|
|
Broj 1163, 1. avgust 2008.
| Amerika više nije obećana zemlja |
| |
Rastući troškovi života pogađaju sve veći broj Amerikanaca, a cene energenata
menjaju način na koji žive.
"Celog života smo napredovali. Pošto je situacija bila sve bolja, plata je
bila sve bolja. Od jednosobnog stana, prešli smo u dvosoban, pa u malu kuću,
zatim malo veću i na kraju veliku porodičnu sa pet spavaćih soba," kažu za
Glas Amerike Mark Kapajaći i njegova supruga Džoana, koji žive nedaleko od
Vašingtona.
 Mark
radi kao kompjuterski inženjer a Džoana vodi računa o troje dece. Mislili su
da im se ostvaruje "američki san": Konačno velika kuća sa zemljištem u
bezbednom, tihom kraju.
Međutim, kako američko tržište nekretnina pada, a cene energenata rastu,
porodica Kapajaći, poput mnogih Amerikanaca, otkriva da san više ne može da
priušti.
Cene benzina utrotručile su troškove prevoza, jer Mark do posla i nazad
svakog dana pređe 130 kilometara. Njegova kuća greje se na gas, čija cena se
takođe utrostručila. Marku sada treba više od 50 dolara nedeljno za dizel
gorivo da bi pokosio travu, a Džoana se žali da su se troskovi ishrane
gotovo udvostručili.
Džon Ajrons, direktor odseka za istraživanje na Institutu za ekonomsku
politiku, kaže da će troškovi energije primorati mnoge Amerikance da smanje
izdatke.
"Biće neophodna promena u načinu života. Biće to prilično velika promena u
običnim svakodnevnim aktivnostima, naročito za srednju klasu. Cene rastu, a
prihodi ljudi, kada ih prilagodite inflaciji, se smanjuju".
Porodica Kapajaći ima sve manje novca na raspolaganju. Nekad su često
izlazili na ručak ili večeru. Sada Džoana kuva svkodnevno, a Mark ostatke
nosi na posao da ne bi morao da kupuje ručak. Više skoro da i ne izlaze.
Penzionreri su ipak u najtežem položaju. Visoke cene hrane i goriva, kao i
nestabilnost na finansijskim tržištima, čine ideju o ugodnoj penziji
nedostižnom za mnoge Amerikance.
Procenjuje se da će 46 miliona Amerikanaca ove godine napuniti 62. godinu i
steći uslov za penzionisanje.
Džeri Kejsi je verovala da je spremna za penziju, štedela je i imala malo
dugova, ali nije pedvidela sadašnje stanje. "To me brine, ne znam koliko
dugo ću moći da održim korak". Džeri je sada počela da radi i nastoji da
uštedi što više može.
Slična je i situacija Patriše Barton i njenog muža. Nakon što je bila u
penziji deset godina, Patriša sada radi puno radno vreme. "Morate da se
snalazite. I kada odete u kupovinu morate dobro da razmislite pre nego što
se odlučite".
Savetnik za penzionere Alisa Manel kaže da je ekonomija izmenila način na
koji se ljudi odnose prema svom "zlatnom dobu". Zbog novonastale situacije
sve veći broj Amerikanaca odlučuje da radi duže.
Evropa takođe steže kaiš dok se navikava da živi sa skupoćom, sve većom
inflacijom, smanjenjem potrošnje i u celini gledano turobnim ekonomskim
prognozama.
Promena potrošačkih navika na starom kontinentu je sve izraženija.
Evropljani se pri kupivini autmobila danas sve češće okreću manjim modelima
dok hoteli, turističke agencije i restorani trpe zbog pada interesovanja.
Italijani idu na kraće godišnje odmore, sve češće voće i povrće kupuju
direktno od seljaka na poljoprivrednim imanjima, sve više koriste javni
prevoz i daleko su štedljiviji pri kupvini odeće i kozmetike.
Nemci odlaze u susedne zemlje i tankiraju jeftinije gorivo. Skoro 40 odsto
Francuza ređe koriste sopstvene automobile i umesto toga se oslanja na druge
vidove transporta.
Britanci ređe kupuju skupu hranu i generalno u samoposlugama troše manje. U
Španiji je Koka-kola zabeležila pad prodaje zbog smanjenja potražnje u
restoranima, kafićima i bistorima. |
| |
| |
|
| |
| Američka privreda raste, ali i broj
nezaposlenih |
| |
Privredni rast Sjedinjenih Američkh Država ubrzao se u drugom tromesečju ove
godine zahvaljujući državnim podsticajima, ali je broj prijava za pomoć
nezaposlenima prošle sedmice porastao za 10 odsto.
