Broj 1163, 1. avgust 2008.

O Karadžiću pred Tribunalom
Svi svetski mediji izvestili su da se bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, ošišan, obrijan i upalog lica prvi put pojavio pred Haškim tribunalom i da je odložio izjašnjavanje o optužnici za genocid i ratne zločine. Sveže obrijan i upalog lica, Karadžić je iskoristio svoje pravo da za 30 dana odloži izjašnjavanje o krivici, javili su Si-En-En (CNN) i Skaj njuz. Te televizije podsećaju da Karadžiću koji je optužen za ge-nocid i ratne zločine u Bosni preti doživotni zatvor ako sud utvrdi da je kriv. U slučaju da Karadžić 29. avgusta prizna kri-vicu, neće biti suđenja i samo će biti zakazan datum za izricanje presude. Ošišao je dugu kosu i obrijao sedu bradu iza čega se krio tokom 13 godina bekstva, Karadžić se, javlja Skaj njuz pojavio pred sudom u plavom odelu, beloj košulji i tamnoj kravati. Britanski Bi-Bi-Si takođe javlja da se Karadžiće posle 13 godina bekstva pojavio pred Sudom UN za ratne zločine na području bivše Jugoslavije. Sudija Alfons Ori je, dodaje BBC, rekao da će Karadžić biti u holandskom pritvornom centru do narednog pojavljivanja pred Tribunalom, ali da bi mogao da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu. Karadžićeva odluka da se sam brani pred sudom izgleda kao početak "prepucavanja" u dugoj pravnoj borbi, ocenjuje BBC. Francuski kanal France 24 javlja da je Karadžić u sudnici kontrolisao emocije. Iznenađenje je usledilo kada je Karadžić zatražio kopiju nove optužnice koja, međutim, još nije gotova. Dopisnik te televizije smatra da bi tužilac Serž Bramerc, ako želi brzo suđenje, morao da smanji broj tačaka optužnice i zadrži samo one za koje može da dobije osuđujuću presudu. O prvom pojavljivanju Karadžića pred Tribunalom javile su i sve svetske agencije, a više televizija u Srbiji je direktno prenosilo suđenje. I vodeći svetski dnevni listovi su, u internet izdanjima, objavili vesti o prvom pojavljivanju bivšeg lidera bosanskih Srba pred Haškim tribunalom. Otvoreno za publiku uz snimanje sudskih kamera, prvo pojavljivanje Karadžića omogućilo je javnosti da vidi čoveka koji je 13 godina izbegavao hapšenje, a donedavno se krio kao isceli-telj Dragan David Dabić, objavljuje "Njujork tajms". Bio je ozbiljan i hladan dok mu je sudija čitao optužnicu protiv njega dok je bio lider bosanskih Srba u periodu kada su vojne, paravojne, policijske i ostale snage bezbednosti ubijale i terorisale civile u kampanji proterivanja Muslimana i Hrvata sa srpskih teritorija u Bosni, dodaje američki list. U zatvoru u kojem su ljudi sa tri strane nasilnog političkog konflikta, novopridošli su, piše "Njujork tajms" o pritvorskoj jedinici Sšveningen, često u početku izolovani da bi se polako integrisali. Neki su držani na izdvojenim spratovima kako bi se sprečilo dogovaranje o dokazima. Karadžiću i ostalima će, očigledno, biti dozvoljeno da zajedno vežbaju, igraju igre i kuvaju ukoliko ne žele zatvorsku hranu. Karadžić će, piše NYT, za sada biti negde blizu ćelije u kojoj je gotovo pet godina bio Slobodan Milošević. Dok je sam sebe branio, Miloševiću je bila data dodatna ćelija u kojoj je držao dokumente. Karadžić bi, procenjuje NYT, mogao da dobije iste povlastice ako mu sudija dozvoli da se brani sam. Karadžićevo ime se vezuje za Ratka Mladića, njegovog vojnog komandanta koji je i dalje u bekstvu. Za donedavnu glavnu tužiteljku Tribunala Karlu del Ponte, hapšenje njih dvojice bila je gotovo glavna tema tokom osmogodišnjeg mandata, podseća taj list.

