike Hrvatske".
Direktor centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof juče je u pismu
hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću izrazio ogorčenost načinom na koji je
organizovana Šakićeva sahrana, kao i govorom sveštenika.
Dinko Šakić je umro 20. jula u 87. godini. Kaznu je služio u Lepoglavi ali
je zbog lošeg zdravlja prebačen u zatvorsku bolnicu u Zagrebu. |
| |
| |
|
| |
| SDS sumnja u objektivnost Suda |
| |
Srpska demokratska stranka (SDS) pozvala je Savet ministara BiH da što pre
izradi strategiju i utvrdi kriterijume o prioritetima za procesuiranje
optuženih za ratne zločine pošto sumnja u objektivnost rada Tužilaštva i
Suda BiH.
 SDS
u saopštenju navodi da pri izradi te strategije posebno treba voditi računa
o vremenu i načinu izvršenja krivičnih dela.
"Usvajanje ovakve strategije je neophodno jer postoji sumnja da Tužilaštvo
BiH bira predmete prema njima znanom kriterijumu, a prema kojem je pred
Sudom BiH bilo 73 optuženih srpske nacionalnosti, 25 hrvatske i 12 bošnjačke",
navodi se u tom saopštenju.
Podsećajući da je Sud BiH do sada Srbima izrekao ukupno 768 godina zatvora,
Bošnjačima 55, a Hrvatima 34 godine, SDS ističe da "sumnja u objektivnost
Suda BiH".
Te sumnje su, kako navodi SDS, "verovatno i rezultat rasporeda tužilaca i
sudija čije su uloge u proteklom ratu često vrlo diskutabilne pa bi ih
trebalo preispitati".
SDS je takođe pozvala predstavnike RS u institucijama BiH da od Ustavnog
suda BiH zatraže mišljenje o praksi Suda BiH da se optuženima za ratne
zločine sudi po Krivičnom zakonu BiH iz 2003.
Taj zakon je, podseća SDS, mnogo rigorozniji od Krivičnog zakona SFRJ prema
kojem se sudi u zemljama regiona, a koji je važio u trenutku izvršenja
krivičnih dela.
"SDS smatra da svi ratni zločini treba da budu procesuirani, ali to ne sme
da bude i političko suđenje i ljudska prava svih optužnih moraju buti
zaštićena", zaključuje SDS u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Pripadnici Oružanih snaga BiH u mirovnoj
operaciji u Iraku |
| |
Poslanici Doma naroda Parlamenta BiH su u Sarajevu potvrdili odluku
Predsedništva BiH o slanju pripadnika Oružanih snaga BiH u operaciju podrške
miru u Iraku.
Tom odlukom, 49 pripadnika Oružanih snaga BiH će u narednih šest meseci
učestvovati u obezbeđivanju baze multinacionalnih snaga "Viktorija" u
Bagdadu.
Za angažman vojnika iz BiH u toj operaciji do kraja godine, iz budžeta je
potrebno izdvojiti oko milion evra.
To će biti prva jedinica Oružanih snaga iz BiH koja će pružati podršku miru
u Iraku.
Do sada su u Irak putovali samo demineri iz BiH. |
| |
| |
|
| |
| Umrla žena koja je stvorila Vegetu |
| |
 Žena
koja je stvorila začin za jela "Vegeta", Zlata Bartl, umrla je u 89. godini,
javila je Hina.
Bartlova, poznata kao "teta Vegeta" bila je na čelu Podravkinog tima koji je
izumeo "Vegetu", jedan od najpopularnijih i najprepoznatljivijih brendova u
regionu.
Zlata Bartl rođena je 1920. godine u Sarajevu, radila je u Podravki od 1955.
godina i na njenu inicijativu 1957. godine firma iz Koprivnice počela je da
proizvodi dehidratizovane supe, "supe u kesici".
"Vegeta", univerzalni začin jelima, lansiran je 1959. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