Bruto domaći proizvod SAD je od aprila do juna povećan za 1,9 odsto u odnosu
na isti lanjski period, što je znatno više nego u prvom tromsesčju kada je
rast iznosio 0,9 odsto.
Rast je, međutim, bio ispod prognoza analitičara koji su očekivali 2,4
procenta.
Ubrzanje privrednog rasta nije signal da američka privreda izlazi iz krize,
jer postoji strepnja da će se privreda ponovo usporiti kada građani istroše
milijarde dolara povraćaja poreza koje im je država odobrila da bi podstakla
potrošnju i oživela privredu. Država je ukupno izdvojila 168 milijardi
dolara za oživljavanje ekonomije.
Na tržištu nekretnina i dalje se beleži pad, ali nešto niži nego u prva tri
meseca.
Prošle nedelje, broj ljudi koji traže olakšice i pomoć za nezaposlene
dostigao je 448.000 što je 44.000 više nego prethodne sedmice, iako su
analitičari predviđali pad od 8.000.
Stav vlade je da je do porasta broja zahteva za olakšice za nezaposlene
došlo zato što je vlada pokrenula kampanju obaveštavanja građana o tome da
mogu da se prijave za dodatnih 13 sedmica pomoći u skladu sa zakonom koji je
Kongres usvojio u junu.
Za veliki broj građana koji su došli po dodatnu pomoć utvrđeno je da imaju
pravo na još jedan ciklus osnovne pomoći jer su bili kratko zaposleni,
navode predstavnici američkih vlasti.
To je najveći rast broja zahteva za olakšice od septembra 2005. godine, kada
je broj zahteva uvećan za 94.000.
Ekonomisti smatraju da će stopa nezaposlenosti u julu iznositi 5,6 odsto,
dok je u junu iznosila 5,5 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Sve popularnija kupovina naziva novih živih
vrsta |
| |
Džef Gudhartc je samac bez porodice i dece, koji želi da njegovo porodično
prezime ipak nekom ostane i posle njegove smrti. Zbog toga je platio 5.000
dolara da se jednoj novoj vrsti morskog crva da ime po njemu - Gudhartcorum.
"To me stvarno veseli. Porodično ime će opstati", kaže 55-godišnji nastavnik
matematike u jednoj školi u San Dijegu.
Institut za okeanografiju Skrips pokrenuo je početkom ove godine program
koji omogućava svim zainteresovanima da daju imena novootkrivenim vrstama
životinja uz novčanu nadoknadu. Taj novac institut će iskoristiti za
istraživačke projekte, navodi AP.
Sve veća popularnost programa podstakla je, međutim, debatu o tome da je
moguće lažiranje, prijavljivanje nekih navodno novih životinjskih vrsta,
koje to zapravo nisu, kako bi se prikupio još veći novac.
"Realno je posumnjati da bi neko mogao da izmisli novu vrstu, ukoliko se
pokaže da bi od toga mogao da ima koristi", smatra etimolog
Istorijsko-prirodnjačkog muzeja u Londonu Endrju Polašek.
 Nauka
koja se bavi klasifikovanjem organizama - taksonomija, jedna je od
najstarijih nauka. Njen utemeljivač je Karl Line, a klasifikacija koju je on
načinio i danas se koristi. Od oko 30 miliona životinjskih vrsta,
mikroorganizama i biljaka, do sada je imenovano svega 1,8 miliona.
Većina vrsta ima imena i na domaćim jezicima, i univerzalna latinska.
Neretko se novim vrstama daju imena po naučnicima koji su ih otkrili.
U novije vreme dešava se da novootkrivene vrste dobiju imena po donatorima
koji su omogućili istraživanje. Što je životinjska vrsta ređa, to je veći
novac u opticaju.
Među zanimljivijim kupcima je i jedna žena koja je kupila ime nove vrste
australijskog crva za 5.000 dolara kao rođendanski poklon svom mužu. Kupaca
ima i među kompanijama. Tako je najveći svetski proizvođač mobilnih telefona,
finska Nokia, donirala 10.000 dolara za ime jedne vrste bodljikavog crva.
Nokia je čak organizovala takmičenja za davanje imena tom crvu, na kojem je
pobedio latinski prevod nokijinog slogana "Povezujemo ljude" .