Fotografija snimljena 24. jula u pritvoru
Advokat Svetozar Vujačić izjavio je da su fotografije njegovog branjenika Radovana Karadžića koje su objavljene u domaćoj i svetskoj štampi autentične i da su snimljene 24. jula u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda. Vujačić je agenciji Beta rekao da su fotografije nastale trećeg dana njegovog boravka u pritvoru, kada je obrijan i ošišan i dodao da je njih snimio "neko iz suda". "Taj ko ih je snimio je zloupotrebio službeni položaj", rekao je on dodajući da je siguran da je reč o nekome ko je imao pristup Karadžiću. Takođe je kazao i da je taj neko "uzeo velike pare" za tu sliku jer su i njemu neki mediji, čak i strani, nudili dosta novca da proda fotografiju na kojoj se vidi Karadžić nakon što je ošišan i obrijan. Komentarišući saopštenje Uprave za izvršenje zavodskih sankcija da fotografija nije snimljena u prostorijama za koje su bili nadležni pripadnici službe obezbeđenja Okružnog zatvora u Beogradu, Vujačić je rejao da je ona snimljena u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda u kojoj je Karadžić bio smešten pre izručenja Tribunalu. On je potvrdio da prilikom razgovora Karadžića sa tužiocem Dragoljubom Stankovićem u prostoriji nije bilo obezbeđenja jer ih je tužilac zamolio da odu. Tada je Karadžić davao izjavu o tome da je zapravo uhapšen 18. jula u autobusu i da je tri dana držan u nekoj prostoriji pre nego što je izveden pred istražnog sudiju. Kako je naveo, Karadžić se dva puta video sa tužiocem i istražnim sudijom Milanom Dilparićem i tim razgovorima je prisustvovao i on, ali nije moguće da je ta fotografija nastala tada. Dnevni list "Blic" objavio je više fotografija Radovana Karadžića snimljenih nakon što je uhapšen i smešten u protvorsku jedinicu Specijalnog suda u Beogradu gde je bio smešten od 21. do 30. jula. Osim "Blica" fotografije Radovana Karadžića objavio je britanski "San" i holandski "Algemeen dagblad", a danas su forografije preneli i mnogi sajtovi i portali.

Optužnica protiv osam pripadnika bivše VJ
Vrhovno državno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu protiv osam pripadnika bivše Vojske Jugoslavije (VJ) zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Kaluđerskom Lazu kod Rožaja 1999. godine. Optužnica je podignuta protiv Predraga Strugara, Momčila Barjaktarovića, Petra Labudovića, Aca Kneževića, Branislava Radnića, Bora Novakovića, Mira Bojovića i Radomira Đuraškovića, saopšteno je iz Vrhovnog državnog tužilaštva. Optuženima se stavlja na teret da su 18. aprila 1999. godine u Kaluđerskom Lazu, kršeći pravila međunarodnog prava, nečovečno postupali prema civilnom stanovništvu albanske nacionalnosti. Strugar se tereti da je od 18. aprila do 21. maja 1999. godine, na području opštine Rožaje, koja je bila u zoni njegove odgovornosti, naredio ubistva civilnog stanovništva albanske nacionalnosti, koje je došlo u Crnu Goru bežeći od sukoba s Kosova. Istragom je utvrđeno da je ratni zločin izvršen nad 23 civila albanske nacionalnosti koji nisu neposredno učestvovali u neprijateljstvima. Tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora, posebno uzimajući u obzir teške okolnosti pod kojima je delo izvršeno i veoma teške posledice ovog ratnog zločina. Nakon sprovedene istrage, Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju je odustalo od krivičnog gonjenja protiv Radnić Ranka, Čukić Veselina, Lončar Veska i Knežević Zorana, jer nije dokazano da su učestvovali u izvršenju ovog ratnog zločina.