Većina naučnika tvrdi da je lažiranje životinjskih vrsta retka pojava, ali
dodaju da bi to moglo da se promeni ukoliko davanje imena vrstama preraste u
profitabilni biznis.
U Institutu Skrips navode da pre nego što se odluče da nekoj vrsti daju ime
zainteresovanog klijenta, provere svu naučnu literaturu i sprovode DNK test
kako bi se uverili da je otkrivena vrsta zaista nova.
Među brojnim grupama koje sponzorišu davanje imena životinjskim vrstama je i
nemačka neprofitna organizacija Biopat, koja je od 1999. godine prikupila
700.000 dolara za biološka istraživanja prodajom više od 100 imena raznih
životinjskih vrsta, od žaba do paukova.
Da je sve postalo unosan biznis govori i činjenica da su počele i internet
aukcije. Na jednoj takvoj aukciji nedavno je za ime nove vrste majmuna u
Boliviji plaćeno 650.000 dolara.
Zoolog Jon Norenburg iz Nacionalnog muzeja prirodnjačke istorije Smitson
kaže da nema ništa protiv davanja različitih imena vrstama, ali istovremeno
izražava bojazan da neke od tih novih vrsta nisu naučno opravdane. Zato
podržava sve veće napore naučnika u svetu da se izvrši sveobuhvatna
katalogizacija živih vrsta. |
| |
| |
|
| |
| U poseti svetu faraona i Tutankamonu |
| |
Stari Egipćani verovali su da će večno živeti onaj čije ime bude pominjano
posle odlaska sa ovog sveta.
Dečak faraon Tutankamon (1341- 1323. pre nove ere), koga su Stari Egipćani
izbrisali iz svog pamćenja i za njih gotovo i da nije postojao, obezbedio je
svoje mesto u večnosti zahvaljujući netaknutoj grobnici u kojoj je sahranjen,
a koju je 1922. godine otkrio Britanac Hauard Karter.
U bečkom dvorcu Hofburg u toku je izložba "Tutankamon i svet faraona", koju
su novinari i studenti iz Srbije ovih dana imali priliku da posete tokom
boravka u Beču, u okviru projekta "Putujemo u Evropu 2008".
 Izložba,
na kojoj se može videti više od 140 iskopina starih između 2.500 i 4.600
godina, podeljena je na dva dela. Prvi čini izbor 75 kamenih bista, predmeta
za svakodnevnu upotrebu i zlatnog nakita, pronađenih u grobnicama drugih
faraona u Dolini kraljeva.
Među njima su najznačajnije biste biblijskog faraona i Mojsijevog
savremenika Ramzesa II, Tutmesa III, žene faraona - faraonke Hatšepsut i
Kefrena, jednog od tri faraona poznatih po velikim grobnicama-piramidama.
Drugi deo izložbe čini izbor od 70 predmeta od ukupno 5.000 pronađenih u
Tutankamonovoj grobnici, koji odslikavaju svu raskoš koja je okruživala
vladara.
U delu posvećenom drugim faraonima dah oduzima čuvena kamena bista faraona
reformatora Akhenatona, najverovatnije Tutankamonovog oca, sačuvani deo
figure visoke oko pet metara.
Lik Akhenatona, postavljen visoko kako bi ukazao na veličinu cele figure,
rad je vrhunskog drevnog umetnika i sam govori o moći i brutalnosti
reformatora, koji je sa svojom lepoticom Nefertiti gradio nove hramove
posvećene novoj veri u jednog boga - sunčev disk Aton, a u umetnosti je
propisao nove, prirodnije forme, nasuprot strogim, ravnim linijama
tradicionalne staroegipatske umetnosti.
Posle kraja kratke vladavine njegovog naslednika Tutankamona, njih dvojica
su izbrisani iz sećanja naroda, novi hramovi su uništeni i Egipat se vratio
tradiciji tada dugoj više od 1.500 godina.
U Beču je izložen i zlatni nakit ukrašen dragim kamenjem i plavom i crvenom
bojom, kao i zlatna maska faraona Psusenesa, a jednostavnošću i lepotom
pažnju privlače mali pehar i amfora za religijske obrede, izrađeni takođe od
zlata.
O svakodnevnom životu i higijenskim navikama na dvoru faraona rečito govori
kamena stolica za toalet sa rupom na sredini, a možda je najlepši izloženi
predmet amfora od alabastera sa poklopcem-glavom Tutankamonove majke Kie,
jedne od Akhenatonovih žena.
Amfora je služila za čuvanje organa pokojnika. Stari Egipćani verovali su da
svaki organ ima svog boga zaštitnika.