Zanijer podužio odluku o zaštitnoj zoni oko Visokih Dečana
Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer izjavio je da je potpisao uredbu kojom je za još tri meseca produžena zaštitna zona oko manastira Visoki Dečani. Upitan šta će preduzeti kako bi se prestalo sa uzurpacijom manastirskog imanja i pokušajima opštinskih vlasti da falsifikuju katastar, Zanijer je izjavio da je obišao Dečane i predsedniku opštine saopštio da sve mora da bude u skladu sa zakonom. "To mora da bude sprovedeno u skladu sa zakonom, ali uz uzimanje u obzir i izvršnih odluka koje se odnose na katastarsku evidenciju. Juče sam potpisao izvršnu odluku kojom sam zaštitnu zonu oko manastira produžio na još tri meseca", rekao je šef UNMIK-a u intervju kosovskomitrovačkom radiju Kontakt Plus. Krajem 2005, tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen potpisao je uredbu kojom je manastir Visoki Dečani proglašen zaštićenom zonom. Odlukom koju je maja ove godine potpisao Zanijerov prethodnik Joahim Riker, opštinskom katastru u Dečanima naloženo je da vrati katastarske podatke manastira Visoki Dečani na stanje od 1998. UNMIK je istragom ustanovio da je opštinski katastar u Dečanima 2001. nezakonito izmenio katastar bez ikakve sudske odluke i na taj način otuđio 24 hektara manastirske zemlje. Govoreći o problemu koji SPC ima u Đakovici, gde se na temeljima tamošnje crkve gradi gradski park, Zanijer je kazao da je poslao pismo kosovskom premijeru Hašimu Tačiju u kojem mu je skrenuo pažnju "na takve inicijative koje su u potpunosti neprikladne". Dodao je da je imao nameru da poseti Đakovicu, ali da je posetu ovom gradu odložio jer je gradonačelnik bio odsutan. "Naravno, moji ljudi na terenu su aktivni, održavaju stalan pritisak i izložicehmo i to pitanje ovde u Prištini kako bismo stalno skretali pažnju na to i izvršili pritisak", zaključio je Zanijer.

UNMIK insistira na otvaranju suda u Mitrovici
Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer ukazao je tokom razgovora sa ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem na problem funkcionisanja suda u Kosovskoj Mitrovici, rekao je danas portparol Misije UN na Kosovu Aleksandar Ivanko. U izjavi za agenciju Beta, Ivanko je rekao da UNMIK želi da taj sud što pre ponovo bude otvoren. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara, Srbi zaposleni u pravosuđu ušli su u zgradu suda zahtevajući da se vrate na radna mesta sa kojih su isterani nakon 1999. godine. U sudu u severnom delu Mitrovice radile su sudije Albanci i međunarodne sudije. Protest je završen 17. marta hapšenjem Srba i nemirima koji su usledili nakon hapšenja. Tada je u sukobima Srba i pripadnika međunarodnih misija poginuo jedan ukrajinski policajac, a oko 200 osoba je povređeno. Ivanko je naveo da je tokom susreta Zanijera i Bogdanovića kod Prištine razgovarano o problemima u oblasti policije i sudstva. Dogovoreno je da će biti novih sastanka na tu temu, ali je dodao da datum još nije preciziran. "Datum sledećeg sastanka (Zanijera i Bogdanovića) nije preciziran, ali najverovatnije bi mogli da se sastanu u septembru, dok će avgust biti iskorišten za nastavak diskusije na tehničkom nivou", rekao je Ivanko.

Zanijer ne preuzima obaveze u ime Kosova
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči izjavio je da šef UNMIK-a Lamberto Zanijer neće preuzeti nikakve obaveze u razgovorima sa predstavnicima Srbije. Prema rečima Kučija, Zanijer je premijera Kosova Hašima Tačija informisao o jučerašnjem susretu sa srpskim ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem. Kuči je naveo da je Zanijer rekao da je njegov zadatak da olakša razgovore između Prištine i Beograda o tehničkim pitanjima. Zamenik premijera je rekao da se šef UNMIK-a neće mešati u pitanja unutrašnje organizacije Kosova i da to "dokazuje činjenica da je informisao o jučerašnjim susretima sa ministrom Bogdanovićem".

I Koštunica izručivao haške optuženike
Predsednik Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković-Palma ocenio je da promena stava narodnjačke koalicije prema saradnji sa Haškim tribunalom služi isključivo sticanju političkih poena. "Nije prijatno kada se Karadžić izručuje Haškom tribunalu, ali nam nije bilo prijatno ni kada se general Lazarević izručivao. Vlada Vojislava Koštunice je izručila 18 Srba tom sudu", rekao je Marković na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ambasadorom Indije u Srbiji, Adžejom Svarupom. Marković je podsetio da je narodnjačka koalicija u vreme Koštuničine vlade nazivala saradnju sa Hagom "međunarodnom obavezom", a sada se toj saradnji protivi. On je rekao i da je Koštunica, dok je bio predsednik SRJ, "amnestirao preko hiljadu Albanaca, koji su se nalazili u zatvorima u Srbiji, a protiv kojih su se tada vodili postupci pred srpskim sudovima". "Takođe, Velimir Ilić je svojevremeno bio jedan od čelokolonaša u paljenju srpske Skupštine i RTS, a i zalagao se da se svaki Srbin, koji se nalazi na listi Hakog tribunala izruči tom sudu", kazao je Marković. Istakao je da Srbija poštuje međunarodno pravo i da je ispunila svoju obavezu kada je u pitanju Hag, ali da sada to traži i od ostalih zemalja, kada je o Kosovu reč. Indijski ambasador rekao je da će Indija podržati Srbiju na sednici Generalne Skupštine UN u zahtevu da Međunarodni sud pravde u Hagu da mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. "Indija ostaje pri svom principijelnom stavu da se međunarodno pravo mora poštovati", rekao je Svarup i dodao da Indija neće priznati nezavisnost Kosova.

Obeležavanje 13. godišnjice progona Srba tokom Oluje
U Banjaluci će 3. i 4. avgusta biti obeležena 13. godišnjica progona više od 200 hiljada Srba iz bivše Republike Srpske Krajine (RSK) u akciji hrvatske vojske "Oluja". Obeležavanje godišnjice progona Srba tokom "Oluje", pod motom "Da se ne zaboravi", zajednički organizuju Odbor Vlade Republike Srpske (RS) za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova i Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas". Predstavnik "Veritasa" Janko Velimirović najavio je da će, osim u Banjaluci, godišnjica progona Srba 6. avgusta biće obeležena u Novom Gradu i mestu Bravsko kod Bosanskog Petrovca. Velimirović je rekao da je na taj dan pre 13 godina u mestu Svodna, između Prijedora i Novog Grada, i u Bravsku kod Bosanskog Petrovca, hrvatska avijacija bombardovala kolonu srpskih izbeglica iz RSK. On je ocenio da hrvatske vlasti još krše ljudska prava Srba izbeglih iz Hrvatske, posebno u pogledu vraćanja njihove imovine.

Savetnici premijera biće određeni krajem avgusta
Bivši ministar kulture Vojislav Brajović imenovan je za savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića. Odluka o imenovanju Brajovića koji će biti šesti savetnik u kabinetu predsednika Srbije, objavljena je u "Službenom glasniku". Ranije su za savetnike imenovani Trivo Inđić, Gordana Matković, Biserka Jevtimijević-Drinjaković, Nebojša Krstić i Jovan Ratković. Članovi kabineta predsednika obavljaju savetodavne poslove u oblasti državnog uređenja, izgradnje i funkcionisanja političkog sistema, inicijativa za donošenje novih i primene postojećih zakona, privrede, odbrane i bezbednosti, rada Skupštine i Vlade, državnih odnosa, informisanja, građanskih i ljudskih prava i druge. Šef kabineta predsednika Srbije je pravnik Miodrag Rakić.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"