U delu posvećenom Tutankamonu postavljeni su faraonov drveni krevet sa
ležajem od pletenog pruća i nogarima u obliku lavljih šapa i mala stolica-presto
na kojoj je dečak faraon sedeo pre više od 3.300 godina.
Tutankamon je vladao Egiptom devet godina, od svoje desete do 19. godine,
kada je umro, a uzrok smrt nije pouzdano utvrđen.
Egipćani su verovali da faraon posle smrti postaje bog i da je njegova koža
zlatna, a zlato je bilo simbol za večnost i sunčevu svetlost. I običnim
smrtnicima bilo je dozvoljeno da budu sahranjeni sa nekim zlatnim predmetom.
Iako je tokom svoje kratke vladavine Tutankamon počeo da ukida reforme koje
je uveo njegov otac, naslednici na prestolu su se potrudili da i otac i sin
budu brzo zaboravljeni.
Tutankamon je sahranjen bez velikih verskih obreda dostojnih faraona, na
skrovitom mestu, što je, moguće, doprinelo da njegova grobnica bude van
dometa pohlepe pljačkaša koji su kroz istoriju "osušili" grobnice drugih
faraona.
Tako je, paradoksalno, namera da uspomena na Tutankamona bude izbrisana
doprinela da njegovo ime dobije sigurno mesto u večnosti. |
| |
| Miloš Đorelievski |
|
| |
| Jegulja kao model za otporne oklope |
| |
Riba čije je stanište u mutnim vodama zapadne Afrike mogla bi da posluži kao
model za proizvodnju nove vrste lakih i izuzetno otpornih oklopa.
Naučnici su pažljivo proučili ribu "polypterus senegalus", čija je krljušt
slična onoj koju su imale ribe pre više miliona godina. Tako je i dobila ime
"jegulja dinosaur".
Krljušt te ribe grabljivice dugačke oko 40 centimetara sastoje se od više
slojeva koji ublažavaju napad kao što je ujed i sprečavaju prodiranje u
osetljivo tkivo.
Američko ministarstvo odbrane finansira istraživanja u Institutu za
tehnologiju u Masačusetsu čiji su inženjeri analizirali krljušt koju su
uzeli sa živih riba.
Ti minijaturni štitovi, sa četiri različita sloja, potom su podvrgnuti
simulacijama ujeda.
Naučnici su naveli da je "fascinantna geometrija" svakog od slojeva jedno od
objašnjenja za neverovatnu otpornost krljušti.
"Brojni mehanizmi koje opisujemo mogli bi da budu preneti na sisteme za
zaštitu ljudi", izjavila je profesor Kristin Ortis (Christine Ortiz).
Istraživanje je objavljeno proteklog vikenda u časopisu "Nejčer matirijals"
(Nature Materials). |
| |
| |
|
| |
| Šta sve Kinezi neće smeti da pitaju turiste u
Pekingu |
| |
Stanovnicima jedne pekinške četvrti biće zabranjeno da, za vreme trajanja
Olimpijskih igara, strane turiste zapitkuju o politici, religiji ili
njihovom ljubavnom životu.
 Širom
četvrti Dongčeng, koja važi za stecište turista i u kojoj se nalazi
Zabranjeni grad, osvanuli su plakati sa preporukama o tome šta sve Kinezi
nikako ne treba da pitaju strance koji će boraviti u poseti Pekingu.
"Ne postavljati pitanja koja se tiču ličnih stvari, kao ni pitanja o poreklu,
o plati ili koliko će novca potrošiti u Pekingu", piše na plakatu koje su
postavile vlasti kineske prestonice.
"Nemojte ih pitati za godine, niti o bračnom statusu, ali ni o zdravlju,
porodičnom životu, religiji, političkim stavovima ili ljubavnom životu",
dodaje se.
Kineske vlasti želele su da uz te plakate nastave sa kampanjom čiji je cilj
da svetu pokažu što bolje lice Pekinga za vreme Olimpijskih igara koje će
trajati od 8. do 24. avgusta.
U neke od ranije izdatih saveta spada preporuka građanima Pekinga da ne
pljuju po ulicama i da u redovima čekaju strpljivo.
Strance koji posećuju Kinu često iznenade vrlo lična pitanja koja im
postavljaju njihovi domaćini koji, opet, takvo ćaskanje smatraju bezazlenim.
Očekuje se da 450.000 turista, sportista i zvaničnika poseti Peking tokom
avgusta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
